VRBAS Media

Autor: INFO

  • Izetbegović: HDZ odlukom Šmita postao nezaobilazan faktor u formiranju vlasti

    Izetbegović: HDZ odlukom Šmita postao nezaobilazan faktor u formiranju vlasti

    Bakir Izetbegović, predsjednik Stranke demokratske akcije (SDA), rekao je da je odluka Kristijana Šmita, visokog predstavnika u BiH kojeg RS ne priznaje, da nametne izmjene Izbornog zakona BiH išla isključivo u korist HDZ-u.

    Izetbegović je naglasio da je HDZ odlukom Šmita postao nezaobilazan faktor u formiranju vlasti na nivoima FBiH i BiH.

    “Visoki predstavnik istovremeno ignoriše decenijama prisutne diskriminacije u entitetu Republika Srpska, dok nam brojevi ukazuju da diskriminacije hrvatskog naroda u FBiH nema, jer oni tamo imaju pozicije i funkcije, čak i više nego im pripada po Ustavu. U Republici Srpskoj je s druge strane evidentna diskriminacija hrvatskog i bošnjačkog naroda”, kazao je predsjednik SDA, prenosi Fena.

    Kako je rekao, od Šmita se traži da ne preskače probleme, nego da ih sistematski rješava.

    “Potrebna su identična rješenja u Domu naroda FBiH i Vijeću naroda RS, kao i kod izbora predsjednika entiteta, jer bošnjački i hrvatski narodi u tom entitetu polako prestaju biti politički faktori”, kazao je Izetbegović i pozvao OHR da eliminiše “diskriminatorska rješenja u RS, gdje se kroz Vijeće naroda RS mogu izgubiti mehanizmi vitalnog nacionalnog interesa.”

    Dodaje da je opasno mijenjati etnički raspored funkcija u FBiH, a iz toga izuzeti funkcije u RS.

    “Nametnutim rješenjima je rečeno da premijer i predsjednik FBiH ne mogu biti iz istog naroda, dok u RS to mogu biti dva Srbina”, napomenuo je.

    Dodao je da OHR treba osigurati implementaciju elektronskog glasanja kako bi se spriječile krađe, jer bez toga ne može biti fer i poštenih izbora u Bosni i Hercegovini.

    Nakon današnje sjednice Predsjedništva SDA, naveo da je ova stranka ostvarila jedan od najboljih ikada postignutih izbornih rezultata.

    “SDA je ubjedljivi pobjednik izbora i imat će najviše mandata u parlamentima na svim nivoima vlasti. Zadržan je, a u pojedinim kantonima popravljen rezultat iz 2018. godine, što je izuzetan uspjeh u okolnostima koje su proizvedene pandemijom, ekonomskom krizom i konstantnim blokadama”, rekao je Izetbegović.

  • Rusi označili “crvene linije”

    Rusi označili “crvene linije”

    Zapadne isporuke dalekometnog ili moćnijeg oružja Kijevu biće crvena linija za Rusiju.

    To je izjavio direktor Drugog odeljenja ruskog Ministarstva spoljnih poslova za poslove Zajednice Nezavisnih Država Aleksej Poliščuk.

    “Što se tiče crvenih linija, već smo ih označili. Pre svega, to su isporuke dalekometnog ili moćnijeg naoružanja Kijevu”, rekao je Poliščuk za TASS. On je dodao da će konkretne mere odgovora na akcije SAD i njihovih saveznika koji snabdevaju oružjem kijevski režim biti definisane nakon detaljne analize situacije.

    Poliščuk je naglasio da Rusija ima dovoljno sredstava da ih sprovede. Prema njegovim rečima, SAD pomažu Ukrajini u regrutovanju stranih plaćenika i daju smernice o borbenim dejstvima.

    “Posrednički rat”
    “Vašington nastavlja intenzivno da doprema teško naoružanje kijevskom režimu, dostavlja mu obaveštajne podatke sa brojnih vojnih i komercijalnih satelita, pomaže u regrutovanju stranih plaćenika i daje vođstva u borbenim dejstvima. Sve to ga pretvara u učesnika sukoba. Mnogi čak zapadni eksperti veruju da SAD vode posrednički rat sa Rusijom u Ukrajini”, rekao je diplomata. On je istakao da Vašington angažuje svoje saveznike u tim aktivnostima, koje šalju naoružanje u Ukrajinu. “Francuska i Nemačka će povećati vojnu i tehničku pomoć. Ujedinjeno Kraljevstvo pokreće stručnu obuku ukrajinske vojske, uključuje instruktore iz Poljske, Kanade, Novog Zelanda i drugih zapadnih zemalja. EU će uspostaviti misiju za pružanje vojne pomoći Ukrajini, što će rezultirati većim stepenom njenog direktnog angažovanja u sukobu”, dodao je diplomata.

  • Aleksander Van der Belen pobijedio u prvom kruguvdc

    Aleksander Van der Belen pobijedio u prvom kruguvdc

    Prema prvim preliminarnim rezultatima predsjedničkih izbora u Austriji, sa 57,4 odsto glasačkih mjesta, Aleksander Van der Belen je pobijedio u prvom krugu sa 54,6 odsto glasova.
    Podsjetimo, kako je ranije saopšteno, prvi rezultati se očekuju odmah poslije 17 časova, a preliminarne rezultate će objaviti oko 20 časova ministar unutrašnjih poslova Gerhard Karner.

    U okviru privremenih rezultata neće biti obuhvaćeni glasovi poslati poštom, pošto se 15 odsto glasača odlučilo za tu vrstu glasanja.

    Glavni favorit na današnim izborima je aktuelni šef države Alekander van der Belen. Dok je gotovo izvjesno da će aktuelni predsednik, koji se kandiduje za drugi mandat, pobijediti na ovim izborima, jedina nepoznanica je da li će to uspjeti u prvom krugu, ili će za četiri nedjelje biti potreban drugi krug glasanja.

  • Lideri opozicije na Trgu poručili da se pita samo narod

    Lideri opozicije na Trgu poručili da se pita samo narod

    Novi protest opozicionih stranaka iz Republike Srpske održava se u Banjaluci zbog, kako su ranije naveli, brojnih neregularnosti na nedavno održanim Opštim izborima.

    Protest je počeo u 18 časova, a u parku Mladen Stojanović okupilo se nekoliko hiljada ljudi gdje su ih lideri opozicije pozvali u šetnju do Trga Krajine.

    Organizatori skupa pozvali su okupljene da budu mirni, poručujući da ih je ovaj put više i da će svaki naredni put biti tako.

    Takođe, istakli su i da od borbe za poštene izbore neće odustati te da će nastaviti da protestvuju.

    “Niko ne može pobijediti narod. Naš predsjednik je Jelena Trivić”, rekao je Branislav Borenović, lider PDP-a, prije protestne šetnje.

    Milan Radović, zamjenik predsjednika SDS-a, rekao je na Trgu Krajine da ovaj put vlast neće pokrasti glasove.

    “Smiješno je ovih dana gledati kako se izvlače, a uhvatili smo ih u krađi”, rekao je Radović.

    On je rekao da vlast ide po svijetu i traže ko će im čestitati, ali da se niko od njih ne pita, već samo narod.

    “Oni kradu volju naroda. Večeras smo jači i na vašim krilima otjeraćemo ih u političku istoriju”, poručio je Radović okupljenima ističući da neće odustati od borbe.

  • Zbog ovih sirovina će se ratovati u budućnosti

    Zbog ovih sirovina će se ratovati u budućnosti

    Zapadne industrijske sile su 2020. zakonima definisale “kritične mineralne sirovine” iz uvoza.

    Potom su počele da razrađuju strategije za sprečavanje nestašice tih minerala, čiji bi nedostatak uzdrmao “ekonomsku i nacionalnu bezbednost”.

    Dramatično obrazloženje pokazuje ne samo ozbiljnu zabrinutost Zapada zbog uvozne zavisnosti od mineralnih sirovina za razvoj novih tehnologija, već je i najava da će američke i evropske industrijske sile biti spremne na sve da bi došle do ruda koje sadrže te minerale, pišu Novosti.

    One se trenutno najviše eksploatišu sa teritorija novih “ekonomskih tigrova”, koji više nisu samo sirovinske baze već su razvili sopstvene napredne tehnologije i ravnopravno se nadmeću sa zapadnim silama za otvaranje rudnika u trećim zemljama.

    Stručnjaci upozoravaju da je ovom bitkom za minerale započeo proces prekompozicije moći na planeti zbog koga raste i rizik da se svet suoči sa novim ratovima za sirovine, nalik onima iz vremena borbe za naftonosne kolonije. I ovoga puta u centru pažnje su energetske sirovine, pre svih litijum.

    Kritični minerali

    Zakonom o energetici iz 2020. SAD su prve definisale pojam “kritičnih minerala” kao strateške sirovine “minerale, elemente, supstance ili materijale” koji su “od suštinskog značaja za ekonomsku ili nacionalnu bezbednost Sjedinjenih Država”, a čiji je lanac snabdevanja podložan poremećajima “uključujući ograničenja povezana sa spoljnopolitičkim rizikom, naglim rastom potražnje, vojnim sukobom, nasilnim nemirima, antikonkurentskim ili protekcionističkim ponašanjem i drugim rizicima u celom lancu snabdevanja”. Na vrhu liste tih minerala su oni koji imaju suštinski značaj za energetske tehnologije, odbranu, valutu, poljoprivredu, potrošačku elektroniku i zdravstvenu zaštitu.

    EU je iste godine u “Akcionom planu za kritične sirovine 2020” definisala svoju listu minerala od kojih je uvozno zavisna i počela da se bavi osiguranjem snabdevanja.

    Ovom problematikom se u septembru bavila “Konferencija o obezbeđivanju mineralnih sirovina u Evropi” koja je održana u Pragu pod pokroviteljstvom Češke, predsedavajućom Savetom Evrope. Na skupu je bilo oko 80 učesnika iz članica EU izuzev Hrvatske, Slovenije i Bugarske, a kao gosti su pozvani predstavnici Velike Britanije, Srbije, Severne Makedonije, Bosne i Hercegovine, Albanije, Norveške i Ukrajine. Cilj konferencije je bila diskusija visokih predstavnika država članica EU, suseda i potencijalnih članica “kako ojačati sirovinsku sigurnost i samodovoljnost EU, odnosno celog kontinenta”.

    “Problematične” i “prijateljske” zemlje izvoznice

    “Suštinsko pitanje bila je sirovinska politika, odnosno kako da se EU učini manje zavisnom od uvoza, posebno kritičnih mineralnih sirovina. Poslednjih nekoliko godina planeri EU i SAD izuzetno veliku pažnju poklanjaju ovoj temi, jer se njihovi glavni izvori snabdevanja nalaze izvan njihovih prostora. Najviše mineralnih sirovina uvoze iz Kine, Rusije, Afrike, a nešto manje iz Južne Amerike i neznatno iz Australije. U dokumentima EU i SAD neke od zemalja – izvoznica su svrstane u ‘prijateljske’, a neke u ‘problematične’, koje mogu predstavljati veliki problem u nabavci. To se posebno odnosi na snabdevanje takozvanim retkim elementima i retkim zemljama, a upravo su ove dve grupe mineralnih sirovina izuzetno značajne za razvoj i primenu takozvane zelene energije ili čiste energije”, kaže geolog inženjer Predrag Mijatović, zamenik direktora Geološkog zavoda Srbije, koji je prisustvovao konferenciji u Pragu.

    Na njoj je predstavljena nova sirovinska politika EU koja namerava da smanji uvoznu zavisnost unapređenjem evropskog rudarskog sektora i poveća investicije u rudarstvu iz sopstvenih, evropskih izvora.

    “Rečeno je da ovim aktivnostima mora da prethodi donošenje novih pravnih regulativa na nivou EU i država članica u sferi rudarstva, prerade i dobijanja finalnih proizvoda, kao i na zaštiti životne sredine. U kasnijoj fazi to treba da prati primena i instaliranje savremene opreme i formiranje takozvanih smart rudnika, što se već priprema i funkcioniše u svetu, u čemu Kina prednjači. U zaključcima konferencije je naglašeno da članice EU moraju da podstiču eksploataciju mineralnih sirovina u svojim zemljama i sarađuju sa bliskim susedima – kao što su Velika Britanija, Norveška, zemlje Zapadnog Balkana, Severna Afrika, Island, Turska i Ukrajina. Primarni cilj EU je da u narednih 15 godina obezbedi nove primarne zalihe mineralnih sirovina za proizvodnju ‘čiste energije'”, kaže Mijatović.

    Treći vid obezbeđivanja kritičnih mineralnih sirovina u EU je reciklaža svih proizvoda iz kojih se mogu dobiti kritične mineralne sirovine. Na projektima reciklaže i na direktnoj primeni se već uveliko radi i postrojenja su puštena u proizvodnju. Na konferenciji je rečeno da se na prostoru EU trenutno izvode geološka istraživanja na 68 lokacija, a najintezivnija je potraga za ležištima litijuma, kojim se bave četiri velika projekta (ne računajući Srbiju).

    “Osim litijuma, intenzivno se istražuju i prostori potencijalni za otkrivanje ležišta nikla, kobalta, retkih zemalja i retkih elemenata. Trenutno najveći i najznačajniji projekat, najbliži otpočinjanju eksploatacije je rudnik litijuma u ležištu Cinovec, severozapadno od Praga. Zajedničkim ulaganjima nemačkih i čeških kompanija eksploatacija litijuma počeće najkasnije 2026. godine, rečeno je na konferenciji”, navodi Mijatović.

    Naš ekspert napominje da će se, sudeći po specifičnom tipu ležišta, najverovatnije eksploatisati i kalaj i volfram, a da se otvara i mogućnost ekstrahovanja i mnogih retkih elemenata i elemenata retkih zemalja.

    “Perspektiva ovog rudnika kao izvora kritičnih minerala u EU je velika, ali i šire. Po rečima domaćina, češka ekonomija očekuje velike finansijske efekte kada krene eksploatacija. To su u izlaganjima i istakli predstavnici kompanije European Metals Holdings, koja u potpunosti poseduje projekat i razvija ga sa investicijom od 482 miliona dolara. Oni predviđaju godišnju proizvodnju od oko 2,4 milijarde tona rude. Poređenja radi, predviđena godišnja proizvodnja iz Loznice iznosila bi oko 1,6 do 1,8 miliona tona rude i dobijanje najmanje dva proizvoda, litijuma i bora”, zaključuje Mijatović.

  • Policija saopštila uzrok krvavog pohoda u Petrovu

    Policija saopštila uzrok krvavog pohoda u Petrovu

    Neriješeni imovinsko-pravni odnosi najvjerovatnije su uzrok današnjeg ubistva i samoubistva u Kakmužu u opštini Petrovo, potvrdila je za “Nezavisne novine” Dragana Kerkez, portparol Policijske uprave Doboj.

    Ona je navela da lice čiji su inicijali D.D, koje je tom prilikom zadobilo prostrelne rane, nije životno ugroženo.

    Podsjećamo, u opštini Petrovo danas je ubijen Radislav Nedić, a Dražen Dujković je ranjen kada je na njih pucao komšija Radomir Radovanović iz automatske puške, koji je zatim izvršio samoubistvo.

    Policiji je danas oko 11.30 časova prijavljeno da se u mjestu Kakmuž u opštini Petrovo desilo ubistvo, ranjavanje, te samoubistvo.

    Iz Policijske uprave Doboj su saopštili da su odmah po prijavi postupili policijski službenici koji su potvrdili navode prijave, te utvrdili da je ubijeno lice inicijala N.R., a ranjeno lice inicijala D.D., oba sa područja opštine Petrovo.

    “Utvrđeno je da je izvršilac lice inicijala R.R. koje je nakon toga izvršilo samoubistvo. Policijski službenici su pored tijela lica inicijala R.R. pronašli automatsku pušku. Uviđaj je u toku i o svemu je obaviješten dežurni tužilac Okružnog javnog tužilaštva Doboj”, ističe se u saopštenju.

  • Šmit o državnoj imovini Republike Srpske

    Šmit o državnoj imovini Republike Srpske

    Kristijan Šmit, kojeg Republika Srpska ne priznaje za visokog predstavnika u BiH izjavio je danas da je razgovarao sa predsjednikom Srbije o teritorijalnom integritetu BiH i o izjavama političara iz Republike Srpske, koje se “odnose na autonomiju entiteta RS u BiH”.

    Vučić ima potpuno drugačije mišljenje od Dodika. Dodik i Putin slično razmišljaju – rekao je Šmit za sarajevsku televiziju Face TV navodeći da je sa Vučićem razgovarao u subotu.

    On je dodao da će “uskoro uraditi nešto u vezi s državnom imovinom, što će se odnositi na RS“, jer će i RS biti dio EU integracija.

    – Predlažem Dodiku da se vrati u period kada smo intenzivno sarađivali – naglasio je i dodao da svi još ne znaju kakav će biti izborni rezultat u RS.

    Dodao je da ima povjerenje u Centralnu izbornu komisiju (CIK), koja zajedno sa nadležnim institucijama treba da provjeri izborne krađe.

    – Uzdržan sam, jer imam puno povjerenje u CIK. Ne moram da koristim bonska ovlašćenja kada su pitanju izborne krađe. Neka (opozicioni kandidat za predsjednika RS) Jelena Trivić i ostali traže ponovno brojanje glasova – rekao je Šmit.

    Šmit je rekao da u BiH postoji briga i zbog uticaja zvanične Moskve, što kako je ocijenio, otvara pitanje u kom smjeru se ide kada su u pitanju evropske integracije i bezbjednost.

    – To su pitanja, ali neću sada govoriti o svim detaljima – naveo je Šmit.

    Šmit je naglasio da susjedne zemlje, Srbija i Hrvatska igraju važnu ulogu kada je u pitanju BiH, kao i Turska.

    – Nije riječ samo o tome da se dogovore Sarajevo i Banjaluka. Moramo imati i podršku Evropske unije i to je, u stvari, ta suština tih razgovora i diskusija – kazao je Šmit, dodavši da je optimista kada je riječ o kretanju stvari u BiH u razumnom smjeru.

    Upitan o izmjenama Izbornog zakona u BiH i ustavnim promjenama u Federaciji BiH, koje je nametnuo na dan izbora, visoki predstavnik je odgovorio da se njegova odluka “ne može mjeriti kao dobra ili loša”.

    – Sačekajte efekte. Nijedna stranka od mene nije zvanično tražila da nametnem izmjene Izbornog zakona BiH. Jedino mi je bilo bitno da izađemo iz blokade institucija – kazao je, prenosi N1.

    Na pitanje da li je nametnutim izmenama Izbornog zakona za Federaciju BiH “dao ključ u ruke Hrvatskoj demokratskoj zajednici (HDZ) BiH i tako manjinskoj stranci dao da vlada nad većinom”, visoki predstavnik je odgovorio da to “nije tako doživio”.

    – Hrvati su konstitutivni narod i alergični su na to da im se kaže da su manjina. Ne smijemo dopustiti da dođe do podjele Federacije BiH na bilo koji način. Oni koji govore o trećem entitetu ne smiju da dobiju bilo kakvu podršku – ocijenio je on.

    Na konstataciju da nije visoki predstavnik u Republici Srpskoj, već samo u Federaciji BiH i da ga Dodik “vrijeđa i ismijava”, Šmit je odgovorio “ko se poslednji smije, najslađe se smije”.

    – Dodik mora da zna da svi oko njega entitet Republiku Srpsku poštuju, ali to je dio BiH – kazao je on.

  • Putin sazvao hitan sastanak

    Putin sazvao hitan sastanak

    Ruski predsjednik Vladimir Putin sazvao je za ponedeljak sastanak svog Savjeta bezbjednosti, formata koji okuplja ključne ministre, političke zvaničnike i predstavnike bezbjednosnih službi i vojske, saopštio je Kremlj.

    Sastanak predsjednika sa stalnim članovima Savjeta bezbjednosti zakazan je za sutra – rekao je Putinov portparol Dmitrij Peskov.

    Ovaj sastanak će se održati dva dana nakon što je eksplozija oštetila Krimski most, prenosi Index.

    Rusko Ministarstvo saobraćaja saopštilo je da se željeznički saobraćaj preko mosta odvija po redu vožnje. S druge strane, vozači moraju satima da čekaju da pređu most, prenose mediji.

  • Bijela kuća bez komentara na eksploziju na Krimskom mostu

    Bijela kuća bez komentara na eksploziju na Krimskom mostu

    Bijela kuća nije željela da komentariše eksploziju na Krimskom mostu, ali je najavila dodatnu pomoć Ukrajini u oružju.

    U saopštenju se navodi da je ruski predsjednik Vladimir Putin “započeo rat i da ga može završiti ako to želi”.

    “Zaista nemamo šta da dodamo u vezi sa eksplozijom na mostu”, rekao je portparol Bijele kuće Džon Kirbi za ABC.

    On je dodao da je Putin može da okonča rat danas ako povuče trupe iz Ukrajine.

    Ruski Nacionalni komitet za borbu protiv terorizma saopštio je juče da je kamion dignut u vazduh na Krimskom mostu, zbog čega se zapalilo sedam rezervoara za gorivo teretnog voza, a dvije saobraćajne trake su se djelimično urušile.

    Prema preliminarnim podacima ruskog istražnog komiteta, u eksploziji na Krimskom mostu poginule su najmanje tri osobe.

  • Ukrajinci imaju ozbiljne probleme?

    Ukrajinci imaju ozbiljne probleme?

    SAD uskoro neće moći da isporučuju Ukrajini neke vrste municije, izjavio je bivši pukovnik pomorske pešadije Oružanih snaga SAD Mark Kansian.

    Kao i rakete za sisteme “hajmars”.

    On je upozorio da se zalihe troše brže nego što se mogu obezbediti, a to se posebno odnosi na zalihe raketa za sisteme “hajmars”.

    “U slučaju da SAD pošalju trećinu ovih zaliha Ukrajini (kao što je to bio slučaj sa protivtenkovskim sistemima ‘džavelin’ i ‘stinger’), Ukrajina će dobiti od 8.000 do 10.000 raketa. Tih zaliha će verovatno biti dovoljno za nekoliko meseci, ali kada se zalihe potroše, neće biti novih”, rekao je Kančian, koji je ranije bio odgovoran za nabavku oružja za američku vladu.

    Kako bi se uspostavio nivo koji je bio do početka specijalne vojne operacije u Ukrajini, to bi moglo da traje i nekoliko godina, naveo je Kančian, a prenosi AFP.

    Sredinom septembra je generalni sekretar Severnoatlantske alijanse Jens Stoltenberg priznao da je većina članica NATO uveliko iscrpela zalihe oružja snabdevajući Ukrajinu i pozvao vojnoindustrijski kompleks da pomogne u popunjavanju ispražnjenih skladišta. SAD su krajem septembra objavile da će Kijevu dati novi paket vojne pomoći u vrednosti od oko 1,1 milijardu dolara, što će uključiti i 18 višecevnih bacača raketa “himars”.

    Trenutno, ukupna američka vojna pomoć Ukrajini, za vreme predsednika Džozefa Bajdena, iznosi skoro 17 milijardi dolara.