VRBAS Media

Autor: INFO

  • I nakon 27 godina različito tumačenje u Sarajevu i Banjaluci

    I nakon 27 godina različito tumačenje u Sarajevu i Banjaluci

    Na današnji dan, prije 27 godina, u američkoj vojnoj bazi Rajt Peterson u Dejtonu parafiran je Opšti okvirni sporazum za mir u BiH. I od tog dana traju različita tumačenja i „čitanja“ Dejtonskog sporazuma.

    Savremenici se sjećaju da je, nakon njegovog potpisivanja, u tadašnjem političkom vrhu Republike Srpske bio prisutan jak otpor prema Dejtonskom sporazumu, što je izazvalo oštre reakcije iz Sarajeva.

    Lideri tada vladajućeg SDS, predvođeni Momčilom Krajišnikom, ubjeđivali su narod u Srpskoj da Bosna i Hercegovina nije prava država nego „privremeno rješenje“, a da su zajedničke institucije poput Predsjedništva i Savjeta ministara BiH samo „tanki krov“.

    “Privremeno rješenje”
    Poruka je bila da će se Republika Srpska, koliko sutra, osamostaliti, samo dok se riješe tog „tankog krova“.

    Istovremeno, lideri SDA su slali uvijene ili direktne poruke da je Republika Srpska privremeno dejtonsko rješenje.

    U svakom slučaju, umnogome nedorečeni dokument svi su „priznavali“, ali su i, svako iz svojih razloga, držali „šipak iza leđa“, vjerujući da će preveslati „drugu stranu“.

    I danas nema saglasnosti o međunarodnom aktu koji je Bosni i Hercegovini donio mir, ali joj i nametnuo ustav.

    Akademik Vojislav Maksimović, koji je u vrijeme potpisivanja Dejtona bio poslanik SDS u Narodnoj Skupštini RS, priznaje da mirovni sporazum u početku nije bio rado prihvaćen među Srbima, jer su ostali bez znatnog dijela teritorije, posebno oko Sarajeva. Sjeća se da je zbog karti nacrtanih u Dejtonu i sam morao napustiti svoje ognjište nedaleko od Foče.

    Smireno rasuđivanje
    Danas, sa vremenske distance, 27 godina o Dejtonskom mirovnom sporazumu, kako kaže, smireno rasuđuje.

    – Ne treba ga ni hvaliti, a ni kuditi. Ne možemo ga se odreći, a to nije ni potrebno – rekao je Maksimović za Srnu povodom 27 godina od parafiranja Dejtonskog mirovnog sporazuma.

    Istina, Srbi u BiH se danas ne odriču Dejtonskog mirovnog sporazuma. Naprotiv, zvanična politika Republike Srpske je njegovo dosljedno poštovanje, što su svojim izjavama ovih dana potvrdili svi vodeći političari u RS.Ali, iz Sarajeva stižu sve glasnije poruke da se Dejtona ne treba „držati kao pijan plota“, uz zalaganje za jačanje centralnih institucija.

    Politički analitičar Vlade Simović izjavio je da se Republika Srpska pokazala kao najdosljedniji čuvar Dejtonskog sporazuma, iako joj se često „spočitava antidejtonsko djelovanje“.

    – To je velika laž na koju su nasjele brojne evropske elite i zato i donose skandalozne deklaracije. Srpska ništa drugo i ne radi već poštuje Dejtonski sporazum i zalaže se da ga poštuju i drugi – naglasio je Simović.

    Hibridna država
    Prema njegovim riječima, ono što imamo danas u BiH je hibrid koji u ogromnoj mjeri odudara od izvornog Dejtonskog sporazuma.

    On je podsjetio da je zbog stranog intervencionizma, odnosno izmjena Ustava BiH i nametanja zakona, što su radili visoki predstavnici u BiH, a posebno Volfgang Petrič, onemogućeno stvaranje normalnog i funkcionalnog sistema, koji počiva na Dejtonskom sporazumu.

    Zbog toga je, kako naglašava, BiH danas postala “apsolutno nemoguća država”.

    Da je u posljednjih 27 godina vršen snažan pritisak na promjenu Dejtonskog mirovnog sporazuma smatra i diplomata Zdravko Begović.

    – Eklatantan primjer te presije je osnivanje Suda i Tužilaštva BiH, što je momenat koji je opredijelio dalji pravac političkih kretanja u BiH – ocijenio je Begović.

    Dodao je da odnos entiteta u BiH prema Dejtonskom sporazumu možda najbolje određuje činjenica da je datum njegovog potpisivanja u Republici Srpskoj državni praznik, a u Federaciji BiH uobičajeni radni dan.

    Razgradnja Ustava
    Da je Dejtonski mirovni sporazum, posebno njegov sastavni dio Ustav BiH, i danas, 27 godina kasnije, jedini mogući normativni okvir za zajednički život u BiH, smatra i profesor ustavnog prava Siniša Karan.

    Karan u svom autorskom tekstu za Srnu ističe da je nakon donošenja Dejtonskog sporazuma dio međunarodne zajednice, prvo preko visokog predstavnika, a kasnije i Ustavnog suda BiH, ušao u fazu razgradnje Ustava BiH bez njegove formalne promjene.

    – Teza da je Ustav razlog neuspješne države je maska iza koje se krije prevashodno politika bošnjačke političke elite za apsolutnom dominacijom i svojatanjem BiH. Vašingtonskim sporazumom su “riješili” hrvatsko pitanje, a negacijom Dejtonskog sporazuma “riješili” bi i srpsko – kategoričan je Karan.

    I dok su se političari i analitičari iz Republike Srpske ovih dana utrkivali da iskažu svoj manje-više unison stav o Dejtonu, iz Federacije BiH – ni slova.

    Ali, i ćutanje je znak da i danas, 27 godina nakon okončanja rata, svako tumači Dejtonski sporazum na svoj način i prema svojim političkim ciljevima.

  • “Zelenskom treba suditi”

    Kijevski režim zaslužuje najsuroviju kaznu za svoja zverstva, a Volodimiru Zelenskom treba suditi, izjavio je predsednik Državne dume Rusije Vjačeslav Volodin. Volodin je komentarisao snimak streljanja ruskih vojnika na Telegramu porukom: “Tako se ponašaju fašisti. Kijevski režim zaslužuje najsuroviju kaznu za svoja zverstva. Šefovi evropskih država do danas nisu osudili te zločine”.

    Prema njegovim rečima, takvo isto ćutanje tridesetih godina prošlog veka dovelo je do stvaranja fašističke države i Drugog svetskog rata.

    “Zemlje koje sarađuju s kijevskim režimom treba da shvate da podržavaju nacističku državu, sadiste kojima su ruke u krvi do lakata. Zelenskom treba suditi. On treba da se pojavi pred tribunalom”, rekao je Volodin.

    Ministarstvo odbrane Rusije je ranije saopštilo da je ukrajinska vojska namerno ubila 10 zarobljenih ruskih vojnika.

    Video snimak na kojem ukrajinski vojnici streljaju ruske vojnike koji su se predali i leže na zemlji pojavio se u petak na internetu. Prema informacijama predsednika Suda za ljudska prava Valerija Fadejeva, zločin se dogodio u Makejevki.

    On je dodao da će Sud za ljudska prava video snimak uputiti upravi vrhovnog komesara Ujedinjenih nacija za ljudska prava, OEBS-u, Savetu Evrope, organizaciji “Amnesti internešenel“, Međunarodnom komitetu Crvenog krsta i drugim organizacijama. Istražni komitet Rusije pokrenuo je istragu o tom zločinu.

  • Ukrajina u strahu od oružja koje stiže Rusima

    Ukrajina u strahu od oružja koje stiže Rusima

    Portparol Oružanih snaga Ukrajine rekao je da Rusija neće moći brzo da uspostavi proizvodne pogone za proizvodnju bespilotnih letelica iranskog dizajna.

    Komentarišući mogućnost da bi Iran mogao da preda rakete Rusiji, portparol je rekao da se moraju “pripremiti za sve izazove”.

    “Ovo zavisi od mnogo faktora, pre svega od želje zemalja da se uključe u priču o proizvodnji bespilotnih letelica u Rusiji. Naravno, to će trajati mnogo duže od nekoliko nedelja ili čak meseci, neće se dogoditi brzo“, rekao je Jurij Ihnat, portparol ukrajinske vojske, za Ukrinform.

    On napominje da je rat u fazi kada su dronovi sve važniji.

    “Rat je ušao u fazu u kojoj se sve više dronova materijalizuje, oni su pretnja od koje moramo da se zaštitimo, ali takođe moramo da povećamo sopstvene zalihe takvih dronova, takve leteće municije koja može da pogodi neprijatelja izvan linije fronta”, dodao je on.

    Ihnat je rekao da Rusija proizvodi sopstvene bespilotne letelice, kako za napad tako i za izviđanje.

    “Nadamo se da Rusija neće dobiti te rakete“
    On je dodao da bi Iran možda želeo da izbegne dodatne sankcije koje bi bile uvedene ako preda svoje nacrte bespilotnih letelica Rusiji.

    Na pitanje da li će Iran isporučiti rakete Rusiji, portparol ukrajinske vojske je rekao da su određeni diplomatski faktori možda usporili proces, ali je dodao da Ukrajina treba da bude spremna za sve izazove.

    “Možda su neki diplomatski resursi i pregovori već počeli, neke zemlje bi mogle da se izjasne o tome. Nadajmo se da teroristi neće dobiti te rakete, što će donekle ublažiti napad. Ostaje nam da se nadamo, a u međuvremenu moramo se pripremiti za sve izazove“.

    Vašington post je ranije objavio da su se Iran i Rusija dogovorili o planu sklapanja dronova iranskog dizajna na ruskom tlu.

  • Njujork tajms potvrdio da Rusi govore istinu

    Njujork tajms potvrdio da Rusi govore istinu

    Američki list “Njujork Tajms” naveo je da je autentičan snimak na kome se vidi kako ukrajinska vojska ubija zarobljene ruske vojnike.

    Kako navodi ovaj list, vojnici su ubijeni izbliza.

    “Raša tudej” navodi da se na snimku vide događaji koji su se dogodili u selu Makejevka u Lugansku sredinom novembra. Podsećanja radi, zvanični Kremlj optužio je Kijev da je ukrajinska vojska pogubila nekoliko ruskih vojnika.

    “Video snimci, čiju smo verodostojnost utvrdili, predstavljaju retku priliku da vidimo neki od užasnih situacija u rat, ali ne prikazuju zašto su ruski vojnici ubijeni”, naveo je Njujork Tajms”.

    List je dodao da i dalje “ostaje misterija” to šta se zapravo dogodilo sa vojnicima.

    Međutim, “Njujork Tajms” ističe da je, sudeći po snimku”, “najmanje 11 Rusa ubijeno izbliza pošto je jedan od njihovih saboraca otvorio vatru na ukrajinske vojnike, koji su stajali u blizini”.

    Podsećanja radi, Ukrajina je ranije saopštila da proverava verodostojnost snimka.

    “Pre pokretanja istrage mora postojati temelj za to. Upravo utvrđujemo da li su li ovi video zapisi lažni”, rekao je tada portparol glavnog štaba Bogdan Senik.

  • Nema dogovora u Briselu

    Nema dogovora u Briselu

    Predsednik Aleksandar Vučić razgovara danas u Briselu, u okviru dijaloga sa Prištinom, o krizi na Kosovu i Metohiji.

    Međutim, kako javljaju beogradski mediji, Srbiji je jutros u Briselu, na sastanku koje je Evropska unija sazvala sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i prištinskim premijerom Aljbinom Kurtijem, ponuđeno rešenje koje je ponižavajuće za Srbiju.

    Rešenje koje je ponuđeno trebalo bi da derogira Briselski sporazum, što Srbija, kako kaže izvor “Blica”, nije mogla da prihvati.

    “Po svemu sudeći, očekuju nas teški i neizvesni dani, posebno na severu Kosova i Metohije”, kaže izvor lista.

    Kako “Blic” saznaje, predsednik Vučić će se najverovatnije večeras obratiti građanima.

    Podsećanja radi, sastanak predsednika Srbije Aleksandra Vučića sa visokim predstavnikom za spoljnu politiku Žozepom Boreljom i sa specijalnim predstavnikom EU Miroslavom Lajčakom počeo je u devet sati u Briselu.U.

    Borelj je prethodno od osam sati imao odvojeni sastanak sa premijerom privremenih prišitnskih insitucija Aljbinom Kurtijem.

    Hitan sastanak u okviru dijaloga Beograda i Prištine održava se na poziv Borelja, a u fokusu je pronalaženje izlaza iz aktuelne krize na KiM

    Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku Žozep Borelj najavio je ranije da će od osam sati početi sastanci, najpre odvojeno, sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i premijerom privremenih prištinskih institucija Aljbinom Kurtijem. Potom će uslediti zajednički sastanak sa dvojicom lidera, saopštila je Služba za spoljne poslove EU.

    U fokusu dijaloga, koji će se održati uz podršku specijalnog predstavnika EU Miroslava Lajčaka, prema najavi iz Brisela, biće izbegavanje dalje eskalacije i tenzija na terenu, sa akcentom na registarskim tablicama i povratku Srba u institucije.

    Potrebno je prestati sa stalnim kriznim menadžmentom i napredovati ka normalizaciji odnosa, poručio je sinoć šef diplomatije EU.

    Predsednik Vučić, međutim, nije optimista i ne misli da će doći do nekog dogovora u Briselu. Situaciju na Kosovu i Metohiji ocenio je kao najtežu u poslednjih 10 godina i napomenuo da problem nije samo u tablicama.

    Ipak, ne želi nekome da omogući da kaže da Srbija nije htela da učestvuje u razgovorima. Nada se da neće doći do sukoba u južnoj pokrajini, ističući da mir zavisi jedino od međunarodne zajednice i od toga da li će izvršiti pritisak na Prištinu.

    Na moguću eskalaciju upozorio je i Borelj, koji je poručio da rok koji je postavila Priština ne sme da se dočeka bez dogovora “ili ćemo biti na ivici veoma opasne situacije”.

    Tenzije na Kosovu i Metohiji pojačane su zbog najave Prištine da će sutra početi da novčano kažnjava vlasnike vozila sa srpskim registarskim oznakama, uprkos apelima iz Sjedinjenih Američkih Država i Evropske unije, koje su Kurtiju uputile više poziva da odloži primenu odluke o tablicama, ali i da poštuje Briselski sporazum.

    Srbi na severu ne žele da menjaju srpske tablice akronima gradova na Kosovu i Metohiji, jer im je kažu, to jedna od poslednjih veza sa centralnom Srbijom.

    Zato su, ali i zbog odbijanja Prištine da sprovede Briselski sporazum i formira Zajednicu srpskih opština, pre dve nedelje napustili institucije u Prištini i na severu Kosova i Metohije, uključujući i više od 500 policajaca.

    Patrole Euleksa su od tada na ulicama na severu, a prethodnih dana su pojačane.

  • Zelenski: Ruske snage izvele skoro 400 artiljerijskih udara

    Zelenski: Ruske snage izvele skoro 400 artiljerijskih udara

    Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski rekao je da su ruske snage u toku današnjeg dana izvele skoro 400 artiljerijskih udara u istočnim regionima Ukrajine.

    “Najžešće borbe, kao i ranije, vode se u regionu Donjecka. Iako je danas bilo manje napada zbog pogoršanja vremena, obim ruskog granatiranja je nažalost i dalje izuzetno velik”, rekao je Zelenski, prenosi Rojters.

    Zelenski je, u redovnom video obraćanju, istakao da ukrajinska vojska polako napreduje na teritoriji Luganske oblasti.

    Ukrajinski predsjednik je rekao da snage pod kontrolom Kijeva “dosljedno i veoma proračunato uništavaju potencijal okupatora” na jugu zemlje, ali nije iznio detalje.

    Ukrajina je u subotu saopštila da je oko 60 ruskih vojnika poginulo u artiljerijskom napadu na jugu zemlje, dodaje Rojters.

  • U Srpskoj zasijano više pšenice nego u Federaciji

    U Srpskoj zasijano više pšenice nego u Federaciji

    Sjetva pšenice u BiH je završena prije nekoliko dana, a u Srpskoj su, prema riječima poljoprivrednika, zasijane do sada najveće površine, ali i po najvećim cijenama koje su ikad zabilježene.

    Stojan Marinković, predsjednik Saveza udruženja poljoprivrednih proizvođača Republike Srpske, rekao je za “Nezavisne novine” da je ove godine u Srpskoj posijano više pšenice nego što je planirano.

    “Prema informacijama kojima raspolažemo mi u Savezu, ove godine je posijano više pšenice nego prethodnih godina”, rekao je Marinković, dodajući da je ovogodišnja sjetva bila najskuplja do sada.

    “S obzirom na visoke cijene goriva, sjemena, kao i repromaterijala, dolazimo do zaključka da je ovogodišnja sjetva bila veoma skupa”, rekao je Marinković.

    Kako je dodao, poljoprivrednici očekuju subvencije od Ministarstva poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva RS od 500 KM, kao i dodatne subvencije koje će biti definisane novim pravilnikom.

    “Ovogodišnji agrarni budžet je oko 180 miliona KM, što znači da će on pomoći poljoprivrednicima da na kraju ipak ostvarimo neku dobit”, rekao je Marinković.

    Kako ističe, ove godine je sjetva bila skuplja od 25 do 30 odsto.

    “Vidjećemo kako će se kretati tržište pšenice u narednom periodu, te ćemo u skladu s tim apelovati na resorno ministarstvo ako bude bilo potrebe”, rekao je Marinković.

    Enes Hasanović, sekretar Udruženja poljoprivrednika FBiH Tuzlanskog kantona, rekao je za “Nezavisne novine” da je u Federaciji situacija totalno obrnuta, odnosno da je na ovom području posijano daleko manje pšenice nego prethodnih godina.

    “Mislim da nikad manje nije posijano, jer ljudi nisu mogli da finansiraju sjetvu koja je bila enormno skupa”, rekao je Hasanović.

    Prema njegovim riječima, visoke cijena goriva, kao i visoke cijene pšenice od jedne marke po kilogramu su glavni razlozi za ovako lošu sjetvu.

    “U odnosu na prethodnu godinu sjetva je manja za 50 odsto”, rekao je Hasanović.

    Kako je dodao, poljoprivrednici u Srpskoj su u mnogo boljem položaju nego poljoprivrednici u Federaciji.

    “Treba biti realan i reći istinu, a istina je da u Republici Srpskoj poljoprivrednici imaju podsticaje, dok kod nas toga nema”, rekao je Hasanović i dodao da su pojedini poljoprivrednici iz bojkota prema vlasti odlučili da ove godine ne siju pšenicu.

    Kako je rekao Hasanović, on se, ipak, odlučio na sjetvu kukuruza jer je isplatnija.

    “Planiram sjetvu sedam hektara kukuruza jer je isplatnija nego sjetva pšenice i bolje uspijeva u našim krajevima”, rekao je Hasanović.

  • Žena preminula nakon skoka s mosta u nabujalu rijeku Bosnu

    Žena preminula nakon skoka s mosta u nabujalu rijeku Bosnu

    Ženska osoba koja je jutros skočila s mosta Duga u Zavidovićima u nabujalu rijeku Bosnu preminula je iako je reakcijom spasilačke službe ubrzo izvučena na obalu.

    Glasnogovornik Ministarstva unutrašnjih poslova Zeničko-dobojskog kantona Elvedin Fišek za Klix.ba je kazao da je žena inicijala S. A. (56) skočila s mosta, ali da je nakon izvlačenja na obalu mrtvozornik konstatovao smrt.

    U akciji izvlačenja tijela S.A. učestvovali su i spasioci SNIK Atom koji su ušli u rijeku i pratili tijelo do lokacije gdje je bilo moguće izaći na obalu.
    Nakon toga su dalje aktivnosti poduzeli vatrogasci, policija, Hitna pomoć i dežurni kantonalni tužilac.

  • Tragičan kraj potrage: Pronađeno tijelo djeteta koje je upalo u nabujalu rijeku

    Tragičan kraj potrage: Pronađeno tijelo djeteta koje je upalo u nabujalu rijeku

    Pronađeno je tijelo dvogodišnjeg djeteta koje je ranije danas upalo u rijeku kod Tutina, rečeno je Tanjugu iz Policijske uprave Novi Pazar.

    Navode da je dijete živjelo u blizini rijeke Vidrenjak i da se pretpostavlja da je zbog nepažnje upalo u rijeku kada su roditelji prišli kako bi vidjeli nabujalu rijeku.

    Viši javni tužilac naredio je obdukciju, dodaju iz PU Novi Pazar.

  • Ukrajina odbacila optužbe Rusije o pogubljenju ruskih zatvorenika

    Ukrajina odbacila optužbe Rusije o pogubljenju ruskih zatvorenika

    Ukrajinski zvaničnik za ljudska prava odbacio je optužbe Moskve o slučaju pogubljenja ruskih ratnih zarobljenika, tvrdeći da su se u snimljenom incidentu ukrajinski vojnici branili od Rusa, koji su se pretvarali da se predaju.
    Ombudsman Dmitro Lubinec rekao je da video snimci koje je Moskva predstavila kao dokaz da je Kijev pogubio ruske ratne zarobljenike, zapravo pokazuju da su ruski vojnici „koristeći lažnu predaju“ „počinili ratni zločin otvarajući vatru na ukrajinske oružane snage“.

    Ruski vojnici poginuli su u tom incidentu i „zbog toga se ne mogu smatrati ratnim zarobljenicima“, dodao je Lubinec na Telegramu.

    Ruske vlasti su u petak optužile Ukrajinu da je pogubila više od deset njenih vojnika koji su položili oružje. Vlasti su ocijenile da je to „ratni zločin“ na osnovu video snimaka postavljenih na društvenim mrežama.

    AFP je naveo da nije mogao da provjeri autentičnost video snimaka iz nezavisnih izvora.