VRBAS Media

Autor: INFO

  • Nakon što je Grbić demantovao stranačkog šefa, PDP pozvao institucije da reaguju

    Nakon što je Grbić demantovao stranačkog šefa, PDP pozvao institucije da reaguju

    Nakon večerašnje izjave narodnog poslanika Saše Grbića iz SDP da on nije fotografisao glasački listić jer to apsolutno nije bilo moguće uraditi pri glasanju za delegate u Domu naroda Predstavničkog doma BiH s obzirom na to da je glasnje bilo tajno, dodatno se potvrđuje sumnja da je predsjednik SDP Nermin Nikšić zakulisanim protivpravnim radnjama došao u posjed falsifikovanog glasačkog listića, kojim se on sam hvalio pred kamerama.

    Navodi se ovo u saopštenju iz PDP reagujući na današnju izjavu Grbića u kojoj negira da je fotografisao svoj glasački listić prilikom glasanja za srpske delegate u Dom naroda Parlamentarne skupštine BiH.

    Iz PDP podsjećaju da su zbog ovog slučaja ranije podnijeli krivične prijave protiv N.N. lica Okružnom javnom tužilaštvu Banjaluka i Tužilaštvu BiH.

    Budući da njegov poslanik tvrdi da nije učinio protivpravno djelo fotografisanja glasačkog listića i predlaže da lično Nermin Nikšić odgovori na brojna pitanja koja se tiču ovog slučaja,smatramo da Nikšić ne treba na ta pitanja odgovoriti samo javnosti, nego i pravosudnim institucijama – navode u PDP.

    Iz ove stranke dodaju da očekuju da institucije što hitnije reaguju, po prijavi PDP ili po službenoj dužnosti, posebno što se radi o osobi koja pretenduje da vrši neku od najznačajnijih pozicija u zemlji.

    Podsjećamo, nakon što je SNSD dobio četvrtog delegata u Domu naroda PSBiH opozicija je optužila poslanike SDP u parlamentu Srpske da su svojim glasovima to omogućili.

    Na te optužbe reagovao je Nikšić navodeći kako posjeduje dokaze (fotografiju) da su njegovi poslanici glasali za listu PDP. On je gostujući na jednoj televiziji voditeljki dao svoj mobilni telefon u kojem se navodno nalazio dokaz o tome kako su glasali poslanici SDP u Narodnoj skupštini prilikom izbora delegata u Domu naroda.

    – Pošto sam znao s kim imamo posla, mi smo se osigurali i imamo dokaze za koga su glasali poslanici SDP. Nikada ne nosim mobilni telefon na televiziju, ponio sam ovdje. Naravno da imam dokaz. Evo pogledajte vi. Znao sam šta će se dešavati, znao sam se s kakvim prevarantima imamo posla – rekao je Nikšić i dao voditeljki svoj mobitel, ali nije dozvolio da snime kamere.

  • Novi spor u EU

    Novi spor u EU

    Njemačka se zalaže da se u Evropskoj uniji liberalizuju uslovi za pomoć koju članice daju svojim predzećima.

    Međutim, ta inicijativa nailazi na otpor nekih država koje veruju da bi Njemačka, kao najjača privreda u EU, samo dobila dodatnu kompetitivnu prednost.

    Evropska unija trenutno traži odgovor na američki zakon o suzbijanju inflacije vredan više od 500 milijardi evra, koji predviđa subvencionisanje američkih preduzeća i preduzeća koja proizvode u SAD.

    Strahuje se da bi tako velikodušne subvencije mogle da navedu i deo evropske industrije da se preseli u SAD.

    Očuvanjem konkurentnosti EU sa SAD uglavnom i Nemačka obrazlaže svoj zahtev da se i u Evropi liberalizuju pravila o državnim subvencijama.

    U EU Evropska komisija mora da odobri državnu pomoć privredi, kako bi se očuvalo fer tržišno takmičenje na jedinstvenom evropskom tržištu.

    Vladajuće nemačke socijaldemokrate (SPD) ocenile su u nedavno objavljenom dokumentu da ta evropska regulativa “mora hitno biti reformisana i usklađena sa sadašnjim trenutkom”.

    Međutim, ukidanje kontrole državnih subvencija moglo bi da otvori pandorinu kutiju u EU i da dovede do takmičenja samih njenih članica u državnoj pomoći svojim privredama.

    “Liberalizacija naših pravila konkurencije i subvencija u većini slučajeva nije najbolji i najkorisniji način da se savladaju novi izazovi”, rekao je za briselski portal Euractiv jedan portparol holandskog ministarstva privrede.

    Slično bojazan izrazili su i češki zvaničnici, gde pojedini političari veruju da bi utrka u subvencionisanju privrede išla na ruku većim članicama Unije.

    “Ako dođe do spirale ‘ko daje više’, Češka Republika nikada neće pobediti”, relao je češki evroposlanik Ludek Nidermajer.

    Nidermajer je dodao da je cilj njegove vlade da se pravila o državnim subvencijama u EU dodatno poštre, a ne da se olabave.

    U EU su sa izbijanjem pandemije korona virusa, a zatim zbog energetske krize i zbog rata u Ukrajini, privremeno suspendovana određena pravila koja određuju u kojoj meri neka članica može da subvencioniše svoju privredu.

    Evropska komisija objavila je nedavno da je Nemačka najčešće tražila dozvolu EU za kriznu podršku privredi.

    Potpredsednica Komisije Margrete Vestager saopštila je da je više od polovine svih intervencija, oko 53 odsto, odobreno Nemačkoj. Evropska komisija je visinu te pomoći procenila na ukupno 540 milijardi evra.

    Na drugom mestu je bila Francuska, sa udelom od oko 24 odsto, ispred Italije sa nešto više od sedam odsto odobrenih zahteva.

    Komisija može samo da procenjuje visinu državne pomoći, pošto u zahtevu ne mora uvek biti navedena precizna cifra, a odobreni zahtev i ne znači obavezno da je pomoć isplaćena.

    Uz to, pomoć, pored novčane subvencije, može biti u vidu kredita ili državnih garancija.

    Međutim, i sama Margret Vestager predložila je novi, prelazni okvir za pomoć preduzećima.

    Prema tom predlogu, koji je objavila 13. januara, države EU bi lakše mogle da pomažu firmama u oblasti obnovljive energije i da uvedu poreske olakšice za preduzeća u strateškim sektorima, ako postoji opasnost da bi mogle da presele svoju proizvodnju i ulaganja u zemlje izvan EU.

    Ipak, njen predlog je da se ta pomoć pruža kroz “kolektivni evropski fond”, koji bi se finansirao i zajedničkim evopskim zaduživanjem, što bi trebalo da izjednači nejednakost među članicama EU.

    “Nemaju sve države članice podjednaki fiskalni manevarski prostor za državne subvencije. To je činjenica. I rizik za integritet Evrope”, napisala je Vestager u pismu koje je uputila vladama članica EU, a u koje je uvid imao Euractiv.

    Predlog osnivanja takvog fonda najviše podržavaju Francuska i Italija.

    Vlada u Berlinu je veoma skeptična prema predlogu zajedničkog evropskog zaduživanja.

    Prema podacima nemačkog zavoda za statistiku, Nemačka je sa bruto domaćim proizvodom od 3.600 milijardi evra u 2021. bila daleko najveća privreda u EU. Francuska i Italija slede sa 2.500 i 1.700 milijardi evra.

    Francuska želi da EU usvoji industrijsku strategiju “Made in Europe”
    Francuska želi da Evropska unija usvoji industrijsku strategiju “Made in Europe” kao odgovor na američku šemu subvencija za zelene investicije, a kako bi sprečila industrijske kompanije da napuste Evropu i smanjila zavisnost članica EU od spoljnih dobavljača.

    Lideri EU će razgovarati o industrijskoj politici na samitu koji se održava od 9. do 10. februara u Briselu, zabrinuti da će vašingtonski Zakon o smanjenju inflacije od 369 milijardi dolara za subvencionisanje proizvoda od baterija preko električnih automobila, solarnih panela i turbina na vetar, odvući kompanije dalje od EU, preneo je Rojters.

    “Sprovođenje ambiciozne i robusne evropske industrijske politike je stoga danas od suštinskog značaja. Francuske vlasti predlažu da to bude u obliku strategije ‘Made in Europe'”, navodi Francuska u dokumentu u koji je Rojters imao uvid.

    Lideri EU su se složili prošlog marta, odmah nakon ruskog napada na Ukrajinu koji je izazvao skok cena energenata, da Evropa mora da smanji svoju zavisnost od spoljnih dobavljača energenata, ključnih sirovina, poluprovodnika, lekova i hrane.

    Francuski predlog poziva na uvođenje hitnih mera posebno kako bi zadržali evropske kompanije koje se bave solarnim panelima, baterijama, vodonikom i ključnim sirovinama, uz napomenu da bi strategija “Made in Europe” trebalo da se zasniva na četiri stuba.

    Prvi stub se odnosi na ciljeve EU da se smanji zavisnost od spoljnih dobavljača i postavljanje ciljeva proizvodnje do 2030. u ključnim sektorima koji bi bili regulisani zakonima EU.

    Drugi bi bio hitna promena pravila EU o pružanju vladine pomoći preduzećima, koja je već dozvoljena u okviru pandemije kovida 19, da bi mogla da se nastavi u odrđenim sektorima na privremenoj osnovi.

    Treći stub bi trebalo da bude finansiranje EU osetljivih sektora i poslednji stub potpuno mobilisanje trgovinske politike, uključujući instrumente trgovinske odbrane.

  • Šojgu, iznenada obavio inspeksciju

    Šojgu, iznenada obavio inspeksciju

    Ruski ministar odbrane Sergej Šojgu, izvršio je inspekciju štaba grupacije snaga “Istok”, koje su angažovane u zoni ruske specijalne vojne operacije u Ukrajini.

    Kako se navodi u saopštenju Ministarstva odbrane Rusije, prilikom obilaska komandnog mesta, Šojgu je primio izveštaj glavnokomandujućeg, generala Rustama Muradova, o trenutnoj situaciji i aktivnostima grupacije, kao i izveštaje komandanata trupa aktivnih u drugim oblastima, prenosi Tass.

    Kako se navodi u saopštenju, ruski ministar odbrane je posebnu pažnju posvetio naporima da se obezbedi sveobuhvatna podrška trupama uključenim u specijalnu vojnu operaciju” organizovanju njihovog “utvrđivanja i stvaranju uslova za bezbedan smeštaj trupa na terenu, kao i aktivnostima sanitetskih i logističkih jedinica, navodi ruska agencija.

  • Neočekivan poraz Kecmanovića

    Srpski teniser Miomir Kecmanović završio je učešće na Australijan openu već u prvom kolu.

    Neočekivano lako je poražen od Čileanca Nikolasa Jarija, 154. igrača sveta, rezultatom 3-0 u setovima, 6:3, 6:4, 7:6 (3).

    Kecmanović je bio veliki favorit u ovom duelu, ali to nije uspeo da pokaže na terenu.

    Ključni brejk u prvom setu Jari je napravio u drugom gemu, a prednost je rutinski sačuvao do kraja tog perioda.

    Nije naročito dramatičan bio ni naredni set, koji je Jari otvorio brejkom. Miša nije bio ni blizu brejk lopte, tako da je zapao u još veći problem.

    Sredinom trećeg seta, pri rezultatu 3:3, meč je bio prekinut zbog vrućine, da bi nam nastavak, posle nekoliko sati, doneo taj-brejk.

    Razmenili su mini-brejkove, da bi Čileanac potom napravio još dva te tako prelomio susret u svoju korist.

    U narednom kolu igraće sa boljim iz duela Šelton – Žang.

  • Strah se širi Kijevom: Napašće iz Bjelorusije?

    Strah se širi Kijevom: Napašće iz Bjelorusije?

    Liderka Beloruske opozicije Svetlana Tihanovska rekla je da ne misli da će Rusija pokrenuti ofanzivu na Ukrajinu iz Bjelorusije.

    Međutim, kaže da bi Moskva mogla da ispali još raketa sa teritorije svog saveznika.

    Moskva i Minsk započeli su u ponedeljak zajedničke vojne vežbe, što je izazvalo bojazan u Kijevu i na Zapadu da bi Moskva mogla da iskoristi teritoriju svog saveznika za pokretanje nove ofanzive u Ukrajini.

    Tihanovska: Druga svrha je da zaprete Ukrajini i odvrate pažnju njihovih vojnika sa istoka
    U intervjuu Rojtersu na marginama godišnjeg Svetskog ekonomskog foruma u ​​Davosu, Tihanovska je rekla da veruje da je svrha vežbi da uplaši beloruski narod mogućnošću rata i da ga ubedi da predsednik Aleksandar Lukašenko čini sve da izbegne sukoba.

    “Druga svrha je da zaprete Ukrajini, da skrenu pažnju svojih vojnika sa istočnog dela zemlje na severne granice”, rekla je Tihanovska, koja je pobegla iz Belorusije posle predsedničkih izbora 2020. godine.

    Belorusija kaže da su vežbe odbrambene prirode i da neće ići u rat, dok je Kremlj demantovao tvrdnje da vrši pritisak na Lukašenka da preuzme aktivniju ulogu u sukobu u Ukrajini, koji naziva “specijalnom vojnom operacijom”.

    Belorusija je sprovela brojne vojne vežbe, bilo sa Rusijom ili samostalno, otkako je Moskva započela invaziju na Ukrajinu u februaru. Minsk, zajedno sa Moskvom, takođe pojačava vojne vežbe sa naoružanjem i vojnom opremom. Međutim, nejasno je koliko beloruski narod želi da ratuje protiv svog suseda.

    “Lukašenkov režim nije siguran da li će beloruski narod, ako pošalje vojnike da se bore uz rusku vojsku u Ukrajini, promeniti stranu, sakriti ih ili izdati, tako da status kvo odgovara Lukašenku i Putinu”, rekla je Tihanovska.

    “Sumnjam da može doći do mogućeg napada na terenu”
    Lukašenko, jedan od retkih Putinovih čvrstih saveznika, dozvolio je Rusiji da koristi bjelorusku teritoriju za raketne napade na Ukrajinu i kao ulaznu tačku za ruske trupe i vojne avione od početka rata 24. februara prošle godine.

    Sumnjam da se eventualni napad može desiti na zemlji, ali rakete sa beloruske teritorije mogu da budu lansirane u bilo kom trenutku“, rekla je Tihanovska, napominjući da se to nije dešavalo mesecima. “Putin zna da bi učešće bjeloruskih vojnika moglo da izazove nepredvidive posledice”, zaključila je ona.

  • Ministarstvo odbrane Ruske Federacije će u Ukrajinu poslati autonomna vozila-robote

    Ministarstvo odbrane Ruske Federacije će u Ukrajinu poslati autonomna vozila-robote

    Ovaj robot je proizveden od strane privatne ruske kompanije koja se nalazi na Uralu. Kompanija se zove “Androidnaya Technika”.

    Još nema zvanične potvrde iz Kremlja o slanju ove tehnike na ratište. Međutim, vest je preneo Dmitrij Rogozin, šef grupe savetnika i naučno-tehničkog centra divizije “Carski vukovi”.

    Rogozin je na svom Telegram profilu saopštio odluku donetu u Kremlju. Prema njegovim rečima, robot “Marker” će biti raspoređen u Donbasu.

    U izjavi Rogozina se navodi da će biti poslato nekoliko jedinica “Markera”, ali se ne pominje njihova količina. On je napisao da je”Marker” nekoliko puta testiran poslednjih godina. Deo testova obavljen je na Kosnodromu Vostočni. “Marker” je pokazao veoma dobre performanse u obavljanju bezbednosno-obaveštajnih poslova.

    O “Markeru”
    Snažan utisak ostavlja činjenica da je Marker autonomni sistem za upravljanje vatrom. Preko njega Marker može sam otkriti i pogoditi neprijateljske ciljeve na udaljenosti do 15 km. Autonomni sistem ima režim identifikacije “prijatelj ili neprijatelj”.

    Da bi ovaj sistem funkcionisao, Rusi su morali da digitalizuju svo rusko osoblje, opremu, sisteme naoružanja i pozivne znakove i unesu ih u softver,piše bulgarianmilitary.

    Marker je dizajniran sa otvorenom infrastrukturom. tj. u svakom trenutku njegovi kreatori mogu da dodaju softverska rešenja ili da izvrše vrlo lako ažuriranje. Robot je naoružan mitraljezom kalašnjikov i sistemom od četiri protivtenkovske rakete.

  • Dodik komentarisao izjave Danijela Srevera

    Dodik komentarisao izjave Danijela Srevera

    Predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je danas da Daniel Server napadajući predsjednika Srbije Aleksandra Vučića želi da se Srbima pripiše isključiva krivica i da se dodatno dodvori svojim arapskim i muslimanskim finansijerima.

    Utoj svojoj ostrašćenosti protiv Srba, koju ispoljava decenijama, Server je ostao zadnji iz te garniture lobista u Vašingtonu – napisao je Dodik na “Tviteru”.

    Dodik je naveo da je Server jedan od krivaca što SAD već 30 godina ovdje vode potpuno pogrešnu politiku i što se isključivo ponašaju kao promoter muslimanskih interesa.

    Server je za portal “Politički ba” rekao da je politika SAD na zapadnom Balkanu duboko pogrešna, da se temelji na uvjerenju da će se stalnim udovoljavanjem Aleksandru Vučiću Srbija iščupati iz kandži Rusije i okrenuti Zapadu, ali da se to neće desiti.

    – RS i Vučićevi poslušnici na sjeveru Kosova, kao i njegovi opunomoćenici u Crnoj Gori, opasno se približavaju zaključku da se EU i NATO-u može nekažnjeno prkositi. Pobijanje te teze moglo bi biti veoma skupo – toliko skupo da EU i NATO to možda neće htjeti učiniti – rekao je Server.

  • Mazalica istakao: Bećirović nije neko ko može donijeti bilo kakvu odluku

    Mazalica istakao: Bećirović nije neko ko može donijeti bilo kakvu odluku

    Poslanik SNSD-a u Narodnoj skupštini Republike Srpske Srđan Mazalica izjavio je da bošnjački član Predsjedništva BiH Denis Bećirović nije neko ko može donijeti bilo kakvu odluku, a u sjedište NATO-a je otišao da se eventualno dodvori tom vojnom savezu.
    Mazalica je rekao da bošnjački član Predsjedništva nastavlja praksu svojih prethodnika koji su samostalno donosili odluke i bez dogovora sa druga dva člana odlučuje o pitanjima za koja je potrebna saglasnost sva tri konstitutivna naroda.

    – Bećirović nije neko ko može donijeti bilo kakvu odluku. On je sa posjetom u Briselu samo izrazio svoje političko opredjeljenje. Na kraju krajeva, otišao je na put da se eventualno dodvori NATO savezu i da se pokaže kao jedan kooperativan političar – rekao je Mazalica komentarišući Bećirovićevu posjetu sjedištu NATO-a u Briselu tokom koje je rekao da će učiniti sve “da BiH što prije postane članica NATO-a”.

    On je podsjetio da za pristupanje NATO-u ne treba samo jedan glas i jedna odluka, nego niz odluka Predsjedništva BiH i Savjeta ministara, kao i provođenje određenih reformi.

    – Te reforme uključuju i saglasnost entitetskih vlasti tako da bez političke volje nema pristupanja NATO-u, ali kada bi i postojala politička volja, taj put nije lak i jednostavan i sigurno ga Bećirović sa svojim čarobnim štapićem ne može postići – rekao je Mazalica Srni.

    Prema njegovim riječima, Bećirović na ovaj način želi da polemiše sa strukturom iz SDA, koja u Federaciji BiH nastoji da predstavnike “osmorke”, odnosno “šestorke” ili “trojke” optuže kao previše fleksibilne u pregovorima sa predstavnicima iz Republike Srpske i tako žele da ih optuže da su zaustavili put prema NATO-u.

    Mazalica kaže da Bećirović šalje poruku da je on za put ka NATO-u, ali ta poruka nema nikakvo pokriće.

    Bećirović je danas u sjedištu NATO-a u Briselu rekao da će učiniti sve u skladu sa svojim ustavnim ovlaštenjima “da BiH što prije postane članica NATO-a”, te pozvao generalnog sekretara Alijanse Јensa Stoltenberga da što prije posjeti BiH.

    – Tom prilikom on je izrazio opredijeljenost da će učiniti sve u skladu sa svojim ustavnim ovlaštenjima, donesenim zakonima, te strateškim odlukama, koje su usvojene uz puni konsenzus svih političkih aktera, da Bosna i Hercegovina što prije postane članicom NATO-a – saopšteno je iz Predsjedništva BiH.

    U Kabinetu srpskog člana i predsjedavajuće Predsjedništva BiH Željke Cvijanović Srni je danas rečeno da je posjeta Bećirovića sjedištu NATO saveza u Briselu individualnog karaktera, odnosno da je riječ o pojedinačnoj posjeti jednog člana i njegovog kabineta.

  • Teška saobraćajna nesreća u Banjaluci

    Teška saobraćajna nesreća u Banjaluci

    U banjalučkom naselju Saračica večeras je došlo do teže saobraćajne nesreće.

    Na terenu su dvije ekipe Hitne pomoći i vatrogasci.

    Informacije o povrijeđenima još uvijek nisu poznate, prenosi ATV.

  • Pucnjava u Kaliforniji, ima poginulih

    Pucnjava u Kaliforniji, ima poginulih

    Najmanje šest osoba ubijeno je danas u pucnjavi u mjestu Gošen u Kaliforniji.

    Među žrtvama su i sedamnaestogodišnja majka i šestomjesečna beba.

    Iz kancelarije šerifa za okrug Tulari navode da je do pucnjave došlo oko 3.30 časova po lokalnom vremenu, prenosi Ej-Bi-Si.

    Vlasti sumnjaju na najmanje dvoje osumnjičenih.

    Vjeruju i da postoji veza sa bandom, odnosno da nije riječ o slučajno izvedenom napadu.