VRBAS Media

Autor: INFO

  • EU garant energetske bezbjednosti Balkana

    EU garant energetske bezbjednosti Balkana

    Rat u Ukrajini učinio je zemlje zapadnog Balkana ranjivijim po pitanju energetske bezbjednosti, a u nekim zemljama regiona tokom zime moguća su i ozbiljnija isključenja električne energije, navedeno je u najnovijoj studiji Evropskog savjeta za međunarodne odnose.

    Kako je istaknuto, sve zemlje regiona su izuzetno zavisne od fosilnih goriva, i to od uglja, kad je u pitanju proizvodnja električne energije, i prirodnog gasa, koji, kako je napomenuto, gotovo sto odsto dolazi iz Rusije putem gasovoda.

    Međutim, iako su, kako je istaknuto, Srbija, BiH i Sjeverna Makedonija u stoodstotnoj zavisnosti od Rusije, ukupnan udio gasa u energetskom miksu nije značajan, osim kad je u pitanju Srbija, koja je, kako je naglašeno, uspjela da od Rusije dobije povoljan ugovor o nabavci gasa.

    Najvažniji zaključak studije je, kako je naglašeno, da zapadni Balkan svoju energetsku bezbjednost može osigurati samo ako se priključi pravilima i regulacijama EU.

    “Region će morati poštovati evropsku regulaciju i politike. To je posebno važno kada je riječ o Zelenoj agendi, čiji je centralni dio tranzicija ka obnovljivoj energiji”, naglašeno je u ovom izvještaju.

    Činjenica da je većina zemalja ovisna o uglju, kako je naglašeno, znači da će biti ugrožena njihova sposobnost da ispoštuju evropske regulacije o postepenom izbacivanju termoelektrana iz energetskog miksa i otvaranja ozbiljnih kapaciteta u proizvodnji iz obnovljivih izvora.

    “Kako bi preživjele energetsku krizu, zemlje zapadnog Balkana će morati poboljšati saradnju među sobom unutar okvira Berlinskog procesa. Na primjer, mogle bi pripremiti prijedloge o zajedničkim investicijama u obnovljivu energiju i integraciju tržišta električne energije i gasa”, istakli su.

    Iako je energetsko tržište zapadnog Balkana malo, naglašavaju da ono može imati ključnu ulogu u evropskoj energetskoj stabilnosti.

    “EU bi trebalo da izgradi energetske koridore i mreže na Balkanu. Takve mreže bi bile ključne u geopolitičkoj utakmici između Zapada i Rusije. Krajnje je vrijeme da EU pokrene hrabar i opsežan koncept energetske bezbjednosti u cijeloj jugoistočnoj Evropi”, preporučeno je.

    Evropska komsija, u okviru Zelene agende i povećanja energetske sigurnosti, planira čitav niz energetskih projekata u BiH i na zapadnom Balkanu, a jedan od njih, o kojem je nedavno pisala i hrvatska štampa, odnosi se na novu mrežu dalekovoda, od kojih jedan kreće od Banjaluke pa se kroz Hrvatsku povezuje s elektroenergetskom mrežom EU.

    Kako smo našli na sajtu Evropske asocijacije elektroprenosa, radi se o planiranom 400-kilovoltnom dalekovodu ukupne dužine 155 kilometara, zvaničnog naziva “Banjaluka – Lika”.

    Koliki je značaj ovog koridora za BiH, a posebno Republiku Srpsku, svjedoči podatak da je Srpska jedan od svega nekoliko subjekata u cijeloj Evropi koji veći dio svoje proizvodnje električne energije izvozi.

    Matan Žarić, direktor “Elektroprenosa BiH”, kaže za “Nezavisne novine” da je BiH zainteresovana za izgradnju ovog dalekovoda, ali da je zbog planova u susjednoj Hrvatskoj došlo do njegovog odgađanja, tako da se ne može očekivati da ti radovi počnu u narednih nekoliko godina.

    On je pojasnio da se radi o dalekovodu najveće snage i da bi on bio jako važan ne samo za Banjaluku, već i za cijelu zemlju, ali da i bez njegove izgradnje snabdijevanje električnom energijom nije ugroženo.

    “Neće doći u pitanje napajanje, ali sigurnost je veća kada imate takav 400-kilovoltni dalekovod s više strana, a ne samo s jedne. Mi kao ‘Elektroprenos’ i država smo zainteresirani da se taj projekt uradi”, rekao je Žarić.

    Žarić je naglasio da Evropa želi da što bolje poveže sve zemlje dobrom elektroenergetskom mrežom, ali takođe dodaje da je BiH i bez ovog dalekovoda dobro povezana s ostatkom Evrope.

    “Imamo još nekoliko interkonekcija koje treba da završimo, ali smo u biti dobro povezani. Recimo, imamo dalekovode prema Sremskoj Mitrovici i prema Đakovu, dolje kod Trebinja prema Crnoj Gori i kod Mostara prema Hrvatskoj. Ne postoji opasnost od zagušenja, naši prenosni kapaciteti su dobri. Jedini problem koji možda imamo je što nemamo poveznicu Posušje – Drvar preko Bihaća. U zadnje vrijeme na tom potezu imamo mnogo solarnih postrojenja i svi žele da ih grade. Mogli bismo doći u problem kako evakuirati tu energiju”, pojašnjava on.

  • Kakav set mjera NATO sprema BiH

    Kakav set mjera NATO sprema BiH

    Izjava generalnog sekretara NATO, Jensa Stoltenberga, kako taj Sjevernoatlanski savez razvija set mjera posebno skrojenih za BiH, izazvalo je raspravu u javnosti o tome šta taj set mjera uopšte podrazumijeva.

    Stoltenberg je, naime, set mjera pomenuo u pismu upućenom ministarki spoljnih poslova BiH, Biseri Turković, ali nije precizirao o kakvom setu mjera se radi niti je otkivao ikakve detalje oko toga.

    On je napisao odgovor Turkovićevoj na pismo koje je ona ranije poslala u NATO, a u kojem je navela da se “BiH suočava sa brojnim izazovima, a u svjetlu aktuelnih dešavanja u Evropi i regionu”.

    – Ruska agresija na Ukrajinu je fundamentalno potkopala evropsku bezbjednost. Zato je NATO spreman nastaviti podržavati partnere koji mogu biti izloženi malignom uticaju i pritisku, kako bi ojačao njihovu otpornost. Kao što znate, NATO razvija set mjera, posebno skrojenih za BiH, u skladu sa vašim potrebama – naveo je Stoltenberg.

    Njegovo pismo izazvalo je oprečne reakcije političara i javnosti oko toga da li je Stoltenberg pisao na pravu adresu, ali i o tome da li NATO uopšte ima pravo da pravi bilo kakve mjere za BiH.


    Član Predsjedništva BiH Milorad Dodik izjavio je da BiH ni od koga nije tražila da za nju pravi bilo kakve posebne uslove i mjere, pa tako ni od NATO.


    On je dodao da NATO nema nikakve uloge u BiH i da nije čuvar njenog teritorijalnog integriteta i suvereniteta.

    Dodik je prepisku Turkovićeve i Stoltenberga nazvao zloupotrebom. Istakao je da Turkovićeva nema nikakva ovlašćenja u oblasti odbrane, ni na spoljnom, ni na unutrašnjem planu, već da je to u nadležnosti Predsjedništva BiH, koje je ovaj put zaobiđeno.

    Dodik je istakao da BiH nije tražila nikakve dodatne mjere niti u njoj postoji maligni uticaj o kojem oni govore.

    – BiH nije ni u kakvom ugovornom odnosu sa NATO. Postoji Plan reformi, ali to je plan organa BiH, a ne ugovorni odnos sa Alijansom, tako da u tom pogledu apsolutno ne stoji tvrdnja da se BiH nalazi na atlantskom putu. To apsolutno nije tačno – istakao je Dodik.

    Na pitanje kakav set mjera NATO sprema za BiH, vojno-politički analitičar Hamza Višća ističe za Srpskainfo da se vjerovatno radi o mjerama koje bi jačale kapacitete BiH kako bi se ispunili uslovi predviđeni Akcionim planom za članstvo u NATO.
    – Ne verujem da se radi o nekom setu mjera izazvanim ovim izbornim narativom koji podrazumijeva strah od nekakvog rata i slično, nego se radi isključivo o tome da se nastave razvijati odbrambeni i bezbjednosni kapaciteti BiH – smatra Višća.

    On podsjeća da je BiH kroz Programu saradnje sa NATO uradila pregled odbrane, iako je uobičajno u reformi odbrambeno-bezbjednosnog sektora, odnosno u saradnji sa NATO da se radi strateški pregled odbrane.

    Višća pojašnjava da je razlika između pregleda odbrane i strateškog pregleda odbrane u tome što su se kroz pregled odbrane sagledale samo potrebe Oružanih snaga BiH.

    – Međutim, strateški pregled odbrane podrazumijeva pregled svih kapaciteta koji bi mogli učestvovati u odbrani BiH, a to znači i kapaciteti civilne zaštite i ministarstava unutrašnjih poslova i drugi koji bi mogli učestvovati u odbrani. Samo na taj način, kada se vidi da li dolazi do nekog preklapanja, da li je saradnja funkcionalna ili ne, može se govoriti o unapređenju bezbjednosnog i odbrambenog kapaciteta BiH – kaže Višća.

  • Ministar Lončar stigao u Bugarsku

    Ministar Lončar stigao u Bugarsku

    Ministar zdravlja Zlatibor Lončar krenuo je sinoć za Sofiju, kako bi obišao naše državljane povređene u saobraćajnoj nesreći, koja se dogodila u Bugarskoj.

    U nedelju uveče, ambasador Srbije u Bugarskoj Željko Jović izjavio za da će otpravnica poslova ambasade Srbije danas pre podne posetiti povređenu decu i videti šta ambasada Srbije može da učini.

    Jović je za TV Prva rekao da je desetoro dece povređeneo, a da je jedna odrasla osoba sa težim povredama donjih ekstremiteta.

    Prema njegovim rečima, u toku noći na lice mesta stigao i srpski ministar zdravlja Zlatibor Lončar.

    “U toku su planovi kako će se dalje nastaviti lečenje dece ili transport povređene dece u druge zdravstvene ustanove. Nepovređena deca i ostali su smešteni u hotelu u Staroj Zagori, koji čekaju da se što pre sastanu sa svojom rodbinom”, rekoa je ambasador Jović za TV Prva.

    Govoreći o uzrocima nesreće, prema zvaničnim izjavama, nema detalja, glavni tužilac je na terenu i nadležni organi nastoje da utvrde sve relevantne infomacije o tome šta se tačno desilo i zbog čega su istražni organi na licu mesta.

    “Najvažnije je da nema poginulih i da su sva deca dobro u principu”, dodao je ambasador Jović.

    Kako je rekao, što se tiče nepovređene dece, još se ne zna kada će biti prebačeni za Srbiju, ali da će se u što skorijem roku znati o njihovom putovanju ka Srbiji.

    Osmoro dece i četvoro odraslih povređeni su u saobraćajnoj nesreći u Bugarskoj, kada se autobus iz Srbije, koji je prevozio decu i odrasle folklornog ansambla Ju-Lira iz Batajnice, prevrnuo na autoputu Trakija, saopštila je bugarska policija.

    Kako prenosi “dnevnik.bg”, u bolnicu u gradu Stara Zagora je dovezeno 17 dece.

    “Najmlađe dete ima šest godina, najstarije 17 godina. Tri deteta imaju modrice i ogrebotine, i oni su išli na snimanje radi postavljanja tačne dijagnoze. Jednom odraslom muškarcu biće neophodno amputirati nogu”, rekao je za Starozagorski radio direktor lokalne bolnice Jovčo Jovčov.

    “Dnevnik.bg” dodaje reči zamenika glavnog sekretara Ministarstva unutrašnjih poslova, koji je izjavio da je i jedno dete teže povređeno.

    Autobus je u Bugarsku ušao 7. avgusta i u njemu je bilo 49 putnika, većinom dece.

    Oni su bili na smotri folkora na Crnom moru u Sunčevom Bregu, a u nedelju su se vraćali u Srbiju.

    Žena koja je putovala autobusom rekla je za “Bi-Bi-Si” da je jedan otac pitao vozača da dete, kome je pozlilo u putu, sedne napred.

    Prema njenim rečima, u pokušaju da spusti prednje sedište, vozač je na trenutak izgubio pažnju i tako nenamerno skrenuo udesno.

    Deset kilometara ranije autobus je stao da se odmori i da vozač nije bio umoran, dodala je.

    Na mesto nesreće otišao je i vršilac dužnosti ministra zdravlja Bugarske Asen Medžidijev, koji će danas ispred bolnice “Stojan Kirković” u Staroj Zagori obavestiti javnost o stanju povređenih.

  • Bilans prevrtanja autobusa u Bugarskoj iz Srbije; 12 povređeno, vozaču amputiraju nogu?

    Bilans prevrtanja autobusa u Bugarskoj iz Srbije; 12 povređeno, vozaču amputiraju nogu?

    Autobus sa 48 srpskih državljana, doživeo je saobraćajnu nesreću u Bugarskoj, na auto-putu Trakija, javio je Euronews Bugarska.

    U autobusu koji se prevrnuo bilo je 38 dece, 10 odraslih i vozač.

    Prema navodima bugarskog ministarstva zdravlja, poginulih nema, a 12 osoba je povređeno – osmoro dece i četvoro odraslih. Ministarstvo je saopštilo i da su jedno dete i jedna odrasla osoba teže povređeni u nesreći. Svi povređeni putnici prevezeni su u bolnicu u Staroj Zagori, koja je najbliža mestu nesreće.

    Kako navode bugarski mediji putnici su uspeli da iz prevrnutog vozila izađu kroz prozore koje su morali da razbiju. Teško povređeni muškarac kome će najverovatnije biti amputirana noga je vozač autobusa, javlja portal bg-voice.com.

    Prethodno, prof. Jovčo Jovčev, direktor bolnice u Staroj Zagori u koju su prevezeni povređeni, izjavio je da je jedan muškarac teško povređen i da će mu najverovatnije biti amputirana noga.

    Prema nezvaničnim informacijama, bugarska policija uradila je alkotest vozaču autobusu na mestu nesreće koji nije pokazao prisustvo alkohola.

    Deca su putovala iz Nesebara. Oni su deo folklornog ansambla JU-LIRA. Većina je iz Batajnice, navodi portal.

    Na lice mesta stigla su dva vozila hitne pomoći, vatrogasna jedinica i nekoliko policijskih vozila.

    Svi putnici su državljani Srbije. Nesreća se dogodila 216 kilometara u pravcu Sofije, kod Stare Zagore.

    Autobus je šabačkih registracija. Autobus se prevrnuo na bok u jarku.

    Autobusom su, kako javlja portal Novini.bg putovali odrasli i deca iz Srbije. Deca su se vraćala sa letovanja na bugarskoj obali Crnog mora, naveo je Stanimir Stanev, zamenik glavnog sekretara Ministarstva unutrašnjih poslova, a prenosi Nova TV.

    Stanev je naveo da još ne može da komentariše uzroke nesreće, ali je izvesno da je kolovoz bio vlažan.

    Prema izjavama očevidaca, autobus je iznenada skrenuo udesno i sleteo u jarak.

    U nesreći nije učestvovalo drugo vozilo.

    Policajci koji su stigli na lice mesta testirali su vozača autobusa alkotestom i njihova reakcija nije pokazala da je pijan, rekli su očevici.

    Ljudi sa privatnim automobilima zaustavljeni na auto-putu pružili su prvu pomoć nastradalima.

    Na lice mesta stigla su vozila Hitne pomoći, pet ekipa Vatrogasnih jedinica i pet ekipa MUPa- Bugarske.

    Mnogi automobili su se zaustavljali, a povređenima je u pomoć priteklo na desetine ljudi.

  • Šeranić: Epidemiološka situacija pod kontrolom

    Šeranić: Epidemiološka situacija pod kontrolom

    Epidemiološka situacija u Republici Srpskoj je pod kontrolom jer je zabilježen kontinuiran broj zaraženih virusom korona, koji iznosi od 100 do 200 lica dnevno, izjavio je večeras ministar zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske Alen Šeranić.

    “U prethodnoj sedmici 170 lica je bilo hospitalizovano, što znači da zdravstvene ustanove funkcionišu redovno,” rekao je Šeranić.

    On je istakao da je ovo period odmora, kada se može očekivati intezivnije širenje virusa korona.

    “U svijetu, pa ni u Republici Srpskoj nema restriktivnih mjera koje bi uticale na ponašanje građana”, rekao je Šeranić za Alternativnu televiziju.

    On je istakao da bi bilo dobro da se građani vakcinišu trećom dozom vakcine protiv virusa korona.

    “Za sada kliničke slike nisu teške, a zdravstvene ustanove su spremne za zbrinjavanje pacijenata koji imaju teško stanje. Zaštitne opreme ima dovoljno, a pratiće se epidemiološka situacija i u skladu sa tim reagovati”, rekao je Šeranić.

  • Odobren prvi grant sredstava Vlade Mađarske za podršku poljoprivredi u RS

    Odobren prvi grant sredstava Vlade Mađarske za podršku poljoprivredi u RS

    Fondacija za održivi razvoj Republike Srpske “Progresus” objaviće 1. septembra javni poziv za dodjelu bespovratnih sredstava poljoprivrednicima u Srpskoj i Brčko distriktu za nabavku poljoprivredne mehanizacije, opreme i alata u okviru realizacije prvog Programa podrške Vlade Mađarske privredi u Republici Srpskoj.

    Pomoć poljoprivrednicima u Republici Srpskoj je prva faza podrške koju su u novembru prošle godine dogovorili premijer Mađarske Viktor Orban i srpski član Predsjedništva BiH Milorad Dodik. “Prvi projekat podrazumijeva dodjelu bespovratnih sredstava poljoprivrednicima u Republici Srpskoj do 70 odsto subvencija za nabavku mehanizacije, opreme i alata mađarske proizvodnje, a poljoprivrednici će moći da ostvare pravo na sredstva u pojedinačnom iznosu od 2.500 do 25.000 evra”, saopšteno je iz “Progresusa”.

    Vlada Mađarske odobrila je prvi dio sredstava za direktnu podršku poljoprivrednicima u iznosu od 10.967.448.275 mađarskih forinti iz grantova koji se odnose na podršku mađarskom izvozu.

    “Republika Srpska se tako pridružila grupi od šest zemalja u kojim se već nekoliko godina realizuje ovaj program, među kojim su i četiri zemlje članice EU. Program podrške realizovaće Fondacija ‘Progresu's, koja je osnovana na inicijativu Vlade Mađarske, a prema modelu u zemljama u kojima se već realizuju ovakvi programi mađarske Vlade”, navedeno je u saopštenju.

    Fondacija za održivi razvoj “Progresus” 1. septembra objaviće javni poziv za dodjelu bespovratnih sredstava, a poljoprivrednici će moći da se prijave popunjavanjem elektronske aplikacije na zvaničnoj internet stranici Fondacije.

    Prijavu na konkurs mogu da podnesu i fizička i pravna lica, a osnovni uslovi su da su poljoprivrednici iz Republike Srpske i Brčko distrikta, da su upisani u Registar poljoprivrednih gazdinstava i da kroz Program žele da kupe poljoprivrednu mehanizaciju, opremu ili alate mađarske proizvodnje.

    Konačnu odluku o dodjeli bespovratnih sredstava donosi mađarska neprofitna mreža za ekonomski razvoj Centralne Evrope – CED, organizacija mađarske Vlade koja je partner fondacije u realizaciji Programa podrške.

    Predstavnici Fondacije će od sutra do objave javnog poziva obići više od 15 gradova i opština u Republici Srpskoj kako bi poljoprivrednike i cijelu zajednicu detaljno informisali o Programu i javnom pozivu.

    “Distributeri i proizvođači mađarske mehanizacije i opreme biće prisutni na promotivnim događajima, pa će poljoprivrednici na licu mjesta imati priliku da se informišu i o ponudi mašina koje će moći da nabave kroz Program podrške”, naveli su iz Fondacije. Svi detalji o Programu podrške, te uslovima i načinu prijave na javni poziv, uskoro će biti dostupni na zvaničnoj internet stranici Fondacije, a svi zainteresovani poljoprivrednici od 1. septembra moći će da se informišu i u kancelarijama Fondacije u Banjaluci, Bijeljini, Gradišci i Derventi.

  • “Moskva spremna za konkretne korake ka razmjeni zatvorenika”

    “Moskva spremna za konkretne korake ka razmjeni zatvorenika”

    Ruska strana spremna je na profesionalan razgovor i konkretne korake radi razmjene zatvorenika sa SAD, rekla je portparol ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.

    Ona je u intervjuu za emisiju “Nedjeljno veče sa Vladimirom Solovjovom” na televiziji “Rusija jedan” odgovorila na pitanje u vezi sa izgledima za razmjenu ruskog državljanina Viktora Bouta, koji izdržava zatvorsku kaznu u SAD, ove godine, prenio je TASS.

    “Želim još jednom naglasim da je ruska strana spremna za profesionalan razgovor i konkretne postupke u ovom polju. Ali samo profesionalno. Ljudi koji se bave takvim stvarima su spremni. Taj posao se ne radi pred očima javnosti”, naglasila je Zaharova.

  • Sahranjene žrtve masakra na Cetinju

    Sahranjene žrtve masakra na Cetinju

    Veliki broj građana i građanki Crne Gore došao je danas da na vječni počinak isprati žrtve zločina na Cetinju.

    Desetoro stradalih sahranjeni su na gradskim grobljima u Cetinju, u Bajicama, Gradcu i Ljubotinju, javljaju crnogorski mediji

    Podsjetimo, u pucnjavi koja se dogodila u petak u cetinjskom naselju Medovina, ubijeno je 11 osoba, među kojima je i napadač Vuk Borilović, dok je šest povrijeđeno.

    Povodom nezapamćene tragedije koja je pogodila Cetinje i Crnu Goru u nedjelju je u Vladinom domu na Cetinju održana komemoracija za žrtve masakra.

  • Kadirov: “Mnogi vas ne priznaju”

    Kadirov: “Mnogi vas ne priznaju”

    Čečenski lider Ramzan Kadirov podsetio je na operaciju NATO bombardovanja SR Jugoslavije.

    On je rekao da je ona izvedena bez odobrenja Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i na osnovu tvrdnje zapadnih zemalja da je Beograd sprovodio “etničko čisćenje u pokrajini”.

    “Sukob albanskih separatista OVK, vojske i policije Jugoslavije doveo je do bombardovanja SRJ od strane NATO”, podsetio je Kadirov na svom kanalu na Telegramu.

    Dodao je da je to operacija SAD u Jugoslaviji.

    “Tokom 78 dana izvršeno je skoro 25.000 avio naleta, a ispaljeno je više od 3.000 krtsarećih raketa. Po ocenama vlasti Srbije za vreme bombardovanja poginulo je 2.500 ljudi, uključujući 89 dece, a ranjeno je 12.500 ljudi”, podseća čečenski lider.

    Navodi i da “samoproglašenu Republiku Kosovo” ne priznaju Rusija, KIna, Iran, Španija, Grčka, Srbija i mnoge druge zemlje.

  • Veliko otkriće za Kinu

    Veliko otkriće za Kinu

    Bušotine u rezervatu Šunbej duboke su 8.000 metara, navodi novinska agencija Sinhua.

    Najveća kineska rafinerija nafte Sinopec navodno je izvukla sirovu naftu i prirodni gas iz novoizbušenih rezervi sa bušotinama dubokim oko 8.000 metara, u basenu Tarim u regionu Sinđang, prenosi Raša Tudej (RT).

    Prema agenciji Sinhua, pozivajući se na kompaniju u sredu, lokacija bi potencijalno mogla da daje 244 tone sirove nafte i 970.000 kubnih metara prirodnog gasa dnevno.

    Naftno i gasno polje Šunbej ima 41 ultra-duboku bušotinu i jedno je od najdubljih komercijalnih naftnih i gasnih polja na kopnu, navodi Sinopec.

    Kompanija očekuje da će ovo otkriće povećati energetsku sigurnost Kine.