VRBAS Media

Autor: INFO

  • Banjalučki aerodrom ruši sve rekorde

    Banjalučki aerodrom ruši sve rekorde

    Banjalučki aerodrom u prvih deset mjeseci ove godine prevezao je 283.589 putnika, što je duplo više nego u cijeloj prošloj godini, kada je, prema podacima Direkcije za civilno vazduhoplovstvo BiH (BHDCA), opsluženo 139.886 putnika
    Ukupno, 23 komercijalna aerodroma u bivšoj Jugoslaviji prevezla su 23.354.926 putnika tokom prvih deset mjeseci ove godine, a nekoliko je već daleko ispred svog učinka prije kovida, uključujući Prištinu, Sarajevo, Zadar, Banjaluku i Portorož, prenosi portal ExYu Aviation.

    Sarajevski aerodrom je za deset mjeseci imao 1.242.066 putnika, takođe znatno više nego lani, kada ih je bilo 767.134, dok je aerodrom u Tuzli u desetomjesečnom periodu ove godine imao 371.534 putnika, a za lanjskih 12 mjeseci ih je bilo 306.047.

    Na pretposljednjem mjestu u cijeloj regiji je mostarski aerodrom sa 10.706 putnika, što je ipak znatno više od prošlogodišnjih mršavih 1.942.

    Inače, kako pokazuju podaci BHDCA, svi aerodromi u BiH lani su zajedno prevezli 1.215.009 putnika, dakle manje nego sama vazdušna luka u Sarajevu ove godine.

    Ukupan broj prevezenih putnika na sva četiri aerodroma u BiH u 2020. godini bio je 523.839, prenose Nezavisne.

    S druge strane, Aerodrom “Nikola Tesla” u Beogradu očekivano je najprometniji u regionu sa 4.695.754 putnika u deset ovogodišnjih mjeseci. Aerodrom Zagreb pretekao je Prištinu i pozicionirao se kao treći najprometniji u bivšoj Jugoslaviji i vjerovatno će nadoknaditi zaostatak za Splitom kako bi do kraja godine dostigao drugu poziciju, sa trenutnim projekcijama koje ukazuju na snažan učinak u novembru. Aerodrom je takođe na putu da preveze preko tri miliona putnika u 2022. godini, što je malo iznad planiranog cilja uprave.

    Aerodrom Zadar ove je godine primio preko milion putnika, prvi put u svojoj istoriji. Time je, nakon Dubrovnika, postao četvrti aerodrom u Hrvatskoj koji godišnje obradi više od milion korisnika.

    Podgorica, koja se nalazi tik ispod Zadra, samo je 3,6% ispod nivoa putnika prije pandemije 2019. Ovo je postignuto uprkos tome što se bivši nacionalni avioprevoznik u zemlji, “Montenegro Airlines”, mogao pohvaliti znatno većom mrežom od one njegove zamjenske kompanije, “Air Montenegro”. Strani prevoznici su odigrali zapaženu ulogu u oporavku podgoričkog aerodroma.

    Aerodrom Ljubljana očekuje snažan četvrti kvartal i vjerovatno će opsluživati blizu milion korisnika ove godine, u odnosu na prvobitno predviđenih 880.000.

    “Uspješna ljetna sezona vratila je vrevu na ljubljanski aerodrom. Broj aviokompanija koje povezuju Sloveniju sa svijetom ponovo je dostigao vrijeme prije pandemije, a to je dvanaest. Kako se saobraćaj nastavlja oporavljati, nadamo se da ćemo se do kraja godine približiti milion obrađenih putnika”, saopštila je uprava ovog aerodrom.

    Aerodrom Ljubljana očekuje da će 2026. dostići nivo putnika iz 2019, koji je iznosio 1,7 miliona.

  • “Prepis ispita Sebije Izetbegović na reciklažnom papiru ne smatra se dokumentom”

    “Prepis ispita Sebije Izetbegović na reciklažnom papiru ne smatra se dokumentom”

    Ispiti Sebije Izetbegoviće, direktorke KCUS-a, sa postdiplomskih studija, njih deset, upisani su na reciklažni papir, rukom, bez memoranduma, pečata, potpisa.

    Potvrdili su ovo za N1 iz Kantonalne uprave za inspekcijske poslove, koja je postupala na osnovu anonimne prijave koja je u Kantonalnu Upravu za inspekcijske poslove stigla 15. novembra.

    “S obzirom da su postupajuće inspektorice navode iz predmetne prijave cijenile novim činjenicama i okolnostima, u smislu člana 31. Zakona o inspekcijama, 23.11.2022.godine izvršen je inspekcijski nadzor na okolnosti tražene novim zahtjevom. Tom prilikom, između ostalog je utvrđeno i da upisni listovi o prijavi I i II semestra od februara i oktobra 1991. godine ne sadrže podatke o nazivu visokoškolske organizacije, broju upisnice, podatke o studentu, mjesto i datum popunjavanja upisnog lista kao ni svojeručni potpis studenta i podatke o semestru, što je slučaj i sa III semestrom”, naveli su iz Kantonalne uprave za inspekcijske poslove KS.

    Ispiti na reciklažnom papiru
    “Inspektorima su, na okolnosti priznavanja položenih ispita na Medicinskom fakultetu, Sveučilišta u Zagrebu, predočena dva lista tzv. reciklažnog papira na kojima je u rukopisu napisano/nabrojano (na engleskom jeziku) 10 ispita sa ocjenama prema kopiji indeksa i 9 naziva predmeta (na maternjem jeziku) bez ocjena”, navode iz Inspekcije.

    Inspektori su utvrdili da se navedeni papiri ne mogu smatrati dokumentom.

    “Navedena dva lista papira nemaju memoranduma institucije koja je sačinila prethodno opisani sadržaj, nema evidentiranog datuma sačinjavanja, nema pečata, nema potpisa lica koje je sačinilo sadržaj na pomenutim papirima. Inspektori su utvrdili da se navedeni “papiri” ne mogu smatrati dokumentom o priznavanju položenih ispita na drugom medicinskom fakultetu na način kako je to bilo propisano Statutom Medicinskog fakulteta u Sarajevu iz 1991.godine”, navode iz Kantonalne uprave za inspekcijske poslove”, navode u odgovoru.

    Neuredno vođena dokumentacija na Medicinskom fakultetu

    Iz Inspekcije kažu i da u Matičnim knjigama tokom matične od 1990. godine do 1997. godine uopšte nije upisana Sebija Izetbegović te da se nalazi u matičnoj knjizi magistranata od 1964. do 1998.godine no da nije naveden datum njenog upisa.

    “Neposrednim opažanjem Matičnih knjiga od strane inspektora je utvrđeno da u Matičnoj knjizi I, od rednog broja 723, koji počinje sa datumom upisa 03.01.1990.godine do rednog broja 907, odnosno do kraja Matične knjige, koji završava školske 1996/97.godine, nije upisana Izetbegović Sebija. Pod rednim brojem 836 (broj dosije-a koji je naznačen grafitnom olovkom na Listu o prijavi za Sebiju Izetbegović) upisan je Sarić Senad sa datumom upisa 04.02.1992.godine, dok u Matičnoj knjizi broj II imenovana također nije upisana”, objasnili su u Upravi za insepekcijske poslove KS.

    Osim toga, inspektori su pojasnili da da su Matične knjige vođene “neuredno i nepotpuno”.

    “Tim Statutom u članovima 152,153. i 154. propisan je način prelaska studenata sa drugih medicinskih fakulteta i priznavanja položenih ispita u smislu da je odluku o prelasku studenata donosio Savjet Fakulteta na prijedlog dekana, a da je odluku o priznavanju ispita donosio Dekanat Fakulteta, po prethodno pribavljenom mišljenju predmetnog nastavnika odnosno Katedre. Također, članom 130. i 131. Statuta Medicinskog fakulteta bila je predviđena mogućnost ekvivalencije započetog studija odnosno završenim pojedinim godinama, semestrima, trisemestrima i položenim ispitima, u skladu sa postupkom i načinom utvrđenim posebnim pravilnikom kojeg donosi Nastavno – naučno vijeće Fakulteta.”

    U pogledu prijave i odbrane magistarskog rada inspektori nisu ponovo vršili inspekcijski nadzor, jer je isto već bilo predmet prethodnog inspekcijskog nadzora, a cijeneći da se u prijavi ne navode nove činjenice i oklonosti u vezi sa navedenim.

    Izvršen je uvid u Matičnu knjigu magistranata broj I od 1964. do 1998.godine od rednog broj 1 do 442, te je utvrđeno da je pod rednim brojem 437 upisana Izetbegović dr Sebija, da je dana 19.03.1998.godine odbranila magistrski rad na temu “Efekti ishrane trudnica na incidenciju malformacija novorođenčati za vrijeme rata u Sarajevu”. Iz Matične knjige proizilazi da rubrika “godina upisa i apsloviranja na studiju trećeg stupnja” nije popunjena, te nije naznačeno da je imenovana podigla diplomu.

    “Prema odredbama člana 77. Zakona o visokom obrazovanju KS, koji je stupio na snagu u septembru ove godine, visokoškolska ustanova obavezna je poništiti i oglasiti nevažećom diplomu, dodatak diplomi i uvjerenje o stečenom zvanju u slučaju da imalac diplome nije ispunio sve ispitne obaveze na studiju na način i prema postupku koji je utvrđen propisima iz oblasti visokog obrazovanja koji su bili na snazi u vrijeme izdavanja javne isprave, ovim zakonom i studijskim programom visokoškolske ustanove. S tim u vezi, zapisnici o izvršenim inspekcijskim nadzorima sa utvrđenim činjeničnim stanjem dostavljeni su visokoškolskoj ustanovi, odnosno Univerzitetu u Sarajevu, kao i Tužilaštvu KS koje također vodi istragu u navedenom predmetu, te Uredu za borbu protiv korupcije KS, kao odgovor na proslijeđeni zahtjev za inspekcijski nadzor”, navode iz Inspekcije.

    Ranije danas sa Medicinskog fakulteta UNSA poručili su da se dva studenta Sarić i Izetbegović nisu vodili pod istim brojem.

  • Dodik: Najvećem dijelu stanovništva ostaće ista cijena struje

    Dodik: Najvećem dijelu stanovništva ostaće ista cijena struje

    Milorad Dodik, predsjednik Republike Srpske, izjavio je da će najvećem dijelu stanovništva ostati ista cijena električne energije, dok oni koji budu trošili više struje treba i da plate veću cijenu.

    On je istakao da je imao sastanak s Radovanom Viškovićem, mandatarom za sastav nove vlade, Vladislavom Vladičićem, predsjednikom Regulatorne komisije za energetiku Republike Srpske (RERS) i Lukom Petrovićem, direktorom Elektroprivrede Srpske, o stanju u elektroenergetskom sistemu RS.

    “Najvećem dijelu stanovništva ostaće ista cijena električne energije, dok oni koji budu trošili više električne energije treba i da plate veću cijenu”, napisao je Dodik na Twitteru.

  • Robna razmjena BiH skoro 40 milijardi KM

    Robna razmjena BiH skoro 40 milijardi KM

    Robna razmjena Bosne i Hercegovine u prvih 10 mjeseci ove godine iznosi skoro 40 milijardi KM, pokazuju podaci Agencije za statistiku BiH.

    Kako se navodi u ovim podacima, od januara do oktobra ove godine izvoz je iznosio 15 milijardi i 47 miliona KM, što je za 31,5 odsto više nego u istom razdoblju prethodne godine.

    “Uvoz u prvih 10 mjeseci iznosio je 23 milijarde i 701 milion KM, što je za 36,7 odsto više nego u istom razdoblju prethodne godine”, stoji u podacima.

    Pokrivenost uvoza izvozom je iznosila 63,5 odsto, dok je spoljnotrgovinski robni deficit iznosio osam milijardi i 654 miliona KM.

    “Izvoz u zemlje CEFTA je iznosio dvije milijarde i 771 milion KM, što je za 48,4 odsto više nego u istom razdoblju 2021. godine, dok je uvoz iznosio dvije milijarde i 904 miliona KM, što je za 29,5 odsto više nego u istom razdoblju prethodne godine. Pokrivenost uvoza izvozom je iznosila 95,4 odsto”, dodaje se u podacima.

    Izvoz u zemlje EU je iznosio 11 milijardi i 109 miliona KM, što je za 31,7 odsto više nego u istom razdoblju 2021. godine, dok je uvoz iznosio 13 milijardi i 440 miliona KM, što je za 30 odsto više nego u istom razdoblju prethodne godine.

    “Pokrivenost uvoza izvozom s EU je iznosila 82,7 odsto”, stoji u podacima.

    Aleksandar Ljuboja, ekonomski analitičar, istakao je za “Nezavisne” da je nemoguće u ovom trenutku povećati pokrivenost izvoza uvozom kada je u pitanju stepen privrednog razvoja, radne snage i životnog standarda.

    “Nemoguće je da se to postigne u nekom kraćem roku jer su potrebne strukturne promjene u sistemu i organizaciji, ne samo privrede, već i državnog sistema. Potrebno je povećanje autonomije entiteta i smanjenje troškova na nivou BiH koja postaje preskupa država”, ističe Ljuboja.

    Što se tiče pokrivenosti izvoza uvozom, Ljuboja smatra da je ona manja nego prošle godine.

    “Tada je, ako se ne varam, dostizala nekih 75 odsto. Vidimo da pada i da se uvozna aktivnost i potrošnja robe povećava i vraćamo se na nešto što je bilo prije pet ili 10 godina. Napredak je napravljen, ali moramo da vodimo računa da je iznos između apsolutne i relativne vrijednosti malo drugačiji. Ono što uvozimo su energenti i njihova cijena je porasla, a samim tim došlo je do toga da je novčani volumen veći, dok kod robe koju mi proizvodimo cijena nije nešto drastično porasla i tu se javlja ta mala razlika u korist većeg novčanog volumena iz uvoza.

    Povećan je i uvoz i izvoz, i to možemo djelimično pripisati oporavku tržišta od pandemije, ali i tome da su sve vrste robe poskupjele. Ipak, poslije pandemije je došlo do povećanja uvoza i izvoza, to je evidentno”, objašnjava Ljuboja.

  • “Rusija će pobjediti, biće nas 200 miliona, a onda lagano Balkan, Poljska…”

    “Rusija će pobjediti, biće nas 200 miliona, a onda lagano Balkan, Poljska…”

    Na ruskoj državnoj televiziji, u toku rasprave o planiranoj ruskoj strategiji tokom sledeće decenije, stručnjaci naveli da će Rusija pripojiti susedne zemlje.

    Prema rečima ruskog filologa Nikolaja Vavilova, koji je učestvovao u emisiji na kanalu Rusija 1, susedne zemlje će biti pripojene Rusiji u “jedan veliki ruski dom”, sa eventualnim širenjem na Balkan i Poljsku.

    “Sada s jedne strane mnogi imaju razloga za očajavanje, ali ako pogledate stvari iz druge perspektive, Rusija se pobednički bori protiv više od milijardu Zapadnjaka. Tokom cele ove godine Zapad nije uspeo da savlada Rusiju. Svaki prosečan Rus će se složiti sa mnom – imamo toplu vodu, hranu, poslove, gradski prevoz funkcioniše. Naša ekonomija se rekonstruiše”, rekao je Vavilov.

    “Zapravo se radi o pobedi Rusije. Nema izolacije za nas, pogotovo sada kada nam se pridružila Kina. Pridružili su nam se i Indija, jugoistočna Azija, Afrika i Latinska Amerika. Nema izolacije jer smo pobednici u ovoj masovnoj specijalnoj operaciji”, dodao je.

    “Ja sam filolog. Ukrajinski je dijalekt ruskog jezika. Ukrajinski jezik ne postoji. Postoji samo ukrajinski dijalekt. Za proučavanje ovog dijalekta su vam potrebne dve sedmice. Uglavnom, zašto nas se Zapad toliko boji? Neprijatelj je pred Moskvom. I ako Zapad ništa ne može da učini, za 10, 15 ili 20 godina ćemo povratiti svu teritoriju”, kazao je Vavilov.

    “Pripojićemo sve te nacije koje tvrde da su nezavisne u jedan veliki ruski dom. Šta to znači? U Evropi s 500 miliona stanovnika postojaće kolektiv od 200 miliona ljudi koji govore ruski i koji može smireno položiti pravo na Balkan, Poljsku i tako dalje”, izjavio je ruski filolog.

    “Ima 80 miliona Nemaca, uključujući Pakistance, Turke i Arape. Ima 60 miliona Engleza, takođe uključujući Pakistance i druge. U istočnoj Evropi će se pojaviti vodeća nacija. Zapad neće moći ništa učiniti”, dodao je.

    “Za 10 do 15 godina će se pojaviti ogromna zajednica. Šta to znači? To znači da ćemo sa sebe zbaciti 20 ili 30 godina staro odelo, iznošeno odelo globalizma. Trebamo da ga zamenimo za novu ideologiju, nova načela, nove društvene i političke strukture”, zaključio je Vavilov.

  • “Zelenski želi da uvuče Evropu u treći svjetski rat. On je opasna osoba”

    “Zelenski želi da uvuče Evropu u treći svjetski rat. On je opasna osoba”

    Francuska bi trebalo da prestane da isporučuje oružje Volodimiru Zelenskom, koji nastoji da započne treći svetski rat, rekao je Nikola Dipon-Enjan.

    “Zelenski žrtvuje svoj narod, Zelenski želi da uvuče Evropu u treći svetski rat protiv Rusije”, rekao je poslanik francuske Narodne skupštine i lider partije “Ustani, Francuska” u intervjuu za Sputnjik, nazivajući ukrajinskog predsednika “opasnom osobom”.Poslanik je takođe pozvao Zapad da pristane na mirovni sporazum sa Rusijom, koji treba da obuhvati zaštitu stanovništva Donbasa koje govori ruskim jezikom i neutralni status Ukrajine. “Francuska mora – kao general de Gol tokom rata u Vijetnamu, kao Žak Širak tokom rata u Iraku – da zadrži nezavisnost prosuđivanja, da postane arbitar i ponudi svoje usluge kako bi zaista obnovila mir”, zaključio je on.

    Ranije je bivši evropski poslanik Florijan Filipo predložio predsednicima SAD i Francuske Džou Bajdenu i Emanuelu Makronu, kao i predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen, da zatraže od ukrajinskog lidera Vladimira Zelenskog da počne da vraća novac za pruženu vojnu i finansijsku pomoć.

    Ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je, govoreći na sastanku Saveta bezbednosti UN o Ukrajini, rekao da zapadne zemlje koje podržavaju kijevski režim postaju strane u sukobu. Takođe je napomenuo da bi sve pošiljke koje sadrže oružje za Ukrajinu postale legitimna meta za Rusiju. Pres-sekretar predsednika Rusije Dmitrij Peskov je primetio da naoružavanje Oružanih snaga Ukrajine oružjem sa Zapada ne doprinosi uspehu rusko-ukrajinskih pregovora i da će imati negativan efekat.

  • Stoltenberg: Učinićemo sve da odbranimo saveznike

    Stoltenberg: Učinićemo sve da odbranimo saveznike

    Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg poručio je danas poslije podne u Bukureštu da će NATO učiniti sve da odbrani svoje saveznike.

    Stoltenberg je, na konferenciji za štampu, poslije susreta sa predsjednikom Rumunije Klausom Johanisom, rekao da ta zemlja doprinosi borbenoj grupi u Poljskoj, misijama na Kosovu i u Iraku, kao i da je domaćin ključnog sistema za odbranu NATO-a od balističkih raketa.

    Pozdravio je snažnu posvećenost Rumunije održavanju potrošnje na odbranu iznad 2 odsto BDP-a.

    “Ulaganje u našu odbranu je od suštinskog značaja jer se suočavamo sa najvećom bezbjednosnom krizom u jednoj generaciji”, naglasio je on.

    Stoltenberg je prenio da su razgovarali o bezbjednosti u regionu Crnog mora, koji je od strateškog značaja za cijeli NATO i izazove koje predstavlja ruski ilegalni rat u Ukrajini.

    “Kao odgovor na agresiju Rusije, NATO pojačava svoje prisustvo od Baltičkog do Crnog mora. Osnovali smo nove borbene grupe, uključujucći i onu koju predvodi Francuska ovde u Rumuniji. Kanadski borbeni avioni takođe pomažu da vaše nebo bude bezbjedno. A američke rakete Patriot pojačavaju vašu odbranu”, rekao je on.

    To, kaže, šalje jasnu poruku da je “NATO tu”.

    “Učinićemo sve što je potrebno da zaštitimo i odbranimo sve saveznike”, podvukao je Stoltenberg.

    Najavio je da će na sutrašnjem sastanku u Bukureštu, ministri spoljnih poslova zemalja NATO-a razmotriti načine da Alijansa pojača podršku Ukrajini, kao i drugim partnerima koji se, kako tvrdi, suočavaju sa ruskim pritiskom – Bosni i Hercegovini, Gruziji i Moldaviji.

    “Ne možemo dozvoliti da Putin pobijedi. To bi pokazalo autoritarnim liderima širom svijeta da svoje ciljeve mogu postići upotrebom vojne sile. I učiniti svijet opasnijim mjestom za sve nas. Dakle, u našem je bezbjednosnom interesu da podržimo Ukrajinu”, kazao je on.

  • Vučić iz Norveške: “Srbima je prekipilo”

    Vučić iz Norveške: “Srbima je prekipilo”

    Predsednik Srbije Aleksandar Vučić boravi u poseti Norveškoj, gde danas i sutra razgovara sa najvišim zvaničnicima.

    Vučić je u obraćanju javnosti rekao da je sa kraljem Norveške i premijerom razgovarao o važnim pitanjima.”Znate da Norveška bolje i tačnije dijagnostikuje situaciju od svih na terenu i da je neko ko čuva mir. U skladu sa tim razgovarali smo o Kosovu i Metohiji, o samom procesu dijaloga. Ja kao i obično nisam prebacivao krivicu na drugu stranu. Nema nikakve sumnje da će oni da nastave da prate taj proces”, kazao je Vučić.

    “Prvi put me je primio kralj, to nije lako, to mnogi traže, to nisu česte posete. Duže sam razgovarao sa kraljem nego što je bilo predviđeno”, rekao je Vučić.

    Predsednik Srbije govorio je i o situaciji na Kosovu i Metohiji.

    “Ako Kurti kaže da je za njega završeno pitanje statusa ja sam mu zahvalan. I za mene je pitanje statusa završeno. Ja se oslanjam na Povelju Ujedinjenih nacija i Rezoluciju 1244. Mogu samo da kažem da nemam previše nade već samo strah od budućih događaja. Kurti se nada da će zapadne sile da primoraju Srbiju”, rekao je Vučić.

    “Situacija na severu, što se srpskog naroda, bukvalno vri… Srbima je prekipelo. Prekipelo je svima. Maltretiraju, muče ljude. Kada sve saberete, shvatite da je u pitanju jedan sistematski progon, ljudi imaju dušu, kažu dosta je bilo. Kurti se poziva na sve ono što mu odgovara, nikako da se pridržava onoga što je potpisano u Briselu”, rekao je Vučić.

    “Nećemo valjda da gledamo u prošlost , moramo da gledamo u budućnost. Kad se vratimo u prošlost on bi da objašnjava ono što je Milošević uradio a nikako da se osvrne na ono što im ne odgovara”, rekao je Vučić.

    “Kvinta će uvek da podržava Albance na KiM. To je njihovo dete, tu nema velikih očekivanja sa naše strane. Čim je neko drugi pod pritiskom onda je to lako, nije lako. Ja sam zabrinut za zemlju, nisam zabrinut za sebe. Naše je da se borimo i čuvamo našu zamlju”, rekao je Vučić.

  • Lukašenko u panici

    Lukašenko u panici

    Ministar spoljnih poslova Belorusije Vladimir Makej iznenada je preminuo pre dva dana u 64. godini, javila je državna novinska agencija Belta.

    On je početkom prošle nedelje učestvovao na konferenciji Organizacije dogovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB) – vojnog saveza nekoliko postsovjetskih država – u Jerevanu, a danas je trebalo da se sastane sa ruskim kolegom Sergejem Lavrovom.

    Pre predsedničkih izbora i masovnih antivladinih protesta u Belorusiji 2020. godine, Makej je bio jedan od inicijatora nastojanja da se poboljšaju odnosi Belorusije sa zapadnim zemljama i kritikovao je Rusiju.

    Ali nakon što su protesti počeli, on je naglo promenio stav, tvrdeći da su demonstracije inspirisane zapadnim agentima.

    “Šokirani smo vestima o smrti šefa Ministarstva spoljnih poslova Republike Belorusije Vladimira Makeja”, objavila je portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova na svom Telegram kanalu.

    Nižu se teorije o smrti
    Pošto nije poznato da je bolovao od bilo kakve hronične bolesti, pojavile su se različite teorije oko njegove iznenadne smrti.

    Neki izveštaji kažu da je imao srčani udar i da je njegova smrt potresla beloruskog predsednika Aleksandra Lukašenka, koji se sada “plaši za sopstvenu bezbednost”.

    Biznismen rođen u Rusiji, sada u egzilu u Izraelu, Leonid Nevzlin tvrdi da je Makej “preminuo od posledica trovanja otrovom razvijenim u specijalnoj laboratoriji FSB-a”. On je citirao izvore za koje tvrdi da su bliski ruskim specijalnim službama, tvrdeći: “Klinička slika u takvim slučajevima odgovara smrti od moždanog udara ili srčane insuficijencije”.

    Nevzlin tvrdi da teoriju o trovanju “potkrepljuje činjenica da 64-godišnji zvaničnik nije imao zdravstvenih problema, da je vodio aktivan način života i da je pravio planove za budućnost”.

    On je citirao neimenovanog ruskog toksikologa koji je navodno rekao da je “veoma lako otrovati čoveka tako da svi misle da je umro prirodnom smrću”.

    “Lukašenko u panici”
    “Smrt Makeija, u suštini drugog po važnosti čoveka u zemlji, izazvala je paniku u krugovima beloruske nomenklature. Ali najviše je bio potresen diktator Lukašenko. On je naredio da mu se smene kuvari, sluge i čuvari. Lukašenkova deca su dobila dodatna sigurnost. Diktator nikome ne veruje”, tvrdi Nevzlin.

    Nevzlin je zaključio da se Lukašenko plaši da mu njegov navodni saveznik Putin priređuje “veličanstvenu sahranu”.

    Poslednji susret sa nadbiskupom
    Poslednji sastanak koji je Makei održao pre smrti bio je 25. novembra, kada se sastao sa apostolskim nuncijem u Belorusiji, nadbiskupom Antom Jozićem, Hrvatom rođenim u Trilju. Glavna tema bila je 30. godišnjica diplomatskih odnosa Belorusije i Svete Stolice.

  • Cvijanović: “Nije dobro da se mehanizam koordinacije u BiH primjenjuje selektivno”

    Cvijanović: “Nije dobro da se mehanizam koordinacije u BiH primjenjuje selektivno”

    Srpski član i predsjedavajuća Predsjedništva BiH Željka Cvijanović izjavila je da se mehanizam koordinacije u BiH primjenjuje selektivno, što nije dobro ukoliko BiH želi u EU.

    Cvijanovićeva je podsjetila da je BiH davno, na zahtjev EU, usvojila mehanizam koordinacije dok je ona još bila predsjednik Vlade Republike Srpske, kada je BiH imala Briselsku mapu koja je sadržavala dva uslova jedan je da se izvrše izmjene Ustava u skladu sa odlukom “Sejdić i Finci”, a drugi da se uspostavi mehanizam koordinacije.

    – Mi smo izvršili svoju obavezu prije mnogo godina kada sam bila predsjednik Vlade Srpske, ali nažalost ne primjenjuje se u potpunosti, odnosno primjenjuje se selektivno u određenim oblastima. Mislim da je neophodno da se primjenjuje pogotovo kada se uđe u fazu da usklađujete zakonodavstvo na različitim nivoima vlasti i preuzimate evropsko pravno nasljeđe, onda je neophodno da koordinišete aktivnosti – rekla je Cvijanovićeva nakon sastanka članova Predsjedništva BiH sa komesarom EU za susjedske odnose i proširenje Oliverom Varheljijem.

    Ona je istakla da je, ukoliko se želi koordinisati i planirati pomoć EU, te koristiti sredstva iz IPA fondova, neophodno da se izvrši koordinacija tih aktivnosti.

    – Nije dobro da neko bude uključen, a neko isključen iz tog procesa. To su stvari na kojima treba raditi i na to sam danas ukazala komesaru – rekla je Cvijanovićeva.

    Ona je dodala da je taj mehanizam koordinacije neophodan, ako BiH dobije status kandidata.

    – Ako govorimo o tome šta dolazi iza toga – to je najzahtjevnija faza kada se dobije datum i nakon toga počnete pregovore. Kada se počnu pregovori moraju se imati jedinstvene pozicije o određenim pitanjima. Da biste došli do jedinstvene pozicije morate da znate ko šta radi i kako se koordinišu ti poslovi, dakle ko čini pregovaračke timove i radi onaj silni operativni i politički posao – pojasnila je Cvijanovićeva.

    Ona je istakla da su to važna pitanja.

    – Voljela bih da se to poštuje u okviru BiH zato što znam da svugdje gdje postoji decentralizovana vlast, gdje postoji više nivoa vlasti, onda morate da koordinišete svoje aktivnosti ako želite da imate bilo kakav efekat – rekla je Cvijanovićeva.

    Ona je podsjetila da je u prošlosti bilo perioda kada se to radilo.