VRBAS Media

Autor: INFO

  • Berlin danas odlučuje o slanju vojnika u BiH

    Berlin danas odlučuje o slanju vojnika u BiH

    Njemački parlament danas glasa o angažovanju do 50 vojnika Bundesvera u mirovnoj misiji EUFOR “Althea”, a ukoliko glasanje prođe pozitivno, kao što se očekuje, mandat počinje teći od danas do kraja juna naredne godine.

    U radnim materijalima, koje je Vlada Njemačke poslala na razmatranje poslanicima, ističe se da je glavni razlog njemačkog angažmana zabrinutost zbog, kako je rečeno, secesionističkih poteza Republike Srpske i zakona koje je usvojila Narodna skupština RS.

    “Zbog takvog razvoja situacije potencijal destabilizacije uz eskalaciju do mogućeg otcjepljenja Republike Srpske prisutniji je nego ikad ranije još od kraja rata 1995. godine. U tom kontekstu, bh. izbori 2. oktobra 2022. mogu stvoriti plodno tlo za dalje sukobe, što bi značilo potpuni raspad”, navedeno je u dokumentu.

    Osim direktnog navođenja RS, indirektno su prozvani i ostali politički akteri, optužujući političke strukture za etničke tenzije za koje se ističe da blokiraju napredak i procese reformi.

    “Nacionalistička i huškačka retorika ponovo su danas dio političkog diskursa”, naglasili su oni. Osim domaćih faktora, kao potencijalnu opasnost vide i djelovanje Rusije.

    “U ovom trenutku postoji opasnost da ruski napadački rat u Ukrajini i konfrontacija između zapadnih vrijednosti i Ruske Federacije budu iskorišteni od strane ruske strane kao katalizator za dalju destabilizaciju BiH”, navedeno je.

    Ana Trišić Babić, savjetnica srpskog člana Predsjedništva BiH, za “Nezavisne novine” ističe da Republika Srpska podržava misiju EUFOR-a u okviru mandata koji mu je dodijelio Savjet bezbjednosti UN-a.

    Što se tiče obrazloženja o namjerama za otcjepljenje RS, Trišić Babićeva ističe da se radi o njihovoj zlonamjernoj interpretaciji koja, prije svega, služi domaćim potrebama, kako bi se parlamentarci i javnost složili sa vraćanjem njemačke misije.

    “Smatram kako je BiH potrebno da njena tri naroda i entiteti preuzmu punu suverenost nad samim sobom. Što se tiče RS, zainteresovani smo za dogovor unutar BiH, put ka EU, ekonomski i socijalni razvoj”, rekla je Trišić Babićeva.

    Iz pravnog dijela dokumenta u Bundestagu proističe da Njemačka za vojni angažman neće tražiti saglasnost bh. vlasti, jer navodi da su za ovaj mandat dovoljni postojeća rezolucija Savjeta bezbjednosti Ujedinjenih nacija, postojeći zaključak Evropskog savjeta, saglasnost Bundestaga, mandat operacije EUFOR “Althea” i aneksi I i II Dejtonskog mirovnog sporazuma.

    “Mandat prestaje u slučaju odgovarajuće rezolucije Savjeta bezbjednosti UN-a ili zaključka Evropskog savjeta o neprodužavanju mandata ili njegovom prijevremenom završetku”, navedeno je.

    Osim doprinosa miru i stabilnosti BiH, cilj operacije je, kako je istaknuto, prevazilaženje etničkih tenzija, kao i približavanje BiH EU i NATO-u. Vojnici koji budu angažovani će, kako je naglašeno, dobiti i uputstva o upotrebi vatrene sile.

    “Primjena vojne moći od strane njemačkih oružanih snaga oslanja se na međunarodno pravo i biće dodatno precizirana kroz posebna pravila. Ona uključuju angažovanje vojne moći s ciljem vlastite zaštite i zaštite drugih pripadnika misije EUFOR ‘Althea’, kao i u slučaju pružanja prve pomoći. Pravo na samoodbranu se podrazumijeva”, dodaju u dokumentu.

  • Diplomate iz Srpske protiv samovolje Bisere Turković

    Diplomate iz Srpske protiv samovolje Bisere Turković

    Bez saglasnosti i konsultacija sa Savjetom ministara i Predsjedništvom BiH, ministarka spoljnih poslova Bisera Turković uoči obilježavanja 11. jula iz Sarajeva nastoji dirigovati ambasadorima širom svijeta.

    U diplomatsko – konzularnim predstavništvima u kojima sjede Srbi, Turkovićevoj odgovaraju – bez odluke Savjeta ministara ili Predsjedništva zastave neće biti spuštene na pola koplja, a instrukcije koje ste nam uputili neće biti primjenjene.

    Pod oznakom “hitno”, ministarka spoljnih poslova Bisera Turković šalje instrukcije DKP mreži.

    Dok čeka odluku o proglašenju 11. jula Danom žalosti u BiH, samoinicijativno šalje dopis kojim ignoriše, ne samo Savjet ministara, već i Predsjedništvo BiH. Njime, između ostalog, zahtijeva sljedeće: Sva diplomatsko – konzularna predstavništva i misije BiH dužna su da spuste zastavu Bosne i Hercegovine na pola koplja, da pošalju cirkularnu notu nadležnim ministarstvima spoljnih poslova u zemlji prijema i u obavezi su da na prigodan i dostojanstven način obilježe 11. juli 2022. godine.

    Sudeći po odgovorima srpskih ambasadora, Turkovićeve instrukcije ostaće mrtvo slovo na papiru. Saglasni su – ministarka ponovo izlazi iz okvira svojih nadležnosti.

    • Ovo uzurpiranje nadležnosti Predsjedništva o vođenju spoljne politike je postalo ustaljena i zloupotreba položaja ministarke Turković i ukoliko dobijemo dopis od Predsjedništva ili Savjeta ministara postupićemo po njihovim instrukcijama – naveo je Bojan Vujić, ambasador BiH u SAD.
    • Ona predstavlja još jedan izraz samovolje Bisere Turković. U skladu sa tim Ambasada BiH u Kanadi neće postupiti po ovoj instrukciji, zanemariće je i vjerujem da će isto uraditi kolege iz Republike Srpske u drugim ambasadama i konzulatima – istakao je Marko Milisav, ambasador BiH u Kanadi.

    Stava su i da mandat koristi za zastupanje interesa SDA. A svojim postupcima, kažu, narušava ugled BiH u regionu i svijetu. Pod obrazloženjem da BiH nema zakon o praznicima, ignorisali su i njene ranije naredbe povodom 25. novembra i 1. marta.

    • Mi smo slali i otvorena pisma povodom određenih datuma ka ministarki, javnosti. Međutim, osim prepiske sa njom vidimo da nije bilo nikakvog efekta. Ona nastavlja svoju praksu i sve to dovodi do poremećenih odnosa i stvara se jedna loša atmosfera kako u društvu tako i u institucijama – poručila je Milica Ristović Krstić, ambasadorka BiH u Grčkoj.

    U bh. ambasadi u Hrvatskoj pitaju – šta bi bilo da se takvim metodama službe Srbi? Da li bi međunarodni faktor imao razumijevanja ili bi zažmirio, pa čak i podržavao uzurpaciju spoljne politike?

    • Sada se ćuti, sada se tome daje vjetar u leđa. Sutra da dođe ministar iz reda srpskog naroda to će se nazivati separatizmom, rušenjem države. Biće zanimljivo to posmarati, jer je Turkovićeva otvorila jedan novi način funkcionisanja spoljne politike – kategoričan je Aleksandar Vranješ, ambasador BiH u Hrvatskoj.

    Srpski kadrovi koji su se ranije ignorisali ovakve Turkovićeve instrukcije bili su meta napada bošnjačke dijaspore.

    Pokretana je i peticija za smjenu ambasadora Marka Milisava, a zbog prijetnji i uvreda morale su reagovati i kanadske vlasti.

  • Javna rasprava o gradnji u centru: “Urbanizam u Banjaluci umire”

    Javna rasprava o gradnji u centru: “Urbanizam u Banjaluci umire”

    Brojni arhitekti i građani ponovo su se okupili u Gradskoj upravi na drugoj javnoj raspravi o Nacrtu izmjene dijela Regulacionog plana dijela centralnog područja grada Banjaluka za prostor između Ulice kralja Petra I Karađorđevića, Srpske ulice, te ulica Vase Pelagića, Bana dr T. Lazarevića, Vidovdanske ulice i Trga srpskih vladara.

    Raspravi prisustvuju, među ostalima, i gradonačelnik Draško Stanivuković, Milko Grmuša, odbornik PDP-a u Skupštini grada Banjaluka te njegov stranački kolega Dragan Milanović.

    Na početku rasprave Dijana Šaula, ispred CPK-a, a koji je i kreirao ovaj nacrt kazala je da je stiglo 14 primjedbi tokom drugog uvida, a koji se u većini slučajeva u vezi sa pozicijom objekta parohijskog doma, stambeno-poslovnog kompleks tzv .“rupe”, te spomenika palim borcima vojske RS.

    Kako kaže, poslije prvog javnog uvida došlo je do promjena, a koje se odnose na objekat koji je bio planiran u porti Hrama Hrista Spasitelja, a koji je sada predviđen na novu lokaciju, u centralnom dijelu gdje je planirana izgradnja centralnog trga. Dodaje da lokacija spomenika borcima ostaje nepromijenjena, a podzemna garaža je predviđena ispod zone gdje je predviđen centralni trg. Navodi da je na istočnom dijelu planiran stambeno-poslovni objekat, koji ostaje nepromijenjen što se tiče spratnosti.

    Snežana Mrđa-Badža, arhitekta je rekla da podzemna garaža zahtjeva rušenje 20 stabala.

    “Zbog čega, ako već postoji dovoljno parking prostora? Apelujem da ukinete garažu, stavite asimetrične objekte i riješite Eurosplet”, rekla je Mrđa.

    Arhitekta Aleksandar Lilić je istakao da urbanizam u Banjaluci umire posljednjih 20 godina.

    “Ne razumijem zašto se sve ovo radi, kome je palo na pamet da se ide u izmjenu Regulacionog plana. I dalje ne vidim šta bi u ovom Regulacionom planu bio javni interes, vidim samo privatni interes”, rekao je Lilić.

    Tihomir Dakić, iz Centra životnu sredinu ističe da je garaža prebačena bez analize u zonu gdje su jednosmjerne ulice.

    “Spratnost objekta negativno utiče na okolinu, a zelenilo koje je vidljivo na idejnom rješenju je samo malo rastinje ispod kojeg je ploča”, kaže Dakić, te dodaje da je sasvim jasno da građani nisu saglasni sa tim, kao i sa brojem spratova.

    Gradonačelnik Banjaluke Draško Stanivuković, je rekao da nije bio u mogućnosti doći na prethodne rasprave.

    “Sve sam vas saslušao, ali ja sam uvjeren da ranije gradonačelnici nisu ovako izlazili u susret. Na javnoj raspravi svako treba da da svoje mišljenje”, kazao je Stanivuković.

    Kako kaže, zadovoljan je sa rješenjem koje su postigli, da je pomoćni objekat koji je trebao biri kod hrama izmješten na dobru lokaciju. Sarita Vuković, direktorica Muzeja savremena umjetnosti, kazala je da je zabrinuta zbog izgradnje spomen-obilježja kod muzeja.

    “Mislim da ovdje nije dovoljno sagledan taj prostor. Mislim da ta lokacija nije dovoljno dobra jer je previše mala, a znamo da treba da se napravi nešto što treba da ima posebnu poziciju koja naglašava značaj.

    Smatramo da postoje bolje lokacije. Ona može biti i na Malti, na ulazu u grad. O svemu tome treba na neki novi način promišljati i razgovarati”, kazala je Vukovićeva.

    Stanivuković ističe da je najbolja moguća lokacija za centralno spomen-obilježja na Kraševom parkingu.

    Vuk Višekruna, iz Odjeljenja za prostorno uređenje, kaže da je došlo do određenih promjena, ali ne i do bitnijih korekcija.

    On ističe da opet postoji nezadovoljstvo predstavljenim rješenjima.

    “Dio ljudi ima problem s lokacijama crkvenog objekta, spomen-obilježja i stambenog objekta, a nosioci projekta će odgovoriti na ove primjedbe”, kazao je Višekruna.

  • RIK poništio glasove pristigle poštom u Višegradu

    RIK poništio glasove pristigle poštom u Višegradu

    Republička izborna komisija /RIK/ Republike Srpske poništila je glasove pristigle poštom za opoziv načelnika opštine Višegrad Mladena Đurevića, koji je rekao da je to dokaz da je opozicija u ovoj opštini radila nezakonito u provođenju postupka opoziva.

    Đurević je potvrdio Srni da je RIK uvažio šest žalbi Opštinskog odbora SNSD-a koje su se odnosile na glasove putem pošte.

    “Glasovi putem pošte su poništeni zato što nema evidencije ko je glasao, sa koje adrese i ko ih je poslao. Sve je to još jedan pokazatelj da su vršili zloupotrebe kako bi uticali na konačan rezultat referenduma. Komisija koja je zadužena za provođenje postupka opoziva napravila je propuste, koji nisu mogli biti prihvaćeni”, naglasio je Đurević.

    On je istakao da je Komisija za sprovođenje referenduma napravila propust i da glasanje putem pošte nije sprovedeno u skladu sa Zakonom i Pravilnikom Izborne komisije.

    Prema njegovim riječima, ovo je još jedan dokaz da cijelo vrijeme opozicija radi nezakonito i da se pravnom nasilju mora stati u kraj.

    Referendum za opoziv načelnika opštine Višegrad Mladena Đurevića održan je 12. juna.

  • Putin: Znamo kad je počela kriza

    Putin: Znamo kad je počela kriza

    Ukrajina je vršila izolaciju i genocid nad ljudima u Donbasu, izjavio je ruski predsednik Vladimir Putin.

    “Ovo je izolacija i genocid, ako se ima u vidu vojni pritisak koji prati već osam godina”, rekao je Putin tokom sastanka sa pobednicima takmičenja “Lideri Rusije”.

    Predsednik je skrenuo pažnju na nekoliko fundamentalnih oblasti u kojima je vršen pritisak na stanovništvo Donbasa.

    Zapad pokušava da prebaci krivicu za aktuelnu krizu oko hrane na Rusiju, ali su problemi počeli znatno ranije zbog poteza koje je vukao Zapad, izjavio je danas ruski predsednik Vladimir Putin.

    “Na Zapadu danas govore mnogo o tome šta se dešava i prebacuju krivicu na Rusiju za aktuelnu krizu oko hrane”, rekao je Putin, preneo je TAS S.

    On je dodao da su eksperti “svakako svesni da je kriza počela da se manifestuje u vreme borbe protiv pandemije korone”.

    “Kriza je nastala kada su razvijene privrede počele da zloupotrebljavaju svoj monopolski položaj u monetarnoj sferi i kada su se upustili u štampanje novca”, naveo je Putin.

  • Pitanje ko će prvi da kolabira

    Pitanje ko će prvi da kolabira

    Posle bitke za Donbas uslediće niži intenzitet rata u kojem se obe strane mnogo troše.

    To kaže za portal njemačkog javnog servisa ARD Franc-Štefan Gadi, vojni analitičar Instituta za međunarodne strateške studije.

    Gadi tvrdi da predaja Lisičanska, ako situaciju posmatramo iz vojne perspektive, ne znači mnogo. Kaže da je reč o simboličnoj pobedi za ruske snage, ali i kako će strateške posledice biti minimalne za nastavak rata.

    “U Donbasu traje rat trošenja resursa i snaga, ne radi se toliko o osvajanju pojedinih gradova, nego o tome da se protivniku nanese više gubitaka u ljudstvu i materijalu nego što ih ima vlastita strana. Moglo se predvideti da će Lisičansk i Severodonjeck pre ili kasnije pasti zbog velike nadmoći ruskih snaga pre svega artiljerije.

    Ukrajinske snage su se taktički povukle – nisu se, kao u Marijupolju, borile do poslednjeg čoveka, kako bi izbegle da upadnu u obruč. To pokazuje koliko su ovi gradovi strateški važni, i očigledno u Ukrajini postoji zamisao da se oni možda kasnije zauzmu protivofanzivoom”, kazao je vojni analitičar.

    Sada su se ukrajinske snage povukle na novu, dobro utvrđenu liniju obrane, utvrđenu u Bahmutu, Soledaru i Seversku. Druga odbrambena linija je kod Slavjanska i Kramatorska. Ta dva urbana centra su od 2014. pripremana kao odbrambena utvrđenja.

    Enormni gubici
    Na pitanje novinara u kakvom su stanju dve vojske nakon četiri i po meseca rata analitičar kaže da su obe vojske iscrpljene enormnim gubicima.

    “Sada je pitanje ko će prvi da kolabira. Kratkoročno na istoku lošije izgleda za ukrajinske snage, jer ruske snage, kad je artiljerija u pitanju, imaju enormnu prednost i nemaju problema s kanalima snabdevanja. Istovremeno ruske snage u Donbasu mogu nad svojim operacijama stvoriti štit u obliku protivvazdušne odbrane, što je razlika u odnosu na prvu fazu rata. Ukrajinsko vazduhoplovstvo ne dolazi do izražaja, što je za njih veliki nedostatak”, objašnjava Gadi.

    Rusi imaju i nadmoć u elektronskoj borbi, zbog čega ukrajinska strana tek štedljivo koristi dronove, jer se njihova upotreba može ometati elektronski. To otežava izviđanje. S druge strane, veliki manjak ruske vojske je nedostatak pešadije, elaborira Gadi.

    Ukrajinci ne koriste ceo arsenal
    Stručnjak tvrdi i da moramo računati na to da se dugoročno ukrajinska sreća može okrenuti, a to, kako kaže, zavisi od toga koliko mogu profitirati od zapadnih isporuka oružja i municije.

    “Pitanje je hoće li biti koordiniranog i trajnog dopremanja oružja, obaveštajnih podataka i obuke vojnika. Tu zapadna strana mora bolje da koordinira i razmišlja strateški i dugoročno. Od koristi baš i nije činjenica da Ukrajina poseduje više različitih artiljerijskih sistema, i za svaki mora da gradi posebnu logistiku. To nije efikasno. Potrebno je planirati i koncentrirati se na možda samo dva sistema. To olakšava obuku i održavanje. Trenutno se stiče utisak da ukrajinske snage ne koriste ceo potencijal oružja sa Zapada jer nisu obučene. Razumljivo se ukrajinskim snagama mora osigurati i toliko municije kako bi mogla da deluje intenzivnije”, smatra on.

    “Efekat zapadnih isporuka oružja najbolje se ogleda kod ciljanih napada na ruske linije nabavke i skladišta municije, koji se izvode višecevnim bacačima raketa koje je Ukrajina dobila sa zapada. U prvoj fazi rata su za preživljavanje nekih ukrajinskih jedinica enormno važni bili prenosivi sistemi za protivvazdušnu odbranu MANPADS i pre svega protivtenkovsko oružje. To je ruskim snagama nanelo ogromne gubitke”, objasnio je.

    Poslednja ofanziva
    Procenjuje da će ovo biti poslednja velika ruska velika ofanziva pre operativne pauze. Ona ne znači, pojašnjava, obustavu vatre ili kraj borbi, nego je verovatnije da će brzina i intenzitet borbi biti sniženi na neko vreme. To je vreme će obe strane iskoristiti za obnovu snaga, sastavljanje novih jedinica i dovod pojačanja.

    “Mislim da će ratište ostati dinamično i da neće biti pat-situacije. Nastaviće se rat koji troši resurse. Teško je reći koliko. Rusija može izdržati tu vrstu rata još nekoliko meseci, ili sve do iduće godine, pod uslovom da zauzda probleme s osobljem, i neprestano šalje nove jedinice na front. U tom pogledu sankcije neće imati neposredan uticaj na ratna zbivanja. Po mom viđenju, Donbas nema veliki strateški značaj s izuzetkom da će progutati veliku količinu ukrajinskog ratnog materijala i ljudstva”, dodaje Gadi.

    Poručuje da je za nastavak rata mnogo važnija regija Hersona.

    “Zamislivo mi je da će tu pre ili kasnije biti test za prvu veliku protivofanzivu Ukrajine. Ako ta ofanziva ne uspe, to će biti signal zapadnim partnerima da pojačano guraju Ukrajinu u pregovore. Neuspeh bi logično pojačao glasove skeptika koji se protive naoružavanju Ukrajine i to bi zemlju dovelo u jako lošu poziciju. Najvažnija ofenziva ukrajinskih snaga stoga će biti pokušaj oslobađanja Hersona i da se ruske snage potisnu preko Dnjepra. I dalje sam skeptičan oko toga da Ukrajina može narednih meseci preći reku i odbaciti ruske trupe još dalje na istok”, zaključio je Franc Stefan Gadi.

  • BRIKS će parirati Zapadu? Kina zvanično podržala Argentinu

    BRIKS će parirati Zapadu? Kina zvanično podržala Argentinu

    Argentinska vlada je saopštila danas da je dobila zvaničnu podršku Kine povodom zahteva te zemlje da se pridruži grupi BRIKS.

    Taj blok čine Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika.

    Argentinski ministar spoljnih poslova Santjago Kafijero sastao se sa kineskim kolegom Vang Jijem na skupu šefova diplomatija G20 u Indoneziji, gde je ta podrška formalizovana, navodi se u saopštenju argentinskog Ministarstva spoljnih poslova, prenosi Rojters.

    „Vang Ji je zvanično potvrdio podršku njegove zemlje članstvu Argentine u grupi BRIKS, shodno dogovoru između lidera te grupe”, ističe argetinsko ministarstvo i dodaje da bi Argentina, ako se pridruži toj grupi, „ojačala i proširila domet svog glasa u odbrani interesa sveta u razvoju”.

    BRIKS se smatra moćnim blokom zemalja u usponu koji parira Zapadu. Argentina je veliki izvoznik soje, pšenice i kukuruza.

    Predsednik Argentine Alberto Fernandez saopštio je ranije da ta zemlja, koja se bori sa ekonomskom krizom, visokom inflacijom i slabim deviznim rezervama, želi da se pridruži grupi BRIKS. Taj proces zahteva podršku članica ove grupe.

    Kina ima daleko najveću ekonomiju u BRIKS-u, s udelom od preko 70 posto u ukupnoj ekonomskoj snazi tog bloka čija se vrednost procenjuje na 27,5 biliona dolara.

    Indija ima udeo od oko 13 posto, a Rusija i Brazil po otprilike 7,0 procenata, prema podacima MMF-a.

    Zemlje BRIKS-a učestvuju sa više od 40 odsto u svetskoj populaciji i sa oko 26 posto u svetskoj ekonomiji, dodaje britanska agencija.

  • Rusija preuzima kontrolu nad još jednim projektom?

    Rusija preuzima kontrolu nad još jednim projektom?

    Moskva će preuzeti kontrolu i nad projektom nafte i gasa Sahalin-1, nedelju dana nakon što je saopšteno da preuzima susedni Sahalin-2.

    To je izjavio šef komiteta za energetiku u donjem domu ruskog parlamenta Pavel Zavaljni, izveštava Rojters.

    Pored Rosnjefta, učesnici u naftno-gasnom projektu Sahalin-1 su američki Ekson mobajl, japanski SODECO i indijska kompanija ONGC Videš.

    Ruski predsednik Vladimir Putin je potpisao prošle nedelje dekret kojim se preuzima puna kontrola nad gasnim i naftnim projektom Sahalin-2, što je potez koji bi mogao da izbaci iz tog projekta britanski Šel i japanske investitore.

    “Bili smo prinuđeni da donesemo odluku da prebacimo Sahalin-2 iz režima podele proizvodnje (šering sporazum) u rusku jurisdikciju zbog sankcija… Očigledno, isto će se desiti i sa Sahalinom-1”, rekao je Zavaljni na onlajn brifingu za medije.

    On je dodao da kada se “uvode sankcije, kada kompanije praktično nisu u mogućnosti da aktivno učestvuju u nekom projektu, to nama stvara različite rizike i primorani smo da donosimo takve odluke”.

    S druge strane, portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je novinarima da o tome nije doneta bilo kakva odluka, napominje Rojters.

    Prema agenciji Tas, Peskov je kazao da za sada nisu dostupni nikakvi konkretni detalji povodom pada proizvodnje i situacije s projektom Sahalin-1.

    “Donose se pojedinačne odluke o svakom slučaju ponaosob. Rusija se rukovodi isključivo svojim interesima jer su se mnogi partneri u ovim projektima pretvorili u neprijateljske partnere i imaju previše negativan stav prema Rusiji”, dodao je Peskov.

    Ranije danas zamenik ruskog premijera Jurij Trutnjev saopštio je da je proizvodnja nafte na Sahalinu-1 pala na samo 10.000 barela dnevno sa 220.000 barela dnevno zbog “ograničenja”, aludirajući na sankcije.

    Ekson mobajl je odlučio da se povuče iz tog projekta u martu nakon uvođenja zapadnih sankcija Moskvi zbog napada na Ukrajinu, podseća britanska agencija.

    Jedan zvaničnik u japanskom Ministarstvu industrije izjavio je da vlada prikuplja informacije kako bi proverila činjenice i namere Moskve u vezi sa projektom Sahalin-1.

    Japan je u maju izvestio da će postepeno ukinuti uvoz ruske nafte nakon što se dogovorio sa drugim zemljama Grupe sedam (G7) o uvođenju sankcija.

    Rusija je bila peti najveći dobavljač sirove nafte u Japanu 2021. godine. Najveća japanska rafinerija nafte Eneos holdings već je prestala da kupuje rusku naftu, a i druga po veličini, Idemicu Kosan, objavila je da ne planira kupovinu ruske sirove nafte.

  • “Spremaju Bjeloruse da se uključe u rat”

    “Spremaju Bjeloruse da se uključe u rat”

    Ukrajinski generalštab tvrdi da ruske specijalne službe objašnjavaju bjeloruskim vojnicima da se, ukoliko bude potrebno, uključe u rat u Ukrajini.

    Kako prenosi ukrajinska “Pravda”, prema rečima načelnika generalštaba Ukrajine Oleksija Hromova, zaposleni u ruskoj Federalnoj službi bezbednosti i još nekim službama iz Rusije objašnjavaju beloruskoj vojsci o eventualnoj potrebi da upadnu na teritoriju Ukrajine.

    Dodaje se da vlasti takođe regrutuju bivše vojne pilote, sa ciljem da ih privuku da se bore u Ukrajini.

  • Stoilković: Pola veka je bila najcrnja jeres deklarisati se kao Srbin u Makedoniji, sada je – biti Makedonac u Makedoniji

    Stoilković: Pola veka je bila najcrnja jeres deklarisati se kao Srbin u Makedoniji, sada je – biti Makedonac u Makedoniji

    Mnogo je pitanja, ali nijedan odgovor i nijedno pitanje ne odslikava situaciju u Makedoniji bolje od pitanja koje je novinarka Ana Antevska postavila predsedniku Evropskog saveta Šarlu Mišelu prilikom njegovog nedavnog boravka u Skoplju: „Gospodine Mišel, zašto je Evropska Unija stala iza primitivnih zahteva Bugarske koja, inače, tvrdi da ne postoji ni makedonski jezik, ni makedonska nacija, dok vi u Evropskoj Uniji vašim građanima omogućavate, između ostalog, da se izjasne čak da li su muškog ili ženskog pola?

    Ne budite iznenađeni, a ne znam zašto bi i bili, Ana odgovor od Šarla nije dobila! Što bi se reklo, pobeže čovek kao…

    A sve je bilo jasno još na potpisivanju Prespanskog ugovora, posle čega je usledila decidna izjava grčkog Ministarstva spoljnih poslova da, između ostalog, građani Makedonije ne treba ni da sanjaju da će kao Makedonci ući u EU. I upravo na tom talasu je bugarska država upregla sve svoje kapacitete u besomučnoj bugarizaciji bukvalno svega makedonskog, a suštinski – svega onog što su makedonski rodoljubi utemeljili uglavnom u tzv. toliko ocrnjivanom srpskom vremenu, pa su im makedonski komunisti to bestidno ukrali i zatim, u okviru Jugoslavije, to nadograđivali kao svoju tekovinu, surovo se obračunavajući s njima, ali i sa nama Srbima do te mere da je pola veka bila najcrnja jeres deklarisati se kao Srbin u Makedoniji.

    Sada je izgleda došlo vreme da najcrnja jeres bude biti Makedonac u Makedoniji, a procesom rukovode makedonski kvislinzi i niko drugi do komunistički miljenici Albanci, koji u svojoj borbi za ostvarenje sveopštih albanskih nacionalnih interesa nemaju milosti ni za Makedonce, a kamo li za nas Srbe ili nekog drugog u Makedoniji. Štaviše, nesrećnim kvislinzima na IĆ, koji su raznim ucenama uvučeni u tu koaliciju, tradicionalno je dozvoljena samo uloga nemuštog glasača na sramotu svog naroda i svoje majčice Srbije, tek koliko da se kaže da, eto, i Srbi učestvuju u donošenju važnih odluka u Makedoniji, a to što iza istih ne stoji srpski narod koga briga.

    I šta ćemo sad?
    Tadašnje rukovodstvo Makedonije koketno se upustilo u ovaj proces, ne razumevajući ili ne želeći da razume da proces istorijskog revizionizma – koji suštinski obuhvata i budući odnos između Severne Makedonije i Bugarske – ne samo da će značajno uticati na rešenja u procesu pristupnih pregovora, nego i da će otvoriti stare rane i oživeti seni bugarskog fašizma koji današnju makedonsku državu smatra svojom teritorijom, makedonski narod Bugarima, i iste tumači kao romantični deo bugarske istorije, sa svim posledicama koje proizilaze iz takvog pristupa.

    Treba li da podsetim na izjavu Zorana Zaeva da su Bugarska i Makedonija bile podeljene za vreme Jugoslavije? Pritom, na Srbe u Makedoniji se i dalje bije iz svih kvislinških i bugarskih oružja.

    Pristalice evropskih integracija opravdavaju svaki ustupak Bugarskoj, spinom da će biti dobro za državu ako se makedonski problem unese u EU, valjda ne razumevajući da ovi uslovi onemogućavaju da taj problem ikada pređe prag EU.

    Problem makedonskih pristupnih pregovora tretira se na multilateralnim osnovama, jer su bugarski zahtevi postali sastavni deo okvirnih pregovora, odnosno sastavni deo dokumenata EU, pa se kao takav ne tretira kao spor između Makedonije u Bugarske, nego kao spor između EU i Severne Makedonije, što dodatno opterećuje situaciju.

    Jednostavno, makedonska diplomatija nije dorasla izazovu sa kojim se suočava država, pa su ušli u proces priprema pristupnih pregovora suprotno svim ustaljenim principima i umesto bilateralnog pristupa dobili su paket.

    U proces se ušlo u paketu sa Albanijom. Tek u ovoj fazi se videlo podmetanje, pa sada bez obzira na parlamentarnu većinu, koja je poprilično klimava, proces prihvatanja bugarizacije prolazi bez problema s obzirom na činjenicu da svi pretstavnici albanskih partija svesrdno podržavaju ovaj proces, jer suštinski prihvatanjem tzv. francuskog predloga samo Albanija započinje pregovore sa EU, dok sa Makedonijom to nije slučaj.

    Zašto?

    Zato što mora prvo da uđe u proces ustavnih promena, da ubaci Bugare u makedonski ustav, formulacija nije poznata, ali s obzirom na komentare – to će najverovatnije biti neki viši status.

    Proces ustavnih promena traje pet do šest meseci saglasno makedonskom ustavu, a za njegovu promenu potrebna je dvotrećinska većina koja za parlamentarnu većinu čak i uz pomoć svih albanskih poslanika ostaje nedostižna.

    Opozicija ima kontrolni paket za ustavne promene i čini se skoro nemogućim da se u ovom trenutku to promeni.

    Još na početku je bilo jasno da će ovakav predlog i ovakvo ponašanje vlasti izazvati buru reakcija. U ovom trenutku dva su moguća pravca razvoja događaja.

    Prvi: da vlast formalno prihvati francuski predlog, otvori put pregovora za Albaniju, a bez implementacije na domaćem terenu i dalje ne počne pristupne pregovore i time dodatno razgnevi makedonski narod i poljulja svoju poziciju.

    A drugi: da pod masovnim pritiskom javnosti i demonstracija dođe do rušenja makedonske Vlade i raspisivanja vanrednih parlamentarnih izbora.

    Opozicija na krilima ogromnog nezadovoljstva naroda povećava pritisak da se francuski predlog odbije i da se potraži nova šansa u nekim novim razgovorima sa EU.

    Vlast, kao i svaka oktroisana vlast, čak ni kao kokoška koja vrti još jedan krug da ne bi ispala „laka”, prihvata diktat, iako zna da joj posle budućih izbora – kad god se oni desili, sledi debakl i proces “pasokizacije” iliti sudbina Demokratske stranke Borisa Tadića.

    Zato deluje gotovo neverovatno da vlast, umesto da spušta tenzije, podiže ulog, izaziva i provocira sukobe, tajne službe izazivaju smutu, delovi policije se ponašaju kao drumski razbojnici ili nezainteresovana strana, sve se čini da se narod zaplaši i odustane od protesta, ali sve to izaziva kontraefekat, pa je prisutnost građanstva na ulicama svakog dana sve brojnija.

    Pravi odraz raspoloženja javnosti odslikava činjenica da se preko 200 istaknutih javnih ličnosti, akademika, profesora, istoričara, pravnika, pisaca, umetnika, ekonomista i drugih, juče obratilo pismom makedonskom predsedniku iznevši svoje stavove u vezi sa takozvanim francuskim predlogom, dramatičnim pozivom, citiraću jedan deo:

    “Stavili ste francusku omču na vrat makedonskom narodu, ultimativnim sporazumom između Makedonije i Bugarske, te vas pozivamo da u ovom politički zlokobnom vremenu na početku 21. veka, ne smete biti akter političkog uništenja makedonskog naroda i države” .

    I eto, posle trideset godina nezavisnosti, istorija se vratila na makedonski prostor da nas sve podseti da uvek i svuda, posle svakog istorijski nerealnog, nadrealnog i naduvenog optimizma sledi težak i dug mamurluk…