Ministarstvo odbrane saopštilo je večeras da Vojska Srbije nije prelazila administrativnu liniju i ni na koji način nije ulazila na teritoriju Kosova i Metohije.Povodom velikog broja dezinformacija koje u etar namjerno plasira prištinska administracija i koje se šire putem lažnih naloga na društvenim mrežama i pojedinih internet sajtova, a u kojima se navodi kako je tobože došlo do nekakvih sukoba Vojske Srbije i takozvane kosovske policije, Ministarstvo odbrane saopštava da Vojska Srbije za sada nije prelazila administrativnu liniju i nije ni na koji način ulazila na teritoriju Kosova i Metohije – navodi se u saopštenju Ministarstva odbrane dostavljenom medijima.
Autor: INFO
-
Lokalizovan požar kod Bijeljine: “Među dva najveća u posljednjih 10 godina”
Lokalizovan je veliki požar u fabrici impregniranog drveta “Meridijana” u Bijeljini, a dvije vatrogasne ekipe ostaće tokom noći da dežuraju da se, zbog vjetra, vatra ne bi ponovo rasplamsala, rekao je Srni zamjenik starješine bijeljinske vatrogasne jedinice Dejan Balorda.
Balorda je naveo da je izgorjela velika količina drveta i da je stvoreno mnogo žara u ovom požaru, koji je među dva najveća u posljednjih 10 godina u Bijeljini, uz požar u krugu fabrike “Sava” u maju.
On je dodao da je u gašenju požara u “Meridijani” učestvovalo 45 vatrogasaca sa 10 vatrogasnih vozila, sedam iz Bijeljine i vozila iz Ugljevika, Lopara i Brčkog, kao i cisterne gradskog preduzeća “Komunalac” i “Bijeljina put”.
-
Smanjuje se broj nezaposlenih, mnogi posao ne pronalaze u BiH
U posljednjih pet godina na evidencijama službi i zavoda za zapošljavanje BiH broj prijavljenih nezaposlenih osoba smanjen je za oko 90.000, ali zvanični podaci govore da u istom periodu gotovo polovina njih nije našla zaposlenje u BiH.
Prema podacima dostupnim na sajtu Agencije za rad i zapošljavanje BiH, zaključno sa 30. junom ove godine, bilo je prijavljeno 359.607 nezaposlenih, dok je na kraju juna 2018. godine broj registrovanih nezaposlenih osoba u BiH iznosio 448.071. Samo od početka ove godine, sa evidencije nezaposlenih skinuto je oko 18.000.
Međutim, sudeći po podacima nadležnih službi, od 90.000 odjavljenih sa zavoda za zapošljavanje u prethodnih pet godina, više od 38.000 nije prijavilo zaposlenje u BiH.
Naime, dostupni podaci govore da je junu 2018. godine u BiH bio zaposlen 806.031 građanin, dok je u maju ove godine (podaci za jun još nisu dostupni) broj zaposlenih osoba u BiH iznosio 844.792.
Ekonomista Milenko Stanić za “Nezavisne novine” kaže da je ovo trend koji traje već duži niz godina i da je nesporno da većina onih koji se odjave sa zvaničnih zavoda za zapošljavanje ne nalazi posao u BiH.
“Nije otvoren prostor za nova zapošljavanja. Ti radnici ili su otišli u inostranstvo na stalne poslove ili su otišli na privremeni rad”, smatra Stanić.
Ipak, on pojašnjava da su se u Republici Srpskoj ranijih godina mnogi radnici prijavljivali na Zavod za zapošljavanje samo po osnovu potrebe za neka socijalna davanja.
“S obzirom na to da je ovo sada prebačeno na FZO RS, nakon toga došlo je do značajnog smanjena broja radnika na Zavodu za zapošljavanje. To je osnovni faktor koji se ogleda u smanjenju broja prijavljenih na Zavod za zapošljavanje”, ističe Stanić.
Ali, kako dodaje za “Nezavisne novine”, nedostatak radne snage u BiH toliko je evidentan da poslodavci već traže radnike iz inostranstva.
“Polako ostajemo bez kritične radne snage i to direktno ide na štetu države”, naglašava Stanić.
Da je odliv kvalifikovane radne snage prema inostranstvu, prvenstveno zemljama Evropske unije, kontinuiran i pojačan, potvrđuju i poslodavci. Saša Aćić, direktor Unije udruženja poslodavaca RS, kaže da je to posebno izraženo nakon popuštanja pandemije virusa korona.
“Naši podaci ukazuju na to da je negdje oko 260.000 ljudi već do sada dobilo status boravišta, odnosno boravišnu dozvolu u zemljama EU”, navodi Aćić za “Nezavisne novine i poručuju da bi se trend mogao nastaviti i u narednim godinama.
On naglašava da se odlazak građana iz BiH prema EU direktno odražava na demografske pokazatelje, a što dalje utiče na tržište rada.
“To u konačnici rezultira i našim zahtjevima za angažovanje stranaca. U suštini, mi u nekom narednom periodu možemo očekivati da će broj onih ljudi koje ćemo angažovati, a da nisu rezidenti BiH, biti sve veći i veći”, zaključuje Aćić.
-
Regulatorna komisija za energetiku zakazala raspravu o cijeni mrežarine
Regulatorna komisija za energetiku RS pokrenula je tarifni postupak na osnovu zahtjeva distributivnih preduzeća iz sistema ERS o povećanju cijene mrežarine.
Članovi Komisije su istovremeno odredili datume i vrijeme održavanja formalnih rasprava po zahtjevima operatora distributivnog sistema, a one će biti održane od 29. avgusta do 2. septembra.
Ako Regulatorna komisija za energetiku prihvati zahtjeve distributivnih preduzeća, to znači da će računi za električnu energiju biti uvećani iako struja neće poskupjeti. Uz utrošenu električnu energiju građani i privreda plaćaju i mrežarinu. Riječ je o mrežnoj tarifi u koju su uključeni troškovi prenosne i distributivne mreže.
Još nije saopšteno za koliko je zatraženo povećanje, ali je učešće mrežarine na računima za električnu energiju najveće.
Ona se obračunava po utrošenim kilovatima i za dvotarifno brojilo kod domaćinstava iznosi 0,0624 KM i 0,0312 KM, te je određen fiksni iznos od 5,66 KM za obračunsku snagu, a iznosi su isti kod svih operatora.
Tako je jedno domaćinstvo iz Banjaluke, koje je dobilo račun za april u iznosu od 44,67 KM, za troškove mrežarine platilo 25,66 KM (bez PDV).
– Dostavljeni zahtjevi operatora distributivnih sistema za odobrenje distributivne mrežne tarife temelje se na zahtjevu za povećanja odobrenog potrebnog prihoda zbog povećanja troškova rada i održavanja, uključujući troškove proizvodnih usluga i troškova zarada, povećanja troškova distributivnih gubitaka izazvanih rastom cijena električne energije i povećanjem zahtijevanog povrata na kapital – obrazlažu u Regulatornoj komisiji za energetiku.
Konačna odluka po zahtjevima operatora distributivnog sistema biće donesena do kraja godine.
-
Tras sve bliže stolici novog britanskog premijera
Trenutno najozbiljniji kandidat za novog britanskog premijera, aktuelna šefica diplomatije Liz Tras, odlično je poznata javnosti u BiH, a posebno srpskim političarima, koji su na njen račun imali šta da kažu. Ali i ona na njihov.
Tras je nekoliko puta dolazila u BiH, ali se posebno pamti njen dolazak u Sarajevo u maju ove godine, jer su poruke bile neuobičajeno ogoljene, na granici između diplomatije i naredbe.
Zanimljivo, tada je Tras, osim Predsjedništva BiH i Ministarstva spoljnih poslova BiH, koji su zaduženi za spoljnu politiku, posjetila i Ministarstvo odbrane BiH, što je dalo militantnu notu ovom događaju.
A naročito je odjeknula njena poruka u kontekstu rata u Ukrajini, gdje je u nenadležnom Ministarstvu odbrane BiH tražila uvođenje sankcija Rusiji, nazivajući njen uticaj u BiH malignim.
Prema nekim tvrdnjama, od BiH je čak tražila da pošalje pomoć Ukrajini u vidu vojne opreme!
– Budućnost Bosne i Hercegovine leži u suverenosti i samoopredjeljenju, u jačanju partnerstva s NATO i zemljama poput Ujedinjenog Kraljevstva. Moramo se čuvati posrtanja. Niko ne bi trebao gurati Ukrajinu u pregovore pod pritiskom. Moramo podržati Ukrajinu da iz svoje zemlje istisne Rusiju. Isto tako se moramo suprotstaviti malignom ruskom uticaju ovdje u Bosni i Hercegovini. Rusija već pokušava potkopati reforme ostvarene u ovoj zemlji, kao i vaše evroatlantske ambicije. Potpiruje secesioniste, prijeti jedinstvu, suverenitetu i teritorijalnom integritetu Bosne i Hercegovini – rekla je Tras.
Njenim izjavama bili su oduševljeni u Sarajevu, ali ne i srpski zamjenik ministra odbrane BiH, Mirko Okolić.
– Nedopustivo je da je nama u Ministarstvu odbrane pričala o tome i apelovala da BiH uvede Rusiji sankcije, a, kako imam informaciju iz prve ruke, taj apel nije uputila kada se sastala s članovima Predsjedništva BiH, koje je nadležno za spoljnu politiku BiH – naveo je Okolić.
Preneo je kako je Elizabet Liz Tras poručila samo da će se međunarodna zajednica, zajedno s Velikom Britanijom, angažovati u BiH i da “ni po koju cijenu neće dopustiti da bude ratnih sukoba, patnji i ubijanja poput opsade Sarajeva i da se više ne desi ništa slično kao u Srebrenici”.
– Nije nijednu riječ rekla ni o srpskoj ni o hrvatskoj patnji – dodao je Okolić.
Sastanak u Predsjedništvu BiH takođe nije protekao bez problema, na relaciji Tras – Milorad Dodik, budući da se upravo šefica britanske diplomatije zalagala za uvođenje sankcija njene zemlje Dodiku, što se i desilo.
Dodik je novinarima rekao da mu nije jasno ko je ministarku zvao, jer “oni koji prave smutnju po svijetu ne mogu donijeti ništa dobro ni BiH”.
– Čak i od BiH traži, bez obzira što nema odluke Predsjedništva, da se ona uključi. Koliko sam razumio, ne mogu reći da je tačno, čak se traži neka oprema koju bi mi mogli da dostavimo Ukrajini. To se, naravno, neće desiti. Mimo odluke Predsjedništva ne može, a ako uđete i dodijelite na neki drugi način, onda kršite zakone, onda ste švercer oružjem, ko bi god to učinio – upozorio je Dodik.
Dodik tvrdi da joj je tada dao Aneks 10 Dejtonskog sporazuma da pročita i da vidi da „ne postoji visoki predstavnik Kristijan Šmit“. Otkrio je da joj je na sastanku rekao da je BiH “propala država”, te da se u unutrašnje stvari te zemlje miješa i vlada Velike Britanije. Naveo je da je Tras na sastanku rekla kako je u posjeti Zapadnom Balkanu “da bi branila Gruziju i BiH i da postoji opasnost od novog rata”.
O izjavama Liz Tras tokom posjete BiH u intervjuu za Srpskainfo govorio je i predsjedavajući Savjeta ministara BiH, Zoran Tegeltija.
Kako je rekao, kriza iz Ukrajine ni na koji način neće biti prenesena u BiH, ukoliko je ne prenesu oni koji su napravili krizu i u bivšoj Jugoslaviji devedesetih godina.
– Moji razgovori s njom, koji su relativno kratko trajali u Londonu, pokazali su da nju ne interesuje dijalog. Interesuje je samo da iznese svoje stavove i da to apriori prihvatite. Apsolutno se ne slažem sa većinom onoga što je rekla o BiH; smatram apsolutno nepristojnim da pred Oružanim snagama govorite ono što ste govorili. Ali, valjda su neki predstavnici međunarodne zajednice sebi dali za pravo da mogu doći u drugu zemlju i da mogu govoriti sve što žele. Samo se nadam da je dobro čula ono što joj je preneo srpski član Predsjedništva BiH, Milorad Dodik. Svrstavajući se na jednu stranu, na jednu politiku, ni na koji način neće pomoći BiH, iako se stalno u prvoj ili u drugoj rečenici govori o nekakvoj pomoći i stabilnosti – rekao je Tegeltija.
-
Grenel o odluci tzv. Kosova: “Bezobzirno, glupo i nepotrebno”
O situaciji na KiM koja se zaoštrava iz minuta u minut oglasio se i Ričard Grenel.
Nekadašnji specijalni izaslanik predsednika SAD za pregovore Beograda i Prištine pažljivo prati šta se dešava na Kosovu.
“Ponovo, krajnje levičarski, radikalni i iskusni fašistički premijer Kosova Aljbin Kurti jednostrano preduzima korak da odbaci srpske registarske tablice i lične karte na Kosovu. Glupo. Bezobzirno i nepotrebno”, bio je Grenelov Komentar koji je napisao na društvenoj mreži Tviter.
-
Kurti popustio nakon sastanka sa američkim ambasadorom
Vlada tzv. Kosova popustila poslije sastanka sa američkim ambasadorom, odlaže se odluka do 1. septembra.
Ambasador SAD u Prištini Džef Hovenier zatražio je od vlade Aljbina Kurtija da odloži početak primjene mjera za mjesec dana, zbog kako je naveo “nerazumijevanja njihovih implikacija”.
Sastanak je bio sa Albinom Kurtijem i Vjosom Osmani.
-
Lajčak: Pozdravljam odluku Kosova
Specijalni izaslanik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak pozdravio je odluku Kosova da prihvati predlog Borelja o odlaganju odluke o tablicama i dokumentima za mesec dana.
Lajčak je na Tviteru napisao da “EU očekuje da se sve blokade na putevima odmah uklone”.
“Borelj je pozvao Kosovo i Srbiju da se uključe u dijalog o napretku. Zahvalan sam Ambasadi SAD na snažnoj podršci”, napisao je Lajčak.
-
Zaharova: “Pozivamo Prištinu da prestane sa provokacijama”
“Odluka ‘vlasti’ u Prištini da od 1. avgusta počne sa primenom nerazumnih diskriminatornih ‘pravila’ o prinudnoj zameni ličnih dokumenata i matičnih brojeva lokalnih Srba je još jedan korak ka proterivanju srpskog stanovništva sa Kosova, izmeštanje institucija kosovskih Srba koje obezbeđuju zaštitu prava stanovnika Srbije od samovolje prištinskih radikala na čelu sa ‘premijerom’ A. Kurtijem. Kosovski lideri znaju da Srbi neće ostati ravnodušni kada je u pitanju direktan napad na njihove slobode i namerno eskaliraju kako bi pokrenuli vojni scenario. Naravno, prednjači i Beograd, koji Zapad želi dodatno da ‘neutrališe’ rukama kosovskih Albanaca.
Pozivamo Prištinu i SAD i EU koji stoje iza toga da prestanu sa provokacijama i poštuju prava Srba na Kosovu.
Takav razvoj događaja je još jedan dokaz neuspeha posredničke misije Evropske unije. Ovo je ujedno i primer kakvog je mesta za Beograd pripremljeno u Evropskoj uniji, nudeći Beogradu de fakto da trpi nedostatak prava svojih sunarodnika.”, piše na Telegram kanalu Marije Zaharove.
-
Aleksandar Vučić se obratio: “Predaje neće biti”
Aleksandar Vučić, predsednik Srbije i vrhovni komandant, obratio se posle sastanka u Generalštabu.
Vučić je preneo da je da je Beograd molio predstavnike međunarodne zajednice da učine sve što mogu da utiču na Prištinu da povuče svoje odluke i izrazio nadu da će već sutra doći do deeskalacije situcije na KiM.
“Završen je sastanak u Generalštabu, general Mojsilović je, pre toga, razgovarao sa komandantom KFOR-a. Važno je da je taj razgovor protekao u korektnoj atmtsferi, na profesionalan način, prihvaćen obaveze obeju strana, pre svega, u razmeni informacija, jer je bilo mnogo neistina i dezinformacija”, rekao je Vučić za TV Pink.
Dodao je se da oko ponoći očekuje dolazak komandanta KFOR-a u Kosovsku Mitrovicu i njegov razgovor sa predsednikom Srpske liste Goran Rakićem i predstavnicima Srba.
“Molili smo predstavnike međunarodne zajednice, da učine sve što mogu, ako ne mogu da ukinu, pošto će zemlje Kvinte uvek podržati svaku odluku Prištine, koja bi bila nešto što suverene države mogu da urade, a onda da utiču na veoma neodgovornu albansku stranu, da odloži primenu ovih odluka pre nego što se nastavi dijalog”, rekao je Vučić.
Ukazao je da je za Beograd strašno važno da se dijalog nastavi, i da pokušavamo da stvari rešavamo mirnim putem.
“Verujem da ćemo, kratkoročno govoreči, imati dobrih vesti. A šta će biti dalje, to ne mogu da tvrdim, ali nada, se da će ovo, ne večras, ali sutra biti deeskalirano”, poručio je predsednik Srbije.
A, onda, kaže, ostaje vreme da se pripremimo za razgovore i da pokušamo da kroz mnogo kompromisnih rešenja dođemo do povoljnije situacije za očuvanje mira.