Elektroprivreda Republike Srpske sklopila je ugovor vrijedan 4,99 miliona KM za izgradnju novih poslovnih prostorija za potrebe tog preduzeća.
Rok za izvođenje radova je 36 mjeseci, a objekat će biti izgrađen u Laktašima.
Izgled objekta inspirisan je Teslinim generatorom i kalemom.
Ugovor su potpisali generalni direktor ERS-a Luka Petrović i predstavnici grupe izvođača koju predvodi firma “Braća Mićić” iz Modriče.
Nadzor nad realizacijom projekta vršiće “Projekt Banjaluka”.
Predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik sastao se u Bijeljini sa poljoprivrednim proizvođačima iz Semberije.
Sastanku prisustvuje i ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srpske Savo Minić i ministar privrede i preduzetništva Srpske Vojin Mitrović.
Sastanak se održava u hotelu “Drina”.
Ukrajinske trupe napustile su prvu liniju odbrane u Zaporoškoj oblasti, kaže član glavnog saveta administracije Zaporoške oblasti Vladimir Rogov.
On je za RIA Novosti rekao da su se Ukrajinci povukli se na unapred pripremljene položaje druge i treće linije.
Prema njegovim rečima, cilj ofanzivne operacije je postignut, planovi ukrajinske armije da krene u ofanzivu u Zaporoškoj oblasti na neko vreme su osujećeni.
“Naša armija je oslobodila nove odbrambene linije. Zauzela ih je i sada ima povoljniji taktički i strateški položaj na zaporoškom frontu. Naša vojska uspela je da oslobodi i preuzme pod vatrenu ili operativnu kontrolu devet naselja”, naglasio je Rogov.
On je dodao da su specijalne snage ukrajinske vojske tokom noći pokušale da se probiju do ruskih položaja u Zaporoškoj oblasti, ali je napad odbijen.
Ukrajinsko Ministarstvo spoljnih poslova kritikovalo je danas predsjednika Hrvatske Zorana Milanovića zbog izjave da Krim nikada neće biti vraćen pod kontrolu Ukrajine, navodeći da je “neprihvatljiv” njegov komentar.
Krim je prisajedinjen Rusiji 2014. godine i u komentarima u kojim je objašnjavao svoje protivljenje da Zagreb pruži vojnu pomoć Kijevu, Milanović je naglasio da je jasno da “Krim više nikad neće biti dio Ukrajine”.
“Smatramo da su neprihvatljive izjave predsjednika Hrvatske koji baca sumnju na teritorijalni integritet Ukrajine”, napisao je na Facebooku portparol ukrajinskog Ministarstva spoljnih poslova Oleg Nikolenko.
“Pitam se bi li Zoran Milanović mogao postati predsjednik svoje zemlje s takvom retorikom devedesetih godina dok se Hrvatska borila da sačuva svoju državnost? Bi li njegovi glasači pristali zatvoriti oči pred okupacijom dijela svoje zemlje? Sumnjam”, napisao je Nikolenko.
Predsjednik Kluba poslanika Saveza nezavisnih socijaldemokrata u Narodnoj skupštini Republike Srpske Igor Žunić izjavio je da Kristijan Šmit ne može više ni pred međunarodnom zajednicom da sakrije da je lažni visoki predstavnik i zašto je nelegalno došao u BiH, dodavši da Nijemci, doduše, nikada nisu kucali na vrata kada su dolazili na ove prostore.
“Želja da Republika Srpska bude finansijski kažnjena je realizacija muslimanskih ratnih ciljeva mirnodopskim sredstvima. Šmit to ne krije i to je dobro da se jasno vidi. Odsustvo svog legaliteta i legitimiteta, Šmit iskaljuje nad srpskim narodom. Nijemci nikako da nauče lekcije iz prošlosti”, istakao je Žunić za Srnu.
Kristijan Šmit, visoki predstavnik u BiH kojeg ne priznaju vlade Rusije, Kine i vlasti Republike Srpske je juče svjedočio pred Komitetom za spoljne poslove parlamenta Velike Britanije, te je govoreći o sankcionisanju političkih predstavnika iz Republike Srpske naveo da se zalaže za ekonomsko uslovljavanje i da su već na tome radili i EU i NJemačka, te da će u tom smjeru razgovarati i sa predstavnicima Međunarodnog monetarnog fonda.
Šmit je kritikovao odluku predsjednika Republike Srpske Milorada Dodika o dodjeli odlikovanja predsjedniku Ruske Federacije Vladimiru Putinu povodom Dana Republike, kao i svečani defile organizovan u istočnom Sarajevu, a rekao je i da bi volio da je ovo sada vrijeme Pedija Ešdauna kada je bila snažnija podrška međunarodne zajednice.
Šef Kluba poslanika SNSD-a u Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine BiH Sanja Vulić izjavila je Srni da je Velika Britanija uvijek bila srbomrzačka i da s toga ne iznenađuje što turista u BiH Kristijan Šmit tamo traži saveznike.
Prema njenim riječima, Šmit u Velikoj Britaniji traži saveznike za dodatne sankcije srpskom narodu i model istrebljenja srpskog naroda u BiH.
“Turista u BiH jedino može pokušavati da perfidnim zahtjevima našteti Republici Srpskoj, ali Republika Srpska i srpski narod jači su od njegovih zlih želja, stoga neka nastavi pričati uz vjetar”, poručila je Vulićeva.
Šmit je juče svjedočio pred Komitetom za spoljne poslove parlamenta Velike Britanije, te je govoreći o sankcionisanju političkih predstavnika iz Republike Srspke rekao da se zalaže za ekonomsko uslovljavanje i da su već na tome radili i EU i Njemačka, te da će u tom smjeru razgovarati i sa predstavnicima MMF-a.
Šmit je kritikovao odluku predsjednika Republike Srpske Milorada Dodika o dodjeli odlikovanja predsjedniku Ruske Federacije Vladimiru Putinu povodom Dana Republike, kao i svečani defile organizovan u Istočnom Sarajevu, a rekao je i da bi volio da je ovo sada vrijeme Pedija Ešdauna kada je bila snažnija podrška međunarodne zajednice.
Američki ambasador u Srbiji Kristofer Hil izjavio da sporazum o Kosovu i Metohiji neće biti lak ni za jednu stranu, kao i da je srpska strana bila konstruktivna.
Hil je na “Tviteru” napisao da je Srbija bila spremna i konstruktivna strana u pregovorima i da se nada da i ostali učesnici pregovora mogu da urade isto.
Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je ranije da su francusko-njemački prijedlog normalizacije odnosa Beograda i Prištine usvojile sve države članice EU, čak i pet zemalja koje nisu priznale samoproglašeno Kosovo.
Odugovlačenje zapadnih zemalja da dostave ključnu vojnu pomoć poput tenkova, omogućilo je ruskim snagama da “povrate inicijativu” u ratu u Ukrajini.
To pokazuje nova analiza Instituta za ratne studije, piše Njuzvik.
U ovih 11 mjeseci, rat u Ukrajini se razvijao u tri faze, a ritam dostave zapadne vojne pomoći snažno je oblikovao njegov tok, objavio je u nedelju Institut za ratne studije (ISW).
Prvi period rata, bio je od početka invazije 24. februara 2022. do 3. jula 2022. godine.
U toj fazi ruske snage su bile u ofanzivi, ali su ukrajinske snage preuzele inicijativu i pokrenule veliku kontraofanzivu u avgustu”.
Iako je Ukrajina do sredine novembra uspela da potisne Ruse iz zapadnog dela Hersonske oblasti, do druge faze rata nije mogla da pokrene novu kontraofanzivu.
Snage Kremlja su tada imale “priliku da povrate inicijativu ako su htele ili da podignu letvicu za neke buduće ukrajinske kontraofanzive čak i ako to ne urade”.
Ali sposobnost Ukrajine da pokrene kontraofanzivu u ovoj trećoj fazi ograničena je nevoljnošću Zapada da Ukrajini pošalje napredne sisteme naoružanja, posebno tenkove, rakete dugog dometa i sisteme protivvazdušne odbrane.
Iako ukrajinska vojska ima nekih unutrašnjih problema, “oružje i zalihe su uvek ključni za planiranje i sprovođenje vojnih kampanja”, navodi ISW.
Kijev zna šta je na kocki
Pošto zemlja nije imala odbrambenu industriju na visokom nivou pre rata, Kijev se u velikoj meri oslanjao na zapadne saveznike za snabdevanje vojske svom opremom potrebnom za odbijanje ruskog napada ili pokretanje sopstvene kontraofanzive.
Zapadna pomoć u prvim mesecima rata bila je ograničena na dopunjavanje ukrajinskih zaliha iz sovjetskog doba, ali su do juna zalihe iz prijateljskih zemalja prestale, kaže ISW. Pošto zapadne zemlje nisu mogle da proizvode oružje iz sovjetskog doba, SAD i Velika Britanija su prešle na slanje zapadnog oružja.
Iako je Kijev do jula dobio značajnu pomoć od SAD u vidu haubica i sistema HIMARS, ukrajinske snage su napredovale mnogo sporije kroz Hersonsku oblast nego kroz Harkov, jer su bile zabrinute da će potrošiti sve oružje koje će im trebati za kontranapad.
Da su zapadne zemlje podržale Ukrajinu tako što su prešle na slanje zapadnih sistema naoružanja već u leto 2022. godine, prema mišljenju istraživačkog centra, Ukrajina bi bila bolje opremljena da nastavi kontraofanzivu nakon zauzimanja Harkova i Hersona.
Slanjem oklopnih vozila, na primer, Kijev bi bio u stanju da “Rusima oduzme mogućnost da pregrupišu svoje snage i pokušaju da povrate inicijativu”.
I SAD i Nemačka najavile su 25. januara da će poslati ograničen broj tenkova M1 “Abrams” i “Leopard 2” u Ukrajinu. Berlin se dugo opirao pozivima da pošalju tenkove i da dozvoli trećim stranama da ih pošalju.
SAD i Nemačka su već poslale oklopne transportere Striker, borbena vozila Bredli i borbena vozila pešadije Marder, pre nego što je Velika Britanija rekla da će poslati svoje glavne borbene tenkove “Challenger 2” u Kijev.
Američki predsednik Džozef Bajden izjavio je da Vašington neće slati borbene avione F16 Ukrajini, javio je Rojters.
Prošle nedelje, zapadni mediji su objavili da grupa vojnih zvaničnika “u tišini” nagovara Pentagon da pošalje avione F16 Kijevu.
Sinoć se o ovom pitanu oglasio i predsednik Francuske Emanuel Makron, koji nije isključio mogućnost da Pariz pošalje Kijevu borbene avione, ali uz određene uslove.
SAD će za nekoliko nedelja poslati Ukrajini tenkove tipa “M1 Abrams”.
Poznati ekonomista Džefri Saks rekao je da je rat u Ukrajini počeo pre osam godina te da ovo nije prva godina rata, već deveta, kao i da sve više eskalira.
“U međuvremenu, papa Franja je već ocenio da je ratom u Ukrajini započeo svetski rat. Imamo sada rat u Ukrajini, Izrael bombarduje Iran, Amerika i Kina su na ivici direktne konfrontacije povodom Tajvana. Ovo su zaista opasna vremena”, rekao je Saks za beogradsku Politiku.
Ako sve to eskalira, kako ističe, mi već sada flertujemo sa trećim svetskim ratom. On podseća da Pentagon već upozorava Vašington da je mogućnost nuklearnog rata realna.
Saks veruje da postoji način izlaska iz krize i da to podrazumeva da SAD promene svoju spoljnu politiku, kao i da oko 150 zemalja u svetu koje nisu u NATO i nisu saveznici SAD, ne računajući Rusiju, dignu glas u Generalnoj skupštini UN i zatraže momentalni prekid vatre i početak mirovnih pregovora.
Prema proceni Saksa, mirovna uloga velikih neutralnih država kao što su Argentina, Brazil, Kina, Indonezija, Indija, Turska i Australija, mogla bi da bude odlučujuća, jer su one članice BRIKS-a, koji održava, kako je rekao, fundamentalni fenomen – da je doba zapadne dominacije svetom završeno.
“Indija i Kina zbirno imaju 2,8 milijardi stanovnika, odnosno 36 odsto svetske populacije. BRIKS predstavlja i veći deo proizvodnje od G7, ima veću kupovnu moć stanovništva. To je najveća geopolitička promena koja se dešava pred našim očima, a u nekim delovima američkih političkih resora toga još nisu svesni”, ocenio je Saks.
Na pitanje kakva bi mogla da bude dalja geopolitička sudbina manjih, neutralnih država, kao i Srbije, zbog rata u Ukrajini, Saks je rekao da bi voleo da Indija, Brazil i druge zemlje kojima se “ne mogu tek tako uvrtati ruke”, pokrenu akciju da smesta počnu mirovni pregovori i da se rat što pre završi. “I tu dolazi do značaja grupacije G20 za proces koji nazivam promenom strukture sveta. Oni su složno za mirovne pregovore i prekid rata u Ukrajini”, istakao je Saks.
Komentarišući mogućnost “podele sveta na G2” odnosno Ameriku i Kinu, Saks je kazao da je to iluzija te da SAD danas više ne upravljaju svetom, a to ne može ni Kina, odnosno nijedna država ne može da upravlja svetom.
Saks navodi da je realnost da je svet sada multipolaran, ali da za to nema političkog priznanja, kao ni stavova koji treba da podrže siguran multipolarni svet. “Kina će nadalje biti veoma uticajna, SAD će naravno ostati uticajna. Ipak, Kina ima brojne domaće razloge za zabrinutost, na primer – osetan pad demografskog rasta. Kina ima važnijih briga od toga da li će preuzeti ‘vodjstvo’ nad svetom. Trebalo bi da imamo medjunarodni poredak zasnovan na medjunarodnom pravu i povelji UN”, zaključio je Saks.