VRBAS Media

Autor: INFO

  • U Srpskoj od 1. decembra poskupljuje hljeb

    U Srpskoj od 1. decembra poskupljuje hljeb

    U Republici Srpskoj od 1. decembra poskupljuje hljeb za deset pfeninga, najavio je predsjednik Unije udruženja poslodavaca Republike Srpske Saša Trivić.
    “Zbog rasta cijena energenata i plata pekarskim radnicima, neophodno je da dođe i do rasta cijena pekarskih proizvoda. U prosjeku bi to trebalo da bude pet odsto. Neće poskupiti svi proizvodi, poskupljenje se odnosi na pekarske proizvode koji su punjeni mesom i proizvodima koji sadrže mliječne dodatke”, rekao je Trivić za RTRS.

    Podsjeća Trivić, od početka ove godine pekarski proizvodi poskupili su od 20 do 30 odsto.

    Hljeb kao kategorija koja najviše sadrži brašno, građani Republike Srpske će od 1. decembra plaćati 2,10 KM, odnosno skuplje za deset pfeninga.

  • Sprema se veliki napad na ključni grad

    Sprema se veliki napad na ključni grad

    Izgleda da ruske snage planiraju “prilično velike vazdušne napade” na Ukrajinu, izjavio je danas analitičar za bezbednost i odbranu. Profesor Majkl Klark, bivši direktor britanskog instituta za bezbednost i odbranu Roial United Services, rekao je ovo u intervjuu za Skaj njuz.

    “Na Tviteru kruži mnogo satelitskih snimaka ruskih vazdušnih baza, izgleda da bi moglo biti mnogo aktivnosti u vazduhu”, rekao je Klark i dodao da ruske snage “polako napreduju” ka ključnom gradu Bahmutu na istoku Ukrajine.

    Što se tiče Hersonske oblasti na jugu Ukrajine, tamo Rusi na istočnoj obali reke Dnjepar “duboko kopaju za zimu i pripremaju rovove”, rekao je Klark.

    “Rusi udaraju po Bahmutu već četiri nedelje i pokušavaju da ga napadnu iz tri pravca. Izgleda da su napredovali na jugu”, dodao je Klark.

  • Sprema se masovni napad – poznat datum. To neće biti samo preokret, to će biti… Kraj

    Sprema se masovni napad – poznat datum. To neće biti samo preokret, to će biti… Kraj

    Retko se dešava da se proruski i proukrajinski izvori u nečemu slože. Čak i u pobjedama i porazima, objašnjenja i tumačenja su dijametralno suprotna.Tako su proruski izvori uporno pokušavali da veliki ruski poraz u ofanzivi u Harkovu prikažu kao namerno povlačenje radi skraćivanja bojnog polja, uz obrazloženje da oblast Harkova nikada nije trebalo da bude okupirana.

    S druge strane, proruski izvori slave svako zauzimanje čak i najmanjeg sela od leta kao stratešku pobedu. Posebno u Donjecku, posebno oko Bahmuta.

    Sasvim netipično, i proruski i proukrajinski izvori poslednjih nedelja najavljuju veliku rusku prolećnu ofanzivu. Proruski mediji to opisuju kao veliku operaciju koja ne samo da će preokrenuti tok rata, već ga i okončati. Naravno, pod uslovom da podrška ruske javnosti ostane na veoma visokom nivou.

    Proukrajinski mediji pominju i mogućnost da bi ruska prolećna ofanziva mogla ozbiljno da ugrozi odbrambene sposobnosti Ukrajine. Zbog toga pozivaju Zapad da Ukrajini isporuči mnogo više naoružanja, municije i vojne opreme nego što je imala do sada.

    Rusi bi mogli da iskoriste masovnost kao glavnu prednost.

    Najveći ruski problem je što bi glavni adut prolećne ofanzive trebalo da bude masovnost. Dovoljno velike snage koje će masovno slamati ukrajinsku odbranu (kao u Drugom svetskom ratu). A da bi to postigli potrebno je da formiraju ogromne rezervne jedinice od milion do dva miliona vojnika.

    Ukrajinski generalštab tu cifru povećava na pet miliona. Ovu tvrdnju zasnivaju na dokumentu “Zaključci rata sa NATO-om u Ukrajini” koji je sačinjen za rusko najviše političko rukovodstvo. Ukrajinci tvrde da je jedan od zaključaka da je najveći problem ruske vojske (uz nesposoban komandni kadar i zastarelo naoružanje) nedovoljan broj vojnika spremnih za borbu i da je jedini način da Rusija pobedi u Ukrajini formiranje armija od čak pet miliona ljudi.

    Da bi formirao snage od dva miliona vojnika spremnih za akciju u Ukrajini, Putin bi morao da naredi još jednu rundu mobilizacije, mnogo masovniju od prve. Sa nešto više od 300.000 do sada mobilisanih rezervista, ruska vojska može da rasporedi oko 500.000 vojnika u Ukrajinu.

    Naravno, pod uslovom da pošalje sve mobilisane rezerviste u Ukrajinu. Povrh toga, tu je i jesenji kontingent vojnih obveznika na odsluženju vojnog roka. Ruski vojni rok traje 12 meseci i služe ga muškarci od 18 do 27 godina. Vojni rok se ne služi samo u vojsci, već i u Ministarstvu unutrašnjih poslova i graničnoj straži.

    Činjenica je da je prethodnih godina veoma veliki broj regruta uspeo da izbegne vojnu službu jer su uslovi bili veoma loši (česti su primeri fizičkog i psihičkog zlostavljanja). Zbog toga, iako u Rusiji svake godine oko 680 hiljada mladića napuni 18 godina, oko 260 hiljada je poslato u vojnu službu. Tako je barem bilo do ove godine.

    Brojni su izveštaji da su ove godine regrutne komisije imale mnogo strožije kriterijume, što znači da je znatno veći broj regruta upućen u vojsku. S obzirom na to da su sve okupirane teritorije Ukrajine “pripojene” Rusiji, ne postoji zakonsko ograničenje da se svi ovi vojni obveznici, nakon osnovne obuke, ne šalju u Ukrajinu.

    Uz sve regrute, Rusiji i dalje nedostaje preko milion vojnika

    Sudeći po snimcima sa Jutjuba, na kojima mobilisani rezervisti svoje uniforme, šlemove i pancire nazivaju kineskim smećem, Rusija od Kine nabavlja opremu za opremanje svojih vojnika.

    Maksimalna nosivost An-124-100 je čak 120 tona. Pa čak i ako ruski Antonovci lete iz Kine sa manjom masom tereta, redovnim letovima tako velikih transportnih aviona svakodnevno se prevozi mnogo uniformi, šlemova i pancira. Mnogo više nego što je potrebno za opremanje 300 hiljada vojnika. Jedini zaključak je da ruska vojska stvara zalihe za znatno veću mobilizaciju.

    Bjeloruski ministar koji je iznenada preminuo bio za zbližavanje sa Zapadom
    Iako na prvi pogled vest o iznenadnoj i iznenadnoj smrti beloruskog ministra spoljnih poslova Vladimira Makeja nema nikakve veze sa ruskim planovima za veliku prolećnu ofanzivu, nije tako.

    Ministar Makej je bio najveći zagovornik poboljšanja beloruskih odnosa sa Zapadom i udaljavanja od Rusije. Makei je ove nedelje trebalo da prisustvuje sastanku Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) u Poljskoj kako bi se sastao sa ključnim zapadnim političarima i zvaničnicima, sednici na kojoj je zabranjen ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov.

    Za Moskvu je nezamislivo svako oklevanje Belorusije u pogledu podrške ruskoj agresiji na Ukrajinu. Napadi ruskih bombardera na severnu i zapadnu Ukrajinu izvode se iz beloruskog vazdušnog prostora. Beloruske kasarne i poligone ruska vojska koristi za obuku mobilisanih rezervista. Oružje i municija za ruske snage u Ukrajini dolaze iz beloruskih skladišta i magazina.

    I što je najvažnije, ruska vojska namerava da na proleće ponovo iskoristi belorusku teritoriju za pokretanje velike ofanzive ka Kijevu i zapadnoj Ukrajini. Nije da ruski generali veruju da će ovoga puta uspeti da osvoje Kijev, ali bi ponovni prodor ruskih snaga iz Belorusije u Ukrajinu trebalo da veže ogromne ukrajinske snage, što bi znatno olakšalo ruskim snagama na istoku Ukrajina da slomi otpor.

    Iznenadna smrt ministra Makeja, za koju mnogi teoretičari zavere veruje da je najverovatnije izazvana otrovom razvijenim u laboratoriji ruske tajne službe FSB, poruka je beloruskom predsedniku Aleksandru Lukašenku da sada nije vreme da menja stranu.

  • Kovačević: Tužno je gledati opoziciju kako moljaka

    Kovačević: Tužno je gledati opoziciju kako moljaka

    Mora se priznati da je pomalo tužno gledati opoziciju iz Srpske kako se ponižava i kako odlazeći na noge sarajevskim političkim strankama moljaka da im opet, bez obzira na to što su izborni gubitnici i nemaju podršku građana Srpske, Sarajevo udijeli malo milosti i podrži ih u izboru delegata za Dom naroda BiH i eventualnom ulasku u Savjet ministara, nudeći zauzvrat svoj angažman na jačanju BiH i slabljenju Srpske, istakao je portparol SNSD Radovan Kovačević.

    Cijeli splet sastanaka, izjava, pregovora, pritisaka, ucjena i dogovora koji vidimo u prethodnih nekoliko dana, a koji se odnosi na želju određenih političkih snaga da koalicija okupljena oko interesa Republike Srpske i SNSD ne dobije četvrtog delegata u Domu naroda Parlamentarne skupštine pokazuje nam zašto je baš taj broj delegata važan za Srpsku i odbranu naših interesa, naglasio je Kovačević.

    Osim toga, dodao je on, ponovo imamo priliku da vidimo kako izgleda izdaja, a izdaju po ko zna koji put vrše predstavnici SDS, PDP i Nebojša Vukanović, koji ponovo idu u Sarajevo da postignu bilo kakav dogovor sa bilo kim, a da su prije toga odbili dogovor o srpskom jedinstvu koji je prezentovao predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik, a iza kojeg stoje stranke koje imaju dvotrećinsku većinu u Narodnoj skupštini Republike Srpske i nesumnjivu podršku srpskog naroda.

    – Oni još jednom pokazuju da je jedino jedinstvo koje njih okuplja jedinstvo osovine koju čine OHR, strane ambasade i političko Sarajevo, a svi znamo da kada su svi oni na jednoj strani, interesi Republike Srpske su sigurno na suprotnoj – ukazao je Kovačević.

    Ad
    On je naglasio da ovdje nije bitan izbor delegata u Dom naroda, ovdje je bitan obrazac ponašanja koji opozicija prezentuje po ko zna koji put i koji se ponavlja još otkako je Mladen Ivanić raširenih ruku dočekao generalnog sekretara NATO, Igor Crnadak pripremio izdajničku Strategiju spoljne politike, Branislav Borenović se fotografisao sa zastavom Ukrajine, Jelena Trivić i Draško Stanivuković primali Kristijana Šmita, Vukanović i Mirko Šarović isticali da su probosanske snage, a svi zajedno s ciljem destabilizacije Srpske lagali narod o rezultatima posljednjih izbora.

    – Taj obrazac je sve, osim u korist Republike Srpske! Žao mi je što nismo postigli jedinstvo o izboru svih pet delegata i što nismo imali usaglašene liste svih stranaka iz Republike Srpske, što je bila namjera SNSD, ali to samo još jednom pokazuje da su interesi Republike Srpske i interesi SDS, PDP i Vukanovića nepomirljivo suprotstavljeni – konstatovao je Kovačević.

  • “Rusija i Putin se neće opet prevariti”

    “Rusija i Putin se neće opet prevariti”

    Ruski profesor Dmitrij Trenin ističe da je Putin svestan da su sporazumi iz Minska iz 2014. i 2015. bili greška, te da se Rusija neće ponovo prevariti.

    Ruski predsednik Vladimir Putin prokomentarisao je, tokom sastanka s majkama ruskih vojnika, da sada smatra da su sporazumi iz Minska iz 2014. i 2015. bili greška.

    Objasnio je da Moskva u to vreme nije znala kakva su osećanja stanovništva Donbasa pogođenog sukobom, i nadao se da bi Donjeck i Lugansk na neki način mogli da se integrišu s Ukrajinom pod uslovima određenim u Minsku.

    Međutim, profesor Dmitrij Trenin, član Ruskog saveta za međunarodne poslove, ističe da je moguće da je Putin bio spreman da novim vlastima u Kijevu da šansu da reše to pitanje i ponovo izgrade odnose s Moskvom, što po njegovom mišljenju potvrđuju i njegovi postupci, i razgovori s tadašnjim ukrajinskim predsednikom Petrom Porošenkom. Putin se navodno nadao da bi stvari mogle da se reše s Nemcima, Francuzima i američkim rukovodstvom.

    Priznanja grešaka su retka među aktuelnim liderima, ističe Trenin, ali su važna kao pokazatelji lekcija koje su naučili.

    To iskustvo očigledno je navelo Putina da pokrene specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini pošto osam godina ranije Moskva nije trebalo da veruje Kijevu, Berlinu i Parizu već je trebalo da se osloni na sopstvenu vojnu moć ne bi li oslobodila svoje stanovništvo na području Ukrajine.

    Drugim rečima, sadašnje pristajanje na primirje nalik onom potpisanom u Minsku bila bi još jedna greška koja bi omogućila Kijevu i njegovim podržavaocima da se bolje pripreme za nastavak borbi.

    Trenin dodaje i da ruski lider shvata da mnoge nacije koje se nisu pridružile antiruskoj koaliciji, od Kine i Indije do Indonezije i Meksika, zagovaraju prekid ratnih dejstava budući da su njihovi ekonomski izgledi narušeni rusko-ukrajinskim sukobom. Otuda i zvanične izjave Kremlja da je Moskva otvorena za dijalog, ali samo na osnovu postojeće geopolitičke realnosti – da su Donjeck, Lugansk, Herson i Zaporožje deo Ruske Federacije. Treba napomenuti i da Moskva nije povukla ciljeve specijalne vojne operacije, koji uključuju demilitarizaciju i denacifikaciju Ukrajine.

    Što se Kijeva tiče, pošto je napokon postigao operativne uspehe na bojnom polju, ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski formalno je zabranio sve kontakte s Kremljom.

    Realnost je, ističe ruski profesor, da glavne strane uključene u sukob u Ukrajini, odnosno Vašington i Moskva, ne smatraju sadašnjost ili blisku budućnost dobrim vremenom za pregovore.

    Iz perspektive SAD, uprkos sankcijama koje je Zapad uveo Rusiji i nedavnim neuspesima koje je ruska vojska doživela u Harkovu i Hersonu, Moskva je daleko od toga da bude poražena na bojnom polju ili destabilizovana na unutrašnjem planu.

    Iz ruske perspektive, svako primirje ili mir koji ostavlja Ukrajinu kao “antirusku”, neprijateljsku državu, jednak je porazu.

    Čini se da će se rat nastaviti do 2023. godine, a možda i nakon toga. Razgovori verovatno neće početi pre nego što bilo koja strana bude spremna da popusti, zaključuje Raša tudej na srpskom.

  • NATO poslao poruku: Odbranićemo svaki pedalj

    NATO poslao poruku: Odbranićemo svaki pedalj

    Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg poručio je danas u Bukureštu da je vojna alijansa spremna da odbrani svaki pedalj svoje teritorije.

    Stoltenberg je, govoreći na skupu u organizaciji Aspen instituta Rumunije i nemačkog Maršal fonda, ukazao da je Rumunija snažan i veoma važan saveznik NATO.

    “To ponavljam svakog dana. Veliki doprinos NATO-u Rumunija daje i time što mi je dala odličnog zamenika generalnog sekretara”, naglasio je on.

    Stoltenberg je najavio da se ministri spoljnih poslova NATO sastaju u Bukureštu u vreme kada divlja ruski rat na granicama Rumunije.

    “Ovo je kritično vreme po našu bezbednost, ali šaljemo poruku NATO je tu, budan i spreman da odbrani svaki pedalj svoje teritorije. Kao odgovor na rat u Ukrajini podigli smo spremnost naših trupa. Udvostručili smo naše borbene jedinice sa dve na osam. Prošle nedelje NATO je sprovela vežbe u Rumuniji u kojoj su učestvovali avioni iz Španije, Turske, Sad i Francuske. Time smo pokazali kako NATO saveznici sarađuju i da su spremni da odbrane svaki pedalje zemlje, ali i svoj vazdušni prostor”, kazao je on.

    Rekao je da NATO nije deo konflikta u Ukrajini, ali da pruža podršku toj zemlji.

    “Ukrajina je nacija koja ima pravo na samoodbranu, koje je zapisano i u Povelji UN. Putin se suočava sa neuspehom i odgovara na to sa više brutalnosti. Imamo sve više raketnih napada na civilnu infrastrukturu. To je strašno za Ukrajinu, ali je to teško vreme i za nas u Evropi, i celom svetu”, podvukao je Stoltenberg.

    Kazao je da svi mi plaćamo cenu rata Rusije protiv Ukrajine, ali mi je plaćamo u novcu, a Ukrajinci krvlju.

    “Ako pustimo Putina da pobedi svi ćemo platiti veću cenu, jer tada će lekcije koju bi Putin i ostali autoritarni lideri naučili bila da se isplati koristiti silu. To bi učnilo naš svet mnogo krhkijim i opasnijim. Zato je u našem interesu da podržimo Ukrajinu”, naglasio je on.

    Stoltenberg je kazao da nema održivog mira ako agresor pobedi, ako ugnjetavanje i autokratija pobedi demokratiju.

    Ukazao je da je vazno nastaviti vojno podržati Ukrajinu kako bi stekla što bolji položaj pred mirovne pregovore, kada do njih dođe. “Naša poruka je da NATO ostaje uz Ukrajinu koliko god to bude potrebno”, podvukao je on.

    Stoltenberg je kazao da je ruska agresija na Ukrajinu počela još pre osam godina, i da je od tada NATO u pripravnosti. Generalni sekretar je kazao da ruski rat protiv Ukrajine nije naveo NATO da zaboravi na dalje partnere koji su izloženi agresiji Rusije ili ruskim pretnjama, kao što su Gruzija, Moldavija i BiH.

    Naglasio je da je važno jačanje njihove otpornosti i modernizacija vojnih snaga kako bi mogle bolje da se brane. “Ako su te zemlje bezbednije onda smo i mi sigurniji”, kazao je Stoltenberg.

    Upitan za Kinu, Stoltenberg je kazao da širenje prisustva te zemlje pokazuje da je potrebno da se stalno prati otpornost i bezbednost zemalja NATO.

    Rekao je da NATO nema nameru da postane globalni vojni savez, ali vidi da Kina širi svoje prisustvo, od sajber prostora, preko Afrike, ali i jačanja uticaja unutar Evrope, uključujući aktivnosti pokušaja kontrole kritične infrastrukture.

    S tim u vezi ukazao je na 5G mrežu, rekavši da su neki 2019. tvrdili da se radi samo o komercionalnoj odluci, kao što je to, kako su tvrdili, bilo i u vezi gasa.

    “Mislim da je ono što smo videli iz slučaja ruskog gasa da to jesu komercionalne odluke, ali koje imaju veze sa našom bezbednošću. Moramo uzeti u obzir bezbednosne aspekte prilikom donošenja takvih odluka”; poručio je Stoltenberg.

    On je ukazao da je NATO izradio preporuke za jačanje otpornosti kritične infrastrukture, koje nemaju fokus Kinu, ali su vezane i za tu zemlju.

  • Rusija prebacuje deo protivvazdušne odbrane u Bjelorusiju

    Rusija prebacuje deo protivvazdušne odbrane u Bjelorusiju

    Rusija je prebacila veliki konvoj vojne opreme u Bjelorusiju.

    Konvoj uključuje najmanje 15 raketnih sistema “Zemlja-vazduh” Tor-M2 i 10 inženjerskih vozila, izvestila je beloruska grupa Hajun, koja prati kretanje ruskog oružja.

    Prema tom izveštaju, “ovo nije poslednji vojni konvoj s teretom ove vrste”, prenosi Kijev Independent.

    Ukrajinski generalštab saopštio je u ponedeljak da se Rusija sprema da premesti nekoliko jedinica iz Bjelorusije na okupirane teritorije Ukrajine.

    U Belorusiji je stacionirano do 12.000 mobilisanih ruskih vojnih obveznika, izvestio je 25. novembra Nacionalni centar otpora ukrajinske vojske.

  • Nikšić: Teško ćemo izbjeći SNSD u državnoj vlasti

    Nikšić: Teško ćemo izbjeći SNSD u državnoj vlasti

    Lider SDP-a Nermin Nikšić izrazio je danas zadovoljstvo potpisivanjem sporazuma Osmorke i HDZ-a.

    Dragan Čović (HDZ) i Nermin Nikšić (SDP) koji predstavlja Osmorku danas su u Sarajevu potpisali sporazum o formiranju vlasti na federalnom nivou, a što će vrlo izgledno rezultirati i savezništvom na državnom nivou.

    Niškić je dodao i da se Osmorka proširuje jer ljudi iz drugih stranaka prepoznaju da se ovdje radi jedan novi projekat, da se radi nešto novo dobro za sve u BiH.

    On je dodao da u razgovorima sa HDZ-om nije bilo nikakvih kontroverzi i podmetanja, curenja informacija i dezinformacija itd. Ono što je potpisano, dodao je, bit će realizovano u punom kapacitetu.

    “Zaista smo izvagali sve i vrlo smo opredijeljeni da stanemo iza ovog sporazuzma. I oni koji će činiti izvršnu vlast treba da krenu u operacionalizaciju ovog sporazuma”, rekao je Nikšić.

    Dodao je da žele pokazati da je moguće promijeniti sistem u BiH i imati vlast koja će izvršavati ono što je dogovoreno i obećano.

    “Predstoji nam dalji rad na operacionalizaciji ovog sporazuma da probamo do kraja godine formirati Vijeće ministara, Vladu FBiH i kantonalne vlade gdje možemo na to utjecati”, kazao je Nikšić.

    Odgovarajući na pitanje o partnerima u vlasti na nivou BiH, rekao je da će se “teško moći izbjeći SNSD”, te da je to “neka realnost koju treba priznati”.

  • Čović: Ovo je izuzetan trenutak, nakon dugo vremena imamo koaliciju

    Čović: Ovo je izuzetan trenutak, nakon dugo vremena imamo koaliciju

    Predsjednik HDZ-a Dragan Čović nakon potpisivanja sporazuma Osmorke i HDZ-a izjavio je da je ovo posebno bitan iskorak za sve u Bosni i Hercegovini i da slijedi nova dimenzija ponašanja u bh. politici.

    “Potpisali smo sporazum na svim razinama vlasti u naredne četiri godine. Sporazum koji otvara novu dimenziju ponašanja u politici i političke kulture kako bi otvorili evropsku perspektivu BiH, stabilizirali tokove i osigurali pravno djelovanje institucija BiH. Kroz tri paketa pitanja, posebno mjesto ima socijalna pravda i ekonomija”, izjavio je.

    Kaže da nakon dugo godina može reći da postoji koalicija.

    “Ono što nismo imali posljednje četiri godine, to se i vidjelo. Ovo je izuzetan trenutak što sam rekao jutros i evropskom komesaru Oliveru Varhelyju. Pomjerili smo potpisivanje s 25. novembra Dana državnosti BiH zbog dolaska komesara da bi i njemu uručili sporazum koji daje novu dimenziju BiH”, dodao je.


    Čović je kazao da je cilj do kraja godine imati i izvršnu i zakonodavnu vlast na nivou Federacije BiH i Bosne i Hercegovine.

    “I tada možemo očekivati i kandidatski status BiH za članstvo u EU. Ovo je za nas povijesni trenutak. Sve nas pozivam da predano razradimo sve detalje što trebaju biti nositelji izvršne vlasti. Ovo je jedna nova poruka za BiH, novo ohrabrenje, da pokušamo sami rješavati probleme dogovorom, da probleme ostavimo za sutra a ne za prekosutra… Tom dinamikom znat ćemo šta radimo. Jedan od prvih prioriteta je euroatlantska perspektiva”, kazao je.


    Čović je kazao da on može garantovati da će stranke okupljene oko HDZ-a i HNS-a učiniti sve da predano rade na realizaciji dokumenta u cijelini, bez uvjetovanja i prolongiranja.

    “I konačno da nakon 20 godina usvojimo budžete na nivou BiH i FBiH u ovoj kalendarskoj godini za narednu”, zaključio je.

    Čović je kazao da je siguran da će SNSD biti treći partner u vlasti na nivou BiH, a da se o pozicijama još nije razgovaralo.

    “Nakon konstiturajućih sjednica ćemo se naći i početi razgovarati o sadržaju dokumenta i kako ga implementirati, a i o pozicijama na najbolji način da ovo sprovedemo, a ne da podijelimo fotelje”, kazao je.

    Što se tiče izmjena Izbornog zakona BiH u vezi s izborom člana Predsjedništva BiH, Čović je kazao: “U sporazumu vrlo precizno piše, da ćemo najdalje 6 mjeseci od potpisivanja riješiti pitanje sukladno odluci Ustavnog suda i Suda u Strazburu. Uvjeren sam da što smo potpisali ćemo i realizirati.”

    Kazao je da se nada uspješnoj reorganzaciji RTV javnog servisa i da je to jedan od zadataka.

    “Ovo je jedina moja domovina. Njen jedini put je euroatlantski put”, dodao je.

  • Osmorka i HDZ potpisali sporazum o formiranju vlasti

    Osmorka i HDZ potpisali sporazum o formiranju vlasti

    Dragan Čović (HDZ) i Nermin Nikšić (SDP) koji predstavlja Osmorku danas su u Sarajevu potpisali sporazum o formiranju vlasti.

    Sporazum se odnosi na formiranje vlasti na federalnom nivou a vrlo je vjerovatno da će rezultirati i savezništvom na državnom nivou.

    Sporazum je potpisan danas u zgradi Parlamentarne skupštine BiH,a potpisivanju su prisustvovali su predstavnici HDZ-a i partneri iz HNS-a SDP, Naša stranka, NiP, SBiH, NES, BHI Fuad Kasumović i Za nove generacije.

    “Ključni napredak u BiH, gdje smo upravo potpisali istorijski dokument o Smjernicama, načelima i ciljevima u izvršnoj i zakonodavnoj vlasti za razdoblje 2022.-2026. godine. Ovim će se osigurati politička stabilnost, funkcionalna vlast i provođenje ključnih reformi”, napisao je Čović nakon potpisivanja sporazuma.

    Potpisivanju je prethodilo nekoliko sedmica pregovora.