Herson će postati tvrđava koju će vojska braniti do kraja, rekao je Kiril Stremousov, zamenik načelnika administracije Hersonske oblasti.
“Situacija je zaista teška. Danas pripremamo grad Herson kao tvrđavu za odbranu i spremni smo da branimo do kraja. Naš zadatak je da spasavamo ljude, gradimo odbranu i štitimo grad”, rekao je on u video snimku na svom Telegram kanalu. Ukrajinske trupe grade snage u pravcu Hersona i Zaporožja za ofanzivu velikih razmera, piše ruska agencija RIA:
Ukrajinske snage nastavile su danas da pritiskaju ruske položaje u okupiranom Hersonu, gađajući Antonovski most preko reke Dnjepar.
Ukrajinska vojska je potvrdila da je pogodila most Antonovski kod Hersona na jugu Ukrajine. Oko 2.000 sveže mobilisanih Rusa stiglo je u oblast Hersona “kako bi nadoknadili gubitke i ojačali jedinice na liniji fronta”, saopštio je Generalštab ukrajinske vojske.Podsetimo, antonovski most na glavnoj ruti od Krima do teritorija pod ruskom kontrolom na jugu Ukrajine, pogođen je sinoć ali tek tokom lokalnog policijskog časa, da bi se izbegle civilne žrtve, rekla je portparolka operativne komande na jugu Ukrajine Natalija Humenjuk.
Podvukla je da ukrajinske snage “ne napadaju civile i naselja” odgovarajući na sapštenje ruskih zvaničnika da su četiri civila poginula a 13 je ranjeno od ukrajinskog napada na most.
Raniji ukrajinski napadi su onesposobili Antonivski most zbog čega ruske vlasti trajekima i preko pontonskih mostova snabdevaju svoje trupe u Hersonu, na zapadnoj obali Dnjepra. Te prelaze ukrajinska vojska redovno gađa raketama.
Ruski zvaničnici pozvali su stanovnike da se evakuišu iz Hersona iz bezbednosnih razloga i da dozvole vojsci da gradi utvrđenja. Dok gradske službe prestaju da rade, 15.000 stanovnika od očekivanih 60.000 je već preseljeno iz grada i okoline.
Herson s predratnih 284.000 stanovnika, bio je jedan od prvih gradova koje je Rusija zauzela kada je napala Ukrajinu, i najveći je grad kojeg ona drži. To je glavna meta obe strane zbog svojih ključnih industrija i velike rečne luke.
Oblast Hersona, zajedno sa Luganskom, Donjeckom i Zaporožijom, nezakonito je Rusiji pripojio njen predsednik Vladimir Putin, iako nije sva teritorija pod ruskom kontrolom. Zatim je početkom ove nedelje proglasio ratno stanje u tim oblastima gde ukrajinske strane nanose udare ruskoj vojsci koja popušta.
U oblasti Donjecka dve osobe su poginule u poslednja 24 sata kada su ruske snage topovima gađale grad Bahmut, rekao je regionalni guverner Pavlo Kirilenko. Ruske trupe ne mogu da napreduju ka tom gradu već više od mesec dana.
Devet ljudi je ranjeno u dva ruska napada u gradu Harkovu na istoku zemlje, saopštio je regionalni guverner Oleh Sinjehubov.
Kremlj je danas insistirao da je ruski predsedik Vladimir Putin otvoren za pregovore “od samog početka” i “da se ništa nije promenilo” u tom pogledu.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je novinarima da je Putin “pokušao da razgovara i sa NATO-om i sa Sjedinjenim Državama čak i pre specijalne vojne operacije” što je ruski naziv za rat u Ukrajini.
Komitet Predstavničkog doma američkog Kongresa zadužen za istragu oko dešavanja na Kapitol hilu 6. januara prošle godine poslalo je nalog za svjedočenje i predaju dokumenata od bivšeg predsjednika Donalda Trampa.
U pozivu se od Trampa traži da svjedoči 14. novembra ili nakon izbora za Kongres.
Komitet je Trampu saopštio da traže odgovore o njegovim razgovorima sa bivšim savjetnikom za nacionalnu bezbjednost Majklom Flinom, predstavnikom Republikanske stranke iz Arizone Keli Vord, Rodžerom Stounom, advokatom Džon Istmenom i bivšim zvaničnikom Ministarstva pravosuđa Džefri Klarkom.
Prilikom svjedočenja pred Komitetom, svi navedeni pozvali su se na Peti amandman koji im omogućava da se ne izjašnjavaju kako se ne bi diskriminasali.
Od Trampa se traži i da preda određeni broj dokumenata do 4. novembra, uključujući bilo kakvu komunikaciju koju je imao sa pojedinim ekstremističkim organizacijama, poput “Ponosnih momaka” i “Čuvara zakletve” koji su učestvovali u nemirima 6. januara 2021. godine.
Izborna tišina uoči nedjeljnih lokalnih izbora u Podgorici i 13 opština počinje u ponoć, a glasačko pravo ima oko 350 hiljada građana.
Osim u Podgorici izbori će biti održani u Baru, Bijelom Polju, Pljevljima, Rožajama, Budvi, Danilovgradu, Zeti, Tivtu, Plavu, Kolašinu, Žabljaku, Plužinama i Šavniku.
U Glavnom gradu u izbornoj trci biće osam lista.
Žrebanjem je utvrđeno da će na prvom mjestu biti lista “SNP-Temeljno za Podgoricu – mr Nebojša Vuksanović”, na drugom “Svetosavska srpska lista – Saberimo se za Nemanjin grad-mr Mirko Rmandić”, dok će na glasačkom listiću pod brojem tri biti lista “Evropa sad!Za Podgoricu” pokreta Evropa sad.
Na četvrtom mjestu je lista “Idemo ljudi” koji čini koalicija Demokrate-Ujedinjena-Demos, a peta “Demokratski front – za budućnost Podgorice” koju čine Demokratski front, Prava Crna Gora, Slobodna Crna Gora i Jugoslovenska komunistička partija.
Na izborima učestvuju liste “Može Podgorica-Ovo je naš grad!” koju čine URA, Civis i Albanska alternativa i “Preokret” pokreta Preokret.
U izboirnoj trci je i lista “Svi za naš grad – dr Ivan Vuković” koju čine Demokratska partija socijalista, Socijaldemokratska partija, Socijaldemokrate, Liberalna partija, Građanska inicijativa “21. maj”, Demokratska unija Albanaca, Bošnjačka stranka, Nova ljevica i Demokratska romska partija.
Prema podacima MUP-a, najviše glasača je u Glavnom gradu, 143.523, u Baru 39.854, Bijelom Polju 39.469, Pljevljima 24.592, a u Rožajama 22.806.
U Budvi ima 18.783 glasača, Danilovgradu 13.179, Zeti 12.524, Tivtu 11.993, Plavu 9.364, Kolašinu 6.097.
Na Žabljaku biračko pravo ima 3.031 građanin, Plužinama 2.382, Šavniku 1.968.
Biračka mjesta biće otvorena od sedam do 20 sati.
MUP je ranije saopštio da uvid u birački spisak glasač može ostvariti lično, na šalterima područnih jedinica svakim radnim danom od osam do 14 sati, uz važeću ličnu kartu ili putnu ispravu.
U Podgorici se to pravo može ostvariti od osam do 17 sati.
“Prilikom neposrednog uvida, birač može zatražiti promjenu podataka upisanih u birački spisak”, kaže se u saopštenju MUP-a.
Birač može izvršiti uvid u birački spisak direktno i preko internet portala www.biraci.me.
“Na tom portalu, građanin unosom broja lične karte ili putne isprave može provjeriti da li je u biračkom spisku i na kojem biračkom mjestu glasa”, kaže se u saopštenju.
Podsjeća se da je MUP, uoči održavanja lokalnih izbora, oformilo “Call-centar” sa jedinstvenim brojem 19820.
“Pozivanjem ovog broja i saopštavanjem ličnih podataka (ime i prezime, datum rođenja i ime roditelja) ili jedinstvenog matičnog broja, građanin će od operatera dobiti informaciju o tome da li je upisan u birački spisak i na kojem mjestu glasa”, navode iz MUP-a.
Jedinstveni broj 19820 je besplatan i dostupan za sve korisnike mobilne i fiksne telefonije u Crnoj Gori.
“Call-centar” MUP-a radiće svakog dana od osam do 20 sati, a 23. oktobra (na dan izbora) od sedam do 20 sati.
“Građani će pozivanjem ovog broja moći i da prijave eventualne nepravilnosti vezane za izborni proces”, kaže se u saopštenju.
Specijalni izaslanik SAD za Balkan Gabrijel Eskobar rekao je da nema rokova za dogovor Beograda i Prištine.
On je rekao da mu nije poznato da francusko-njemački prijedlog zahtijeva rješenje u roku od nekoliko sedmica, ali da se traži ubrzanje napretka u dijalogu.
Eskobar je za RTS potvrdio da SAD podržavaju evropski prijedlog rješenja za Kosovo, izrazivši očekivanje da će taj plan pomoći da se veoma brzo ostvari napredak u dijalogu.
– Nisam određivao nikakve rokove za to i taj predlog je i dalje u kontekstu dijaloga koji vodi EU. Kao prvo, nije na nama da postavljamo rokove, ali koliko mi je poznato, nisu ih postavili ni Evropljani – rekao je Eskobar.
On tvrdi da nije tačno ni to da rješenje za Kosovo i Metohiju mora da bude doneseno do 24. februara, iako je u javnosti pominjano da će zapadne sile tražiti da se dogovor Beograda i Prištine postigne do datuma koji se poklapa sa godišnjicom izbijanja sukoba u Ukrajini.
Predsjednik SNSD, Milorad Dodik, najavio je donošenje zakona o izborima u Republici Srpskoj koje bi provodila Republička izborna komisija, a ne „uzurpatorska“ CIK BiH.
Tragom ove ideje, istraživali smo koliko je to realno, šta piše u sadašnjim izbornim zakonima i kako bi hipotetički izgledalo kada bi CIK provodila jedne izbore, a RIK druge.
Da li će ovo biti još jedna od neuspješnih priča, slična onoj o vraćanju nadležnosti Srpskoj?
Šta piše u zakonu
U Izbornom zakonu RS, koji je posljednji put mijenjan u martu 2020. godine, piše da se ovim zakonom uređuje izbor predsjednika i potpredsednika Republike Srpske, poslanika Narodne skupštine Republike Srpske i delegata Vijeća naroda, odbornika gradske skupštine, odbornika skupštine opštine, gradonačelnika grada, načelnika opštine, članova savjeta mesne zajednice, imenovanje organa za sprovođenje izbora i finansiranje izbora i izborne kampanje.
Dakle, formalni zakonski uslov već postoji. Međutim, u Republičkoj izbornoj komisiji smo saznali da se nikada nije postupilo po ovom članu zakona, odnosno prije donošenja Izbornog zakona BiH radilo se pod patronatom Privremene izborne komisije za cijelu BiH, koju je kontrolisao OEBS.
Istovremeno, u članu 1.1. Izbornog zakona BiH se navodi da se ovim zakonom uređuje izbor članova i delegata Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine i članova Predsjedništva Bosne i Hercegovine, te samo utvrđuju principi koji važe za izbore na svim nivoima vlasti u BiH. Naizgled, ovaj član ide na ruku Republici Srpskoj, ali ne i ostali njegovi članovi.
– Dobro pročitajte član 1. izbornog zakona BIH! Obratite pažnju za šta je CIK nadležan u RS! Oni koji se razumiju imalo u pravo znaju šta to znači, ja ovaj put neću objašnjavati, ostaviću to za neko drugo vrijeme – napisao je na Tviteru Milan Tegeltija, savjetnik srpskog člana Predsjedništva BiH.
U praksi, podijeljenu nadležnost CIK i RIK u Srpskoj smo već vidjeli. Primjera radi, RIK nadzire postupak opoziva načelnika opština i gradova u RS, dok se oni biraju prema Izbornom zakonu BiH i pod „kapom“ CIK.
Ideja bez podrške
Međutim, ako bi zaživjelo ono što traži Dodik, to znači da bi RIK bila zadužena za provođenje kompletnog izbornog procesa u RS, a vjerovatno bi novim zakonom dobila i još neka ovlaštenja.
Bivši predsjednik CIK BiH, Branko Petrić, tvrdi da je on taj koji je ovu ideju zagovarao više od deset godina, kao predsjednik Interresorne radne grupe za izmjenu izbornog zakonodavstva BiH. Međutim, tvrdi Petrić, nije dobio podršku ni od jedne strukture iz RS koja je bila u vlasti u Sarajevu, a neki od njih su ga, kako priča, samo „tapšali po leđima“.
S druge strane, od bošnjačkih političara, u liku i djelu Šefika Džaferovića, uvijek je dobijao jasan odgovor da oni to nikada neće prihvatiti, jer je navodno „protiv države BiH“.
A Petrić tvrdi da nije i poziva se na Ustav BiH u kome piše da su nadležnosti BiH samo one koje su u njemu navedene, plus one o kojima se eventualno dogovore entiteti.
Petrić tvrdi da je potrebno podnijeti apelaciju Ustavnom sudu BiH za ocjenu ustavnosti odredbi Izbornog zakona BiH koje regulišu izbor institucija Republike Srpske. I koje su u suprotnosti sa članom 1.1. istog zakona, te sa Ustavom BiH.
– U redu je da taj zakon uređuje samo principe koji su preko međunarodnih konvencija prihvaćenih u Ustavu BiH. To su, primjera radi, jedan čovjek – jedan glas, zastupljenost muškaraca i žena na listama, tajnost glasanja… Tih principa nema mnogo. Međutim, treba zatražiti ocjenu ustavnosti ostalih članova Izbornog zakona BiH. Dok sam bio u CIK nisam dao da se zloupotrebljava i svi su uljuljkano spavali. A sada, kada je došlo to što je došlo i kada hoće da zloupotrijebe moć koju CIK ima, jer su tamo postavljeni ljudi da kao protočni bojler provedu odluke koje su na drugim mjestima donesene, sada su se digli svi i hoće da vrate nadležnost. E, pa, prvo je trebalo odredbe Izbornog zakona BiH proglasiti neustavnim – kaže Petrić za Srpskainfo.
“CIK sve radi”
On podsjeća da Federacija nikada nije htjela da donese svoj izborni zakon, a izbornu komisiju, koja nikada nije zaživjela, formirala je prije 15 godina.
– Postoje u Izbornom zakonu BiH i kantonalne izborne komisije. Znači, za kantonalne i lokalne izbore bi trebalo da provode kantonalne komisije, tako je u Rusiji, u Austriji, Njemačkoj, tako je u svim saveznim državama… Sada je to postalo aktuelno, međutim to je sada kasno – tvrdi Petrić.
Podsjećamo, nakon što je Parlamentarna skupština BiH 2001. usvojila Izborni zakon Bosne i Hercegovine, koji je stupio na snagu 28. septembra 2001. godine, prestala je sa radom Privremena izborna komisija (PIK), a utemeljena je Izborna komisija BiH, koja je u Centralnu izbornu komisiju preimenovana 2006.
Predsjednik Republičke izborne komisije RS, Oliver Blagojević, kaže da se zagovornici vraćanja izbornih nadležnosti Srpskoj pozivaju na već pomenuti član 1.1. Izbornog zakona BiH, ali da zanemaruju ostale članove tog zakona koji nisu u saglasnosti s njim.
– Tako CIK sve radi: raspisuje izbore, dodjeljuje i uzima mandate, potvrđuje rezultate… – kaže Blagojević.
Prema njegovim riječima, RIK radi od 2009. godine, kada su izabrani članovi. Do sada su radili samo tri stvari – poslove nadzora postupka opoziva načelnika od 2013. godine, izbor članova savjeta mjesnih zajednica od 2013. i od 2012. raspodjelu novčanih sredstava za predizbornu kampanju.
Odbrambeni mehanizam
Na najave da bi Srpska izborni proces mogla da uzme u svoje ruke, kaže da je to političko pitanje.
– Naravno da nadležni organi RS mogu ići u tu priču. To je sada po meni politička odluka zakonodavnih i izvršnih organa. Mi je samo izvršavamo ako nam se da u nadležnost kao takva. Davno sam rekao da bismo mi trebali mijenjati Izborni zakon RS. Ne u kontekstu posljednjih dešavanja, nego zbog činjenice da je zakon nedorečen, konfuzan. U 20-30 članova on se poziva na Izborni zakon BiH. Ili imamo zakon, ili nemamo. Pa na kraju i da se prepišu odredbe Izbornog zakona BiH, samo se nemojte pozivati na njegove odredbe – dodaje Blagojević.
Reakcije političara i stranaka iz Srpske vidi kao neku vrstu odbrambenog mehanizma na „samovolju članova CIK“ sa izuzetkom Vlade Rogića, koji je jedini glasao protiv spornih naredbi.
– Ovo što je uradila CIK je flagrantno kršenje Izbornog zakona BiH. Otud i reakcije političara i partija. Imamo situaciju da su izmislili kontrolno brojanje. Ukoliko oni to sve prebroje za nivo predsjednika i utvrde rezultate, jer ih još nisu utvrdili, a potom objave preliminarne rezultate, opet političke stranke, posmatrači, građani mogu da podnose prigovore i da traže otvaranje vreća. Pa se postavlja pitanje kako će CIK na to odgovoriti, a sama je brojala glasove. Hoće li opet brojati ili će odbaciti prigovore. Ušli su u konfuziju – zaključuje Blagojević.
Hoće li biti ispoštovan rok za objavu utvrđenih rezultata? I hoće li biti uvršteni i oni za predsjednika i potpredsjednika Republike Srpske. Iz CIK-a su za danas najavili sjednicu sjednicu, a lider SNSD-a Milorad Dodik podnošenje krivične prijave ako se rok probije.
Prema neslužbenim informacijama, CIK bi danas trebao objaviti utvrđene rezultate, ali će izostati oni za predsjednika i potpredsjednika Republike Srpske jer brojanje glasova za taj nivo iz pojedinih opština i gradova još traje. Oni koji nisu podržali odluku CIK-a o ponovnom brojanju kažu, ti rezultati biće nelogični.
“Ko kontroliše ove brojače u Centru za brojanje. I oni broje kao što su brojali…Posmatrači? Pa takvi su posmatrači bili i u Doboju, Banja Luci i Gradiškoj. Da li oni možda nešto rade pa će neko tražiti da se oni ponovo…Idemo u jedan veliki krug besmisla, osporavanja”, kaže Nenad Stevandić iz Ujedinjene Srpske.
S druge strane, opozicija objavu utvrđenih rezultata s nestrpljenjem čeka. Jer potom slijedi period ulaganja žalbi i prigovora. Oni o ponavljaju izbora u Republici Srpskoj ranije su odbačeni, ali kao nedopušteni, upravo zbog prijevremnog termina njihovog podnošenja.
“Kada se objave sutra preliminarni rezltati izbora, onda tek se mogu ulagati prigovori i onda teku rokovi za stranke da mogu ulagati prigovore, a onda kasnije i žalbe Apelacionom sudu BiH. Ne znam kakvu će odluku donijeti CIK ali ako se ponište izbori, i to potvrdi Sud BiH onda CIK mora ponoviti izbore na tim biračkim mjestima gdje su poništeni rezultati izbora”, kaže Vehid Šehić, bivši član CIK-a.
Ukoliko danas ne bude preliminarnih rezultata, biće podnesene krivične prijave protiv svakog člana CIK-a, kategoričan je lider SNSD-a Milorad Dodik. Njegova pobjeda je, tvrdi, neupitna, što je, kaže, pokazalo i ponovno prebrojavanje. Najavljuje i mogućnost donošenja zakona o izborima u Republici Srpskoj.
“I vratiti nadležnost za sve nivoe u Republici Srpskoj. Od Narodne skupštine, pa do predsjednika republike, do lokalnog nivoa. Isto tako da to bude u nadležnosti Republičke izborne komisije, a ne ovo uzurpatorske Centralne izborne komisije koja pokušava da izborni proces drži onako kako ona želi. Time ponižava narod u Republici Srpskoj”, rekao je predsjednik SNSD-a Milorad Dodik.
Srpska napredna stranka obeležava danas 14 godina od osnivanja, skupom u Leskovcu, a svečanosti u hali “Dubočica” prisustvuje predsednik Aleksandar Vučić.
Vučić je po ulasku u halu, ispraćen velikim aplauzom. Predsednik SNS Aleksandar Vučić poručio je da je danas dan za ponos.”Danas je dan u kom svako od vas, nas, svaki član SNS ima pravo na deo tog ponosa, na parče rezultata koje smo zajedno postigli, na priznanje na učešću u najvećem poslu koji je učinjen u našoj zemlji. Stvari nisu idealne i ništa nije tako sjajno kao što se predstavlja, ali jeste mnogo bolje i jeste Srbije promenjena. Uspeli smo da ozbiljnom i odgovornom politikom menjamo Srbiju. Dok sam dolazio mogao sam da vidim nove fabrike, fabrike koje smo mi u Leskovcu otvorili, koje su ranije katančene i zatvarane”, rekao je Vučić.
On je rekao da danas preko 2 miliona i 300 hiljada ljudi ima posao u ovoj zemlji (470 hiljada razlika u odosu na 2012. godinu).
“To pokazuje koliko smo vredno radili i koliko smo stvari u Srbiji menjali”, rekao je on i najavio dolazak novih investitora u Leskovac.
Ističe da nema sumnje da je bilo i da će biti loših ljudi među članovima SNS.
“Nemoguće je nemati kukolja. Kada neko ne bude izabran u Vladu, odmah će da pronađu razlog da našu porodicu napuste”, rekao je on.
Vučić je stakao da nikada neće napustiti SNS.
“Beskrajno vas volim i beskrajno vam hvala na ogromnog poverenju, na ljubavi koji ste davali Srbiju. Činjenica da desničarske pristalice i pristalice levice govore da smo na onoj drugoj strani dokazuju da smo samo na strani Srbije”, tvrdi predsednik SNS.
Vučić se posebno zahvalio divnim ljudima koji nikada ništa od stranke nisu dobili, a uvek su bili uz nju.
On je dodao da nam Kosovo i Metohiju otimaju svaki dan kao vrane i gavranovi i pokušavaju da nas ubede u to da je to za nas dobro.
“Ne razumemo taj jezik kako je kad vam neko vadi oči, a da to bude dobro za vas. Svakome i na svakom mestu sam govorio da ne tražimo ništa tuđe, samo hoćemo da budemo svoji na svome, a Kosovo i Metohija su deo Srbije i nešto što im ne damo da nam uzmu”, kazao je Vučić.
Objasnio je da samo tražimo da nas poštuju, kao što mi poštujemo sve druge.
“Danas, kada traže od nas srce našeg nacionalnog bića, naše nije da im pretimo, naše je da skromno govorimo koliko smo slabi i da znamo koliko problema imamo, ali hoću da im kažem da to ne znali da smo stvarno toliko slabi. Srbija je danas mnogo jača nego 1999. i 2012, u svakom smislu. Naše je da nastavimo da radimo, da gradimo fabrike, puteve, pruge, da izvozimo softvere, da brinemo o našoj deci”, rekao je Vučić.
Vučić je istakao da se ženama klanja do poda na razumu, na odgovornosti, na ozbiljnosti, na tome što brinu o svojoj deci, svojim muževima i očima.
“Nemamo dece za bacanje, moramo da čuvamo Srbiju. Samo da nismo učestvovali u svim ratovima 20. veka bili bismo veći od Holandije. Moramo da pokušamo da sačuvamo mir, ali da ljubomorno nikome ne damo ono što je naše”, rekao je Vučić.
Vučić je naveo da se mora graditi i širi narodni pokret koji “hoće da čuva slobodu Srbije”, a cilj je da “u narednih 7,8 godina umeti da sačuva Srbiju, da gura Srbiju napred, da obezbedi da Srbija bude još jača”.
“Mi, naprednjaci, ćemo svojom strankom moći da se ponosimo. Danas ovde vidim mnogo više mladih ljudi, ali želim da se posebno zahvalim našim divnim penzionerima koji su izdržali teške reforme i verovali u rezultate koje rad može da donese. Upravo zato, penzije će da porastu više od 21 odsto. Penzije će da prate plate u budućnosti i biće mnogo zadovoljniji. Izvinjavam im se što su plate rasle brže nego penzije”, tvrdi Vučić.
On je onima koji misle da je Srbija šaka zobi poručio da neće moći da primoraju Srbije da bi naterali neke druge da poštuju međunarodno pravo.
“Videćete snažniji otpor Srbije. Videćete najsnažniji otpor naroda, ponosite i slobodarske zemlje. Mi nemamo razervnu otadžbinu. Za nas je ona najbolja i ne može da bude šaka zobi. Razmislite još jedanput hoćete li na Srbiju ponovo”, rekao je predsednik SNS.
Vučić je rekao da Srbija mora biti samostalna, Srbija u kojoj ne odlučuju tajkuni i strani ambasadori.
“Kao i pre 10 godina, i danas pojedini bahati tajkuni, uglavnom iz inostranstva, pokušavaju da ruše Srbiju i nas. Moja poruka za njih je da su mnogo jaki, a još jači su oni koji ih podržavaju, ali nikada ne smeju da potcenjuju plamen slobode koji u Srbiji niko nije uspeo da ugasi. Srbiju pokoriti ne možete. Zato, mi ćemo da idemo u Evropu ljubomorno čuvajući svoje pravo da budemo svoji na svome. Uradićemo sve da dobijemo još mnogo investicija, ali pogovora nema oko vitalnih nacionalnih interesa. Spremni smo na kompromise, ali ne na kapitulaciju. Predaja, za nas, nije opcija. To je suštinski moto SNS”, kazao je Vučić.
Vučić je rekao da je rad postavljen na pijedestal.
“Rezultat toga su rezultati. Pre samo 10 godina, BDP je bio 32 milijardi evra, a sledeće će godine biti između 63 i 65 milijardi”, rekao je Vučić.
“Imaju dva španska tima: Hetafe i Levante, i svake godine misle da će da pobede Real Madrid i ne pobede ga, a tako neki misle da će pobediti SNS. Neka živi SNS, neka nam je srećan rođendan i neka večno živi naša Srbija! Živela Srbija”, poručio je Vučić.
Skup je počeo izvođenjem himne Srbije “Bože pravde”.
Proslavi 14-og rođendana stranke prisustvuju i Ana Brnabić, Siniša Mali, Miloš Vučević, Marko Ðurić, Tomislav Momirović, Vanja Udovičić, Maja Gojković, Aleksandar Šapić, Darko Glišsić, Darija Kisić, Irena Vujović, Jadranka Joksimović….
Salom se viore zastave SNS i poruke poput “Leskovac je uz Vučića”, “Ivanjica više nije daleko”…
Srpska napredna stranka je osnovana 21. oktobra 2008. godine, a osnivači u SNS su bili Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić.
Nikolić je bio predsednik stranke sve do 2012. kada je izabran za predsednika Srbije, a nakon njegove ostavke za predsednika SNS izabran je Aleksandar Vučić.
Od tada, SNS je pobeđivala je na svim izborima na republičkom nivou.
Na poslednjim parlamentarnim izborima, koji su u Srbiji održani 3. aprila, izborna lista SNS i koalicionih stranka oko nje, osvojila je 120 mandata, dok je na republičkim izborima ubedljivu pobedu ponep predsednik Vučić.
Liderka stranke Braća Italije Ðorđa Meloni prihvatila je mandat za formiranje naredne italijanske vlade, izjavio je danas zvaničnik iz italijanskog predsjedništva Ugo Campeti.
Ovim joj je otvoren put da postane prva žena premijer u svojoj zemlji, prenio je Rojters.
Meloni je predvodila alijansu konzervativnih partija koja je pobedila na parlamentarnim izborima održanim 25. septembra.
“Ðorđa Meloni je prihvatila mandat i predstavila svoju listu ministara”, rekao je Campeti novinarima nakon što je Meloni završila konsultacije sa predsjednikom Italije Serđom Matarelom u predsjedničkoj palati, prenosi Tanjug.
Nova vlada će zvanično položiti zakletvu u subotu ujutro, nakon čega će sljedeće nedjelje poslanici glasati o povjerenju novoj vladi u oba doma parlamenta.
Velika nesreća dogodila se danas na području Gradiške kada su migranti čamcem pokušali prijeći rijeku Savu, ekskluzivno saznaje Srpskainfo.
Prema našim saznanjima, za sada se ne zna da li ima mrtvih, ali se sumnja da ima.
Jedan od očevidaca ispričao je za Srpskainfo da je veliki broj migranata bio na čamcu i da su pokušali preći rijeku prema Hrvatskoj.
– U jednom trenutku čamac se prevrnuo ili potonuo i svi su ispali. Jedan čovjek je uskočio u rijeku i izvlačio je migrante. Mislim da je najmanje četiri migranata izvukao na obalu – rekao je jedan od očevidaca za Srpskainfo.
On je dodao da nekoliko migranata nije uspjelo izaći iz vode i da su se čuli njihovi krici dok ih je voda nosila.