VRBAS Media

Autor: INFO

  • Italija više neće slati Ukrajini ofanzivno oružje

    Italija više neće slati Ukrajini ofanzivno oružje

    talijanski ministar vanjskih poslova Antonio Tajani juče je poručio da njegova zemlja u budućnosti neće snaddijevati Kijev ofanzivnim oružjem.

    Ukrajinska vojska u budućnosti više neće moći računati na isporuku ofanzivnog oružja iz Italije.

    “Situacija u Ukrajini je teška i mi smo izuzetno zabrinuti. Ulažemo napore ka miru i prema odluci parlamenta, spremni smo da isporučimo odbrambeno oružje”, rekao je Tajani.

    On je dodao da Italija nikada neće slati ofanzivno oružje jer nije u ratu sa Rusijom i nema ništa protiv ruskog naroda.

    “Mi samo branimo nezavisnost Ukrajine”, rekao je Tajani za italijansku televiziju RAI.

    Italijanski parlament usvojio je u martu prošle godine rezoluciju o pomoći Ukrajini, uključujući i onu vojnu.

    Nova vlada desničarska vlada u Italiji, koja je došla na vlast u oktobru, već je produžila vojnu pomoć tokom ove godine. Trenutno je u izradi šesti dekret o vojnoj pomoći u naoružanju Ukrajini.

    Prema pisanju italijanskih medija, spisak naoružanja može uključivati navođene rakete “Aspide” i sistem protivvazdušne odbrane SAMP-T koji će biti isporučeni po dogovoru sa Francuskom.

    Od početka ruske invazije na Ukrajinu, Italija je isporučila zvaničnom Kijevu oružje u vrijednosti od milijardu evra.

  • Eksplozija u Novom Sadu

    Eksplozija u Novom Sadu

    Dvije osobe su poginule noćas u saobraćajnoj nesreći koja se dogodila na Novom naselju u Novom Sadu, saznaje portal 021.

    Do udesa je došlo oko 23.10, na kraju Bulevara vojvode Stepe.

    Vozač je automobilom uletio u slijepi dio tog bulevara koji se koristi kao parking i zakucao se u parkirani kamion.

    Došlo je do eksplozije, a u požaru su izgorjeli automobil i kamion, dok je jedan kamion oštećen.

    Prema nezvaničnim saznanjima 021.rs, poginule su dvije osobe, čiji identitet za sada nije poznat, prenose srpski mediji.

  • Hoće li BiH uvesti sankcije Rusiji?

    Da li će Bosna i Hercegovina uvesti vize za državljane Rusije, što od nje traži Evropska unija – prvi je „vrući krompir“ koji se nalazi u rukama novoformiranog Savjeta ministara BiH.

    Evropska unija, naime, od BiH traži da kao zemlja kandidat uvede vize za državljane Ruske Federacije, pozivajući se na Izvještaj koji je objavljen u decembru 2022. godine, a gdje se navodi da mora uskladiti svoju viznu politiku sa EU.

    – U Izvještaju se navodi da BiH i dalje ispunjava kriterijume za liberalizaciju viznog režima sa šengenskim prostorom, te je preporučeno da BiH prioritetno uskladi svoju viznu politiku sa listom trećih zemalja kojima su potrebne vize za EU, posebno onih trećih zemalja koje predstavljaju rizik od neregularnih migracija ili rizik po bezbjednost EU – pojasnili su iz Delegacije EU u BiH.

    Kako će glasati ministri iz Srpske
    Dodali su da od BiH, kao zemlje kandidata, očekuju da u potpunosti uskladi svoje spoljne, bezbjednosne i trgovinske politike sa politikama EU.

    – Za dobro funkcionisanje bezviznog režima s EU od BiH se očekuje i potpuna usklađenost sa viznom politikom EU, koja ne predviđa bezvizni režim s Rusijom – istakli su iz Delegacije.

    O tome da li će ruski državljani ubuduće moći ući u BiH bez vize odlučiće Savjet ministara, ali i Predsjedništvo BiH, u čijoj nadležnosti je spoljna politika.

    Još je nepoznato kako će o tome glasati srpski ministri u Savjetu ministara s obzirom na tradicionalno prijateljske veze Srba i Rusa.

    Kako saznaje Srpskainfo, ministri će glasati u skladu s preporukama rukovodstva Republike Srpske, koje će o tome donijeti jedinstven stav.

    S druge strane, naši izvori iz diplomatskih krugova ističu da bi odbijanje usklađivanja vizne politike sa EU u budućnosti možda moglo da se obije o glavu građana BiH, ali i Srbije, od koje se, takođe, traži da uskladi svoj vizni režim s Unijom.

    Naši izvori ističu da bi EU, ako izgubi strpljenje, u jednom momentu mogla da uvede vize za građane BiH i Srbije za ulazak u Šengenski prostor, pravdajući se time kako nisu usladili svoju viznu politiku s onom koju ima Unija.

    – EU će sigurno vršiti neki vid pritiska prema BiH, ali i Srbiji, da naprave otklon od Rusije, pa nije isključeno da i to bude jedan od vidova pritiska – ističe izvor Srpskainfo iz diplomatskih krugova EU.

    Čeka se službeni stav
    Bivši diplomata Draško Aćimović ističe da je rano govoriti o tome šta bi bilo kad bi bilo, te da treba sačekati kakav stav će zauzeti Savjet ministara.

    Dogovor stranaka koje čine Savjet ministara BiH bio je, kako dodaje on, da će imati program na osnovu kojeg će funkcionisati na nivou BiH u narednom periodu.
    – To pitanje, koje je vezano za vize ruskim državljanima, kao i vezano za to da li može biti kontramjera i kontrareakcija od strane EU, to bi trebalo biti nešto što je u okviru tog programa. Međutim, mi još nemamo nikakvih informacija koji je oficijalni stav Savjeta ministara BiH prema tim pitanjima – kaže Aćimović za Srpskainfo.

    Dodaje da iz tog razloga ne može donositi sud kako će reagovati Evropska unija.

  • Zora Vidović istakla da je minimalac jedino veći u Hrvatskoj i Sloveniji

    Zora Vidović istakla da je minimalac jedino veći u Hrvatskoj i Sloveniji

    Ministar finansija Republike Srpske Zora Vidović rekla je da je iznos najniže plate u Srpskoj od 700 KM realan.

    Minimalna plata povećana je za 18,6 odsto u odnosu na prvobitno utvrđenu za 2022. godinu i ona je povećana više nego što je rast inflacije u Srpskoj – rekla je Vidovićeva za ATV.

    Ona je podsjetila da je minimalna plata u januaru 2022. godine u Republici Srpskoj iznosila 590 KM, u junu je povećana na 650 KM, odnosno za 10 odsto, dok je u januaru ove godine povećana za 7,7 odsto u odnosu na 2022. godinu.

    Vidovićeva je rekla da su sindikat i poslodavci u Srpskoj nezadovoljni najnižom platom, a da je Vlada Republike Srpske smatrala da je najbolji kompromis 700 KM i da se na tu osnovnu minimalnu platu računa minuli rad i topli obrok.

    Upoređujući iznos najniže plate u Srpskoj u odnosu na okruženje, Vidovićeva je navela da minimalna plata u Federaciji BiH iznosi 305 evra, Srbiji 343 evra, Sjevernoj Makedoniji 292 evra, dok je veća samo u Hrvatskoj i Sloveniji.

    Vidovićeva je rekla da prosječna plata u Republici Srpskoj za 2022. godinu iznosila 1.144 KM i nominalno je veća za 13,9 odsto u odnosu na 2021. godinu, a realno za 1,1 odsto.

    Ona je dodala da je prosječna plata u Srpskoj u decembru 2022. godine iznosila je 1.216 KM i bila je za 21,2 odsto veća u odnosu na platu u decembru 2021. godine.

    Vidovićeva je rekla da ima prostora za povećanje plata u realnom sektoru, te da će poslodavci koji žele zadržati radnike to sigurno uraditi ili će u suprotnom ostati bez radnika.

    Ona je navela da je poslodavcima u prošloj godini na ime povrata poreza i doprinosa za povećanja plata isplaćeno 24 miliona KM, dok je od 2019. godine do sada po tom osnovu isplaćeno 45,5 miliona KM.

    Kada je riječ o inflaciji, Vidovićeva je rekla da je prosječna inflacija u Srpskoj za 2022. godinu iznosila 12,7 odsto, a u decembru 13,6 odsto.

  • Džonson izjavio da mu je Putin prijetio

    Džonson izjavio da mu je Putin prijetio

    Bivši premijer Velike Britanije izjavio je da mu je Vladimir Putin pretio raketnim udarom tokom vanrednog telefonskog razgovoru uoči ruskog napada na Ukrajinu.

    Džonson je, u dokumentarcu Bi-Bi-Sija koji se bavi Putinovim razgovorima sa svetskim liderima, naveo da mu je Putin rekao da će takav raketni udar “trajati samo minut”.

    Dodao je da nije siguran da li je pretnja bila “ozbiljna”.

    Kako se navodi, Putin je Džonsonu to saopštio nakon što ga je bivši premijer Velike Britanije tokom veoma dugog ​​razgovora u februaru 2022. godine upozorio da će rat biti “potpuna katastrofa”.

    Džonson je ispričao da je rekao Putinu da bi vojna operacija u Ukrajini dovela do sankcija Moskvi i većeg broja NATO trupa na ruskim granicama.

    Takođe je naveo da je pokušao da odvrati rusku vojnu akciju govoreći Putinu da se Ukrajina neće pridružiti NATO-u “u skoroj budućnosti”.

  • Konaković: Turkovićeva mandat potrošila promovišući interese SDA

    Konaković: Turkovićeva mandat potrošila promovišući interese SDA

    Novoimenovani ministar inostranih poslova BiH Elmedin Konaković izjavio je da je bivši ministar Bisera Turković napravila mnogo krupnih grešaka, koje se prije svega odnose na trošenje mnogo novca na otvaranje konzulata u Rijeci i Novom Pazaru samo da bi tamo vodila izborne kampanje za SDA ili za vlastite interese.

    “Napravljeni su troškovi od stotinjak hiljada evra tamo gdje ne postoji sistematizovan rad niti je bilo moguće otvoriti te konzulate, već samo radi kampanje ili interesa stranke. Ne likujem, ali mi smo upravo o tome govorili kako su oni koji sebe zovu zaštitnicima koristili institucije BiH isključivo i primarno za stranačke i privatne interese ili kao bankomate”, rekao je Konaković za federalne medije, a prenosi Srna.

    Konaković je naglasio da se već na početku mandata uvjerio da BiH gotovo ništa nije uradila na planu lobiranja u EU, SAD, kod prijatelja na istoku i zapadu i susjednim zemljama, te da je Turkovićeva mandat potrošila uglavnom promovišući politiku SDA, a ne spoljnu politiku BiH.

    Govoreći kao lider političke stranke “Narod i pravda”, Konaković je naveo da se SDA grčevito bori da se spasi od odlaska u opoziciju.

    “S jedne strane ima ozbiljnih primjedbi između nas, s druge strane ima puno interesa SDA, koja, kroz svoje režimske portale, a možda i neke ljude koji su unutar naših struktura, pokušava da uhvati posljednji voz i spasi se od apsolutne opozicije, što bi za njih bilo veoma problematično”, rekao je Konaković, komentarišući odnose unutar “osmorke” nakon što su Stranka za BiH Semira Efendića, NES Nermina Ogreševića i Za nove generacije Damira Marjanovića ostavili SDP bez delegata u Domu naroda parlamenta BiH.

  • Kompanija Rio Tinto izgubila visoko radioaktivnu kapsulu

    Kompanija Rio Tinto izgubila visoko radioaktivnu kapsulu

    Rudarski div Rio Tinto izvinio se zbog gubitka visoko radioaktivne kapsule na potezu od 1.400 kilometara u Zapadnoj Australiji, dok su vlasti češljale dijelove ceste u potrazi za sićušnom, ali opasnom tvari.

    Kapsula je bila dio naprave za koju se vjeruje da je ispala s kamiona dok je bila transportovana između pustinjskog rudnika i grada Perta 10. januara.

    Kamion koji je prevozio kapsulu stigao je u skladište u Pert 16. januara. Hitne službe obaviještene su o nestaloj kapsuli 25. januara.

    Izvršni direktor Rio Tinto Iron Orea, Sajmon Trot, rekao je da kompanija vrlo ozbiljno shvata incident i izvinio se zbog izazivanja zabrinutosti javnosti.

    “Shvatamo da je ovo očito vrlo zabrinjavajuće i žao nam je zbog uzbune koju je izazvalo u zapadnoaustralijskoj zajednici”, rekao je Trot.

    Potom je dodao:

    “Pored pune podrške relevantnim vlastima, pokrenuli smo vlastitu istragu kako bismo shvatili kako je kapsula izgubljena u transportu.”

    Hitne službe Zapadne Australije pozvale su druge australijske države i saveznu vladu za pomoć u pronalaženju kapsule jer im nedostaje opreme.

    Kapsula je dimenzija 8 milimetara puta 6 milimetara, a ljudi su upozoreni da bi se mogla nesvjesno zaglaviti u gumama njihovih automobila, prenosi “TRT World”.

  • Banjaluka milionskim kreditom čupa “Akvanu” iz “Novoteksa”

    Banjaluka milionskim kreditom čupa “Akvanu” iz “Novoteksa”

    Grad Banjaluka planira da se zaduži sa oko pet miliona KM, a kredit će biti namijenjen za dokapitalizaciju javnog preduzeća “Akvana” čiji gubici su veći od 12 miliona KM. Kako CAPITAL saznaje najveći dio kredita bi bio utrošen na vraćanje duga preduzeću “Novoteks”.

    “Akvana” od samog početka posluje sa minusima, koji su do sada rezultirali u milionskim gubicima o čemu je CAPITAL u više navrata pisao. Ti gubici su doveli do blokada računa koje su se dogodile u nekoliko navrata u prethodnih godina, zato što su Poreska uprava RS i preduzeće “Novotekst”, tražili naplatu dugova.

    U međuvremenu su uprava “Akvane” i Grad Banjaluka postigli sporazume za otplatu dugova i računi su odblokirani, ali nije pripremljen dugoročni plan za revitalizaciju ovog preduzeća.

    Posljednje informacije koje stižu iz Gradske uprave Banjaluka pokazuju da aktuelna administracija spas ovog preduzeća vidi u kreditu za dokapitalizaciju.

    Kresojević: Kredit za dokapitalizaciju jedini izlaz
    Gradski menadžer grada Banjaluka Bojan Kresojević potvrđuje da je kreditno zaduženje Grada jedina mogućnost za dokapitalizaciju “Akvane”. Dodaje da u budžetu grada 2023. godinu za ove namjene nije planirana nijedna marka.

    “Iznos od oko 3,1 miliona KM za “Akvanu” je bio planiran prijedlogom budžeta grada za ovu godinu, ali on je skinut amandmanom većine”, rekao je on i napomenuo da je taj novac trebao biti iskorišten za rješavanje duga prema “Novoteksu”.

    Kaže da je u međuvremenu došlo do promjene situacije, te da će biti potrebno daleko više novca za “Akvanu”.

    “Kada je formiran prijedlog budžeta, 3,1 milion KM je bio minimalni iznos za izmirenje obaveza prema “Novoteksu”. ali taj iznos će biti veći, jer u međuvremenu imamo nove procese sa „Novoteksom“ koji do tog momenta nisu bili presuđeni i obaveze nisu bile izvršne. Tako da će tu biti potrebno obezbijediti dodatna sredstva“, rekao je Kresojević i dodao da bi se taj iznos mogao popeti i na četiri miliona KM.

    Kako bi u taj novac bile uključene i aktivnosti za restrukturiranje “Akvane”, Kresojević kaže da će kredit najvjerovatnije ići na iznos do pet miliona KM. U taj preostali novac bi trebala biti uključene mjere, te sadržaji, koji bi prema njegovim riječima, “trebale učiniti ovo preduzeće profitabilnim”.

    Ugostiteljstvo stvara najveći minus
    Postavlja se pitanje kako izgleda plan za spas “Akvane” koji bi stao u oko milion KM. Kresojević nije bio spreman da iznese detalje. Dodao je da će javnost o tome biti uskoro obavještena.

    Za sada je poznato da će Gradski olimpijski bazen ostati u sklopu “Akvane” iako je ranije spominjana mogućnost da se zatvoreni bazen pripoji sportskom centru “Borik”. Za taj objekat će Grad Banjaluka kao i do sada izdvajati novac iz budžeta za održavanje kroz redovna grantovska sredstva.

    Ostaje još pitanje vodenog parka u naselju Borik.

    „U ovom trenutku ljudi iz Gradske uprave, „Akvane“ i eksterni konsultanti rade na tom da kreiramo nove sadržaje. Isto tako prave procjene troškova i koji su to segmenti poslovanja koji su proizveli gubitke. Već imamo obrise tih rezultata, a to je da je bez amortizacije 90 odsto gubitaka proizvelo ugostiteljstvo“, kazao je Kresojević za CAPITAL.

    Dodao je da će odluka o podizanju kredita za dokapitalizaciju „Akvane“ biti upućna u skupštinsku proceduru krajem marta eventualno početkom aprila. Njena realizacija će zavisiti od toga da li će je odobriti većina u Skupštini grada koju predvodi SNSD, a koja do sada nije bila baš naklonjena planovima aktuelne administracije.

    Raspoložive informacije pokazuju da njihova podrška kreditu, ide uz određene uslove koje treba ispuniti gradska administracija.

    “Nećemo podržati dok prvo ne dobijemo informaciju o poslovanju “Akvane” i kriminalnim radnjama prethodnog direktora”, kazao je za CAPITAL šef Kluba odbornika SNSD u Skupštini grada Dragoslav Topić uz napomenu da oni na taj način samo “traže odgovornost”.

    Minusi od prvog dana
    “Akvana” je javno preduzeće koje je u potpunosti u vlasništvu Grada Banjaluke i koje od prve godine rada posluje sa minusima. Posljednje cifre govore da se kumulativni gubitak ovog preduzeća popeo na oko 12 miliona KM.

    Problemima u ovom preduzeću se počela baviti administracija bivšeg gradonačelnika Igora Radojičića koja je 2018. godine pokrenula proces restrukturiranja ovog preduzeća. Prvi korak je bio da se ovom preduzeću oduzme upravljanje nad „Staklencem”, s kafićem i izložbenim prostorom u parku “Petar Kočić”, zato što je iz godine u godinu u svom radu bilježio minus. Ugostiteljski objekat u prizemlju je dat u zakup privatnom sektoru, a sprat na upravljanje Kulturnom centru Banski dvor. Vremenom je i smanjen broj radnika u “Akvani”.

    Novi gradonačelnik Draško Stanivuković doveo je novu upravu najavljujući korjenite promjene, ali to se još nije dogodilo.

  • Erdogan obećava Švedskoj da će biti „šokirana“ zbog odluke o članstvu Finske u NATO-u

    Erdogan obećava Švedskoj da će biti „šokirana“ zbog odluke o članstvu Finske u NATO-u

    Predsjednik Turske Redžep Tajip Erdogan izjavio je da bi Turska mogla da donese odluku o članstvu Finske u NATO-u, koja bi mogla da „šokira“ Švedsku.
    „Ako bude potrebno, mi možemo da pošaljemo drugi odgovor o Finskoj. Švedska će biti šokirana, kada budemo dali različit odgovor za Finsku“, rekao je Erdogan tokom susreta s omladinom u turskom gradu Biledžiku.

    Finska i Švedska su nakon početka ruske specijalne vojne operacije u Ukrajini, 18. maja prošle godine, predale generalnom sekretaru NATO-a zahteve za prijem u Alijansu. Zahteve Švedske i Finske za članstvo u NATO-u nisu ratifikovale samo dve od 30 zemalja – Turska i Mađarska.

    Šef švedske diplomatije Tobijas Bilstrjom ranije je izjavio da je zbog spaljivanja Kurana proces stupanja te kraljevine u NATO obustavljen, ali je dodao dase nada da će dogovor s Ankarom biti postignut na samitu ministara inostranih poslova zemalja – članica NATO-a koji se u julu održava u Viljnusu.

    Izvor iz Ankare je ranije rekao Sputnjiku da je trilateralni mehanizam, pokrenut radi prijema Švedske i Finske u NATO, obustavljen na neodređeno vreme, na zahtev turske strane.

    Ranije je šef finske diplomatije Peka Havisto izjavio da je moguće da procedura ratifikacije zahteva te zemlje za članstvo u Severnoatlantskoj alijansi bude nastavljena odvojeno od Švedske, ali je zatim povukao svoju izjavu.
    Šef turske diplomatije Mevlut Čavušoglu je izjavio da Turska nije dobila od Finske predlog da stupi u NATO nezavisno od Švedske.

  • Šolc: Ukrajini neće biti isporučeni borbeni avioni koje traži

    Šolc: Ukrajini neće biti isporučeni borbeni avioni koje traži

    Njemački kancelar Olaf Šolc isključio je mogućnost slanja borbenih aviona u Ukrajinu, samo nekoliko dana nakon što se Njemačka obavezala na slanje tenkova.
    Šolc je rekao da je njegov fokus bio na isporuci njemačkih tenkova “leopard 2”.

    “Činjenica je da smo donijeli odluku o slanju tenkova. Mislim da je neozbiljno odmah pokretati neku novu debatu u NJemačkoj”, rekao je Šolc u intervjuu za “Tagesšpigl”.

    Šolc je ponovio da NATO nije u ratu sa Rusijom i da oni neće dozvoliti takvu vrstu eskalacije.

    NJemačka se ove sedmice obavezala da će Ukrajini isporučiti 14 tenkova “leopard 2”, posle višenedjeljnog pritiska saveznika.

    Odmah nakon toga SAD su saopštile da će Ukrajini obezbjediti svoje tenkove “M1 Abrams”.

    Ukrajina je zatražila od savezničkih zemalja da formiraju “koaliciju borbenih aviona” kako bi ojačale svoje sposobnosti i to uz pomoć aviona “F-16” i “F-35”, “eurofajtera”, “tornada”, francuskih “rafala” i švedskih aviona “gripen”.

    SAD su saopštile da će sa Kijevom “veoma pažljivo” u četvrtak razgovarati o ideji isporuke aviona, prenosi Bi-Bi-Si.

    Savjetnik ukrajinskog predsjednika Mihailo Podoljak rekao je da su im potrebne i rakete kako bi “drastično smanjili ključno naoružanje Rusije”.

    Ukrajinski predsjednik Vladimir Zelenski rekao je ranije da su njegovoj zemlji potrebne američke rakete “ATAKMS” dometa 297 kilometara, koje bi “pomogle Kijevu da predvidi ruske napade na urbana područja i civile”.

    Vašington je do sada odbijao da obezbjedi to naoružanje.