VRBAS Media

Autor: INFO

  • Vučić: “Oluja” najveće etničko čišćenje poslije Drugog svjetskog rata

    Vučić: “Oluja” najveće etničko čišćenje poslije Drugog svjetskog rata

    Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je u Novom Sadu, na centralnom obilježavanju Dana sjećanja na stradale i prognane u akciji “Oluja”, da večeras obilježavamno pogrom, težak zločin i najveće etničko čišćenje poslije Drugog svjetskog rata.

    Vučić je rekao da su Srbi oduvijek željeli da budu samo Srbi, jer nema razlika između srpskog naroda gdje god živio, prenosi RTRS.

    On je istakao da napadi na Srbe ne prestaju, jer, prema onima koji napadaju, Srbi “moraju da plate na mostu i ćupriji” i ništa što urade nikada nije dovoljno.

    Vučić je rekao da je prethodnih nekoliko dana bilo izuzetno teško za Srbiju i Srbe, poručivši da će Srbija čuvati svoj narod.

  • Dodik: Nećemo zaboraviti i nećemo dozvoliti da se ponovi “Oluja”

    Dodik: Nećemo zaboraviti i nećemo dozvoliti da se ponovi “Oluja”

    Srpski član Predsjedništva BiH Milorad Dodik poručio je večeras u Novom Sadu na centralnom obilježavanju Dana sjećanja na stradale i prognane u akciji “Oluja”, da srpski narod neće zaboraviti i neće dozvoliti da se ponovi “Oluja”.

    “Deveti put smo ovdje da kažemo da nećemo zaboraviti i da se neće ponoviti. ‘Oluja’ je pogrom, zločin, etničko čišćenje, nastavak iz Drugog svjetskog rata, ‘konačno rješenje za Srbe’ kako je Tuđman govorio”, rekao je Dodik.

    On je istakao da Srbi, uprkos svemu tome, nisu nestali već su danas okupljeni i jedinstveni jer “samo tako možemo da očuvamo sjećanje i pamćenje i živimo”.

    “Nismo ni bosanski ni hrvatski Srbi, već jedan narod”, poručio je Dodik.

    On je istakao da je teška sudbina srpskog naroda, ali “da ne smijemo više dozvoliti da nama upravljaju”.

    “Moramo da se okupimo oko naših vrijednosti i nastojanja da odbranimo svoje”, rekao je Dodik, prenosi RTRS.

    Dodik je rekao da iako nije rođen u Srbiji, njegova zemlja je Srbija i Republika Srpska, jer nema drugi identitet.

    “Јednog dana moraćete da dođete u naše dvije države – Republiku Srpsku i Srbiju”, poručio je Dodik.

    On je naglasio i da nije bilo predsjednika Srbije Aleksandra Vučića koji je prije devet godina pokrenuo inicijativu za zajedničko obilježavanje stradanja u “Oluji”, žrtve i progon bi otišli u zaborav i ostala bi samo porodična i lična sjećanja.

  • CIK: Postupićemo po ovlaštenjima koja nam je dao Šmit

    CIK: Postupićemo po ovlaštenjima koja nam je dao Šmit

    Izmjene Izbornog zakona BiH, koje je prošle sedmice nametnuo visoki predstavnik Kristijan Šmit, kojeg u RS ne priznaju, a kojima su predviđene oštrije sankcije za zloupotrebu državnih resursa, stupile su juče na snagu, potvrđeno nam je u Centralnoj izbornoj komisiji BiH.

    Kako je “Nezavisnim” potvrdila Maksida Pirić, portparolka CIKa, u Šmitovoj odluci je navedeno da će zakon stupiti na snagu osmog dana od objavljivanja.

    “To znači da je danas (četvrtak) na snagu stupio Zakon o izmjenama i dopunama Izbornog zakona BiH. Samim stupanjem na snagu zakona CIK BiH će postupati u skladu sa svojim ovlaštenjima, što je njena zakonska obaveza”, rekla je Pirićeva.

    Najvažnije izmjene odnose se na tri ključne oblasti, od kojih se jedna odnosi na mogućnost izbacivanja kandidata ili liste iz izbornog procesa u slučaju grubih kršenja izbornih pravila od trenutka zvaničnog početka kampanje. Kršenja se odnose na zloupotrebu javnih resursa, što podrazumijeva da predstavnik izvršne vlasti ne smije tokom kampanje da koristi resurse koje ima na raspolaganju za obavljanje dužnosti, poput službenih automobila ili helikoptera, službenog osoblja ili budžetskih sredstava za reprezentaciju, okupljanja, proslave ili druge službene potrebe.

    Željko Bakalar, član CIKa, je prije nekoliko dana izjavio da mu nije jasno zašto su ovom odredbom obuhvaćeni predstavnici izvršne vlasti, a ne predstavnici zakonodavne vlasti, odnosno poslanici u parlamentima.

    “Sigurno će se u javnosti postavljati pitanja zašto postupamo prema nekim dužnosnicima, a ne prema drugima, ali izmjena zakona je takva”, rekao je Bakalar.

    Osim toga, Bakalar je u emisiji N1 televizije rekao da nije dobro da se ovakve izmjene donose nakon što su izbori raspisani, ali da su Šmitove odrebe sprovodive.

    Što se tiče novčanih kazni, one su utrostručene i mogu doseći do 30.000 maraka, ali najoštrija sankcija je mogućnost izbacivanja kandidata s liste, o čemu će odlučivati CIK po prijavi ili po službenoj dužnosti.

    Ono što je, prema njeegovom mišljenju, dobro je to što je precizno definisano šta su javni resursi, govor mržnje i druge oblasti koje ranije nisu bile jasno definisane.

    Irena Hadžiabdić, članica CIK BiH, izjavila je Srni da je CIK dobio mehanizam za zaštitu integriteta izbora. Prema njenim riječima, sada su u Izborni zakon ugrađeni mehanizmi koji mogu zaustaviti manipulacije i obezbijediti fer izbornu utakmicu.

    Prema njenim riječima, Šmit je intervenisao i na poglavlju dva, čime se pomaže efikasnost i onemogućava blokada kod imenovanja izborne administracije.

    Hadžiabdićeva je istakla da je najveći broj intervencija donesen u poglavlju sedam.

    U vezi s poglavljem koje se odnosi na izbornu kampanju, Hadžiabdićeva je rekla da je tu jako dobro razrađena zloupotreba javnih sredstava.

    “Novina je da se kod povreda koje čine članovi biračkih odbora može kazniti politički subjekat u ime kojeg je imenovan član biračkog odbora novčanom kaznom koja može ići i do 10.000 maraka. Što se tiče sankcija za političke subjekte, one su ranije maksimalno iznosile 10.000, a sada su 30.000 maraka pa se to isto odnosi ne samo na zloupotrebu sredstava, nego i na druga kršenja koja politička stranka može počiniti u kampanji”, pojasnila je Hadžiabdićeva.

    Ona je dodala da će prekršajni postupci koje je CIK počeo prije stupanja na snagu izmjena Izbornog zakona biti okončani u skladu s odredbama zakona koji je bio na snazi u vrijeme izvršenja prekršaja, odnosno na osnovu zakona i prekršajnih kazni i kaznenih odredaba koje su važile do danas.

  • Američka košarkašica u Rusiji osuđena na devet godina zatvora

    Ruski sud osudio je danas američku košarkašicu Britni Grajner na devet godina zatvora proglasivši je krivom za posjedovanje i šverc droge.

    Sud je naložio i da Grajner plati novčanu kaznu u iznosu od milion rubalja odnosno 16.000 dolara.

    Sud je u presudi naveo da je Grajner zločin počinila namjerno, iako je ona kazala da je počinila grešku, prenio je Rojters.

    Rusko tužilaštvo zatražilo je za Grajner kaznu zatvora u trajanju devet i po godina zbog šverca droge, dok je odbrana tražila od suda da je oslobodi optužbi.

    Zvijezda WNBA košarke i dvostruka olimpijska šampionka uhapšena je u februaru na moskovskom aerodromu Šeremetjevo, nakon što je u njenom prtljagu pronađeno ulje kanabisa.

  • Štrbac: Još nije identifikovano 654 stradalih Srba u “Oluji”

    Štrbac: Još nije identifikovano 654 stradalih Srba u “Oluji”

    U hrvatskoj vojno-policijskoj akciji “Oluja”, koja je trajala četiri dana, prema najnovijim podacima Dokumentaciono-informacionog centra “Veritas”, ubijeno je 1.880 ljudi, a neidentifikovana su 654 stradala Srbina.

    Direktor “Veritasa” Savo Štrbac rekao je da u Zagrebu ima oko 360 ekshumiranih tijela, koja sigurno potiču iz vremena “Oluje”, ali još nisu identifikovana.

    “Ima i oko 60 registrovanih grobnih mesta koja nisu ekshumirana. Kad se zna gde su ta grobna mesta trebalo bi to i da se ekshumira, ali oni u Hrvatskoj sve to potežu polako”, rekao je Štrbac za RTS.

    Prema njegovim riječima, u “Oluji” je protjerano najmanje 220.000 ljudi.

    Štrbac smatra da bi rezultati najnovijeg popisa stanovništva u Hrvatskoj iz 2021. godine mogli biti porazni za Srbe jer je tamo samo staračka populacija.

    “Biološki sat radi, umiru prirodnom smrću, još kada se tome dodaju i neuslovi u kojima žive, očekuje se da bi ih sad moglo biti oko 150.000 do 160.000”, ocijenio je Štrbac.

    On je podsjetio da je, prema popisu iz 1991. godine, u Hrvatskoj bilo 582.000 Srba i 106.000 Jugoslovena, među kojima su Srbi bili između 60 i 70 procenata, u čemu se slažu svi demografi.

    Štrbac je istakao da Hrvatska “nije raspoložena da sudi svojim zločincima” i da je otvoreno mnogo istraga za “Oluju”, ali da su to klasična krivična djela, dok krađe i ubistva nisu podvodili pod ratni zločin.

    Komentarišući upozorenje tužioca sudskog mehanizma u Hagu Serža Bramerca u Savjetu bezbjednosti UN da Hrvatska nije baš raspoložena da sudi svojim zločincima, Štrbac je naglasio da je trebalo čekati 27 godina da Bramerc kaže pravu istinu, ali ni to, kaže, ne bi rekao da nije bio isprovociran izjavom glavnog državnog tužioca Hrvatske koja je u vezi sa Petrovačkom cestom rekla da njihovi tužioci nisu našli nikakav dokaz za zločin.

    On je pozvao porodice koje još imaju neriješeno pitanje nestanka i identifikacije svojih članova u ratu i “Oluji” da prijave nestalog kod Međunarodnog komiteta crvenog krsta ili kod nacionalnog komiteta, bez obzira gdje u svijetu se nalaze.

    “To je moguće i potrebno je i da daju kap krvi iz prsta. Što više članova porodice da krv, to je veća verovatnoća da će ti referentni uzorci biti kvalitetni i da će, ako su negde pronađeni posmrtni ostaci, moći da se identifikuju”, objasnio je Štrbac.

  • Fauči: “Da li je možda došlo do curenja iz laboratorije? Naravno”

    Fauči: “Da li je možda došlo do curenja iz laboratorije? Naravno”

    Glavni medicinski savetnik predsednika i direktor Nacionalnog instituta za alergije i infektivne bolesti dr Entoni Fauči razmišlja o poslednjih nekoliko godina života pandemije, deleći svoje veliko žaljenje zbog načina na koji je kovid 19 tretiran.

    Dr Fauči izražava žaljenje što nema strožih ograničenja pandemije od samog početka.

    “Sada znamo, dve i po godine kasnije, da se od 50 do 60 procenata prenosa dešava od nekoga bez simptoma, bilo od nekoga ko nikada neće dobiti simptome ili od nekoga ko je u predsimptomatskoj fazi”, kaže dr Fauči.

    “Da smo tada znali, podmukla priroda širenja u zajednici bila bi mnogo više alarm i bilo bi mnogo, mnogo strožih ograničenja u smislu veoma, veoma teških podsticanja ljudi da nose maske, fizičko distanciranje ili šta već.”

    Dr Fauči je zapravo savetovao da se ne nose maske na početku pandemije, sugerišući da one ne bi bile efikasne. Sada je dr Fauči strastveni zagovornik nošenja maski, savetujući da ljudi ne treba da oklevaju da nose maske ako stope infekcije u zajednici postanu previsoke.

    “Pre svega, nismo u potpunosti shvatili da je dobro postavljena maska K95 ili KN95 mnogo bolja od platnene maske. A da nosite dobro masku, podaci su sada veoma jasni, da su one veoma dobre u sprečavanju, sticanju i prenošenju infekcije. Tada je bilo mnogo suprotstavljenih podataka kao što smo bili u prvim mesecima 2020. Tako da su preporuke bile pomalo zbunjujuće… “

    Dr Fauči kaže da bi voleo da su od samog početka znali više o načinu na koji se kovid 19 širi. “Takođe nismo bili u potpunosti svesni kao što smo sada da se ovaj virus širi i aerosolnim širenjem, što tada nismo u potpunosti shvatili, bilo je nagoveštaja toga”, kaže dr Fauči, a prenosi Eat This Not That.

    “Ono što tada nije bilo jasno, ali sada jeste, da zaštita od prirodne infekcije, kao i vakcinacija, nestaje tokom određenog vremenskog perioda”, kaže dr Fauči. “To se veoma, veoma razlikuje od nekih drugih infekcija kojima se bavimo, kao što su boginje i dečja paraliza, i drevne male boginje, gde kada se zarazite ili vakcinišete, nivo zaštite se meri decenijama, ako ne ceo život. Dakle, ljudi koji su govorili o prirodnom imunitetu su pretpostavljali – donekle, ne svi – da ste, kada se zarazite, veoma, veoma dobro zaštićeni na duže vreme. Onda smo saznali da ako se zarazite i vakcinišete, taj hibridni imunitet je mnogo bolji od same infekcije ili same vakcine. Sve su to stvari koje su evoluirale u našem razumevanju njih, jer mi zaista imamo posla sa pokretnom metom.”

    Dr Fauči jasno stavlja do znanja da je otvorenog uma po pitanju nastanka virusa, ali…

    “Kada govorite o istraživanju koje je finansirao NIH, ljudi su napravili neprikladnu mešavinu tih eksperimenata sa SARS-CoV-2. Sada kada sam to rekao, da li imam otvoren um, da je to zapravo negde izvan svega što NIH ima urađeno uz finansiranje kompetentnih kineskih naučnika, da li je možda došlo do curenja iz laboratorije? Odgovor je naravno. U odnosu na ono što sam rekao malopre, uvek sam otvoren. Ali takođe morate da pogledate ono što su evolucioni virusolozi proučavali — i što su objavili u recenziranoj literaturi, nešto što će uskoro izaći iz pera cele grupe kvalifikovanih ljudi, kaže da, iako imate otvoren um, najverovatnija evolucija SARS-CoV-2 je prirodno skakanje vrsta”, zaključio je on.

  • Moskva mjenja taktiku: Jedino rešenje je Amerika?

    Moskva mjenja taktiku: Jedino rešenje je Amerika?

    Stalni predstavnik Rusije pri međunarodnim organizacijama u Beču Mihail Uljanov izjavio je da je spreman da razgovara sa svim učesnicima bečkih pregovora.

    On je u to uključio i SAD, a ponudio je razgovor o Zajedničkom sveobuhvatnom planu akcije (JCPOA), koji se odnosi na Iranski nuklearni program.

    ”Ruska spoljna politika je veoma pragmatična. Spreman sam da razgovaram sa svim ostalim učesnicima bečkih pregovora, uključujući i SAD, kako bismo rešili jedan od najvećih problema u oblasti neširenja nuklearnog programa i regionalne bezbednosti”, objavio je Uljanov na Tviteru, prenosi TAS S.

    Specijalni američki izaslanik za nuklearne pregovore sa Iranom Robert Mali izjavio je u sredu da će otputovati u Beč da nastavi pregovore o nuklearnom sporazumu.

    Portparol iranskog ministarstva spoljnih poslova Naser Kanani takođe je saopštio da će iranska delegacija otputovati u Beč na nastavak konsultacija.

    Prema rečima iranskog diplomate, u ovoj rundi razgovora doći će do “razmene mišljenja o predlozima koje su podnele sve strane, uključujući ideje koje je predložio Iran”.

    Ranije je list Politiko, oslanjajući se na svoje izvore, naveo da će nova runda pregovora biti održana u Beču 4. avgusta, prenosi TAS S.

    Godine 2015. pet stalnih članica Saveta bezbednosti UN i Nemačka su postigle nuklearni sporazum sa Iranom.

    Donald Tramp je, u vreme svog mandata na funkciji američkog predsednika, odlučio da se SAD povuku iz sporazuma, a Vašington je Teheranu uveo najoštrije sankcije do tada.

    Predsednik SAD Džozef Bajden je više puta istakao da podržava ponovno pristupanje SAD nuklearnom sporazumu sa Iranom, navodi TAS S.

    Od aprila 2021, Rusija, Velika Britanija, Nemačka, Kina, SAD i Francuska vode razgovore sa Iranom u Beču o oživljavanju JCPOA u njegovom originalnom obliku, dodaje ruska agencija.

  • “Ako Putin ponovi potez, reagovaćemo odmah”

    “Ako Putin ponovi potez, reagovaćemo odmah”

    Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg izjavio je danas da se Rusiji ne sme dozvoliti da pobedi u ratu protiv Ukrajine.

    On je rekao da će zemlje članice NATO možda morati dugo da pomažu Ukrajini oružjem i drugom pomoći, kako bi sprečile Rusiju da pobedi.

    “U našem je interesu da ova vrsta agresivne politike ne uspe. Ovo je najopasnija situacija u Evropi od Drugog svetskog rata”, rekao je Stoltenberg.

    On je dodao da ruski napad nije usmeren samo na Ukrajinu, već i na zapadne vrednosti.

    Stoltenberg je ponovio da je NATO odlučan da brani svih svojih 30 zemalja članica.

    “Ako predsednik Putin uopšte pomisli da uradi nešto slično nekoj zemlji Severnoatlantske alijanse, kao što je uradio Gruziji, Moldaviji ili Ukrajini, onda će se ceo NATO uključiti odmah”, rekao je Stoltenberg.

    Neutralne zemlje moraju da izaberu stranu?

    Sve o ratu u Ukrajini iz minuta u minut pratite ovde.

    Napad Rusije na Ukrajinu podstakao je ranije neutralne zemlje Finsku i Švedsku da zatraže učlanjenje u NATO. Njihove zahteve za prijem do sada su ratifikovale 23 zemlje od 30 država članica, uključujući SAD.

    Sedam zemalja članica tek treba da formalno pristanu, i to su Češka, Grčka, Mađarska, Portugal, Slovačka, Španija i Turska, navodi RSE.

    Samo se Turska prvobitno usprotivila. Ona je pored ostalog kao uslov za podršku postavila da Stokholm i Helsinki ne pomažu kurdskim snagama u Siriji, koje Ankara smatra ogrankom terorističke Radničke partije Kurdistana, i ukidanje restrikcija na izvoz oružja Turskoj.

    Turska je saopštila da će se ovog meseca specijalni komitet te zemlje sastati sa finskim i švedskim zvaničnicima, kako bi procenio da li se dve zemlje pridržavaju uslova.

  • Vučić i Kurti sa Lajčakom u Briselu 18. avgusta

    Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer samoproglašenog Kosova Aljbin Kurti prihvatili su poziv visokog predstavnika EU Žozepa Borela da 18. avgusta dođu u Brisel gdje će sa njima razgovarati specijalni izaslanik EU za dijalog Miroslav Lajčak, rekao je portparol EU Peter Stano.

    “Vučić, Kurti i Lajčak razgovaraće o napretku u dijalogu Beograda i Prištine”, rekao je Stano za “Tanjug”.

    On je naveo da će više detalja o agendi razgovora biti objavljeno uoči samog sastanka.

  • Obilježavanje 27 godina od “Oluje”: Prisustvuju zvaničnici Srpske i Srbije

    Obilježavanje 27 godina od “Oluje”: Prisustvuju zvaničnici Srpske i Srbije

    U Novom Sadu je počelo obilježavanje Dana sjećanja na sve stradale i prognane Srbe u hrvatskoj vojno-policijskoj akciji “Oluja” 1995. godine.

    Obilježavanju prisustvuju Aleksandar Vučić, predsjednik Srbije, Milorad Dodik, srpski član Predsjedništva BiH, Željka Cvijanović, predsjednik Republike Srpske, Nedeljko Čubrilović predsjednik Narodne skupštine RS i Senka Jujić i ministar uprave i lokalne samouprave RS.

    Hrvatske snage su 4. avgusta 1995. godine napale Republiku Srpsku Krajinu – teritoriju formalno pod zaštitom mirovnih snaga UN, načinivši niz zločina i protjeravši 250.000 Srba.

    U akciji “Oluja” je, prema evidenciji Veritasa, 1.872 Srba poginulo i nestalo.

    Hrvatska vojska je tokom ofanzive i nakon pada Krajine počinila zločine nad srpskim civilima, a spaljeno je više od 22.000 srpskih kuća.