VRBAS Media

Autor: INFO

  • Linta apeluje da Zagreb zaustavi prodaju otete srpske zemlje

    Linta apeluje da Zagreb zaustavi prodaju otete srpske zemlje

    Predsjednik Saveza Srba iz regiona Miodrag Linta pozvao je Ministarstvo spoljnih poslova Srbije da uputi pismo zvaničnom Zagrebu i da traži da se zaustavi prodaja nepravedno otete zemlje prognanim Srbima sa područja Benkovca.

    Povodom objave prijedloga programa raspolaganja poljoprivrednim zemljištem u vlasništvu Hrvatske za područje grada Benkovca koji su Srbi uživali i koristili dugo godina prije rata, Linta je poručio da je potpuno jasno da grad Benkovac na ovaj način oteto poljoprivredno zemljište Srbima namjerava da proda drugim licima i na taj način cementira etničko čišćenje srpskog naroda.

    – Navedeno poljoprivredno zemljište se u zemljišnim knjigama vodilo kao opštenarodna imovina, ali su katastarski vlasnici bili Srbi – pojasnio je Linta, saopšteno je iz Saveza Srba iz regiona.

    On je ukazao da u Hrvatskoj više od 25 godina traje proces otimanja srpskog zemljišta, i to pod licemjernom parolom “sređivanja zemljišnih knjiga”.

    – Republika Hrvatska se od 1997. godine, nakon donošenja antisrpskog Zakona o vlasništvu, uknjižila kao vlasnik na više od 800.000 katastarskih čestica čiji su posjednici, odnosno katastarski vlasnici do 1995. godine bili prognani Srbi i namjerava da se uknjiži i na preostalih 700.000 katastarskih čestica čiji su posjednici, odnosno katastarski vlasnici, takođe, prognani Srbi – rekao je Linta.

    Povodom objave prijedloga programa raspolaganja poljoprivrednim zemljištem u vlasništvu Hrvatske za područje grada Benkovca koji su Srbi uživali i koristili dugo godina prije rata, Linta je poručio da je potpuno jasno da grad Benkovac na ovaj način oteto poljoprivredno zemljište Srbima namjerava da proda drugim licima i na taj način cementira etničko čišćenje srpskog naroda.

    – Navedeno poljoprivredno zemljište se u zemljišnim knjigama vodilo kao opštenarodna imovina, ali su katastarski vlasnici bili Srbi – pojasnio je Linta, saopšteno je iz Saveza Srba iz regiona.

    On je ukazao da u Hrvatskoj više od 25 godina traje proces otimanja srpskog zemljišta, i to pod licemjernom parolom “sređivanja zemljišnih knjiga”.

    – Republika Hrvatska se od 1997. godine, nakon donošenja antisrpskog Zakona o vlasništvu, uknjižila kao vlasnik na više od 800.000 katastarskih čestica čiji su posjednici, odnosno katastarski vlasnici do 1995. godine bili prognani Srbi i namjerava da se uknjiži i na preostalih 700.000 katastarskih čestica čiji su posjednici, odnosno katastarski vlasnici, takođe, prognani Srbi – rekao je Linta.

    On je dodao da su, nakon što se država Hrvatska uknjižila kao vlasnik otete srpske zemlje opštinske i gradske vlasti dobile nalog da je prodaju drugim licima.

    Linta je naveo da se Srbi lažno optužuju da su krivi za svoje sadašnje stanje jer nisu sredili vlasničke papire dok ni u samom Zagrebu u proteklih više decenija nije sprovedeno knjiženje vlasništva.

    – Postoje mnogi slučajevi da su fizička lica otkupila stanove u Zagrebu, a posjeduju samo kupoprodajne ugovore jer je u zemljišnim knjigama na mjestu njihove zgrade ucrtana livada. Kakve bi reakcije bile kada bi se na stanove tih ljudi uknjižila država kao vlasnik? Apsolutno je jasno da bi izbio javni skandal – rekao je Linta.

    Eparhija dalmatinska je informisala javnost da je grad Benkovac objavio prijedlog programa raspolaganja poljoprivrednim zemljištem u vlasništvu Hrvatske za područje tog grada kojim se pokušava oduzeti imovima svima koji su je koristili, a vodila se kao opštenarodna imovina, te će ona biti data ili prodata drugima.

    Objava programa završava se u srijedu, 1. marta, do kada je moguće i uložiti prigovor na izloženi program na propisanom formularu.

    Svi Srbi mogu dobiti sve potrebne informacije o predloženom programu i svu pomoć u ulaganju prigovora od pravnika Srpskog narodnog vijeća, 27. i 28. i 1. marta od 9.00 do 16.00 časova u prostorijama Crkvene opštine u Benkovcu.

  • “Ukrajina treba da bude spremna na najgore, čak i na teritorijalne ustupke”

    “Ukrajina treba da bude spremna na najgore, čak i na teritorijalne ustupke”

    Novi češki predsednik Petr Pavel rekao je Ukrajina treba da bude spremna na najgore, čak i na teritorijalne ustupke.

    “Lako je drugima da kažu Ukrajincima da se bore do poslednje kapi krvi. Lako je, ali to je vaša krv, a ne naša“, izjavio je Pavel.

    Bivši general NATO je rekao da je ogromna većina zapadnih lidera prilično optimistična u pogledu izgleda Ukrajine u ratu protiv Rusije.

    Ali je takođe upozorio da treba biti spreman za najgore scenarije.

    “Bio sam donekle iznenađen snagom otpora koji su Ukrajinci pružili agresoru. Pre svega, nisam ni slutio da Rusija može da napadne, jer su sve analize ukazivale da to ne bi bilo u njenom nacionalnom interesu. U izvesnoj meri sam bio iznenađen snagom otpora koji su Ukrajinci pružili agresoru. Pre svega, nisam imao pojma da Rusija može da napadne, jer su sve analize ukazivale na to da to nije u njenom nacionalnom interesu”, rekao je on.

    “U stvari, to je najgora moguća odluka predsednika Putina sa tog aspekta, ali on je očigledno mislio drugačije. Verovatno je očekivao da ukrajinska strana neće biti tako jaka i odlučna i da Zapad neće biti jedinstven u svom odgovoru. On je sigurno mislio da je ruska vojska najbolja i najbolje opremljena na svetu“, rekao je Pavel i dodao da ne razume rusku odluku da pokrene invaziju.

    Na pitanje da li će Zapad zaista podržavati Ukrajinu koliko god treba, iako bi rat mogao dugo da traje, Pavel kaže da se treba nadati najboljem, ali biti spreman na najgore.

    “To ne znači da treba da dajemo prednost crnim scenarijima, ali moramo priznati da se rat možda neće završiti ove godine, da može da preraste u zamrznuti konflikt ili drugu vrstu sukoba na različitim nivoima. Treba da budemo spremni za to“, kaže Pavel.

  • Medvedev : Apokalipsa. Kolaps

    Medvedev : Apokalipsa. Kolaps

    Bivši ruski predsednik Dmitrij Medvedev izjavio da se zbog kontinuiranog snabdevanja Kijeva oružjem rizikuje nuklearna katastrofa.

    “Naravno, upumpavanje oružja može da se nastavi… i sprečiti bilo kakva mogućnost oživljavanja pregovora”, rekao je Medvedev za rusku “Izvestju”, a prenosi Index.hr.

    “Naši neprijatelji upravo to rade, ne želeći da shvatie da će njihovi ciljevi sigurno dovesti do totalnog fijaska. Gubitak za sve. Kolaps. Apokalipsa. Gde vekovima zaboravljate na svoj bivši život, sve dok ruševine ne prestanu da emituju zračenje”, naveo je Medvedev, koji je sada na funkciji zamenika predsednika ruskog Saveta za nacionalnu bezbednost. Mediji prenose i da ovaj, najnoviji komentar bliskog saraqdnika Vladimira Putina, zapravo samo slede prošlonedeljno nuklearno upozorenje ruskog predsednika i nedeljne izjave o tome da se suočavanje Moskve sa zapadom smatra egzistencijalnom borbom za opstanak Rusije i ruskog naroda.

  • Japan kupuje 400 raketa tomahavk od SAD

    Japan kupuje 400 raketa tomahavk od SAD

    Japanski premijer Fumio Kišida potvrdio je danas na zasedanju budžetskog komiteta da zvanični Tokio planira da kupi 400 američkih krstarećih raketa “tomahavk”.

    Tokom zasedanja, ministar odbrane Japana Jasukazu Hamada potvrdio je da se razmatra takva nabavka kako bi se ojačali odbrambeni kapaciteti zemlje, prenosi Teletrejder.

    Hamada je prošle nedelje najavio da će se ta nabavka sprovesti u fiskalnoj 2023. godini.

    Plan je objavljen usred rastuće zabrinutosti zbog nedavnih raketnih testova Severne Koreje.

  • Zelenski: Znam ko će da ubije Putina

    Zelenski: Znam ko će da ubije Putina

    U dokumentarcu novinara Dmitra Komarova pod nazivom “Godina” iznesena je tvrdnja da je izvesno ko će ubiti ruskog predsednika Vladimira Putina.

    “Znam ko će da ubije Putina. Putina će na kraju ubiti nekoga iz najužeg kruga bliskih savetnika”, rekao je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski.

    Dokumentarni film objavljen je u petak, na godišnjicu rata u Ukrajini i može se videti na You Tube kanalu “Svit navyvorit”.

    Ukrajinski predsednik predviđa da će u jednom trenutku doći do “krhkosti” u Putinovom vođstvu, koja će podstaći saveznike ruskog predsednika da se okrenu protiv njega.

    “Tada će mesožderi pojesti mesoždera. Ovo je veoma važno i trebaće im razlog da to opravdaju. Setiće se reči Komarova, Zelenskog… Setiće se naših reči. Naći će način da ubiju obojicu. Hoće li uspeti? Da. Kada ne znam”, rekao je Zelenski.

    U istom dokumentarcu, Zelenski je pokazao javnost gde živi i spava od početka rata24. februara prošle godine, omogućavajući televizijskim kamerama da uđu u improvizovani smeštaj sa krevetom za jednu osobu, stolom, televizorom i ormarom.

    Zelenski je ranije u intervjuu za nemački Špigl rekao da se Putin ponaša kao Hitler i da mu Ukrajina, ali i druge zemlje, neće oprostiti zločine koje je počinio.

    Iako Putin ima uski krug saradnika, poslednjih meseci informacije o navodnim frustracijama pojavile su se među svojim saradnicima, uglavnom zbog velikih ruskih gubitaka na bojnom polju i sporog napredovanja ruske vojske na bojnom polju. Nedavno je došlo do rascepa između grupe Vagner Jevgenija Prigožina i ruske vojske, nakon što su obe strane krive za vojne neuspehe na istoku Ukrajine.

    U decembru je Vašington Post objavio da su najbliži saveznici ruskog predsednika sve više frustrirani njime, spekulišući da nemaju pojma šta radi i nema čvrst plan za napredak u Ukrajini.

  • EU uvodi velike promjene

    EU uvodi velike promjene

    Ministri energetike zemalja Evropske unije sastaće se danas u Briselu kako bi razgovarali o predstojećim reformama na tržištu energetike, preneo je Rojters.

    Brisel je spreman da predloži rekonstrukciju tržišta sledećeg meseca, ali zemlje evropskog bloka već su podeljene oko toga kako “popraviti” energetski sistem – ili da li je uopšte potrebno popraviti ga.

    Evropska komisija je prošle godine obećala da će reformisati pravila na tržištu električne energije, posle rekordno visokih cena gasa, što je dovelo je do skoka cena struje za evropske kompanije i građane. Cilj je reforma tržišta električne energije, kako bi se zaštitili računi potrošača za energiju usled kratkoročnih promena u cenama fosilnih goriva, i pobrinuti se da u Evropi raste udeo jeftine obnovljive električne energije, koja može da se snizi dodatno.

    Međutim, zemlje članice EU se dosad nisu slagale kako bi reforme trebalo da se odvijaju. Španija, Grčka i Francuska su među onima koje traže korenite reforme.

    U dokumentu podeljenom sa zemljama EU, u čiji je uvid imao Rojters, Španija smatra da reforme treba da pomognu državnim regulatornim telima da potpišu više dugoročnih ugovora sa proizvođačima struje za plaćanje fiksne cene za struju. Proizvođači nuklearne i obnovljive energije bi po stabilnim cenama dobile od vlade “ugovor zbog posebnosti”, kako bi proizvodile struju decenijama.

    Francuska predlaže da se sa energetskim kompanijama potpišu dugoročni ugovori sa fiksnom cenom. Nemačka, Danska, Letonija i još četiri zemlje se protive korenitim reformama i upozorile su EU protiv reforme “kriznog modela”, vrlo složenog sistema kojem su bile potrebne decenije da se razvije. Oni smatraju da postojeće energetsko tržište unutar EU funkcioniše dobro i godinama su držali niske cene struje, uz pomoć obnovljivih izvora energija i izbegavale su nestašicu u snabdevanju struje. Te zemlje podržavaju samo ograničene promene, kao što je omogućavanje potrošačima da lakše biraju između fluktuirajućih i fiksnih cena. Zvaničnici EU kažu da izgleda da Brisel sada “naginje” više ka umerenim promenama.

  • Vojska spremna – invazija

    Vojska spremna – invazija

    Šef CIA Villiam Burns rekao je da obaveštajni podaci pokazuju da je kineski predsednik Si Đinping izdao naredbu vojsci o invaziji na Tajvan.

    Tačnije, Đinping je naredio vojsci da bude spremna za invaziju na Tajvan do 2027. godine.

    Ali Burns smatra da Si trenutno sumnja u svoj plan napadajući Tajvan s obzirom na to kakvo je iskustvo Rusije u ratu u Ukrajini.

    U intervjuu sa CBS-om, Burns je naglasio da SAD mora ozbiljno da shvati Sijevu želju da kontroliše Tajvan.

    “Znamo da je Si naredio kineskom vojnom rukovodstvu da bude spremno za invaziju na Tajvan do 2027. godine, ali to ne znači da je odlučio da pokrene rat te ili neke druge godine. Naša procena je da Si i njegovo vojno rukovodstvo sumnjaju da bi mogli da izvrše invaziju”, rekao je Burns.

    Raste rizik od napada na Tajvan

    Tajvan i Kina razdvojeni su 1949. godine nakon građanskog rata, koji je završio kontrolom Komunističke partije na kopnu. Samoupravno ostrvo se ponaša kao suverena država, ali ga ne priznaju Ujedinjene nacije ili bilo koja velika država.

    1. godine predsednik Džimi Karter zvanično je priznao vladu u Pekingu i prekinuo međunacionalne veze sa Tajvanom. Kao odgovor, Kongres je usvojio Zakon o odnosima sa Tajvanom, stvarajući merilo za nastavak odnosa.

    SAD su više puta podržale Tajvana, iako Kina zbog toga negoduje i tvrdi da je Tajvan deo kineske teritorije. Američki predsednik Džo Bajden rekao je da će američke snage braniti Tajvanu ako Kina pokuša da ga napadne.

    Bela kuća kaže da se američka politika nije promenila time što je Bela kuća saopštila da želi da se status Tajvana mirno reši. Ali iz Bele kuće ne otkrivaju da li bi američke snage mogle biti poslate kao odgovor na kineski napad.

    Burns kaže da podrška SAD-a i evropskih saveznika Ukrajini tokom rata u Ukrajini može da poslužiti kao odvraćanje Kine od napada na Tajvan.

    Međutim, Burns veruje da će rizici mogućeg napada na Tajvan samo rasti.

    “Videli su kako je Putin prošao u Ukrajini, to će im verovatno povećati sumnje u to da li treba da napadnu”, zaključio je Burns.

  • Putin: Prosto je smiješno zamisliti

    Putin: Prosto je smiješno zamisliti

    Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je da se Moskva ne protivi učešću zemalja NATO u diskusiji o Sporazumu o strateškom ofanzivnom naoružanju (START).

    Putin je naglasio da je “prosto smiješno” zamisliti američke vojnike u ruskim nuklearnim objektima.

    ”Pored svega ostalog, kada rade to što rade danas u Ukrajini, ja prosto ne mogu da zamislim da američki vojnici šetaju po našim nuklearnim objektima. To je prosto smiješno”, naglasio je Putin u intervjuu za televiziju Rosija-1, prenosi Sputnjik.

    Predsednik Rusije je konstatovao da je Moskva primorana da se vrati temi nuklearnog potencijala Velike Britanije i Francuske, jer je NATO pokazao da predstavlja vojni, a ne politički blok.

    Vladimir Putin je rekao da se države koje su, prema njegovim rečima, “sateliti SAD”, bore protiv Rusije uprkos tome što su svesne da su interesi SAD “sebični”, prenosi TASS.

    “Satelitske države ulaze u bitku protiv Rusije, iako su savršeno svesne toga da SAD sve rade isključivo u svom sebičnom interesu,” izjavio je on.

    Mi ne možemo tako da se ponašamo i nećemo se tako ponašati, istakao je Putin.

    Predsednik Rusije je dodao da “ne sumnja” da će ruski stav i zalaganje za multipolarni svetski poredak postati dominantni stav u međunarodnoj zajednici.

  • Mediji: Ruski izviđački avion oštećen u napadu dronom na vojnu bazu blizu Bjelorusije

    Mediji: Ruski izviđački avion oštećen u napadu dronom na vojnu bazu blizu Bjelorusije

    Ruski izviđački avion A-50 oštećen je u nedjelju u napadu dronom na vojnu bazu u blizini glavnog grada Bjelorusije, Minska, rekli su bjeloruski partizani-gerilci i članovi prognane opozicije.

    “To su bili dronovi. Učesnici u operaciji su bili bjeloruski”, naveo je na Telegramu lider antivladine organizacije BYPOL Aliksandr Azarov, a poruku je objavio i na poljskom informativnom kanalu Belsat.

    On je dodao da su učesnici napada “sada na bezbjednom, van zemlje”, navodi Rojters.

    Belsat je poljski emiter fokusiran na bjeloruske vijesti koje je Minsk označio ekstremističkim.

    Organizacija BYPOL, u kojoj ima bivših pripadnika policije koji podržavaju opozicione političare, u Minsku je označena terorističkom organizacijom.

    Franak Vijačorka, savjetnik lidera bjeloruske opozicije Svetlane Tihanovske, tvitovao je da je u pitanju najuspješniji čin sabotaže od početka 2022. godine.

    Rojters ističe da nije mogao nezavisno da potvrdi izvještaje.

    Zasad nije bilo odgovora iz ministarstva odbrane Rusije i Bjelorusije na zahtjeve za komentar, a ono što se zna to je da su prednji i centralni dijelovi aviona, kao i radarska antena, oštećeni nakon napada na vojnu bazu Mačulišči u blizini Minska, naveo je BYPOL.

    Avion Berijev A-50, koji u NATO zovu Mejnstej, avion je za rano upozorenje, a ima sposobnost da prati do 60 ciljeva istovremeno.

    Od početka ruskog napada na Ukrajinu prije godinu dana, bilo je nekoliko sabotaža u regionima u Bjelorusiji i Rusiji, koji se graniče sa Ukrajinom, a posebno je bila na udaru željeznica.

    Britanska novinska agencija ističe da predsjednik Aleksandar Lukašenko nije direktno učestvovao u ruskom ratu u Ukrajini, ali je dozvolio ruskim snagama da koriste bjelorusku teritoriju kao jednu od tačaka za napad.

    Rusija i Belorusija imaju brojne zajedničke vojne jedinice u Bjelorusiji, a redovno održavaju vježbe.

    Određen broj ruskih ratnih i izviđačkih aviona su raspoređeni u Belorusiji.

    “Ponosna sam na sve Bjeloruse koji nastavljaju da se opiru ruskoj hibridnoj okupaciji Bjelorusije i bore se za slobodu Ukrajine”, navela je Tihanovska na Tviteru.

  • Analitičari oštro kritikuju rad njemačkog diplomate: Šmit rasparčao dignitet OHR-a

    Dosadašnja uloga Kristijana Šmita, kojeg Srpska ne priznaje kao visokog predstavnika u BiH, bila je kontradiktorna, protivrječna kontroverzna i svojim postpucima uspio je uveliko srozati dignitet OHR-a.

    Tako bi, kada se podvuče crta, mogao glasiti stav analitičara u BiH, koji na Šmitov rad imaju niz zamjerki i oštre kritike.

    Poznato je da je za zvaničnike Srpske njemački diplomata persona non grata, a nedavno je njegov legitimitet osporio i jedan političar u FBiH – Fuad Kasumović, lider stranke BHI-KF.

    “Nemojte vjerovati trećerazrednim međunarodnim političarima, pa ni tom Kristijanu. Šta je on to u svojoj državi, došao isluženi političar u izbornoj noći i povlači nacionalistički zakon. Svaki tamo ćata iz Evropske unije dođe i mi njemu vjerujemo”, rekao je Kasumović, koji je i gradonačelnik Zenice.

    Šmita je potom iskritikovao i njemački satiričar, novinar i televizijski voditelj Jan Bomerman u emisiji “Magazine Royal” na ZDF-u, koji ga je posebno isprozivao zbog nametanja izmjena Izbornog zakona BiH, i to u izbornom danu, nakon što je većina građana BiH već glasala.

    Upravo na taj postupak je, kritikujući Šmitov rad, podsjetio i Asim Mujkić, profesor na Fakultetu političkih nauka u Sarajevu, koji podsjeća i na dan kada se Šmit svojevremeno izgalamio pred novinarima.

    “Njegov dosadašnji angažman bih ocijenio protivurječnim. Osoba koja ima mandat da prema Dejtonskom mirovnom sporazumu doprinese stvaranju uslova za održivu demokratiju u noći izbora donosi izmjene Izbornog zakona, produbljuje etnički način političkog organiziranja i udaljava nas od evropskih vrijednosti koje prevladavaju tamo gdje mi želimo da idemo”, naveo je Mujkić.

    On ističe da je uloga Šmita kontradiktorna, protivrječna, pa čak se može reći i kontroverzna. Ocjenjuje da je Šmit uspio srozati dignitet OHR-a.

    “Izgubio je kredibilitet koji takva funkcija sa sobom nosi. Sjetite se kad je počeo da se nešto dere. To su naprosto stvari koje narušavaju dignitet te institucije. Svima nam treba da bude u interesu da se ona što prije ukine, ali to nećemo postići tako što ćemo udovoljavati ovima ili onima, nego time što ćemo donijeti pravno utemeljene odluke”, kaže Mujkić za “Nezavisne novine”.

    Šmita kritikuje i Drago Vuković, redovni profesor na Univerzitetu u Istočnom Sarajevu, koji kaže da je Šmitova uloga poprilično iskompromitovana u BiH. Kako ističe, nijedan visoki predstavnik nije imao probleme kakve ima Šmit. Vuković dodaje da je Valentin Incko takođe imao problema u smislu uloge i moći, ali je imao bolji integritet od Šmita.

    “Šmit je svojim dolaskom zapravo nagovijestio poprilično lošu ulogu, posebno od strane Srba. Pola BiH ne priznaje visokog predstavnika. A onda ova druga strana ga je priznavala ne zato što ga cijeni i što poštuje tu instituciju, već zato što je OHR uvijek bio instrument u rukama politike iz Sarajeva. Onda, kada je Šmit pokušao da malo upozori i federalne lidere i htio da im nešto nametne, oni su se pobunili, tako da je on i tu doživio poraz koji nije mali”, rekao je Vuković za “Nezavisne novine”.

    Vuković dodaje da je Šmit mnogo srozao dignitet OHR-a, prvo sa problemom legitimnosti, a onda i u izbornoj večeri kada je nametnuo izmjene Izbornog zakona, što je, dodaje, odluka koja je bila najviše kontraproduktivna za OHR.

    Zoran Krešić, novinar “Večernjeg lista”, izdanje za BiH, ističe da je Šmit, uprkos svemu, činjenica, čiji se rad različito posmatra. Dodaje da ga međunarodna zajednica, te dio bošnjačkih i hrvatskih stranaka podržava.

    “Istodobno RS i SDA su protiv njega. Za BiH bi bilo najbolje da nema nikako visokog predstavnika, što bi značilo kako su domaći političari dovoljno odrasli, sazreli kako bi sami preuzeli sve procese u svoje ruke. Ja iskreno vjerujem da je to odavno moralo biti tako. No, nije. Zato nam dejtonski aranžman moraju održavati stranci. Sve dok je to tako, bit će to i signal o postojanju naših dubokih unutarnjih podjela i prijepora”, kaže Krešić za “Nezavisne novine”.

    Komentarišući prilog koji je o Šmitu emitovan na ZDF-u, Krešić kaže da je u pitanju dio bošnjačkih lobističkih pokušaja da se diskredituje Šmit zbog izbacivanja SDA iz vlasti.