VRBAS Media

Autor: INFO

  • Nestašica lijekova u Njemačkoj, ljekari predlažu da komšije razmjenjuju lijekove

    Nestašica lijekova u Njemačkoj, ljekari predlažu da komšije razmjenjuju lijekove

    Farmaceuti u Njemačkoj usprotivili su se prijedlogu da – zbog nestašice nekih lijekova – komšije razmjenjuju lijekove.

    “Lijekovi se uzimaju u apotekama, a ne razmjenjuju kao na ‘buvljaku’ – pogotovo ne oni kojima je istekao rok trajanja”, rekao je u ponedjeljak predsjednik Njemačke farmaceutske komore Tomas Benkert.

    Kako prenosi Fenix-magazine, Benkert je rekao da je šokiran izjavom predsjednika Njemačkog ljekarskog udruženja Klausa Rejnhardta za Tagesspiegel, u kojoj je sugerisao da bi “zdravi građani trebali ustupiti svoje zalihe lijekova bolesnima”. “Trebamo nešto poput buvljaka za lijekove iz susjedstva”, rekao je Reinhart.

    Naime, Njemačko ljekarsko udruženje predložilo je u ponedjeljak da bi, s obzirom na trenutni talas infekcija, lijekove koji ne idu na recept trebali razmijenjivati međusobno, posebno porodica i komšije.

    Ministarstvo zdravlja još se nije oglasilo. Portparolka je potvrdila da ministar Karl Lauterbah namjerava predstaviti ključne tačke zakonskih promjena kako bi se riješio problem nestašica i proširio lanac snabdjevanja.

  • Donald Trump će biti krivično gonjen!

    Donald Trump će biti krivično gonjen!

    Odbor Predstavničkog doma Kongresa jednoglasno je na kraju završne javne sjednice u ponedjeljak odobrio svoj historijski konačni izvještaj o neredima na Capitolu i krivičnim uputstvima za bivšeg predsjednika Donalda Trumpa i druge. Komitet je uputio prijave američkom Ministarstvu pravde i drugim zvaničnicima protiv Trumpa. Komitet je prijavio Trumpa zbog ometanja zvaničnog postupka, prevare SAD-a, davanja lažnih izjava i podstrekivanju na državni udar, saopštila je danas komisija. Konačni izveštaj neće biti objavljen u javnosti prije srijede.

    Republikanski zastupnik Adam Kinzinger, jedan od dvojice republikanaca u odboru “6. januara”, optužio je bivšeg američkog predsjednika da pokušava zloupotrijebiti ovlasti Ministarstva pravosuđa kako bi mogao ostati na dužnosti.

    U međuvremenu po različitim optužbama i na različitim nivoima vlasti su procesuirane na desetine osoba povezane s ovim događajem, ali eventulano procesuiranje Donalda Trumpa bi predstavljalo procesuiranje najviše rangiranog zvaničnika u zemlji u tom trenutku i napravilo bi mu značajne probleme pred predsjedničku kampanju za izbore 2024. godine.

  • Potvrđeno – pozajmica OC “Jahorina” skinuta sa dnevnog reda

    Potvrđeno – pozajmica OC “Jahorina” skinuta sa dnevnog reda

    Olimpijski centar “Jahorina” nije dobio pozajmnicu IRB-a od 15 miliona KM, tačnije garanciju Vlade, jer ta tačka nije ni bila na dnevnom redu sjednice Vlade Republike Srpske, iako su ministri bili u dilemi da li je razmatrati.

    Da se ipak nije raspravljalo o tome da li će Vlada dati garanciju, samim tim i zeleno svjetlo za pozajmicu, za ATV je potvrdio ministar saobraćaja i veza Nedeljko Ćorić. Kako saznajemo, tačka je skinuta jer dokumentacija nije bila potpuna, a sporan je i period u kome bi Olimpijski centar trebalo da vrati sredstva IRB-u.

    “Mislim da nije u redu da komentarišem tačke koje predlaže drugi ministar, a nisu bile predmet diskusije na Vladi. Znači, ta tačka nije ni bila na Vladi, povučena je? Ta tačka nije bila na Vladi, niti je o njoj raspravljano”, rekao je Nedeljko Ćorić, ministar saobraćaja i veza Republike Srpske.

    Direktor OC kaže da nema nikakvih saznanja o tome da li su im sredstva odobrena ili nisu, iako je tačka sa Vlade skinuta još prije 4 dana. Najveći dio razgovora hvalio je poslovanje „Jahorine“, iako su iz IRB-a prije nekoliko dana potvrdili da je ovaj Olimpijski centar trenutno prezadužen.

    “Mislim da je Jahorina pozitivan primjer dobrog rada i ono što je urađeno za ovih 5 godina je zaista istorijski rezultat. Evo ja se bavim ovim poslom, ali da toliko napredujemo po broju, prihoda, skijaša, niko nije očekivao. Zahvaljujući tim investicijama koje Vlada RS realizovala ja mislim da je preko 2 milijarde KM trenutno ulaganja u real estate”, rekao je Dejan Ljevnaić, direktor Olimpijskog centra “Jahorina”.

    Istorijski rezultat o kome priča direktor, mogla bi malo da zasjeni informacija da Jahorini prijeti blokada čak 5 miliona KM. I to po raznim osnovama, od banaka do dobavljača. Upravo to bi mogao da bude razlog neslaganja na posljednjoj sjednici Vlade i stvarni razlog zbog kojeg OC traži pozajmicu.

    Kako ATV saznaje, pričalo se o tom dugu, a pojedini ministri postavili su pitanje ko je i zašto doveo OC u takvu situaciju. Kako god, Vlada na protekloj sjednici garanciju za novih 15 miliona nije dala, kako su pisali pojedini mediji. Slučajno ili ne, odmah su osvanuli u poluprijeteći tekstovi da bi mogao da procuri snimak, kako pišu, koruptivnog sadržaja. Pominju se i članovi premijerove porodice. Radovan Višković nedavno je osvanuo i po mnogima neumjesnim tvitovima predsjednika nadzornog odbora Olimpijskog centra.

  • Mandati istekli, direktori u foteljama

    Mandati istekli, direktori u foteljama

    Mandati istekli prije godinu, dvije, tri čak i više, a direktori i dalje u foteljama agencija, direkcija, instituta na nivou BiH. Najviše takvih je u bezbjednosnom sektoru. Zanimljivo je i da su većina njih kadrovi SDS, PDP i SDA-a, stranaka koje su bile u koaliciji na nivou BiH, što je i doprinijelo zaštićenom statusu pojedinih direktora.

    Tako je još u maju ove godine mandat istekao Zoranu Galiću, direktoru Granične policije BiH i Mirsadu Viliću, direktoru Direkcije za koordinaciju policijskih tijela, ali odstupili nisu. Na čelu Službe za poslove sa strancima BiH je od 2015. godine Slobodan Ujić, mandat mu je istekao prije dvije godine, ali funkciju i dalje obavlja. Agenciju za policiijsku podršku Husein Nanić trebao je da napusti u oktobru prošle godine, ali nije. Sa funkcije nije planirao ni direktor OBA-e Osman Mehmedagić. Ni pritvor, krivične prijave, afera sa diplomom nisu ga naveli da odstupi, ali sada će morati. Mnogo nije mogla da uradni ni Komisija za odbranu i bezbjednost Parlamenta BiH.

    “Ipak se ona pokazala nemoćna, zato što je na čelu te komisije bio čovjek iz SDA-a koji je svesrdno branio interese ljudi koje je SDA tamo postavila. Zato nam se i događa da protiv direktora OBA-e imamo nekoliko krivičnih prijava, da se vode stalni procesi protiv njega, da znamo da su mnogi prisluškivani po nalogu SDA. Znamo šta se dešava sve u tom sektoru, ali niko nije mogao da pomakne, jer jednsotavno isntitucije su se odvojile od sistema i tako su funkcionisale”, rekla je Dušanka Majkić, bivši član Komisije za odbranu i bezbjednost BiH.

    Prošle godine mandat je istekao direktorima Instituta za intelektualno vlasništvo, Instituta za mjeriteljstvo, Agencije za predškolsko , osnvno i srednje obrazovanje, Regulatornog odbora Željeznica. Tu su i neke istitucije za koje rijetko ko zna poput Regulatorne agencije za radijacijsku i nuklearnu bezbjednost, Direkcije za ekonomsko planiranje, međutim, direktore imaju i to iste duže nego što je planirano. Od plana je odstupio i PDP-ov Aleksandar Zolak. Iako mu je krajem marta istekao mandat, fotelju prvog čovjek Agencije za lijekove i medicinska sredstva BiH, još nije napustio. Takvoj praksi treba se stati u kraj izmjenama Zakona o upravi BiH, kažu pravnici.

    “Oni su možemo slobodno reći kao da su u mandatu. Oni vrše sve one dužnosti koje su mu bile povjerene dok ne bude imenovano drugo lice. Ja, koliiko to tumačim, smatram da bi njemu istekom mandata trebao da preuzme ili zamjenik, najčešće je i zamjenik mandatom vezan za samog rukovodioca, tako da tu slboodno možemo reći da imamo pravni vakum”, rekao je Milan Petković, advokat.

    Uvijek onaj koji imenuje određena lica bilo da je to Savjet ministara, ili su to određeena ministasrtva, mora da vodi računa i po službenoj dužnosti o isteku mandata pojeidnih rukovodilaca te da se na vrijeme, prije isteka raspiše konkurs za izbor novoga rukovodioca. To se često na nivou BiH nije dešavalo.

    Sanja Vulić, poslanik SNSD u Parlamentu BiH kaže da je ovakva situacija ne čudi i da je u BiH, sve moguće. Ali, tome će se stati u kraj, poručuje Vulić.

    “Sve je to zahvaljujući neraskidivoj ljubavi SDA, SDS i PDP-a. Ono što će svakako biti zadatak SNSD-a i novih partnera u zajedničkim institucijama jeste imenovanje novih kadrova na svim tim pozicijama koje su doavn trebale da budu zauzete od strane nekih novih ljudi koji će obavljati svoj posao u skaldu sa zakonom i propisima”, rekla je Sanja Vulić, poslanik SNSD u Parlamentu BiH.

    Izvještaji o radu sa adresa na kojima su u isteklim direktorskim mandatima sjedili kadrovi SDA, SDS, i PDP-a, često je bio slučaj, nisu ni stizali pred poslanike u komisije Parlamenta BiH. Šta je i kako rađeno, da li je bilo malverazcija i zloupotreba, ostaće nepoznanica, dok u fotelje ne zasjednu neki novi direktori, upravni i nadzorni odbori iz koalicije SNSD-a, HDZ-a i stranaka osmorke.

  • Nešto se sprema…

    Nešto se sprema…

    Ruski predsjednik Vladimir Putin doputovao je u glavni grad Bjelorusije i doveo sa sobom veliku delegaciju.

    U delegaciji su ministar odbrane Sergej Šojgu i ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov. Dopisnica Skaj njuza iz Moskve Dajana Magne navodi da je, s obzirom na sastav delegacije, ovo najznačajnija posjeta ruske vladajuće elite Bjelorusiji od Hladnog rata. Prema prvim izjavama iz Minska, fokus će biti na ekonomiji, kaže Magnej, pa se pita zašto je ministar odbrane Sergej Šojgu stigao u Bjelorusiju.

    Ovo je druga poseta ruskog ministra odbrane Minsku ovog meseca. Stacioner podseća da se Šojgu neočekivano pojavio u Minsku 3. decembra i potpisao neku vrstu odbrambenog sporazuma sa beloruskim kolegom, ali su detalji tog sporazuma ostali nepoznati.

    “Ovo sugeriše da se nešto sprema”, kaže Magne.

    Portparol Kremlja Dmitrij Peskov, koji je takođe stigao u Minsk, odbacio je spekulacije da je ideja posete bila da se beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko ubedi da se direktno uključi u rat. Takvi predlozi su “neosnovani” i “glupi”, rekao je Peskov. Podsećanja radi, Peskov je u februaru ove godine više puta negirao da Rusija planira da napadne Ukrajinu.

    Uoči Putinove posete, što verovatno nije slučajnost, beloruska vojska je saopštila da je završila provere borbene gotovosti. U principu, to znači da je proveravala kapacitete svojih vojnih rezervi, što bi moglo biti svojevrsna priprema za mobilizaciju. Tako je bar bilo u Rusiji, podseća dopisnik iz Moskve.

    Uloga Bjelorusije u ratu mogla bi da se promeniti
    “Bjeloruske oružane snage su od aprila sprovele niz vežbi. Ovo je verovatno najaktivniji period za bjelorusku vojsku od kraja Hladnog rata”, rekao je Konrad Muzika, bezbednosni analitičar u Rochan Consultingu.

    “Ako se tome doda provera podataka vojnih rezervista, pozivi vojnim kancelarijama da potvrde svoje podatke o mestu stanovanja i tako dalje, sve bi to moglo da znači da bi se uloga Belorusije u ovom ratu mogla promeniti u bliskoj budućnosti. “

    “Lukašenko možda nema izbora”
    Slanje bjeloruskih snaga u rat u Ukrajini bio bi krajnje nepopularan potez u tamošnjoj javnosti i mogao bi da predstavlja veliki rizik za režim predsednika Lukašenka, smatra dopisnik Skaj njuza iz Moskve, dodajući da Lukašenko možda jednostavno nema izbora.

    Od ogromnih protesta koji su izbili zbog nameštenih izbora 2020. godine, koje je suzbio uz pomoć Rusije, Lukašenko duguje Moskvi i veoma zavisi od nje.

    Belorusija već pomaže Rusiji u invaziji na Ukrajinu na više načina: od obuke ruskih nedavno mobilisanih rezervista, preko pružanja medicinske nege ruskim ranjenicima i slanja naoružanja i opreme, do ruske upotrebe teritorije Belorusije za lansiranje sa zemlje i iz vazduha. napadi na Ukrajinu.

    Ruski mediji najavljuju da će Putin “objaviti važnu odluku”
    Dopisnik Skaj njuza navodi da se iz zvaničnih saopštenja o današnjoj poseti Putina Rusiji verovatno neće moći mnogo nazreti. Ali Putin se u petak javno sastao sa čelnicima vojske i ministarstava odbrane kako bi razgovarali o planovima za rat u Ukrajini.

    Najavljeno je i da će se sa njima ponovo sastati kasnije ove nedelje, kada bi, bar kako navodi ruska državna televizija, trebalo da “saopšti važnu odluku”.

    Važno je prisustvo ruskog ministra odbrane Sergeja Šojgua, navodi dopisnik Skaj njuza iz Moskve. Ona sugeriše da Putin preuzima veoma aktivnu ulogu u planiranju buduće ofanzive u Ukrajini.

  • Lavrov: Morali smo

    Lavrov: Morali smo

    Histerična reakcija Zapada na specijalnu operaciju dokazuje zaključke Moskve.

    To je izjavio ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov. Naime, Lavrov je rekao da takva reakcija dokazuje da je zaključak Rusije bio dobar, a pokretanje vojne operacije neophodno. “Način na koji Zapad u američkom timu histerično reaguju na akcije koje preduzimamo kao deo specijalne vojne operacije potvrđuje naš glavni zaključak da je SVO, a mi sada već imamo činjenice koje to potvrđuju – bila apsolutno neophodna da bi se osujetili planovi da se Ukrajina pretvori u trajnu pretnju bezbednosti Rusije”, kaže on.

    Lavrov dodaje da je ta reakcija je pokazala da je Zapad shvatio da su ruske akcije obezbedile neuspeh njihovih geopolitičkih igara i planova.

    Po njegovim rečima, Evropa teško da može da pretenduje na ulogu posebnog centra multipolarnog sveta.

    “Vašington je izgradio ostali kolektivni Zapad, kada je Evropa ubrzano, pred našim očima, izgubila svoju nezavisnost i teško može da pretenduje na ulogu posebnog centra multipolarnog sveta, iako bismo to želeli”, rekao je on.

    “Naše savezničke države nalaze se pred veoma važnim zadatkom – da spreče urušavanje svetskog poretka koji je zasnovan na međunarodnom pravu”, dodao je Lavrov.

  • Ćosić: Centralna proslava 9. januara u Istočnom Sarajevu, gdje je stvarana Srpska

    Ćosić: Centralna proslava 9. januara u Istočnom Sarajevu, gdje je stvarana Srpska


    Gradonačelnik Istočnog Sarajeva Ljubiša Ćosić rekao je Srni da je značajno to što će centralna proslava 9. januara – Dana Republike Srpske iduće godine biti održana u Istočnom Sarajevu jer su u svim opštinama u sastavu tog grada stvarani Republika Srpska i njene prve institucije.

    “Na inicijativu predsjednika Republike Srpske Milorada Dodika, koji je ujedno i predsjednik Odbora za proslavu Dana Republike Srpske, iduće godine svečani defile organizujemo u Istočnom Sarajevu”, naglasio je Ćosić.

    On smatra da je i ranije centralna proslava trebalo da se održava u ovom gradu.

    Ćosić je rekao da će svečana akdemija povodom Dana Republike biti održana u Banjaluci, a u Istočnom Sarajevu svečani defile, koji je ranijih godina organizovan na banjalučkim ulicama.

    On je dodao da će u okviru obilježavanja Dana Republike biti održan i koncert Policijskog orkestra, te položeni vijenci na Vojničkom spomen-groblju Mali Zejtinlik na Sokocu.

    Republika Srpska osnovana je 9. januara 1992. godine pod prvobitnim nazivom Srpska Republika BiH.

    Osnovali su je srpski poslanici u tadašnjoj Skupštini BiH, nakon što su preglasani u ključnim pitanjima koja su se ticala opstanka Jugoslavije i nakon što su pripadnici druga dva naroda krenuli u secesiju mimo volje Srba koji su imali konstitutivni status.

  • “Trgovac smrću” stigao u Lugansk

    “Trgovac smrću” stigao u Lugansk

    Ruski trgovac oružjem Viktor But, nedavno oslobođen iz zatvora u SAD, posetio je Lugansk u istočnoj Ukrajini, koji je pod kontrolom ruskih trupa, prenosi TASS.

    Ruski trgovac oružjem Viktor But, nedavno oslobođen iz zatvora u SAD, posetio je Lugansk u istočnoj Ukrajini, koji je pod kontrolom ruskih trupa, prenosi TASS.

    But je u subotu prisustvovao otvaranju lokalnog ogranka Liberalno demokratske partije Rusije, bliske Kremlju, u koju se učlanio odmah posle povratka u Rusiju.

    Liberalne demokrate je vodio Vladimir Žirinovski sve do svoje smrti u aprilu, a sadašnji predsednik Leonid Slucki se pridružio Butu na putovanju u Lugansk. But i Slucki su izrazili uverenje o večnom jedinstvu Donbasa sa Rusijom i nadu da će ljudi u regionu uskoro živeti mirno, bez straha za svoje živote.

    But je ranije izjavio za Raša tudej da je “oduševljen” specijalnom vojnom operacijom Rusije protiv Ukrajine i da bi i sam rado otišao u rat kao dobrovoljac kada bi imao neophodne veštine.

    Buta, zatvorenog u SAD od 2010. godine, je američka vlada 8. decembra razmenila za košarkašicu Britni Grajner, koja je u februaru uhapšena u Moskvi zbog posedovanja ulja od kanabisa.

  • EU postigla dogovor o ograničenju cijena gasa

    EU postigla dogovor o ograničenju cijena gasa

    Ministri energetike članica Evropske unije dogovorili su se oko ograničenja cene gasa, javlja Rojters.

    Britanska agencija se poziva na navode neimenovanog portparola Češke na Tviteru.Kako javlja Rojters, do dogovora je došlo nakon višenedeljnih pregovora o ograničenju cene gasa, što je pitanje koje je dovelo do podele mišljenja u EU.

    Češka trenutno predsedava Savetom EU.

    Nemački lobi: Ograničenje cene gasa “politička iluzija”
    Nemački gasni lobi Cukunft Gas ocenio je danas da su pokušaji EU da ograniči veleprodajne cene gasa “politička iluzija” koja neće funkcionisati u praksi.

    Tim Keler, generalni direktor Cukunfta, izjavio je za Rojters da bi bilo razumnije zauzdati potražnju putem opšteg evropskog mehanizma za raspodelu količine gasa.

    “To, međutim, nije na stolu u Briselu“, dodao je.

    Ministri energetike EU sastali su se danas u Briselu u pokušaju da postignu dogovor o ograničenju cene gasa, za šta je češko predsedništvo ponudilo kompromisan predlog, budući da mesecima nisu uspeli da se slože oko metode za limitaranje cene.

    Nemačka, najveća članica EU i najveće tržište gasa u kontinentalnoj Evropi, kritikovala je predložena ograničenja, strahujući da će ona blokirati pristup evropskim kupcima gasa na svetskom tržištu.

    Sijarto: Mađarska ne mora da konsultuje EK

    Mađarski ministar Peter Sijarto izjavio je prethodno danas da Budimpešta neće morati da konsultuje EK ako želi da izmeni svoj dugoročni gasni ugovor s Rusijom u slučaju da bude odobreno ograničenje cene na nivou cele EU..

    Mađarska, koja se u velikoj meri oslanja na uvoz ruskog gasa i nafte, u više navrata se izjasnila protiv ograničenja cene ruskog gasa.

    “Bilo nam je važno da u okviru ovog vrlo lošeg predloga kao malo dostignuće dobijemo odrešene ruke za izmenu (ugovora). To jest, da ne treba da se konsultujemo s Evropskom komisijom o izmenama dugoročnog ugovora (s Rusijom) ako to postane neophodno u slučaju ograničenja cene“, rekao je Sijarto na konferenciji za novinare u Briselu, prenosi Rojters.

    Ministri Evropske unije sastali su se danas u nastojanju da postignu dogovor o uvođenju gornje granice veleprodajne cene gasa.

    Sijarto je prošle nedelje rekao da će, ukoliko se u EU usvoji ograničenje cene gasa, Mađarska morati da prilagodi svoj sporazum s Rusijom, koji je otvoren za moguće izmene.

    Prema 15-godišnjem sporazumu između Budimpešte i Moskve potpisanom prošle godine, pre ruske invazije na Ukrajinu, Mađarska trenutno dobija 4,5 milijardi kubnih metara ruskog gasa godišnje preko Bugarske i Srbije.

    Sijarto je takođe rekao novinarima da je na današnjem sastanku u Briselu predložio Evropskoj komisiji da sačini predlog kojim bi se pojedinim operaterima naftovoda zabranilo da traže tranzitne naknade veće od proseka u EU.

    Operater Jadranskog naftovoda, koji transportuje naftu iz Hrvatske ka Mađarskoj, namerava da sledeće godine podigne tranzitne naknade za 80 odsto za mađarsku naftnu i gasnu kompaniju MOL, naveo je Sijarto.

    On je ocenio da je to povećanje nepravedno jer je Jadranski naftovod ključni alternativni put za snabdevanje Mađarske, Slovačke i Češke sirovom naftom u slučaju da bude problema s naftovodom Družba koji transportuje naftu iz Rusije u centralnu Evropu.

  • Lider crnogorskog Demokratskog fronta: Formiraćemo novu vladu

    Lider crnogorskog Demokratskog fronta: Formiraćemo novu vladu

    Andrija Mandić izjavio je da istrajavanje predsednika Mila Đukanovića na prekidu svake komunikacije sa parlamentarnom većinom neće zaustaviti izbor nove vlade.

    Lider Demokrtakog fronta (DF) je za današnje Vijesti rekao i da će premijer Crne Gore biti bivši diplomata, sada poslanik, Miodrag Lekić i dodao da ne veruje da će međunarodna zajednica prekinuti odnose sa tom vladom.Posle usvajanja izmena Zakona o predsedniku, crnogorski predsednik Milo Đukanović kazao je da ne želi da učestvuje u njegovoj implementaciji, ali da je odlučio da ga potpiše jer ne želi da krši svoja ustavna ovlašćenja.

    Specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar pozvao je crnogorsku skupštinu da ne pokušava da formira novu vladu prema nedavno usvojenim izmenama i dopunama Zakona o predsedniku. Eskobar je kazao da ne vidi kako bi SAD mogle da rade sa vladom koja bi bila formirana pod tim uslovima.

    Slične poruke su uputili i predstavnici EU.

    Mandić je u intervjuu Vijestima rekao da su izmene Zakona o predsedniku ustavne i da je za usvajanje tog zakona postojao važan državni razlog na koji je skupština imala ne samo pravo nego i dužnost.

    Dakle, uradili smo samo ono što bi uradio svaki parlament država članica EU i Saveta Evrope, kazao je Mandić.

    Komentarišući izjavu evropskog poslanika Vladimira Bilčika da nema napretka ka EU sa “snagama bliskim Moskvi”, Mandić je ocenio da se radi o kampanji koja se vodi već duži vremenski period od “nekolicine međunarodnih činovnika” koji su godinama zajednički radili s Milom Đukanovićem.

    “Zar nije prirodno i politički korektno da su neki od tih čudnih gostiju koji posećuju našu kuću ijednom izrazili želju za razgovorom sa političkim predstavnicima trećine građana Crne Gore?”, pitao je Mandić.

    On nije želeo da iznosi detalje o budućoj vladi, poručujući da će javnost uskoro biti obaveštena.

    “Mandatar Miodrag Lekić je rešenje do kojeg smo zajednički došli u dogovoru parlamentarne većine. Što se tiče odnosa međunarodnih partnera ne mislim da će neko prekidati odnose s nama, a o toj međunarodnoj poziciji će nam više reći nova vlada kada bude izabrana. Ne bi me iznenadilo da u budućim ocenama ta nova vlada bude više hvaljena od svih onih koje su ranije sastavljali baš ti međunarodni faktori”, rekao je.

    Poslanici crnogorskog parlamenta su pre nedelju dana ponovo usvojili izmene Zakona o predsedniku Republike, kojima Skupština preuzima deo nadležnosti šefa države u predlaganju mandatara za sastav vlade. Izmene zakona, koje otvaraju put parlamentarnoj većini da izabere svog kandidata za mandatara, usvojene su uprkos preporukama Venecijanske komisije i Evropske unije da se od toga odustane.

    Kada su poslanici 2. novembra prvi put usvojili izmene Zakona o predsedniku Republike, Đukanović je odbio da potpiše taj akt i vratio ga je Skupštini na ponovno razmatranje.

    Crnogorska opozicija izmene Zakona o predsedniku Republike tumači kao „državni udar“, zbog čega je u Podgorici održano nekoliko protesta, sa zahtevom da sporni Zakon bude povučen i da budu raspisani vanredni parlamentarni izbori.

    Politička kriza u Crnoj Gori manifestuje se i time što Ustavni sud od 13. septembra nema kvorum za odlučivanje, jer ima samo troje od sedam sudija. Skupština Crne Gore prošlog ponedeljka u dva kruga glasanja nije izabrala četvoro nedostajućih sudija Ustavnog suda.