VRBAS Media

Autor: INFO

  • Moskva sprema osvetu

    Moskva sprema osvetu

    Portparol Kremlja Dmitrij Peskov nazvao je “faktorom opasnosti” izjave Ukrajine o nastavku napada na Rusiju, preduzimaju se neophodne mjere.”Naravno, otvoreno deklarisana linija ukrajinskog režima da nastavi sa takvim terorističkim aktima, to je faktor opasnosti. I, naravno, to se uzima u obzir i preduzimaju se neophodne mere”, rekao je Peskov, odgovarajući na pitanje da li Kremlj vidi opasnost u intenziviranju udara na rusku teritoriju poslednjih dana.On je takođe napomenuo da se Savet bezbednosti Rusije obično sastaje jednom nedeljno. Ranije je saopšteno da 6. decembra ruski predsednik Vladimir Putin održava operativni sastanak sa članovima Saveta bezbednosti Rusije.

    Kako je navedeno, Putin je predložio da se razgovara o pitanjima obezbeđenja unutrašnje bezbednosti.

    Penzionisani admiral američke mornarice Džejms Stavridis, bivši vrhovni komandant NATO savezničkih snaga u Evropi, smatra da pokušaji napada na ruske aerodrome signaliziraju novi i opasan zaokret u sukobu.

  • Uhapšen osumnjičeni za pokušaj ubistva u kafiću u Istočnom Sarajevu

    Uhapšen osumnjičeni za pokušaj ubistva u kafiću u Istočnom Sarajevu

    Policijski službenici Policijske stanice Istočno Novo Sarajevo uhapsili su muškarca čiji su inicijali B.M. zbog sumnje da je proteklog vikenda ranio muškarca u kafiću.

    “Lice se sumnjiči da je dana 03.12.2022. godine upotrebom vatrenog oružja nanio teške tjelesne povrede licu iz Istočnog Novog Sarajeva”, saopšteno je iz Policijske uprave Istočno Sarajevo.

    Mediji su ranije objavili da je osumnjičeni za pokušaj ubistva Boris M., koji je iz pištolja ranio Nemanju G. u predjelu nogu u ugostiteljskom objektu u Istočnom Novom Sarajevu.

    Osumnjičeni je jutros uz Izvještaj o počinjenom krivičnom djelu predat tužiocu Okružnog javnog tužilaštva u Istočnom Sarajevu u dalju nadležnost.

    Podsjetimo, pucnjava se desila u petak u Ulici Vuka Karadžiča, a slučaj je policiji prijavljen oko 01.05 časova.

    “Povrijeđenom licu ukazana je medicinska pomoć u Javnoj zdravstvenoj ustanovi Bolnica “Srbija” u Istočnom Sarajevu, gdje su mu konstatovane teške tjelesne povrede obje noge”, saopštili su iz Policijske uprave Istočno Sarajevo u nedjelju.

  • Dačić ističe da EU i SAD ne mogu da kontrolišu “čedo” koje su stvorili

    Dačić ističe da EU i SAD ne mogu da kontrolišu “čedo” koje su stvorili

    Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić izjavio je danas da ne vjeruje da će deklaracija o poštovanju svih sporazuma, koja će biti donijeta na samitu u Tirani “osvijestiti” Prištinu da poštuje i ispuni obaveze koje su potpisali, prenosi RTV.

    Moje je lično uvjerenje, a mislim da to dijele i mnogi u Evropi i svijetu, da se ništa neće promijeniti dok je Aljbin Kurti na vlasti – ocijenio je Dačić u gostovanju na televiziji Prva.

    Prema njegovom mišljenju, dogovor bi mogli postići koliko sutra, ako bi Priština to htjela, jer je ona najveća prepreka.

    Dačić je konstatovao da je sada situacija da Evropska unija i SAD ne mogu da kontrolišu “čedo” koje su stvorili i da bi trebalo da se bave onim koji pravi probleme, a to je Kurti.

    – Mi treba da vodimo takvu politiku da niko ne može da nas optuži zbog nas – naglasio je Dačić i dodao da je siguran da predsjednik Srbije Aleksandar Vučić na samitu u Tirani neće “ni za jotu” promijeniti one stavove koje je iznio o kosovskom pitanju, prenosi Kosovo onlajn.

  • Borelj najavio deset miliona evra za deminiranje u BiH

    Borelj najavio deset miliona evra za deminiranje u BiH

    Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbjednost Žozep Borelj izjavio je da danas važan dan za Balkan zbog samita u Tirani koji je prvi te vrste u nekoj zemlji regiona, te najavio deset miliona evra pomoći za kampanju deminiranja u BiH.
    Borelj je naglasio da je EU snažno posvećena otklanjanju posljedica sukoba u Ukrajini, poput rasta cijena energije.

    Prema njegovim riječima, važan je dan i za dijalog između Prištine i Beograda nakon okončanja spora oko registarskih tablica.

    “Beograd i Priština se sada moraju ozbiljno uključiti u dijalog. Pred njima je posljednja verzija prijedloga uz snažnu podršku NJemačke i Francuske. Posljednja verzija teksta je juče poslata Beogradu, a danas Prištini. Sada moraju krenuti u ozbiljne diskusije”, dodao je Borelj.

    On je podsjetio da je Albanija nedavno bila na udaru hakerskih napada.

  • Kasipović o inicijativi za izmjenu Krivičnog zakonika: Pružiti veću zaštitu žrtvama seksualnog nasilja

    Kasipović o inicijativi za izmjenu Krivičnog zakonika: Pružiti veću zaštitu žrtvama seksualnog nasilja

    Ministar pravde Republike Srpske Anton Kasipović pozdravio je inicijativu za izmjene Krivičnog zakonika Srpske u dijelu koji se odnosi na krivično djelo polno uznemiravanje i zalaganje da se unaprijedi zaštita žrtava od seksualnog uznemiravanja.
    Tokom sastanka u Banjaluci sa direktorom Fondacije “Udružene žene Banjaluka Goricom Ivić i profesorom krivičnog prava Milom Šikmanom, koji su predstavili ovu inicijativu, Kasipović je pozdravio potrebu da se saradnjom vladinog i nevladinog sektora, te akademske zajednice pronađu normativna rješenja koja bi u praksi dala najbolja rezultate, saopšteno je iz Ministarstva pravde Srpske.Inicijativa je nastala analizom usklađenosti Krivičnog zakonika Republike Srpske sa međunarodnim standarima, kao i analizom sudske prakse za krivično djelo polno uznemiravanje.
    Cilj ovog prijedloga je da se doprinese većoj zaštiti žrtava seksualnog nasilja i uznemiravanja na način da im se obezbijedi bolja podrška i zaštita, kao i da se unaprijede generalno-preventivni efekti krivičnog zakonodavstva u ovoj oblasti, čime će biti stvoreni uslovi koji vode ka nultoj toleranciji seksualnog nasilja i uznemiravanja u društvu, navode iz Ministarstva pravde Republike Srpske.

  • Amerikanci tajno modifikovali HIMARS

    Amerikanci tajno modifikovali HIMARS

    SAD su tajno su modifikovale raketne bacače HIMARS koje je poslala Ukrajini kako oni ne bi mogli da budu korišćeni za gađanje meta na ruskoj teritoriji.

    Kako prenosi “Volstrit džurnal”, pozivajući se na svoje izvore iz američke vlade. SAD su od početka juna Kijevu poslale 20 HIMARS sistema, kao i veći broj najsavremenijih raketa sa dometom od skoro 80 kilometara.

    Ove rakete, poznate kao GMLRS, korišćene su za udare na ruska skladišta municije, kao i logističke i komandne centre na ukrajinskoj teritoriji, piše američki list, a prenosi Raša tudej Balkan.

    Ipak, kako bi sprečili potencijalu eskalaciju sukoba, Amerikanci su modifikovali ove raketne bacače kako ne bi mogli da ispaljuju projektile dugačkog dometa, poput raketa ATACMS, koje imaju domet i do 320 kilometara.

    SAD su do sad odbijale da Ukrajini isporuče ATACMS rakete, ali ove modifikacije garantuju da Kijev neće moći da ih upotrebi čak i ako bi ih dobio od neke druge zapadne države.

    Zvaničnici Pentagona odbili su da komentarišu ove modifikacije. “Zbog operativne bezbednosti ne komentarišemo javno konfiguracije sistema koje smo poslali saveznicima i partnerima”, rekao je portparol Pentagona general Patrik Rajder.

    “SAD ostaju posvećene slanju naoružanja Ukrajini koje joj je potrebno za odbranu od ruske agresije”, dodao je on, prenosi “Vol strit džornal”.

  • Kina gubi lidersku poziciju

    Kina gubi lidersku poziciju

    Centar gravitacije globalne proizvodnje se udaljava od Kine.

    Centar gravitacije globalne proizvodnje se udaljava od Kine, jer nakon decenije geopolitike izgrađene na ekonomskoj zavisnosti usledilo je udaljavanje velikih industrijskih lanaca od druge najveće svetske ekonomije, prenosi Investitor.

    Apple je ubrzao planove za premeštanje dela svoje proizvodnje izvan Kine jer je njegovo poslovanje narušeno strogim politikama COVID-a, prema izveštaju Wall Street Journala (WSJ) tokom vikenda.

    Mali deo Apple-ovih najnovijih iPhone-a već se proizvodi u Indiji, gde bi taj udeo mogao porasti na potencijalno 25% svih iPhone-a već do 2025. godine.

    Udeo Kine u globalnom izvozu nameštaja, obuće i odevnih dodataka opao je od 2016. godine, pokazuju nedavni podaci kompanije za ekonomiju transporta MDS Transmodal, a prenosi CNBC.

    U međuvremenu, trgovina između SAD-a i EU je naglo porasla, a analitičari smatraju Meksiko i Vijetnam kao zemlje koje bi mogle imati najviše koristi od diverzifikacije lanaca nabavke.

    “Svi razmišljaju o selidbi iz Kine, čak i ako još ne daju jasne naznake za to”, rekla je za New York Times Ana-Katrina Šedletski, osnivačica Instrumentala, firme koja prati proizvodnju montažnih traka za kompanije iz sektora elektronike.

    Osim nepredvidivog stava kineske vlade o COVID-u, poslovni lideri i analitičari takođe očekuju da buduća ulaganja u zemlju budu ugrožena zbog geopolitičkih tenzija i unutrašnjih demografskih promena.

    “I kineska radna snaga je postala skuplja jer je rast stanovništva u zemlji usporen”, kaže Elizabet Bro, viša saradnica na institutu American Enterprise.

    Agresivnost Pekinga prema Zapadu i njegove veze s Moskvom “doveli su do nervoze kineskih menadžera, jer bi mogli biti uhvaćeni na pogrešnoj strani globalnog sukoba”, dodaje ona.

  • Sprema se “zima nezadovoljstva”

    Sprema se “zima nezadovoljstva”

    Adventski kalendar će u Velikoj Britaniji ovog decembra biti kalendar štrajkova.U zemlji su skoro svakog dana do Božića planirani štrajkovi radnika iz svih sektora, a to bi privredu moglo da košta čak 1,7 milijardi funti. Biće to “zima nezadovoljstva”, navode britanski mediji, prenosi Jutarnji list.Železnički radnici, uključujući osoblje Eurostara, medicinske sestre, osoblje hitne pomoći, poštare, nastavnike, čuvare, čistače, ispitivače za vožnju, radnike na aerodromima, službenike na selu i državne službenike, planiraju industrijske akcije koje će uticati na poslovanje svakog dana tokom praznične sezone.

    Posebno zabrinjava božićni štrajk zdravstvenih radnika koji je planiran za 20. decembar, a koji bi mogao dovesti do velikih poremećaja u sistemu nacionalne zdravstvene službe. Hiljade medicinskih sestara će stupiti u štrajk tražeći povećanje plata od najmanje pet odsto i bolje uslove rada. Gardijan izveštava da tri sindikata – GMB, Unite i Unison – razgovaraju o koordinisanom datumu štrajka sa šefovima sindikata i ministrima kako bi se “izbegli gubici života”.

    Premijer Riši Sunak stvorio je specijalnu jedinicu u vladi koja će nadgledati odgovor na talas štrajkova javnog sektora. Vladine procene u koje je Sandej Tajms imao uvid pokazuju da će samo zbog štrajkova u železničkoj industriji biti izgubljeno do 260 miliona funti. Ugostiteljska industrija upozorila je da će štrajkovi koštati do 1,5 milijardi funti izgubljene prodaje jer će ljudi izbegavati da izlaze u pabove, barove i restorane, što je ogroman gubitak tokom praznične sezone.

    Koordinisani štrajkovi sugerišu da u Velikoj Britaniji postoji duboko nezadovoljstvo nivoom plata i rastućim uslovima života usred inflacije i energetske krize.

  • Rusija sprema zabranu

    Rusija sprema zabranu

    Moskva planira da do kraja 2022. godine kreira i pokrene mehanizam kojim se ruskim kompanijama zabranjuje prodaja nafte zemljama koje prihvate ograničenje cene.

    To je izjavio potpredsednik Vlade Aleksandar Novak.”Da, uveren sam da će to biti urađeno. Trenutno razgovaramo o tome s kompanijama, brusimo tu odluku“, rekao je Novak, odgovarajući na pitanje novinara, prenosi Tass.

    “Ne vidimo nikakvu tragediju u tome”
    Ruska nafta je bila i biće tražena, dok će se logistički lanci menjati, u tome nema tragedije, rekao je potpredsednik ruske vlade Aleksandar Novak.

    “Ruska nafta je tražena na globalnim tržištima, nafta će naći svoje kupce. Rusija je najveći svetski snabdevač naftom globalnim energetskim tržištima… Ruska nafta je uvek bila tražena i biće tražena. Da, logistički mehanizmi i lanci će se sada promeniti. Ipak, ne vidimo nikakvu tragediju u tome”, rekao je Novak novinarima, prenosi Sputnjik internešenel.

    Rusija, zbog neizvesne situacije, može da smanji proizvodnju nafte, ali ne mnogo, dodao je Novak.

    “Ne isključujemo da, ako bude potrebno, bude situacija kada će biti pada proizvodnje nafte, jer je ova situacija neizvesna. Danas postoji velika volatilnost. Ne mislim da bi to bile velike količine, ali ipak ne isključujemo ovu mogućnost“, rekao je Novak novinarima, dodajući da Rusija sarađuje sa manjim trgovcima kada trguje naftom i da koristi nove šeme osiguranja snabdevanja.

    Uvođenje ograničenja cena ruske nafte može samo da dovede do smanjenja globalnih investicija u industriju, što će zauzvrat dovesti do povećanja cena, dodao je zvaničnik.

    “Ne prihvatamo one mehanizme koji se usvajaju kao ograničenja cena na veštački način, na netržišni način, određivanje cena od strane zemalja potrošača. One prave istu grešku, uvode granice cena na netržišne načine. To može samo da dovede do globalnog pada investicija i nestašice odgovarajućih energetskih resursa u budućnosti. To će pak dovesti do još većeg povećanja cena“, rekao je Novak.

    Ruska proizvodnja nafte porasla 2,2 posto za 11 meseci
    Ruska proizvodnja sirove nafte porasla je 2,2 posto u periodu januar-novembar 2022. na 488 miliona tona, rekao je novinarima potpredsednik vlade Aleksandar Novak.

    Rusija će, shodno odluci grupe OPEK+ i u njenim okvirima, ove godine proizvesti oko 530 miliona tona nafte i gasnog kondenzata, a 2023. godine 490 miliona tona, rekao je Novak, prenosi Tass.

    On je ranije saopštio da se ruska proizvodnja nafte u oktobru zadržala na septembarskom nivou od 9,99 miliona barela dnevno, dodajući da se očekuje da će proizvodnja ostati na istom nivou i u novembru.

  • Cvijanovićeva i Vučić u Tirani – razgovori prijatelja

    Cvijanovićeva i Vučić u Tirani – razgovori prijatelja

    Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić objavio je da je danas u okviru samita EU-Balkan razgovarao u Tirani sa srpskim članom i predsjedavajućom Predsjedništva BiH Željkom Cvijanović.

    • Najdraži razgovor. Naravno, sa Željkom Cvijanović – naveo je Vučić na svom Instagram nalogu.

    Prethodno je i Cvijanovićeva objavila da se susrela sa Vučićem.

    • Sa dragim prijateljem, predsjednikom Srbije na samitu EU-zapadni Balkan u Tirani – navela je Cvijanovićeva na svom Instagram nalogu.

    Samit EU-Balkan okupio je danas u Tirani lidere 27 država članica EU i zemalja Balkana.

    Play Video

    U okviru samita danas je potpisana deklaracije o romingu između EU i regionalnih telekom operatera.