VRBAS Media

Autor: INFO

  • Lansirana raketa s kineskim astronautima

    Lansirana raketa s kineskim astronautima

    Kina je lansirala danas svemirski brod “Šenžou 15” sa tročlanom posadom prema kineskoj orbitalnoj stanici, javila je državna televizija.
    Raketa “Dugi marš 2F” lansirana je u 23.08 časova po lokalnom vremenu iz centra na sjeverozapadu Kine, u pustinji Gobi.

    Ovo će biti prva zamjena posade u orbiti u istoriji kineskog svemirskog programa.

    Nova posada zamijeniće trojku koja boravi u kineskoj svemirskoj stanici od početka juna. Povratak prve posade na Zemlju očekuje se početkom decembra, a do tada će na stanici boraviti šest osoba, što je još jedan rekord kineskog programa.

    Svemirska stanica dizajnirana je da traje najmanje deset godina, a za to vrijeme njeni stanovnici će obaviti više od 1.000 naučnih eksperimenata – od proučavanja adaptacije biljaka na svemir do ponašanja fluida i mikrogravitaciji.

    Kineski letovi u svemir sa posadom počeli su 2003. godine, a prvi Kinez koji je letio u orbitu bio je Jang Livei. On je postao heroj za milione ljudi kod kuće.

  • Bajden: Obezbjediti sredstva za Ukrajinu i za borbu protiv korone

    Bajden: Obezbjediti sredstva za Ukrajinu i za borbu protiv korone

    Američki predsjednik Džozef Bajden izjavio je danas da su obezbjeđivanje sredstava za Ukrajinu i finansiranje mjera za borbu protiv korona virusa njegovi prioriteti prije nego što republikanci preuzmu kontrolu nad Predstavničkim domom.
    Bajden je razgovarao sa liderima demokrata i republikanaca u Kongresu o tome šta se može učiniti u preostalim nedjeljama kada demokrate i dalje kontrolišu i Dom i Senat, prenio je Rojters.
    Njemu su se u razgovorima pridružili predsjednica Predstavničkog doma Nensi Pelosi, lider republikanaca u Predstavničkom domu Kevin Makarti, lider većine u Senatu Čak Šumer i lider republikanaca u Senatu Mič Mekonel.
    Američki predsjednik je rekao da se na njegovoj listi prioriteta takođe nalaze predstojeći štrajk na željeznici i finansiranje vlade poslije 16. decembra.
    “Nadam se da ćemo pronaći i druge zajedničke tačke”, rekao je Bajden.
    Republikanci su osvojili tijesnu većinu u Predstavničkom domu na izborima održanim 8. novembra, a vlast će preuzeti u januaru.
    Bajdenove demokrate zadržale su kontrolu nad Senatom.

  • Česma dobija šetalište, centar Banjaluke hotel od 22 sprata

    Obnova kuće Milanovića, uređenje obala Vrbasa od Zelenog do Gradskog mosta, uređenje šetališta u Česmi, kao i prostora sa termalnim vodama u Srpskim toplicama te izgradnja Centralnog spomen-obilježja poginulim borcima Odbrambeno-otadžbinskog rata su neke od investicija koje su predviđene nacrtima rebalansa, odnosno budžeta Gradske uprave za narednu godinu.

    Gradonačelnik Draško Stanivuković poručio je da su prvi put među važnim projektima u rebalansu i Nacrtu budžeta planirana sredstva za navedene projekte.

    “Nacrti oba ova važna dokumenta predloženi su za dnevni red 18. sjednice gradskog parlamenta, zakazane za 8. decembar, a neophodno je da budu i doneseni”, kazao je on te dodao da ako se to ne desi skupštinska većina vodi Banjaluku u privremeno finansiranje.

    “Rebalans i Nacrt budžeta za narednu godinu donose brojne važne projekte, ali i obavezu servisiranja naslijeđenih višemilionskih dugovanja JP ‘Aquana’ i davanja neophodnih za funkcionisanje Gradskog olimpijskog bazena”, pojasnio je on.

    Dodaje da je neophodno obnoviti mašine, uređaje i pumpe na Gradskom olimpijskom bazenu.

    “Hoćemo da otvorimo vrata kompleksa ‘Aquane’ građanima i da im stavimo na raspolaganje staze za trčanje i rekreaciju, dječje igralište, ugostiteljske i druge sadržaje i tokom zimskih mjeseci kada ne rade otvoreni bazeni”, naveo je on.

    Grad Banjaluka, prema njegovim riječima, nakon urađene nove plaže u Srpskim toplicama želi da ide i dalje ka rijeci Vrbas.

    “Uredićemo i druge dijelove obale Vrbasa, poput one od Zelenog do Gradskog mosta, i to s nekoliko terena za odbojku, rukomet i fudbal na pijesku, radionicom za dajake, ugostiteljskim sadržajima, teretanom na otvorenom, a za te aktivnosti nam je potrebno oko 700.000 KM”, kazao je Stanivuković.

    Uz ovaj projekat, kako ističe, Nacrt budžeta za narednu godinu predviđa i uređenje banja sa termalnom vodom u Srpskim toplicama, trim staze i šetališta od postojećeg do budućeg mosta u Česmi, te prvi put sredstva za izgradnju podzemnih kontejnera, reciklažna dvorišta, skejt park, vidikovac na Banj brdu i drugo.

    “Uskoro ćemo predstaviti i projekat novog hotela u centru grada sa 22 sprata, 100 metara visine, vrijednosti do 70 miliona KM, sa pet zvjezdica, koji će promijeniti izgled grada”, najavio je on.

    Prema njegovim riječima, grad u proljeće očekuju i novine u saobraćaju poput realizacije novog koncepta saobraćaja u centru grada, koji predviđa novu jednosmjernu ulicu, sa tri kilometra biciklističkih staza, trakama za autobuse i taksi vozila.

    “U proljeće je predviđena i realizacija projekata za integrisani saobraćaj i nova šetališta u centru grada, prema kojem bi Gajeva, Srpska i ulica pored hotela ‘Vidović’ bile pretvorene u šetališta, a radićemo i most u Docu, ali potrebna nam je podrška”, kazao je Stanivuković.

    Dodaje da Nacrt budžeta predviđa i gradnju sportske dvorane uz novu školu u Adi, multifunkcionalnu dvoranu na Laušu, ljetnu pozornicu uz Pravni i Ekonomski fakultet, osvjetljenje i uređenje Kastela.

    “Sve su to projekti na koje se dugo čeka, a koje je spremna da realizuje ova gradska uprava. Ovo je Banjaluka o kojoj ja pričam”, zaključio je Stanivuković.

  • Od sutra “BL bajk“ na zimskoj pauzi

    Od sutra “BL bajk“ na zimskoj pauzi

    Za sistem automatskog iznajmljivanja bicikala, „BL bajk“, po već uobičajenoj praksi, odnosno dolaskom hladnijeg vremena slijedi zimska pauza, saopšteno je iz Gradske uprave.
    Tako će srijeda, 30. novembar biti zadnji dan u ovoj godini kada će Banjalučani moći da koriste usluge „BL bajka“, koji će opet biti u funkciji početkom proljeća.

    Ovogodišnju sezonu – „BL bajk“ završava sa oko 2.000 aktivnih korisnika.

    Podsjećamo, ovaj sistem ima 40 bicikala na pet lokacija: Ulica kralja Petra I Karađorđevića (preko puta zgrade Gradske uprave), kod vodenog parka Akvana, u Ulici Majke Jugovića kod Studentskog centra „Nikola Tesla“, u Parku „Mladen Stojanović“ i u Obilićevu na raskrsnici Cara Lazara i Istočnog tranzita.

    Cijene iznajmljivanja bicikala su povoljne: pola sata u toku dana je besplatno, a nakon toga svaki sljedeći započeti čas je 1,5 KM.

    Grad posebnu pažnju usmjerava na alternativne vidove prevoza, kojima svi zajedno mijenjamo životne navike, te je opredjeljenja da se, između ostalog, otvaraju i novi terminali za iznajmljivanje bicikala.

  • U Srpskoj od 1. decembra poskupljuje hljeb

    U Srpskoj od 1. decembra poskupljuje hljeb

    U Republici Srpskoj od 1. decembra poskupljuje hljeb za deset pfeninga, najavio je predsjednik Unije udruženja poslodavaca Republike Srpske Saša Trivić.
    “Zbog rasta cijena energenata i plata pekarskim radnicima, neophodno je da dođe i do rasta cijena pekarskih proizvoda. U prosjeku bi to trebalo da bude pet odsto. Neće poskupiti svi proizvodi, poskupljenje se odnosi na pekarske proizvode koji su punjeni mesom i proizvodima koji sadrže mliječne dodatke”, rekao je Trivić za RTRS.

    Podsjeća Trivić, od početka ove godine pekarski proizvodi poskupili su od 20 do 30 odsto.

    Hljeb kao kategorija koja najviše sadrži brašno, građani Republike Srpske će od 1. decembra plaćati 2,10 KM, odnosno skuplje za deset pfeninga.

  • Sprema se veliki napad na ključni grad

    Sprema se veliki napad na ključni grad

    Izgleda da ruske snage planiraju “prilično velike vazdušne napade” na Ukrajinu, izjavio je danas analitičar za bezbednost i odbranu. Profesor Majkl Klark, bivši direktor britanskog instituta za bezbednost i odbranu Roial United Services, rekao je ovo u intervjuu za Skaj njuz.

    “Na Tviteru kruži mnogo satelitskih snimaka ruskih vazdušnih baza, izgleda da bi moglo biti mnogo aktivnosti u vazduhu”, rekao je Klark i dodao da ruske snage “polako napreduju” ka ključnom gradu Bahmutu na istoku Ukrajine.

    Što se tiče Hersonske oblasti na jugu Ukrajine, tamo Rusi na istočnoj obali reke Dnjepar “duboko kopaju za zimu i pripremaju rovove”, rekao je Klark.

    “Rusi udaraju po Bahmutu već četiri nedelje i pokušavaju da ga napadnu iz tri pravca. Izgleda da su napredovali na jugu”, dodao je Klark.

  • Sprema se masovni napad – poznat datum. To neće biti samo preokret, to će biti… Kraj

    Sprema se masovni napad – poznat datum. To neće biti samo preokret, to će biti… Kraj

    Retko se dešava da se proruski i proukrajinski izvori u nečemu slože. Čak i u pobjedama i porazima, objašnjenja i tumačenja su dijametralno suprotna.Tako su proruski izvori uporno pokušavali da veliki ruski poraz u ofanzivi u Harkovu prikažu kao namerno povlačenje radi skraćivanja bojnog polja, uz obrazloženje da oblast Harkova nikada nije trebalo da bude okupirana.

    S druge strane, proruski izvori slave svako zauzimanje čak i najmanjeg sela od leta kao stratešku pobedu. Posebno u Donjecku, posebno oko Bahmuta.

    Sasvim netipično, i proruski i proukrajinski izvori poslednjih nedelja najavljuju veliku rusku prolećnu ofanzivu. Proruski mediji to opisuju kao veliku operaciju koja ne samo da će preokrenuti tok rata, već ga i okončati. Naravno, pod uslovom da podrška ruske javnosti ostane na veoma visokom nivou.

    Proukrajinski mediji pominju i mogućnost da bi ruska prolećna ofanziva mogla ozbiljno da ugrozi odbrambene sposobnosti Ukrajine. Zbog toga pozivaju Zapad da Ukrajini isporuči mnogo više naoružanja, municije i vojne opreme nego što je imala do sada.

    Rusi bi mogli da iskoriste masovnost kao glavnu prednost.

    Najveći ruski problem je što bi glavni adut prolećne ofanzive trebalo da bude masovnost. Dovoljno velike snage koje će masovno slamati ukrajinsku odbranu (kao u Drugom svetskom ratu). A da bi to postigli potrebno je da formiraju ogromne rezervne jedinice od milion do dva miliona vojnika.

    Ukrajinski generalštab tu cifru povećava na pet miliona. Ovu tvrdnju zasnivaju na dokumentu “Zaključci rata sa NATO-om u Ukrajini” koji je sačinjen za rusko najviše političko rukovodstvo. Ukrajinci tvrde da je jedan od zaključaka da je najveći problem ruske vojske (uz nesposoban komandni kadar i zastarelo naoružanje) nedovoljan broj vojnika spremnih za borbu i da je jedini način da Rusija pobedi u Ukrajini formiranje armija od čak pet miliona ljudi.

    Da bi formirao snage od dva miliona vojnika spremnih za akciju u Ukrajini, Putin bi morao da naredi još jednu rundu mobilizacije, mnogo masovniju od prve. Sa nešto više od 300.000 do sada mobilisanih rezervista, ruska vojska može da rasporedi oko 500.000 vojnika u Ukrajinu.

    Naravno, pod uslovom da pošalje sve mobilisane rezerviste u Ukrajinu. Povrh toga, tu je i jesenji kontingent vojnih obveznika na odsluženju vojnog roka. Ruski vojni rok traje 12 meseci i služe ga muškarci od 18 do 27 godina. Vojni rok se ne služi samo u vojsci, već i u Ministarstvu unutrašnjih poslova i graničnoj straži.

    Činjenica je da je prethodnih godina veoma veliki broj regruta uspeo da izbegne vojnu službu jer su uslovi bili veoma loši (česti su primeri fizičkog i psihičkog zlostavljanja). Zbog toga, iako u Rusiji svake godine oko 680 hiljada mladića napuni 18 godina, oko 260 hiljada je poslato u vojnu službu. Tako je barem bilo do ove godine.

    Brojni su izveštaji da su ove godine regrutne komisije imale mnogo strožije kriterijume, što znači da je znatno veći broj regruta upućen u vojsku. S obzirom na to da su sve okupirane teritorije Ukrajine “pripojene” Rusiji, ne postoji zakonsko ograničenje da se svi ovi vojni obveznici, nakon osnovne obuke, ne šalju u Ukrajinu.

    Uz sve regrute, Rusiji i dalje nedostaje preko milion vojnika

    Sudeći po snimcima sa Jutjuba, na kojima mobilisani rezervisti svoje uniforme, šlemove i pancire nazivaju kineskim smećem, Rusija od Kine nabavlja opremu za opremanje svojih vojnika.

    Maksimalna nosivost An-124-100 je čak 120 tona. Pa čak i ako ruski Antonovci lete iz Kine sa manjom masom tereta, redovnim letovima tako velikih transportnih aviona svakodnevno se prevozi mnogo uniformi, šlemova i pancira. Mnogo više nego što je potrebno za opremanje 300 hiljada vojnika. Jedini zaključak je da ruska vojska stvara zalihe za znatno veću mobilizaciju.

    Bjeloruski ministar koji je iznenada preminuo bio za zbližavanje sa Zapadom
    Iako na prvi pogled vest o iznenadnoj i iznenadnoj smrti beloruskog ministra spoljnih poslova Vladimira Makeja nema nikakve veze sa ruskim planovima za veliku prolećnu ofanzivu, nije tako.

    Ministar Makej je bio najveći zagovornik poboljšanja beloruskih odnosa sa Zapadom i udaljavanja od Rusije. Makei je ove nedelje trebalo da prisustvuje sastanku Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) u Poljskoj kako bi se sastao sa ključnim zapadnim političarima i zvaničnicima, sednici na kojoj je zabranjen ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov.

    Za Moskvu je nezamislivo svako oklevanje Belorusije u pogledu podrške ruskoj agresiji na Ukrajinu. Napadi ruskih bombardera na severnu i zapadnu Ukrajinu izvode se iz beloruskog vazdušnog prostora. Beloruske kasarne i poligone ruska vojska koristi za obuku mobilisanih rezervista. Oružje i municija za ruske snage u Ukrajini dolaze iz beloruskih skladišta i magazina.

    I što je najvažnije, ruska vojska namerava da na proleće ponovo iskoristi belorusku teritoriju za pokretanje velike ofanzive ka Kijevu i zapadnoj Ukrajini. Nije da ruski generali veruju da će ovoga puta uspeti da osvoje Kijev, ali bi ponovni prodor ruskih snaga iz Belorusije u Ukrajinu trebalo da veže ogromne ukrajinske snage, što bi znatno olakšalo ruskim snagama na istoku Ukrajina da slomi otpor.

    Iznenadna smrt ministra Makeja, za koju mnogi teoretičari zavere veruje da je najverovatnije izazvana otrovom razvijenim u laboratoriji ruske tajne službe FSB, poruka je beloruskom predsedniku Aleksandru Lukašenku da sada nije vreme da menja stranu.

  • Kovačević: Tužno je gledati opoziciju kako moljaka

    Kovačević: Tužno je gledati opoziciju kako moljaka

    Mora se priznati da je pomalo tužno gledati opoziciju iz Srpske kako se ponižava i kako odlazeći na noge sarajevskim političkim strankama moljaka da im opet, bez obzira na to što su izborni gubitnici i nemaju podršku građana Srpske, Sarajevo udijeli malo milosti i podrži ih u izboru delegata za Dom naroda BiH i eventualnom ulasku u Savjet ministara, nudeći zauzvrat svoj angažman na jačanju BiH i slabljenju Srpske, istakao je portparol SNSD Radovan Kovačević.

    Cijeli splet sastanaka, izjava, pregovora, pritisaka, ucjena i dogovora koji vidimo u prethodnih nekoliko dana, a koji se odnosi na želju određenih političkih snaga da koalicija okupljena oko interesa Republike Srpske i SNSD ne dobije četvrtog delegata u Domu naroda Parlamentarne skupštine pokazuje nam zašto je baš taj broj delegata važan za Srpsku i odbranu naših interesa, naglasio je Kovačević.

    Osim toga, dodao je on, ponovo imamo priliku da vidimo kako izgleda izdaja, a izdaju po ko zna koji put vrše predstavnici SDS, PDP i Nebojša Vukanović, koji ponovo idu u Sarajevo da postignu bilo kakav dogovor sa bilo kim, a da su prije toga odbili dogovor o srpskom jedinstvu koji je prezentovao predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik, a iza kojeg stoje stranke koje imaju dvotrećinsku većinu u Narodnoj skupštini Republike Srpske i nesumnjivu podršku srpskog naroda.

    – Oni još jednom pokazuju da je jedino jedinstvo koje njih okuplja jedinstvo osovine koju čine OHR, strane ambasade i političko Sarajevo, a svi znamo da kada su svi oni na jednoj strani, interesi Republike Srpske su sigurno na suprotnoj – ukazao je Kovačević.

    Ad
    On je naglasio da ovdje nije bitan izbor delegata u Dom naroda, ovdje je bitan obrazac ponašanja koji opozicija prezentuje po ko zna koji put i koji se ponavlja još otkako je Mladen Ivanić raširenih ruku dočekao generalnog sekretara NATO, Igor Crnadak pripremio izdajničku Strategiju spoljne politike, Branislav Borenović se fotografisao sa zastavom Ukrajine, Jelena Trivić i Draško Stanivuković primali Kristijana Šmita, Vukanović i Mirko Šarović isticali da su probosanske snage, a svi zajedno s ciljem destabilizacije Srpske lagali narod o rezultatima posljednjih izbora.

    – Taj obrazac je sve, osim u korist Republike Srpske! Žao mi je što nismo postigli jedinstvo o izboru svih pet delegata i što nismo imali usaglašene liste svih stranaka iz Republike Srpske, što je bila namjera SNSD, ali to samo još jednom pokazuje da su interesi Republike Srpske i interesi SDS, PDP i Vukanovića nepomirljivo suprotstavljeni – konstatovao je Kovačević.

  • “Rusija i Putin se neće opet prevariti”

    “Rusija i Putin se neće opet prevariti”

    Ruski profesor Dmitrij Trenin ističe da je Putin svestan da su sporazumi iz Minska iz 2014. i 2015. bili greška, te da se Rusija neće ponovo prevariti.

    Ruski predsednik Vladimir Putin prokomentarisao je, tokom sastanka s majkama ruskih vojnika, da sada smatra da su sporazumi iz Minska iz 2014. i 2015. bili greška.

    Objasnio je da Moskva u to vreme nije znala kakva su osećanja stanovništva Donbasa pogođenog sukobom, i nadao se da bi Donjeck i Lugansk na neki način mogli da se integrišu s Ukrajinom pod uslovima određenim u Minsku.

    Međutim, profesor Dmitrij Trenin, član Ruskog saveta za međunarodne poslove, ističe da je moguće da je Putin bio spreman da novim vlastima u Kijevu da šansu da reše to pitanje i ponovo izgrade odnose s Moskvom, što po njegovom mišljenju potvrđuju i njegovi postupci, i razgovori s tadašnjim ukrajinskim predsednikom Petrom Porošenkom. Putin se navodno nadao da bi stvari mogle da se reše s Nemcima, Francuzima i američkim rukovodstvom.

    Priznanja grešaka su retka među aktuelnim liderima, ističe Trenin, ali su važna kao pokazatelji lekcija koje su naučili.

    To iskustvo očigledno je navelo Putina da pokrene specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini pošto osam godina ranije Moskva nije trebalo da veruje Kijevu, Berlinu i Parizu već je trebalo da se osloni na sopstvenu vojnu moć ne bi li oslobodila svoje stanovništvo na području Ukrajine.

    Drugim rečima, sadašnje pristajanje na primirje nalik onom potpisanom u Minsku bila bi još jedna greška koja bi omogućila Kijevu i njegovim podržavaocima da se bolje pripreme za nastavak borbi.

    Trenin dodaje i da ruski lider shvata da mnoge nacije koje se nisu pridružile antiruskoj koaliciji, od Kine i Indije do Indonezije i Meksika, zagovaraju prekid ratnih dejstava budući da su njihovi ekonomski izgledi narušeni rusko-ukrajinskim sukobom. Otuda i zvanične izjave Kremlja da je Moskva otvorena za dijalog, ali samo na osnovu postojeće geopolitičke realnosti – da su Donjeck, Lugansk, Herson i Zaporožje deo Ruske Federacije. Treba napomenuti i da Moskva nije povukla ciljeve specijalne vojne operacije, koji uključuju demilitarizaciju i denacifikaciju Ukrajine.

    Što se Kijeva tiče, pošto je napokon postigao operativne uspehe na bojnom polju, ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski formalno je zabranio sve kontakte s Kremljom.

    Realnost je, ističe ruski profesor, da glavne strane uključene u sukob u Ukrajini, odnosno Vašington i Moskva, ne smatraju sadašnjost ili blisku budućnost dobrim vremenom za pregovore.

    Iz perspektive SAD, uprkos sankcijama koje je Zapad uveo Rusiji i nedavnim neuspesima koje je ruska vojska doživela u Harkovu i Hersonu, Moskva je daleko od toga da bude poražena na bojnom polju ili destabilizovana na unutrašnjem planu.

    Iz ruske perspektive, svako primirje ili mir koji ostavlja Ukrajinu kao “antirusku”, neprijateljsku državu, jednak je porazu.

    Čini se da će se rat nastaviti do 2023. godine, a možda i nakon toga. Razgovori verovatno neće početi pre nego što bilo koja strana bude spremna da popusti, zaključuje Raša tudej na srpskom.

  • NATO poslao poruku: Odbranićemo svaki pedalj

    NATO poslao poruku: Odbranićemo svaki pedalj

    Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg poručio je danas u Bukureštu da je vojna alijansa spremna da odbrani svaki pedalj svoje teritorije.

    Stoltenberg je, govoreći na skupu u organizaciji Aspen instituta Rumunije i nemačkog Maršal fonda, ukazao da je Rumunija snažan i veoma važan saveznik NATO.

    “To ponavljam svakog dana. Veliki doprinos NATO-u Rumunija daje i time što mi je dala odličnog zamenika generalnog sekretara”, naglasio je on.

    Stoltenberg je najavio da se ministri spoljnih poslova NATO sastaju u Bukureštu u vreme kada divlja ruski rat na granicama Rumunije.

    “Ovo je kritično vreme po našu bezbednost, ali šaljemo poruku NATO je tu, budan i spreman da odbrani svaki pedalj svoje teritorije. Kao odgovor na rat u Ukrajini podigli smo spremnost naših trupa. Udvostručili smo naše borbene jedinice sa dve na osam. Prošle nedelje NATO je sprovela vežbe u Rumuniji u kojoj su učestvovali avioni iz Španije, Turske, Sad i Francuske. Time smo pokazali kako NATO saveznici sarađuju i da su spremni da odbrane svaki pedalje zemlje, ali i svoj vazdušni prostor”, kazao je on.

    Rekao je da NATO nije deo konflikta u Ukrajini, ali da pruža podršku toj zemlji.

    “Ukrajina je nacija koja ima pravo na samoodbranu, koje je zapisano i u Povelji UN. Putin se suočava sa neuspehom i odgovara na to sa više brutalnosti. Imamo sve više raketnih napada na civilnu infrastrukturu. To je strašno za Ukrajinu, ali je to teško vreme i za nas u Evropi, i celom svetu”, podvukao je Stoltenberg.

    Kazao je da svi mi plaćamo cenu rata Rusije protiv Ukrajine, ali mi je plaćamo u novcu, a Ukrajinci krvlju.

    “Ako pustimo Putina da pobedi svi ćemo platiti veću cenu, jer tada će lekcije koju bi Putin i ostali autoritarni lideri naučili bila da se isplati koristiti silu. To bi učnilo naš svet mnogo krhkijim i opasnijim. Zato je u našem interesu da podržimo Ukrajinu”, naglasio je on.

    Stoltenberg je kazao da nema održivog mira ako agresor pobedi, ako ugnjetavanje i autokratija pobedi demokratiju.

    Ukazao je da je vazno nastaviti vojno podržati Ukrajinu kako bi stekla što bolji položaj pred mirovne pregovore, kada do njih dođe. “Naša poruka je da NATO ostaje uz Ukrajinu koliko god to bude potrebno”, podvukao je on.

    Stoltenberg je kazao da je ruska agresija na Ukrajinu počela još pre osam godina, i da je od tada NATO u pripravnosti. Generalni sekretar je kazao da ruski rat protiv Ukrajine nije naveo NATO da zaboravi na dalje partnere koji su izloženi agresiji Rusije ili ruskim pretnjama, kao što su Gruzija, Moldavija i BiH.

    Naglasio je da je važno jačanje njihove otpornosti i modernizacija vojnih snaga kako bi mogle bolje da se brane. “Ako su te zemlje bezbednije onda smo i mi sigurniji”, kazao je Stoltenberg.

    Upitan za Kinu, Stoltenberg je kazao da širenje prisustva te zemlje pokazuje da je potrebno da se stalno prati otpornost i bezbednost zemalja NATO.

    Rekao je da NATO nema nameru da postane globalni vojni savez, ali vidi da Kina širi svoje prisustvo, od sajber prostora, preko Afrike, ali i jačanja uticaja unutar Evrope, uključujući aktivnosti pokušaja kontrole kritične infrastrukture.

    S tim u vezi ukazao je na 5G mrežu, rekavši da su neki 2019. tvrdili da se radi samo o komercionalnoj odluci, kao što je to, kako su tvrdili, bilo i u vezi gasa.

    “Mislim da je ono što smo videli iz slučaja ruskog gasa da to jesu komercionalne odluke, ali koje imaju veze sa našom bezbednošću. Moramo uzeti u obzir bezbednosne aspekte prilikom donošenja takvih odluka”; poručio je Stoltenberg.

    On je ukazao da je NATO izradio preporuke za jačanje otpornosti kritične infrastrukture, koje nemaju fokus Kinu, ali su vezane i za tu zemlju.