VRBAS Media

Autor: INFO

  • Cvijanović: Kilometar po kilometar do mreže auto-puteva u Republici Srpskoj

    Cvijanović: Kilometar po kilometar do mreže auto-puteva u Republici Srpskoj

    Kilometar po kilometar, dionica po dionica dovodi nas do mreže auto-puteva u Republici Srpskoj, izjavila je predsjednica Srpske Željka Cvijanović na ozvaničenju završetka prve dionice auto-puta na Koridoru 5C.

    Cvijanović je istakla da to podrazumijeva ubrzan razvoj lokalne zajednice, kao i stabilnost republičkih insitucija da zajedno sa lokalnim institucijama realizuju ovako značajne projekte.

    • Ono što Srpska uzima, to redovno vraća, da bi realizovala ovako značajne projekte. Ponosna sam na sposobnost Srpske da uzme određen zajam i da ga vraća i planira i realizuje te projekte. Želimo da se izgrađuje svaki dio naše regije i da bude vezan sa Evropom i EU, da niko nikome ne blokira projekte. To je naša politika – rekla je Cvijanovićeva te dodala:
    • Naša Republika danas izgleda drugačije nego onako kako je izgledala kada smo započeli sa prvim kilometrom auto-puta i zahvalni smo na tome – istakla je predsjednica Srpske.
  • Prva dionica koridora 5C kroz Republiku Srpsku puštena u saobraćaj

    Prva dionica koridora 5C kroz Republiku Srpsku puštena u saobraćaj

    Dionica autoputa na koridoru 5C na pravcu od petlje Tovira do petlje Kostajnica u dužini od šest kilometara danas je zvanično puštena u saobraćaj.

    Ovaj dio koridora 5C prva je faza izgradnje ovog autoputa kroz Republiku Srpsku, a cijeli projekat finansirali su kreditima EBRD od 70 miliona evra i EU sa grantom od oko 15 miliona evra.

    Iako je u početku ceremonija djelovala dosta svečano, na kraju se svela na politička prepucavanja između predstavnika EBRD-a, EU i zvaničnika Republike Srpske. Problem je u tome što su zvaničnici EU i finansijskih insitucija na određen način odlučili da zbog nestabilne političke situacije uspore ili pak zaustave finansiranje ovog projekta.

    “Došlo je do nedavnih tenzija i nadam se da ćemo uspjeti da držimo politiku van projekta i nastavimo sa uspješnim radom”, rekla je Manuela Nesl, direktor kancelarije EBRD-a u BiH istovremeno naglašavajući da se radi o značajnom projektu koji od samog početka podržava EBRD i evropske institucije.

    Slično je i govorio i Stefano Elero, šef Odjeljenja za saradnju pri Delegaciji EU u BiH, međutim na kraju su zvaničnici Republike Srpske istakli da im pare Evropske unije uopšte ne trebaju da završe koridor 5C kroz Republiku Srpsku istovremeno se zahvalivši na svemu što su do sada uradili.

    “Da li ćemo i kada završiti izgradnju autoputa odluku donosi Republika Srpska i niko drugi”, rekao je Radovan Višković, premijer Republike Srpske, pozivajući evropske partnere da se izjasne da li će ili neće finansirati nastavak tog projekta.

    On je istakao da je sa šest kilometara koridora 5C, Republika Srpska došla do 112 kilometara autoputa te da će treću i četvrtu fazu autoputa spojiti u jednu i u komadu graditi preostala 33 kilometra ovog koridora kroz Srpsku.

    “Republika Srpska izgleda drugačije nego kada smo započeli sa prvim kilometrima autoputa i to je ponos svih građana Srpske. Želimo da se izgrađuje svaki dio naše regije i želimo da niko nikome ne blokira bilo kakve projekte”, rekla je Željka Cvijanović, predsjednik Republike Srpske.

    Milorad Dodik, srpski član Predsjedništva BiH, rekao je da je Srpska taj dio autoputa mogla da uradi i bez sredstava EBRD-a i EU te da ništa nije besplatno i da će Srpska taj novac vratiti.

    “Pokazali smo da smo sposobni da možemo upravljati ovako velikim projektima i želim što prije da se završi ova dionica autoputa”, rekao je Dodik naglašavajući da će Srpska sigurno napraviti autoput bez obzira na EU i njihove finansijske institucije.

    Dionicu ovog dijela autoputa kroz Republiku Srpsku gradila je firma “Integral inžinjering”, a Boris Jerinić, gradonačelnik Doboja, rekao je da je autoput šansa za razvoj privrede grada Doboja i cijele regije ali i Republike Srpske.

  • Vidović: Poštujemo sve žrtve, ali na današnji dan trebalo bi da ispišemo imena svih

    Vidović: Poštujemo sve žrtve, ali na današnji dan trebalo bi da ispišemo imena svih

    Šokiran sam činjenicom da je grad Banjaluka dozvolio da se baš na današnji dan istaknu imena samo bošnjačkih žrtava u centru grada, rekao je Siniša Vidović, zamjenik predsjednika Ujedinjene Srpske.

    “O kome se radi, ko je dao saglasnost, zašto? Šta je cilj, šta je namjera? Sve su to pitanja na koja bi prvo gradonačelnik trebalo da da odgovore”, upitao je Vidović, pa dodao da poštuju sve žrtve.

    “Poštujemo sve žrtve, ali na današnji dan, Međunarodni dan nestalih ako već ispisujemo, trebalo bi da ispišemo imena svih. Danas je i godišnjica stradanja Srba od NATO avijacije, danas se ta imena trebaju ispisati u Banjaluci, ali i sirom svijeta. Sve su žrtve iste”, zaključio je Vidović.

  • Kojić: “Poniženje Srba koje je potpomogla Gradska uprava”

    Kojić: “Poniženje Srba koje je potpomogla Gradska uprava”

    Centralna manifestacija obilježavavanja Međunarodnog dana nestalih u Banjaluci, u organizaciji Instituta za nestala lica BiH, predstavlja novo poniženje Srba i porodica nestalih koje traže svoje najmilije, a posebno frustrira što je banjalučki gradonačelnik dozvolio da to bude učinjeno u najvećem gradu Republike Srpske, smatra direktor Republičkog centra za istraživanje rata, ratnih zločina i traženja nestalih Milorad Kojić.
    “Ovo je još jedno od poniženja od Instituta koje je očigledno potpomogla banjalučka Gradska uprava na čelu sa gradonačelnikom (Draškom Stanivukovićem)”, rekao je Kojić Srni.

    On je rekao da srpske porodice i institucije Srpske godinama ukazuju na selektivan rad Instituta u procesu traženja nestalih lica srpske nacionalnosti, navodeći da je Institut ove godine identifikovao svega šest srpskih lica, a lani svega 10.

    “Taj isti Institut, kada je riječ o izložbi na Trgu Krajine (na kojoj su imena svih 7.628 nestalih lica u proteklom ratu), danas izvodi performans koji je dozvoljen od Gradske uprave. Institut time dodatno i još jednom ponižava srpske žrtve”, rekao je Kojić.

    On je poručio ljudima iz Instituta da odu na teren i traže nestale, a ne da prave diskriminaciju i isključivo se bave pitanjem traženja nestalih Bošnjaka.

    “Posebno frustrira i iritira što je gradonačelnik dozvolio da oni to danas urade u Banjaluci. To je klasični performans poniženja srpskih žrtava i kompletnog srpskog naroda”, istakao je Kojić.

    On je dodao da nijedna institucija Srpske nije dobila poziv na događaj koji je organizovao Institut, niti bi poslala svoje ljude tamo, jer ne želi da prisustvuje događajima na kojima se ponižavaju srpske žrtve.

    Centralna manifestacija obilježavavanja Međunarodnog dana nestalih održana je danas u Banjaluci gdje je na Trgu Krajine postavljena izložba sa imenima svih 7.628 nestalih lica u proteklom ratu, a za kojima se još traga.

  • Stevandić nezadovoljan radom Predstavničkog doma

    Stevandić nezadovoljan radom Predstavničkog doma

    Poslanik u Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine BiH Nenad Stevandić istakao je da su teme današnje sjednice više marketing nego suštinske stvari, zbog toga što su predloženi zakoni o platama već prošli ranije.

    Danas ih ponovo imamo kao neku vrstu hipokrizije i preizbornog djelovanja. Zakoni o platama se uređuju na početku mandata i tada se pokazuje empatija, a ne na kraju kada se to pretvara u predizbornu kampanju, rekao je Stevandić.

    On je dodao i da je ovaj saziv Parlamenta najneracionalniji, te da nikada do sada nije bilo ružnih situacija i vrijeđanja u ovoj instituciji.

    Govoreći o ukidanju akciza, Stevandić je istakao da se građanima trebalo pomoći onda kada je to bilo najpotrebnije, te da u ovom trenutku od prikupljenih sredstava treba pomoći višečlanim porodicama i onima u potrebi.

    – Ja sam uvijek za pomaganje, ali mislim da ako smo prikupili više sredstava da smo to trebali dati onima kojima je najpotrebnije, a to se nije desilo jer smo u predizbornoj fazi vidjeli šta više donosi političkih poena – naveo je on.

    Stevandić je svoju odluku da se kandiduje za Narodnu skupštinu Republike Srpske obrazložio činjenicom da se racionalne ideje u Srpskoj prihvataju, za razliku od nivoa BiH.

    – Ovdje šta god smo racionalno pokušali da stavimo to je bilo tumačeno kao nadmetanje, a možda je to baš zato što se pokušalo napraviti da je Savjet ministara mnogo više od onoga nego što on jeste. On je samo pomoćni organ Predsjedništva a čim smo od toga pokušali da napravimo nešto više došlo je do blokada – zaključio je Stevandić.

  • Natalija Trivić: “Ohrabrujući broj prvačića u ovoj godini u Srpskoj”

    Natalija Trivić: “Ohrabrujući broj prvačića u ovoj godini u Srpskoj”

    Nastava u školama u Republici Srpskoj počeće 1. septembra, kako je i definisano školskim kalendarima, a broj upisanih prvačića u ovoj godini je ohrabrujući.

    To ističe ministarka prosvjete i kulture Natalija Trivić, koja kaže da na nivou Srpske imamo više prvačića u odnosu na prethodnu školsku godinu.

    – Таčniје, upisаnо је 9.074 učеnikа, štо је zа 125 višе u оdnоsu nа brој učеnikа kојi је pоhаđао prvi rаzrеd u prеthоdnој škоlskој gоdini. Tа brојkа biće i vеćа u sеptеmbru, kаdа оčеkuјеmо dоdаtni brој upisаnih učеnikа – kaže ministarka Trivić u razgovoru za Srpskainfo.

    Kakva je situacija u srednjim školama?
    U prve razrede srednjih škola upisano je oko 9.000 učenika. Tu bilježimo blagi pad broja učenika prvih razreda u odnosu na prošlu školsku godinu.

    Koji su razlozi smanjenje broja upisanih osnovaca ranijih godina?
    Trend smanjenja stanovništva je prisutan u svim zemljama regiona, pa tako i kod nas, a uzrokuju ga stalne migracije i nižа stоpа nаtаlitеtа. Preduzeli smo brojne mjere i mislim da one konačno daju rezultate, s obzirom na povećan broj đaka prvaka. U okviru svoje nadležnosti, MPiK sprovodi niz mjera koje su, sigurno, od velike pomoći porodici.

    Na šta, konkretno, mislite?
    Značajno smo proširili smještajne kapacitete u predškolskim ustanovama i povećali obuhvat djece ovim programom za pet odsto, organizujemo program pripreme djece pred polazak u školu, u većini škola smo obezbijedili jutarnje čuvanje i produženi boravak za djecu mlađeg uzrasta. Finansiramo prevoz učenicima koji su udaljeni četiri i više kilometara od škole, za 45.000 osnovaca nabavili smo besplatne udžbenike, obezbjeđujemo asistente u nastavi za učenike sa smetnjama u razvoju.

    Koji su strateški ciljevi ministarstva kad je riječ o obrazovanju?
    Naglasak je na modernizaciji procesa nastave i opremanju informatičkom opremom škola, te organizovanju stručnog usavršavanja nastavnika. Više od 15.000 zaposlenih u osnovnim i srednjim školama prošli su veliki broj obuka s ciljem poboljšanja digitalnih kompetencija i modernizacije vaspitno-obrazovnog rada. Nastavićemo sa organizovanjem stručnih usavršavanja za vaspitno-obrazovne radnike, jer želimo da osposobimo nastavnike da koriste savremene metode i savremena nastavna sredstva u nastavi, te da njihov fokus bude usmjeren ka učeniku i tome kako se i zašto uči, a ne na sam sadržaj učenja.

    Da li su u ovoj školskoj godini u osnovnim i srednjim školama predviđene neke novine?
    Ove godine će u osnovnim školama biti četiri udžbenika manje, što je nastavak aktivnosti u skladu s našim nastojanjima da se smanji težina đačke torbe. Pored dosadašnjih digitalizovanih sadržaja 19 udžbenika, učenici će imati na raspolaganju i sadržaje udžbenika za četvrti razred osnovnih škola i srpski jezik i jezičku kulturu za šesti razred. Nastavljamo sa investicijama u školske objekte za šta smo u ovoj godini izdvojili 3,5 miliona KM, što za rekonstrukcije primarno područnih škola, što za početak izgradnje nove škole u Istočnom Sarajevu. Opremamo škole i potrebnom računarskom opremom, uveden je e-Dnevnik u sve srednje škole, a od septembra će im biti dostupni i svi digitalni alati koje profesori mogu koristiti prilikom pripreme i izvođenja nastave. Omogućili smo muzičkim školama, koje imaju mogućnosti, da se preregistruju u umjetničke škole i imaju dodatne smjerove, tako da ćemo u septembru dobiti prvu baletsku državnu školu u okviru Umjetničke škole „Vlado Milošević“ Banjaluka.

    Kakav je plan za talentovanu djecu?
    Velika pažnja biće posvećena prepoznavanju darovite djece i radu s njima po posebnim programima, što ćemo da radimo u saradnji s Društvom psihologa RS, s kojima smo potpisali protokol o saradnji. U ovoj godini smo prvi put organizovali „Talent kamp 2022“ na Jahorini za pobjednike republičkih takmičenja, s ciljem da se talentovanim i vrijednim učenicima omogući sticanje novih iskustava i znanja, kao i da ih motivišemo da nastave sopstveno usavršavanje i postizanje odličnih rezultata.

    Koliko je u proteklom periodu unaprijeđena praktična nastava u srednjim školama, odnosno kod poslodavaca?
    U oblasti srednjeg obrazovanja nastavljamo s razvojem dualnog obrazovanja i obezbjeđivanjem praktične nastave za učenike srednjih stručnih škola kod poslodavaca. U saradnji s poslodavcima i školama uspjeli smo da obezbijedimo praktičnu nastavu u 1.063 kompanije za 3.600 učenika. To je veliki napredak u odnosu na 2019, kada se praktična nastava odvijala u 75 privrednih subjekata. U saradnji s Republičkim pedagoškim zavodom propisan je Program obuke mentora praktične nastave po kojem Privredna komora RS sprovodi obuku mentora u preduzećima čiji je zadatak rad sa učenicima na praktičnoj nastavi. Obuku je završilo više od 110 mentora, koji su dobili status sertifikovanih mentora.

    Kako ide zapošljavanje srednjoškolaca nakon odrađene praktične nastave kod poslodavaca?
    U ovoj godini je zaposleno oko 50 učenika kod poslodavaca kod kojih su obavljali praktičnu nastavu, što smatramo velikim iskorakom. Intenzivno radimo na tome u saradnji sa školama, Unijom udruženja poslodavaca, Zanatsko-preduzetničkom komorom i Privrednom komorom RS. Imamo sve veći interes poslodavaca da primaju učenike na praksu u svoja preduzeća, jer su svjesni da na ovaj način obezbjeđuju sebi kvalitetan kadar. Trudimo se da podstaknemo poslodavce da srednjoškolcima koji ne namjeravaju da nastave školovanje obezbijede zaposlenje u kompanijama u kojima su pohađali praktičnu nastavu.

    Koliko je ove godine investirano u objekte osnovnih i srednjih škola u RS?
    U protekle četiri godine izdvojili smo više od 36 miliona KM za opremanje vaspitno-obrazovnih ustanova opremom i investicije u oblasti obrazovanja. U ovoj godini smo izdvojili dva miliona KM za sanaciju 24 školska objekta osnovnih škola. Uglavnom je mijenjana stolarija, krovovi, obnavljana fasada i sistemi grijanja. Raduje me što će učenici i nastavnici u ovim školama od septembra raditi u daleko boljim uslovima. Cilj nam je da stvorimo jednake uslove za obrazovanje u svim školama, posebno u ruralnim dijelovima RS. Kada je riječ o srednjim školama, čije je finansiranje u nadležnosti jedinica lokalnih samouprava, u 2021. i 2022. izdvojili smo oko 500.000 KM za sanaciju krovova, sistema grijanja, mokrih čvorova i adaptaciju školskih prostora.

    Šta očekujete od potpisivanja Posebnog kolektivnog ugovora u oblasti obrazovanja i kulture?
    Zаpоslеni u prоsvjеti i kulturi su lidеri rаzvоја RS i mоrаmо im krоz primаnjа, аli i ulаgаnjа u njihоv rаzvој, pоkаzаti dа је tо tаkо. Plаtа zаpоslеnimа u prоsvjеti i kulturi u prоtеklе čеtiri gоdinе је pоvеćаnа šеst putа, štо sе u nоminаlnој vrijеdnоsti krеćе izmеđu 400 dо 500 KM višе nеgо štо је bilо prijе tоg pеriоdа.

    Pоtpisаn је nоvi Pоsеbni kоlеktivni ugоvоr zа zаpоslеnе u оblаsti оbrаzоvаnjа i kulturе kојim smо dеfinisаli dа nајnižа cijеnа rаdа zа zаpоslеnе u prеdškоlskim ustаnоvаmа nе smijе biti mаnjа оd 110 KМ. Ovim ugovorom smo uspjeli da pоvеćаmо plаtе dijеlu zаpоslеnih u prеdškоlskim ustаnоvаmа, nаstаvnicimа kојi rаdе s djеcоm u kоmbinоvаnim оdjеlјеnjimа u rurаlnim srеdinаmа, kао i dijеlu zаpоslеnih u škоlаmа za djecu sa smetnjama u razvoju.

    S оbzirоm nа tо dа su prеdškоlskе ustаnоvе i zаpоslеni u njimа u nаdlеžnоsti lоkаlnih zајеdnicа, imаmо uvjеrаvаnjа dа bi dо krаја gоdinе, sа rеbаlаnsimа ili dоnоšеnjеm nоvih budžеtа, plаtа trеbаlа dа budе pоvеćаnа zаpоslеnimа u оnim ustаnоvаma kоје uprаvо zbоg pоstојеćеg budžеtа nisu sаdа u prilici.

  • Amerikanci pokušavaju da se dokopaju Ruskog trišta

    Amerikanci pokušavaju da se dokopaju Ruskog trišta

    Američke kompanije koje su napustile rusko tržište traže načine da prikriveno trguju sa Rusijom – preko Turske.

    Ovo piše list Yeni Şafak, pozivajući se na izvore.

    “Mnoge američke kompanije koje žele da zaobiđu sankcije nametnute Rusiji od strane Zapada, nude turskim kompanijama da vode zajednički posao u zamenu za određenu proviziju”, navodi se u materijalu.

    Dodaje se da su mnoge internacionalne kompanije, čija su sedišta u Sjedinjenim Državama, “mobilisale” svoje podružnice osnovane u slobodnim zonama Dubaija za ovaj posao, prenosi Raša tudej na ruskom.

    Ranije je zamenik rukovodioca Saveta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev izjavio da će za neke strane kompanije, koje su naprasno napustile Rusiju, biti teže da se vrate nego što su otišle.

    A kako je istakao ruski predsednik Vladimir Putin, strane kompanije koje su obustavile poslovanje u Rusiji ovu odluku “će zažaliti”.

    Putin je takođe rekao da je odlazak nekih stranih kompanija “možda i najbolji za sve”.

  • Novi incident: Ispaljeni hici upozorenja

    Novi incident: Ispaljeni hici upozorenja

    Tajvanska vojska ispalila je hice upozorenja u blizini kineske bespilotne letelice koja je delovala u blizini ostrva Kinmen, saopštio je vojni portparol.

    “Komanda za odbranu Kinmena je saopštila da su danas od 16:23 otkrivene tri serije i tri naleta dronova iznad Dadana, Erdana i Šijua”, navodi se u saopštenju Ministarstva odbrane.

    “U 17:59, grupa dronova je drugi put ušla u vazdušni prostor iznad zabranjenih voda u području Erdana. Branioci su izdavali upozorenja u skladu sa utvrđenim procedurama. Dok su nastavili da kruže, ispaljeni su pucnji upozorenja da ih oteraju. Bespilotne letelice su odletele u pravcu Sjamena u 18:00 časova. Ministarstvo odbrane će nastaviti da održava budnost i pomno nadgledanje”, saopštilo je MO.

    Prijavljeni incident dolazi nakon nedelja eskalacije tenzija između Pekinga i Tajpeja nakon kontroverzne posete predsednice Predstavničkog doma američkog Kongresa Nensi Pelosi ostrvu 2. avgusta.

  • Lajčak optimističan u vezi registarskih tablica na Kosmetu

    Lajčak optimističan u vezi registarskih tablica na Kosmetu

    Specijani izaslanik Evropske unije za dijalog Beograda i Prišitne Miroslav Lajčak izjavio je danas da su ostala još dva mjeseca za pronalaženje rješenja za pitanje registarskih tablica.

    Lajčak je naveo da vjeruje da će rješenje biti pronađeno kao što je pronađeno i ono za lične karte, dodajući da su neke ideje predložili partnerima.

    Na pitanje da li je rok od dva mjeseca potvrdila i Priština, specijalni izaslanik EU je rekao: “Da, naravno”.

    – Kampanja registracije počinje 1. septembra i treba da traje dva mjeseca. Ne očekujem nikakvu dramu 1. septembra. Ne postoji razlog za to. Imamo taj rok od dva mjeseca da pronademo rješenje, kao što smo pronašli u vezi ličnih karata – naveo je Lajčak i dodao da mora da bude optimista.

    Na pitanje novinara Euronews Srbija o rješenju za registarske tablice i navodima predsjednika Aleksandra Vučića da nije optimističan da će se ponaći do 1. septembra, Lajčak je rekao da ne misli da bi rješenje trebalo tražiti do tog datuma.

    Odluka vlade na Kosovu je da taj proces treba da se završi do kraja oktobra. Tako da mi imamo dva mjeseca da nađemo rješenje. I već smo u tom procesu. Već smo imali razgovore sa predsjednikom Vučićem i sa premijerom Kurtijem na tu temu. Bili smo u cajtnotu po pitanju ličnih karata i ulazno-izlaznih dokumenata. Što se tiče registarskih tablica imamo barem dva mjeseca za rješavanje, vjerujem da ćemo naći rješenje – rekao je Lajčak koji prisustvuje strateškom forumu na Bledu.

    Na pitanje kako vidi rešenje za tablice Lajčak je rekao da ne želi da ulazi u detalje.

    – Posebno zbog toga što smo mi predložili i neke ideje našim partnerima. Tako da ne bi bilo dobro da sada izađem javno – rekao je Lajčak.

    Lajčak je podsetio da su prvi razgovor izmedu dvojice lidera imali prije dvije nedjelje u Briselu na tu temu i da se tada pokazalo da oni mogu da razgovaraju iako se ne slažu po mnogim pitanjima.

  • Kojić najavio objavljivanje “Atlasa zločina” nad Srbima 1992. godine

    Kojić najavio objavljivanje “Atlasa zločina” nad Srbima 1992. godine

    Direktor Republičkog centra za istraživanje rata, ratnih zločina i traženje nestalih lica Milorad Kojić izjavio je da će vrlo brzo biti objavljen “Atlas zločina” počinjenih nad Srbima 1992. godine.

    Izrada atlasa masovnih stratišta srpskog naroda tokom Odbrambeno-otadžbinskog rata jedan je od najozbiljnijih, ali i najobimnijih poslova koji radimo, ali ogroman napor daje rezultate i vjerujem da ćemo vrlo brzo predstaviti prvi dio `Atlasa zločina` – rekao je Kojić.

    Kojić je rekao da bi ovaj značajan dokument trebao ugledati svjetlost dana na predstojećem Sajmu knjige u Banjaluci, te da je evidentiranje svih masovnih stratišta srpskog naroda tokom proteklog rata predstavlja izuzetno obiman i složen proces za čiju realizaciju je potreban duži period.

    On je naveo da su napadi na Republički centar i njega lično od strane političkog Sarajeva i pojedinaca koji ne mogu da prikriju mržnju prema Srbima najbolji dokaz da radimo pravi posao.

    – Napadi dolaze od onih koji se protive istini i koji žele da održe lažnu tezu da su jedine i isključive žrtve u proteklom ratu bili Bošnjaci. Mi smo trn u oku onima onima koji ne poštuju sve žrtve i koji čak i posmrtne ostatke svojih najmilijih koriste u političke svrhe – pojasnio je Kojić za portal Banjaluka.net.

    On je rekao da Republički centar smeta onima kojima smetaju optužnice protiv Atifa Dudakovića, Ramiza Drekovića, Ejupa Ganića i ostalih bošnjačkih vojnih i političkih rukovodilaca koje su podignute zahvaljujući radu Republičkog centra.

    Kojić je čestitao tužiocima Tužilaštva BiH, ističući da dok god su meta onih kojima smeta istina, to znači da su na pravom putu.

    Govoreći o procesuiranju ratnih zločina nad Srbima i Strategiji za rad na predmetima ratnih zločina, Kojić je rekao da nije u punoj funkciji došlo do realizacije Strategije zato što nije formirano nadzorno tijelo za njeno sprovođenje, a nije formirano zato što se Bošnjaci protive njegovom imenovanju za člana tog tijela.

    – Bošnjaci za to nemaju nijedan jasan argument. Očigledno je da njima smetaju rezultati koje smo postigli i smeta im to što se mijenja slika o karakteru proteklog rata i njihova lažna teza o Srbima kao agresorima i Bošnjacima kao žrtvama – napomenuo je Kojić.

    Kada je riječ o optužnicama protiv bošnjačkih generala i bivših političkih rukovodilaca kao što je Ejup Ganić i mogućnosti da ih Sud BiH oslobodi, Kojić kaže, da nažalost, dosadašnja sudska praksa ostavlja prostor za takvu zebnju.

    Prema njegovim riječima, Republički centar kontinuirano prati rad pravosudnih institucija na predmetima ratnih zločina i raspolaže ažurnim podacima i obimnom dokumentacijom.

    – Ti podaci ukazuju na selektivan pristup pravdi i neprocesuiranje ratnih zločina počinjenih nad licima srpske nacionalnosti. Mi smo učinili sve što je trebalo da oni koje smatramo odgovornim za zločine nad Srbima konačno dođu pred lice pravde i izađu pred sudije, a kako će se ponijeti te sudije – to ne znamo – poručio je Kojić.

    Kojić je rekao da vjeruje da će se pod teretom nepobitnih dokaza donijeti jedine moguće presude – osuđujuće, ali da ima pravo da bude skeptičan s obzirom na rad tog suda.

    On je podsjetio da su, zahvaljujući Republičkom centru, urađene brojne publikacije Popis žrtava Odbrambeno-otadžbinskog rata, monografija “Naša ispovijest – Žene žrtve rata iz Republike Srpske 1992-1995”, “Hronika ugašenih ognjišta – Stradanje Srba u Podrinju 1992-1996”.

    Kojić je dodao da je objavljena knjiga Nikole Borkovića o stradanju beba u Kliničko-bolničkom centru Banjaluka u maju i junu 1992. pod nazivom “Šta su skrivile”, “Djeca – žrtve rata” i niz drugih značajnih publikacija u izdanju Republičkog centra koji se bori za istinu o žrtvama proteklog rata.