VRBAS Media

Autor: INFO

  • Ukrajina izgubila finansijsku nezavisnost

    Ukrajina izgubila finansijsku nezavisnost

    Budžetski deficit Ukrajine od marta ove godine u proseku iznosi pet milijardi dolara mesečno.

    Kreditni dug se rapidno uvećava a pomoć koja stiže je nedovoljna, piše Politika.

    Ukrajinski deficit budžeta je veliki i u opasnoj zoni. Analize stanja to govore. Upozorenja su sve glasnija i stižu sa svih strana.

    Pomoć zapadnih država Ukrajini od februara ove godine iznosi 18 milijardi dolara i nije dovoljna da se pokrije mesečni deficit od pet milijardi dolara, izjavio je ministar finansija Ukrajine Sergej Marčenko, na međunarodnoj konferenciji u Minhenu.

    Ministar je istakao da će, prema ocenama Svetske banke, u narednih 18-36 meseci Ukrajini za pripreme za zimu, žetvu, remont puteva, socijalne izdatke biti potrebno 105 milijardi dolara.

    Ovih 105 milijardi je tri puta više od prihoda budžeta u 2021. godini. I to još u granicama od pre početka sukoba.

    Ukrajina nema novca da isplati svoj javni dug i pod određenim okolnostima postoji rizik da se pretvori u zauvek dužnu zemlju, rekao je Džefri Taker, saradnik Fondacije za ekonomsko obrazovanje, mnogo pre “sudara” sa Rusijom.

    Prema zvaničnim ukrajinskim podacima, budžetski deficit zemlje od marta ove godine u proseku iznosi pet milijardi dolara mesečno.

    Oleg Ustenko, savetnik predsednika Ukrajine za ekonomska pitanja, ranije je rekao da bi do kraja godine budžetski deficit mogao da dostigne 50 milijardi dolara u okviru programa makrofinansijske pomoći EU.

    Ukrajinski predsednik izjavio je da će budžet za sledeću godinu biti ratni i da će za odbranu biti izdvojeno 27,4 milijardi dolara.

    Zelenski je u obraćanju rekao da će socijalne obaveze, poput isplate penzija, biti potpuno pokrivene, i dodao da će se troškovi koji nisu esencijalni morati da se umanje koliko je moguće.

    „Jasno je da će ovo biti budžet zemlje koja je u ratu. Najviše će sledeće godine ići na sektor bezbednosti i odbrane. To će biti prioritet”, naglasio je Zelenski.

    Ukrajini je potrebno 750 milijardi dolara za trofazni plan rekonstrukcije nakon ruske invazije, izjavio je nedavno ukrajinski premijer Denis Šmihal na međunarodnoj Konferenciji za obnovu Ukrajine u Švajcarskoj.

    Ukrajinski premijer je rekao da bi glavni izvor finansiranja tog plana bila sredstva zaplenjena od ruskih oligarha.

    Evropska investiciona banka (EIB), kreditni ogranak Evropske unije, predložila je da finansijska struktura koja je pre korišćena za pomoć tokom pandemije, bude model za finansiranje obnove Ukrajine u iznosu do 100 milijardi evra.

    Evropska unija planira da dodeli 500 milijardi evra finansijske pomoći Ukrajini kako bi joj pomogla da oživi ekonomiju. Evropska komisija traži opcije finansiranja, kao što su grantovi i zajmovi, preneo je TAS.

    Sve u svemu, Ukrajina je izgubila finansijsku nezavisnost jer ne može da ispuni svoje obaveze prema građanima bez pomoći Zapada, mnogi to tvrde.

    Prikupljeni porezi čine samo 40 odsto budžeta zemlje, a od toga više od 60 odsto odlazi na vojsku.

    U nedavnom intervjuu za “RBK Ukrajina”, ukrajinski ministar finansija Sergej Marčenko rekao je da će budžet za narednu godinu biti „izuzetno neizvestan” zbog „ratnih uslova”.

    Kijev navodi da mu je potrebno pet milijardi dolara mesečno i to očekuje kao pomoć zapadnih sponzora. Međutim, biće tu još potrebno dodatnih četiri milijarde dolara mesečno u naredna tri meseca da bi se pokrili troškovi hitnog smeštaja i popravke stanova za milione ljudi, kao i da se finansiraju osnovni minimalni prihodi za one koji su ostali bez posla.

    Prekomorski kreditori Ukrajine podržali su zahtev Kijeva za dvogodišnje zamrzavanje isplate gotovo 20 milijardi dolara u obveznicama što će omogućiti da Ukrajina izbegne opasnu neredovnost u otplatama dugova.

    Skoro sedam meseci od početka rata u Ukrajini, bez nagoveštaja da će mirovni sporazum ili prekid vatre biti uskoro postignuti, poverioci 75 posto nerešenog, aktivnog dugovanja Ukrajine, morali su da pristanu na zahtev Kijeva da se odlože isplate.

    Rešenje su podržale i vlade najvećih zapadnih zemalja kao i najizloženiji investicioni fondovi.

    Kako bi se izbegao tehnički bankrot, Ukrajina je poveriocima ponudila dodatne kamate na zamrznuta sredstva. Kako će se sve na kraju završiti, ne usuđuje se niko da prognozira.

    Od početka sukoba Ukrajina od zapadnih zemalja dobija vojnu pomoć vrednu desetine milijardi dolara, a tako će se i nastaviti. Čelnici grupe G7 su objavili kako će nastaviti da šalju pomoć “dokle god to bude potrebno”.

    Najveći pojedinačni iznos do sada je 40 milijardi dolara, koje je Amerika namenila Ukrajini u sklopu “Zakona o zajmu i najmu” koji je do sada bio aktiviran samo za vreme Drugog svetskog rata, kad su SAD u više od 30 savezničkih zemalja poslale oružje i vojnu opremu u ukupnoj vrednosti od tadašnjih 50 milijardi dolara.

    Iako se naširoko misli da će ta američka pomoć Ukrajini biti besplatna, to naravno nije slučaj, kao što ni ta pomoć iz Drugog svetskog rata nije bila besplatna.

    Da rat stane danas, i da Ukrajina dobije iste uslove o počeku i roku isplate, poslednju ratu Kijev će otplatiti tek 2077. godine. A to je po svim današnjim merilima daleka i neizvesna budućnost.

  • Bijela kuća: Rusija raspolaže sa prilično mnogo vojnih mogućnosti

    Bijela kuća: Rusija raspolaže sa prilično mnogo vojnih mogućnosti

    Rusija, bez obzira na “poteškoće” u ukrajinskoj kampanji raspolaže veoma brojnim i moćnim oružanim snagama koje može da angažuje, kažu iz Bijiele kuće.

    Koordinator za strateške komunikacije u Savetu za nacionalnu bezbednost Sjedinjenih Američkih Država Džon Kirbi kaže da su se Rusi suočili sa brojnim problemima u Ukrajini koje su sami stvorili.

    “To je nesumnjivo. Ali, to je još uvek veoma velika i izuzetno jaka moćna vojna sila. Gospodin (predsednik Rusije Vladimir Putin) raspolaže sa prilično mnogo vojnih mogućnosti koje mogu biti upotrebljene ne samo u Ukrajini, nego potencijalno i drugde”, rekao je on na brifingu u Beloj kući.

    Kirbi je podsetio da je Ministarstvo odbrane okarakterisalo Rusiju kao akutnu pretnju i da je, po njegovom mišljenju, takva formulacija tačna.

    “Očigledno je da i dalje imaju vojsku koja je u stanju da nanese veliku štetu”, zaključio je Kirbi, prenosi Sputnjik.

  • NASA ima novi datum za lansiranje rakete “Artemis”

    NASA ima novi datum za lansiranje rakete “Artemis”

    ​NASA odlaže sljedeći pokušaj lansiranja svoje mega mjesečeve rakete “Artemis”, u okviru lunarne misije, za još četiri dana, do 27. septembra, objavila je svemirska agencija.
    Lunarna misija Artemis ima novi datum za sljedeći pokušaj lansiranja, prethodno je lansiranje bilo zakazano za 23. septembar, prenio je CNN.

    Svemirska agencija i dalje radi na problemu sa raketom, nazvanom “Space Launć Sistem” ili “SLS”, koja je izazvala curenje dok je bila napajana super-ohlađenim tečnim vodonikom tokom posljednjeg pokušaja lansiranja u svemirskom centru Kenedi na Floridi.

    Tim misije je pomjerio prvi pokušaj lansiranja “Artemis” 29. avgusta zbog problema koji se pojavio tokom odzračivanja motora, koji hladi motore za lansiranje, za koji zvaničnici vjeruju da je nastao zbog neispravnog senzora.

    Period lansiranja, koji se očekuje 27. septembra, traje 70 minuta, kraće od 120-minutnog perioda dostupnog 23. septembra.

    Zvaničnici NASA rekli su da će svemirska agencija nastaviti da pruža informacije istočnom lancu, koji mora odobriti odustajanje da bi raketa ostala na lansirnoj platformi.

  • Banjalučki vaspitači spremaju se za štrajk

    Banjalučki vaspitači spremaju se za štrajk

    Banjalučki vaspitači, spremaju se u štrajk. Svoje zahtjeve iznijeli su i gradskim vlastima, ali kažu, nema vajde. Radnici u centru za predškolsko vaspitanje i obrazovanje traže da im dogovorena i potpisana povišica od 50 maraka bude isplaćena sa avgustovskom platom i novi kolektivni ugovor od septembra. Sve to su trebali reći gradonačelniku Drašku Stanivukoviću, ali on se juče nije pojavio na zakazanom sastanku. Pred vaspitače je poslao gradskog menadžera Bojana Kresojevića koji im, kažu, nije dao konkretne odgovore.

    “Na sastanku tom je takođe odlučeno da je odluka o stupanju u štrajk upozorenja koji je donio sindikalni odbor od 26. jula je na snazi, a u zavisnosti od realizacije zaključaka zavisi njeno aktiviranje”, poručila je Snježana Stojaković, predsjednik Sindikata Centra za predškolsko vaspitanje i obrazovanje.

    Umjesto da pronalazi rješenje za problem i zahtjeve vaspitača, gradski menadžer Kresojević bi u štrajk sa vaspitačima. Lopticu, kao i bezbroj puta do sada, prebacuje skupštinskoj većini.

    “Ja sam prva osoba koja će zajedno sa vaspitačima ići u štrajk protiv skupštinske većine koja ne želi da razmatra rebalans budžeta koji je potreban da bi se obezbjedila potrebna sredstva za isplatu povećanih plata do kraja godine”, rekao je Bojan Kresojević, gradski menadžer Banjaluke.

    Gradonačelniku Stanivukoviću je najlakše obećati i potpisati. Kada treba ispuniti obećano, onda se izvlači, poručuju iz Kluba odbornika SNSD-a u Skupštini grada Banjaluka.

    “Mi ćemo podržati bilo kakvo povećanje plata u svim ustanovama, ali naravno naš uslov i dalje ostaje to je da se prvo isplate naknade penzionerima za koje je gradska skupština donijela odluku. tek nakon toga ćemo raspravljati o rebalansu i povećanju plata za sve ostale radnike”, rekao je Dragoslav Topić, šef Kluba odbornika SNSD-a u Skupštini grada Banjaluka.

    Radnici u Centru za predškolsko danas bi trebalo da donesu odluku hoće li u štrajk ili ne. Tu odluku će da saopšte sutra.

  • Putin i Scholz razgovarali 90 minuta

    Putin i Scholz razgovarali 90 minuta

    Ruski predsjednik Vladimir Putin telefonom je razgovarao sa njemačkim kancelarom Olafom Scholzom. Glavna pažnja bila je posvećena situaciji oko Ukrajine u kontekstu ruske agresije.

    Putin je ustvrdio da ukrajinska vojska krši međunarodno humanitarno pravo kontinuiranim granatiranjem gradova Donbasa, “usljed čega stradaju civili i namjerno se nanosi šteta civilnoj infrastrukturi”, navode iz Kremlja.

    Kako se navodi u saopštenju njemačke vlade, njemački kancelar se založio za diplomatsko rješenje situacije u Ukrajini i upozorio da svi ruski koraci u pravcu aneksije neće ostati bez odgovora niti će biti priznati ni pod kojim okolnostima.

    Pored toga, Scholz se dotakao teme zarobljenih boraca. On je istakao potrebu da se prema njima postupa u skladu sa međunarodnim humanitarnim pravom.

    Njemački kancelar je pozvao da se osigura bezbjednost Zaporoške nuklearne elektrane i izbjegne eskalacija. Dvojica lidera su razgovarala sat i po i dogovorili se da nastave kontakte.

  • Vulić: Trivićeva nastavlja sa zloupotrebama ljudi za glas na izborima

    Vulić: Trivićeva nastavlja sa zloupotrebama ljudi za glas na izborima

    Član Predsjedništva SNSD-a Sanja Vulić rekla je da je Jelena Trivić u Narodnu skupštinu Republike Srpske ušla zahvaljujući kompenzaciji “kojoj ne odolijeva ni ona, ni njen drug, takozvani predsjednik PDP-a Branislav Borenović”.

    “Javnost u Srpskoj nije znala za nju dok nije počela komentarisati tragičnu smrt nedužnog banjalučkog mladića. Iskoristivši najnesrećniju situaciju jedne porodice, sebe je predstavila kao brižnu ženu. Ta navodna brižnost Trivićeve nikome ništa nije donijela osim njoj, a sada se dosjetila LGBT populacije i nove zloupotrebe”, istakla je Vulićeva.

    Komentarišući navode portala “Politički.rs” da gradonačelnik Banjaluke Draško Stanivuković, uz podršku partijske koleginice Jelene Trivić, sprema pisani zahtjev, odnosno molbu i prijedlog organizatorima održavanja “Evroprajda” u Beogradu da se “Evropska nedjelje ponosa” održi u ovom gradu, jer je Banjaluka, kako navode, otvoren evropski grad za sve i grad gdje se poštuju sva prava, pa i LGBT populacije, Vulićeva je rekla da podržava opredjeljenje svakog pojedinca, te da je to lična stvar svakog čovjeka.

    “Svako od nas ima pravo na izbor i svoj život, ali vjerujem da pripadnici LGBT populacije neće dozvoliti da budu zloupotrebljeni. Jelena Trivić bi podržala ‘Evroprajd’ kako bi pripadnici LGBT dali svoj glas baš njoj. Imajući u vidu da sve različite seksualne i polno/rodne osobe odlikuje hrabrost, odlučnost i samosvjesnost, uvjerene sam da neće sebi dozvoliti da budu zloupotrebljeni od žene koja nema poštovanja ni prema čemu, niti prema bilo kome”, naglasila je Vulićeva.

  • “Srpska ima najnižu stopu zaduženosti od 36 odsto”

    “Srpska ima najnižu stopu zaduženosti od 36 odsto”

    Srpski član Predsjedništva BiH Milorad Dodik izjavio je da Republika Srpska ima najnižu stopu zaduženosti od 36 odsto, te da je javni dug Srpske od 34 odsto najniži u zemljama regiona.

    Dodik je rekao novinarima u Banjaluci da je 2005. godine zaduženost Republike Srpske bila veća od 50 odsto, dok sada iznosi 36 odsto, što govori kako radi aktuelna vlast u Republici Srpskoj.

    Komentarišući odluku Vlade Republike Srpske o zaduženjima od 110 miliona KM, Dodik je naveo da je riječ o zaduženjima koja idu na servisiranje dospjelih obaveza iz prošlosti.

    On je rekao da je Republika Srpska u ovoj godini iz vlastitih izvora i resursa obezbijedila više od 200 miliona KM za servisiranje dugova iz prošlosti.

    “Bilo je predviđeno vraćanje oko 600 miliona KM. Mi smo predvidjeli da se toliko zadužimo i vratimo i samo reprogramiramo. Za vraćanje predvidjeli smo 400 miliona KM, a 200 miliona KM iz vlastitih izvora”, pojasnio je Dodik.

    Dodik je rekao da je ovo odlična vijest za građane u Republici Srpskoj, ističući da je uz to obezbijeđen standard.

    “Povećali smo plate za 10 odsto, dok će avgustovska plata u javnom sektoru biti linearno povećana za 100 KM, tako da će najniže plate biti povećane za 100 KM”, naveo je Dodik.

    On je rekao da Republika Srpska ne kasni ni sa kakvim obavezama, te da ima veću najnižu i prosječnu platu u odnosu na Federaciju BiH.

    Dodik je istakao da Republika Srpska, za razliku od SAD, živi veoma realan život i nema mogućnost da štampa novac.

  • Milanović u Jajcu: BiH nema bez ravnopravnosti, na sceni je otimačina

    Milanović u Jajcu: BiH nema bez ravnopravnosti, na sceni je otimačina

    Hrvatski predsjednik Zoran Milanović stigao je u Jajce, gdje je dočekan aplauzom, na obilježavanje 27. godišnjice vojne operacije “Maestral”.
    Milanović je položio vijenac poginulim braniteljima kod Centralnog spomen obilježja. Nakon odlikovanja je čestitao Jajčanima dan oslobođenja.

    – Ljudi koji su pali za Jajce ne moraju strahovati od zaborava, slava im! Onaj koji previše dokazujem ne može dokazati previše, mora dokazati još. Mi i vi moramo objašnjavati, dokazivati zašto je ova hrvatska epopeja poštena i ispravna i zašto smo na pravoj strani povijesti – rekao je Milanović.

    Navodi da BiH ne bi, bez hrvatskih branitelja, “danas ne bi bila oslobođena i cjelovita država”.

    On je dodao kako se u BiH danas događa lopovluk, te da to ne može drugačije opisati, prenosi Avaz.

    – Otimačinu još više rastužuje cinizam iz loših namjera. Hrvatska će se svim snagama opirati zadiranju u Dejtonski sporazum. BiH nema bez ravnopravnih Hrvata, Bošnjaka i Srba. Borite se za to, neka vaša djeca imaju sigurniji život – rekao je hrvatski predsjednik.

  • Oglasio se sin Ratka Mladića

    Oglasio se sin Ratka Mladića

    Srpski general Ratko Mladić danas je u još lošijem zdravstvenom stanju, nego prethodnog dana, pa tokom posjete supruge Bosiljke bukvalno nije mogao da govori, rekao je generalov sin Darko Mladić.

    Ona je sa njim sedela dva sata, ali samo je ona pričala, on je pratio, ali nije mogao da govori, više nema snage ni da govori, naveo je Darko Mladić.

    Darko je naveo da su generalovoj supruzi holandski ljekari rekli da nemaju ništa novo, da su nešto malo promijenili terapiju, ali nisu rekli kako.

    On je podsjetio da se radi formalno o upali pluća, sa vodom u plućima i srčanom slabošću.

    – E sad, da li je to što je preležao koronu ili nije, nisu se izjašnjavali po tim pitanjima – rekao je Dakro Mladić.

    On kaže da ne može da govori o sljedećim potezima porodice, dodajući da se i dalje čeka da bude odobren termin da Mladića posjete srpski ljekari.

    Darko je rekao da će generalova supruga ostati u Holandiji još par dana, a da će on otići tamo iduće sedmice da posjeti oca, pošto je tako loša situacija.

    Zdravstveno stanje generala Mladića ponovo se pogoršalo, pa je prije devet dana zbog jakih bolova i opšte slabosti prebačen u civilnu bolnicu u Hagu, odakle je u četvrtak, 8. septembra, vraćen u zatvorsku bolnicu u Tribunalu.

  • MUP Srbije zabranio Evroprajd

    MUP Srbije zabranio Evroprajd

    Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije zabranilo je održavanje Parade ponosa, šetnje u okviru Evroprajda 2022, zakazane za subotu, 17. septembra, objavili su organizatori.

    “Danas, 13. septembra, srpska policija je zabranila održavanje Evroprajd šetnje, predavši organizatorima zvanično rješenje”, objavio je Beograd Prajd na instagram nalogu.

    Dodaje se da će Beograd Prajd iskoristiti sve raspoložive pravne mehanizme da opovrgne ovu odluku.