VRBAS Media

Autor: INFO

  • Grenel: Za haos na KiM krivi SAD i Kurti

    Grenel: Za haos na KiM krivi SAD i Kurti

    Bivši specijalni izaslanik predsednika SAD Donalda Trampa za pregovore Beograda i Prištine Ričard Grenel ocijenio je da je loša situacija u regionu rezultat toga što je SAD prepustila inicijativu Evropi u rješavanju kosovskog problema, kao i to što premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti ne snosi posljedice za svoje postupke.

    On je za RTS rekao da treba pogledati činjenice i uporediti kakva je situacija na KiM bila za vrijeme Trampa, a kakva sada kada je američki predsjednik DŽo Bajden.

    • Mislim da je prilično jasno da smo mi implementacijom ekonomskih sporazuma pokušavali da donesemo ekonomski razvoj i posao mladim ljudima, da dovedemo zapadne kompanije i investicije, da otvaramo granice, a sada smo došli do haosa zbog koga vidimo da NATO snage moraju da se umiješaju. Ta promjena bila je Aljbin Kurti – ocijenio je Grenel.

    On je rekao da je radio sa Hašimom Tačijem, Abdulahom Hotijem i Kurtijem, i da je veoma zabrinut, jer Kurti nastavlja da odbacuje američke i evropske ideje.

    • I nema posljedica po njega zbog toga. Tako da će se to nastaviti sve dok SAD jasno ne pritisnu Kurtija, da bi znao kakve su posljedice. To je ono što me sada brine u ovom trenutku, nema posljedica po Kurtija – rekao je Grenel.

    On smatra da Bijela kuća i DŽo Bajden nisu posvetili dovoljno pažnje Zapadnom Balkanu, da Stejt department šalje ljude nižeg nivoa i da je njihova politika da prepuste inicijativu Evropljanima.

    • Vidjeli smo šta to znači, ima mnogo priče, ali nikakve akcije – ocijenio je Grenel.

    On veruje da su SAD zainteresovane za region, ali ističe da je velika razlika između predsjedničkog izaslanika koga je poslala Bijela kuća i koji može da uđe u Ovalni kabinet kod Bajdena i ljudi kojima je to sada povjereno, koji su iz Stejt departmenta i koji podnose izvještaj državnom sekretaru.

    Grenel je naveo da je Tramp posvećivao punu pažnju idejama ekonomskog razvoja i izgradnje regiona da bi se dobio Otvoreni Balkan.

    • Ostavili smo po strani priče o politici i uzajamnom priznanju. O tome pričamo 20 godina i uzajamno priznanje ne stavlja hranu na sto ljudima koji pokušavaju da se staraju o svojim porodicama. Nama je potreban ekonomski razvoj obje strane, a to se nije desilo pod ovom administracijom – ocijenio je Grenel.

    Na konstataciju novinara da su SAD prvi put pritisnule Kurtija radi formiranja Zajednice srpskih opština, Grenel ističe da je ZSO dio starog sporazuma i da je trebalo da bude sproveden u posljednje dvije godine ali da se to nije desilo, jer DŽo Bajden i Bijela kuća nisu posvetili dovoljno pažnje.

    Grenel takođe napominje da nijedan novi sporazum nije potpisan od kako je Bajden predsjednik SAD, a kao inicijator Vašingtonskog sporazuma naglašava da je njime predviđano da se uključe privatne firme, a da zapadne firme dođu.

    • Јedna od tačaka je bila diversifikacija izvora energija što bi bilo sjajno za Srbiju, jer sva energija dolazi iz Rusije. Mi mislimo da treba da postoje alternative. Veoma je važno da se vlade i zvaničnici sklone i da prepuste mesto privatnom sektoru – rekao je Grenel.

    Na pitanje šta misli o francusko-njemačkom sporazumu, Grenel je rekao da je on veoma uopšten i da nema detalja.

    • Obje strane moraju da zahtijevaju više detalja, jer bez njih ljudi neće potpisati ništa. Sada smo u situaciji kada moramo da primijenimo prethodne ugovore. Ono što Francuska i Njemačka pokušavaju je novi sporazum koji će biti iznad svih prethodnih. Bolje bi im bilo da se koncentrišu da se sprovedu već potpisani sporazumi – smatra Grenel.

    On kaže da nije dovoljno pažnje posvećeno potrebama Srba na KiM i da je veoma zabrinut zbog rasta nasilja.

    • U vrijeme Trampa potpisivali smo ugovore o normalizaciji, dovodili smo firme i investitore, privreda se razvijala i u Srbiji i na Kosovu, a sada se to ne dešava. Veoma sam zabrinut zbog rasta nasilja i pozivam obje strane da se koncentrišu na primjenu ranijih sporazuma i ekonomske reforme za mlade ljude koji tamo žive, da bi tamo i ostali i da ne moraju da se sele – zaključio je Grenel.
  • Dodik: Bećirović nema mandat da govori u ime “većinske BiH”

    Dodik: Bećirović nema mandat da govori u ime “većinske BiH”

    Predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je da Denis Bećirović nema mandat da govori u ime, kako sam kaže, većinske BiH, jer je on samo bošnjački član Predsjedništva ili jedna trećina političke volje u BiH, a 49 odsto BiH se zalaže za neutralan pristup prema sukobu u Ukrajini.

    Umjesto da se izbori za vlastiti politički izraz, i Bećirović bira da se pridruži antiruskoj histeriji u trenutku dok SAD priznaju da su u BiH ubacile 80 miliona za suzbijanje tzv. ruskog uticaja. Pitam se kako se zove to što rade SAD i zašto bošnjačka politička elita uporno žmuri na svakodnevno američko miješanje u unutrašnje stvari BiH, ali i pitanja koja se tiču njene spoljne politike – istakao je Dodik.

    Na pitanje Srne da prokomentariše izjavu Bećirovića da se, kako kaže, većinska i demokratska BiH ograđuje od Dodikove destruktivne politike i da dodjela odlikovanja ruskom predsjedniku Vladimiru Putinu nije ogledalo BiH, predsjednik Srpske je poručio da je Republika Srpska, a ne BiH, dodijelila orden predsjedniku Ruske Federacije Vladimiru Putinu i da ne zna što bi se iko, pa i Bećirović ograđivao od toga.

    • Mi nismo ni rekli da je to orden u ime BiH, i što je najvažnije otvoreno smo uradili šta smo smatrali da treba. Orden ruskom predsjedniku nema nikakve veze sa sukobom u Ukrajini, već ima isključivo veze sa principijelnom ruskom politikom prema Dejtonskom sporazumu – naglasio je Dodik i napomenuo da Republika Srpska ne trguje tajno sa Rusima, niti sklapa tajne trgovinske ugovore.

    Što se tiče Bećirovićeve priče o NATO i članstvu BiH u tom savezu, Dodik je rekao da i Bećirović zna da od toga nema ništa sve dok se pita Republika Srpska, a pita se i pitaće se.

  • Cvijanović: Bećirović preambiciozno prisvaja sebi određena prava

    Cvijanović: Bećirović preambiciozno prisvaja sebi određena prava

    Srpski član i predsjedavajuća Predsjedništva BiH Željka Cvijanović izjavila je da Denis Bećirović u Briselu iznosi svoje političke stavove, i na to ima pravo u demokratiji, baš kao što to pravo ima i Milorad Dodik i svaki drugi političar.

     Ovdje je jedino problem što Bećirović ignoriše činjenicu da rad institucija, kao ni odluke koje te institucije donose, ne zavise od volje jednog političara ni u Predsjedništvu BiH, ni u bilo kojoj drugoj zajedničkoj instituciji. Prema tome, govoriti šta je najbolje za sve građane BiH ne može govoriti samo Bećirović, već svi oni koje su građani izabrali na važne pozicije – rekla je Cvijanovićeva za Srnu.

    Komentarišući Bećirovićevu izjavu da se, kako kaže, većinska i demokratska BiH ograđuje od Dodikove destruktivne politike, Cvijanovićeva je istakla da je preambiciozno prisvajati sebi takvo pravo, a funkcionisati u okviru kolektivne institucije, kakvo je Predsjedništvo BiH, gdje sva tri člana imaju ista prava.

    – Njegovi jednostrani istupi i sramne kvalifikacije na račun predstavnika drugih naroda predstavljaju kontinuitet sarajevske diplomatske prakse, koja nikome ne donosi korist, već pravi štetu BiH – naglasila je srpski član i predsjedavajuća Predsjedništva BiH.

    Kada je riječ o NATO savezu, Cvijanovićeva je poručila da saradnja nije sporna, ali sve dok je Republika Srpska protiv članstva, BiH se ne može priključiti NATO savezu. 

  • Petković: EU da reaguje na otimanje srpskog zemljišta

    Petković: EU da reaguje na otimanje srpskog zemljišta

    Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković saopštio je danas da Beograd očekuje reakciju Evropske unije na odluku Prištine o eksproprijaciji imovine u Leposaviću, kojom se, kako je rekao, otima srpska zemlja.

    Petković je na svom Tviter nalogu istakao da je obavijestio specijalnog izaslanika EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslava Lajčaka i međunarodne predstavnike o odluci Prištine o eksproprijaciji imovine u Leposaviću.

    • Dobro znamo da je prošli put eksproprijacija vodila izgradnji nelegalnih baza! Kurti opet izaziva krize jednostranim potezima, na štetu srpskog naroda – napisao je Petković.
  • Rekordan iznos: Naplata direktnih poreza premašila tri milijarde КM

    Rekordan iznos: Naplata direktnih poreza premašila tri milijarde КM

    Poreska uprava Republike Srpske je u prošloj godini na račun javnih prihoda Republike Srpske prikupila ukupno 3,103 milijardi maraka, što je za 362,1 miliona КM ili 13 odsto više u odnosu na godinu ranije, odnosno za 10 procenata više u odnosu na projekcije naplate za 2022. godinu.

    Ovo je prvi put od osnivanja Poreske uprave Republike Srpske i uopšte naplate direktnih poreza u Republici Srpskoj, da je u toku jedne kalendarske godine prikupljeno više od tri milijarde maraka javnih prihoda.

    “Upravo takvi podaci pokazuju da su u Republici Srpskoj nastavljena pozitivna kretanja ukupnog poslovnog ambijenta, te da Poreska uprava Republike Srpske pravovremeno provodi aktivnosti na redovnoj naplati, a što se direktno oslikava i na konačno stanje na računu javnih prihoda Srpske”, izjavio je Goran Maričić, direktor Poreske uprave Republike Srpske.

    Posmatrano po pojedinim grupama javnih prihoda, evidentno je da je procentualni rast zabilježen u svim segmentima, pa je tako naplata direktnih poreza u prošloj godini veća za 32 odsto, doprinosa za 10 odsto, a ostalih javnih prihoda za šest odsto, u odnosu na 2021. godinu.

    “Doprinosi su u protekloj godini naplaćeni u iznosu od 1,967 milijardi maraka, što je za 174,8 miliona КM više nego u 2021. godini, iako je prošle godine došlo do smanjenja stope doprinosa za Fond zdravstvenog osiguranja sa 12 na 10,2 odsto. Naplata doprinosa za Fond PIO i za Zavod za zapošljavanje veća je za po 15 odsto, za Fond dječje zaštite se bilježi povećanje od 16 procenata, dok je naplata doprinosa za Fond zdravstvenog osiguranja na istom nivou kao u 2021. goodini”, pojašanjava Maričić.

    Direktni porezi su naplaćeni u iznosu od oko 643,3 miliona КM, što je za 157,7 miliona maraka više nego godinu ranije. Najveći rast se i dalje bilježi kod poreza na dobit koji je naplaćen u iznosu od 329,8 miliona maraka, što je za 86,7 miliona КM ili 36 odsto više nego 2021. godine. Pored toga, značajan rast naplate kod direktnih poreza bilježi i porez na dohodak, koji je naplaćen u iznosu od 268,1 miliona maraka, što je za 35 odsto više u odnosu na uporedni period.

    Kod ostalih javnih prihoda, naplata je iznosila 492,4 miliona maraka, što je za 29,5 miliona КM više u odnosu na godinu ranije, uz rast naplate prihoda od kazni i naknada za priređivanje igara na sreću od 18, odnosno 38 procenata, dok je naplata taksi i naknada na nivou prošlogodišnje iako je došlo do umanjenja ili ukidanja naplate određenih taksi.

    Što se tiče samo decembra prošle godine, naplata je iznosila 287,6 miliona КM, što je za 26,9 miliona maraka ili 10 procenata više nego u istom mjesecu 2021. godine, pri čemu je naplata direktnih poreza i ostalih javnih prihoda veća za po devet odsto, a doprinosa za 11 procenata.

  • Novitović apeluje da građani upozorenja na obilne padavine shvate ozbiljno

    Novitović apeluje da građani upozorenja na obilne padavine shvate ozbiljno

    Uprava civilne zaštite Republike Srpske formirala je tri centra – Foča, Višegrad i Trebinje iz kojih će se pratiti situacija zbog najavljenih obilnih padavina, a time i rizika od poplava.

    Vršilac dužnosti direktora Republičke uprave civilne zaštite Milan Novitović rekao je da će u centru u Višegradu biti pomoćnik direktora Uprave civilne zaštite Dragan Kos i glavni republički inspektor zaštite i spasavanja Željko Janković.

    Novitović je naglasio da će u centru u Trebinju biti zamjenik direktora Republičke uprave civilne zaštite Nenad Ćuk i republički inspektor Bojan Šoja, a u centru u Foči će biti on i načelnik Područnog odjeljenja Sokolac Željka Kovačević.

    Novitović je ponovio da je važno da upozorenje svi shvate ozbiljno, kako lokalne zajednice i institucije, tako i sami građani.

    Republička uprava Civilne zaštite, prema planu odbrane od poplava koji je usvojila Vlada Republike Srpske, naredila je lokalnim zajednicama da pročiste rizične kanale, bujične potoke, angažuju ljudstvo i postojeću ili dodatnu mehanizaciju iz privatnog sektora zbog najavljenih obilnih padavina, a time i rizika od poplava.

    Republički hidrometeorološki zavod izdao je upozorenje da se ove sedmice očekuju obilne padavine, na jugu i obilnije.

  • UKC poslao poziv za zaposlenje najboljoj studentkinji

    Studentkinja generacije Medicinskog fakulteta Duška Regoda dobila je poziv za zaposlenje u UKC, izjavio je direktor Vlado Đajić.

    Poslali smo joj juče ponudu da radi na jednoj od sedam klinika i čekamo je sa radošću, rekao je Đajić.

    Dodao je međutim da na kardiologiji, što je bila njena želja, trenutno imaju 44 ljekara i da nema potrebe za tim kadrom.

    Narednih 7, 8 godina niko od kardiologa neće ići u penziju, a imamo klinika gdje će 112 ljekara u narednih pet godina otići, i mi moramo u ovom trenutku da gledamo prioritet Kliničkog centra. U ovom trenutku je tako, nije smak svijeta da krene na jednu od tih klinika, pa da poslije vidimo. Korektno je od nas što smo pružili mogućnost da od sedam klinika bira jednu koju želi. Tu smo za nju, imaćemo razumijevanja ako se ukaže mogućnost da je sa neke druge klinike premjestimo na kardiologiju, ne bježimo od toga- rekao je Đajić.

    Na novinarsko pitanje da li je bio potreban medijski pritisak kako bi se Duška Regoda zaposlila, s obzirom da je diplomirala još prije nekoliko mjeseci, Đajić tvrdi:

    – One ne čeka, ona je prije 20-ak dana predala molbu- odgovara on.

    UKC se pohvalio i da su lani dodijelili rekordnih 78 specijalizacija u ovoj zdravstvenoj ustanovi.

    – Ne postoji institucija u regionu koja može da se pohvali činjenicom da je za godinu dana zaposlila 78 svršenih studenata. Ponosan sam na ovu mladost- poručio je Đajić.

  • London ponovo optužuje, Kovačević im odgovara da to nije na dnevnom redu

    London ponovo optužuje, Kovačević im odgovara da to nije na dnevnom redu

    Ministarstvo spoljnih poslova Velike Britanije optužilo je lidera SNSD, Milorada Dodika da preduzima korake koji vode ka secesiji Republike Srpske, te da u tome traži podršku Rusije.

    Navodi se ovo, između ostalog, u odgovoru koji je Ministarstvo spoljnih poslova Velike Britanije uputilo poslanici Konzervativne partije Alisji Kerns u vezi podrške koju Dodik i Republika Srpska pružaju Rusiji.

    Kernsova je, naime, postavila pitanje Kancelariji državnog sekretara za spoljne poslove da li ima dokaze da Republika Srpska pruža podršku ruskoj invaziji na Ukrajinu kroz finansije, oružje, ljudstvo ili drugu opremu.

    Iz Kancelarije državnog sekretara za spoljne poslove joj je odgovoreno da nisu vidjeli dokaze da Republika Srpska nudi praktičnu podršku Rusiji u Ukrajini.

    – Ipak, Milorad Dodik i drugi političari u Srpskoj blokirali su BiH da provede sankcije Rusiji zbog agresije na Ukrajinu. Dodik se susreo sa Putinom u više navrata od februara 2022. u potrazi za ruskom podrškom. Velika Britanija je osudila odluku vlasti Srpske da Vladimiru Putinu dodjeli priznanje Republike Srpske. Jasno smo stavili do znanja da je priznanje neopravdano i da rizikuje dalju izolaciju političara iz Srpske – navodi se u odgovoru.

    Dodaje se da je ruska invazija na Ukrajinu povećala rizik od nestabilnosti na Zapadnom Balkanu te da lider SNSD preduzima korake ka “de facto secesiji”.

    – Suprotstaviti ćemo se pokušajima Rusije da destabilizuje region. Velika Britanija osuđuje sve korake Milorada Dodika ka “de facto secesiji” Republike Srpske, koji se od februara 2022. sastao sa Putinom u dva navrata kako bi zatražio podršku Rusije. Pokušaji podrivanja integriteta i funkcioniranja Bosne i Hercegovine opasni su i rizikuju sukob. Vlada Velike Britanije je 11. aprila 2022. godine uvela sankcije protiv onih koji vode secesionističku politiku u BiH. Razmotrićemo ciljanje drugih koji nastave sa ovim akcijama – stoji u odgovoru iz kancelarije državnog sekretara za spoljne poslove Velike Britanije.

    Savjetnik predsjednika Republike Srpske Radovan Kovačević istakao je da je Srpska već odavno navikla da od Velike Britanije, nažalost, ne može očekivati ništa dobro, ali tvrdnje kako jedna mala Republika Srpska na bilo koji način pomaže Rusiji u sukobu u Ukrajini ne mogu se prokomentarisati nikako drugačije nego kao obična gomila gluposti.

    Kovačević je naglasio da je to već previše i od Velike Britanije.

    – Moram jasno da naglasim i da Republika Srpska nema nikakvu secesiju na dnevnom redu, ali i te kako ima na dnevnom redu da odlučno štiti svoja Ustavom zagarantovana prava i prava koja su garantovana i Međunarodnim mirovnim sporazumom čiji je garant, između ostalog, i Velika Britanija. Od toga nećemo odustati i u tome tražimo podršku i od Velike Britanije i od svih drugih predstavnika međunarodne zajednice – naglasio je Kovačević.

    On ističe da je Republika Srpska neutralna u vezi sa sukobom u Ukrajini i da je jasno rečeno da su i ruski i ukrajinski narod bratski i prijateljski narodi.Kovačević navodi da bilo kakve prijetnje sankcijama Republici Srpskoj ili njenim rukovodiocima zbog toga što neće da odustane od toga da štiti svoja zagarantovana prava sigurno neće doprinijeti rješavanju krize u BiH, već će je samo produbiti.

  • Vojsci stiže 1,5 miliona ljudi i oružje

    Vojsci stiže 1,5 miliona ljudi i oružje

    Biće izvršene obimne promene u ruskoj vojsci, konkretno, povećanje njene brojnosti na 1,5 miliona ljudi, saopštila je pres služba Ministarstva odbrane Rusije.

    Te promene će biti izvršene u periodu od 2023. do 2026. godine, saopštila je pres služba, nakon sednice Ministarstva kojom je predsedavao ministar Sergej Šojgu.

    U saopštenju se navodi da sve promene sastava Oružanih snaga, povećanje njene brojnosti i promene u vojno-administrativnoj podeli Rusije, koje će se odvijati u periodu 2023-2036. godine, zahtevaju od svih zamenika ministra odbrane, glavnih komandanata vidova Oružanih snaga, komandanta trupa vojnih okruga, Severne flote i rodovima trupa Oružanih snaga preduzimanje odgovarajućih kompetentnih odluka.Ministarstvo ističe da će povećanje Oružanih snaga Rusije na 1,5 miliona vojnika biti sinhronizovano sa isporukama naoružanja, izgradnjom infrastrukture i obezbeđenjem trupa.

    Ministar Sergej Šojgu je posebno skrenuo pažnju na činjenicu da sve mere treba objediniti u Sveobuhvatni plan za povećanje sastava i brojnosti Oružanih snaga Rusije i sinhronizovati sa rokovima isporuke naoružanja, vojne i specijalne tehnike i materijalnih sredstava u okviru Državnog odbrambenog naloga, izgradnje infrastrukture za raspoređivanje trupa i obezbeđivanje odgovarajućih resursa, ističe se u saopštenju.

    “Da bi se obezbedilo povećanje brojnosti Oružanih snaga Rusije, posebna pažnja biće posvećena regrutovanju vojnika po ugovoru, obezbeđivanju blagovremene isporuke tehnike, kao i povećanju poligona u postojećim vojnim okruzima i novim teritorijama Rusije”, rekao je Šojgu tokom sednice.

    Ministar je napomenuo da će takođe biti određen i obim obuke kadeta i studenata na fakultetima Ministarstva odbrane. Osim toga, vojni resor planira da poveća obim obuke specijalista u centrima za obuku Oružanih snaga Rusije u skladu sa povećanom potrebom za trupama povećanjem kapaciteta postojećih centara za obuku i stvaranjem novih, i obezbedi za čitav niz mera budžetskih izdvajanja u potrebnom obimu.

    Ministar odbrane je istakao da je jačanje borbene komponente ruske flote, vazdušno-kosmičkih snaga i raketnih strateških snaga neophodnim za osiguravanje bezbednosti zemlje.

    On je podsetio da će u okviru jačanja Oružanih snaga Rusije biti formirane dva nova međuresorska strateška teritorijalna udruženja – Moskovski i Lenjingradski vojni okrug, samostalne grupe trupa na teritorijama novih subjekata Rusije.

    Takođe će u Kareliji biti formiran i armijski korpus, tri motorizovane divizije Kopnene vojske i dve vazdušno-jurišne divizije u vazdušno-desantnim snagama, sedam motorizovanih brigada biće reorganizovano u motorizovane divizije u Zapadnom, Centralnom i Istočnom vojnom okrugu i Severnoj floti.

  • Hitna ostavka: Raketa mu “došla glave”

    Hitna ostavka: Raketa mu “došla glave”

    Savetnik ukrajinskog predsednika Aleksij Arestovič podneo je jutros ostavku Volodimiru Zelenskom.

    Podsetimo, Arestovič je izazvao buru svojom izjavom posle napada na Dnjepar.

    Arestovič je ranije bio poznat kao osoba sklona kontroverznim izjavama u kojima se direktno ili indirektno sukobljava sa komandantima Oružanih snaga Ukrajine, lokalnim političarima itd.

    Ovoga puta izazvao je buru svojim govorom u kojem je naveo da je raketu iznad grada oborila ukrajinska PVO i da je zbog toga raketa nekontrolisano pala. Malo je reći da je takva izjava izazvala bes, užas i ogorčenje velikog dela ukrajinske javnosti.

    Posebno je zanimljiv argument na kojem je Arestovič izgradio svoju verziju događaja: “Moj prijatelj, bivši oficir protivvazdušne odbrane, išao je ulicom u trenutku pogotka. Rekao mi je da je 100% čuo dve eksplozije i da je identifikovao prvi kao delo protivvazdušne odbrane. sada nije pogrešio. I bio je siguran da je raketa oborena.”

    Posle te izjave, pomenuti gradonačelnik Dnjepra opisao je Arestovića kao “samoljubivog gada”. Osim toga, pozvao je Službu bezbednosti Ukrajine i kontraobaveštajnu službu da odgovore na izjave savetnika.