VRBAS Media

Autor: INFO

  • Ulazak u Savjet ministara je kocka za opoziciju

    Pokušaji opozicije u Republici Srpskoj da uđe u vlast na nivou BiH najvjerovatnije su zakasnili, a čak i da nisu, takav aranžman bi im, prema ocjeni analitičara, mogao donijeti više štete nego koristi.

    Naime, sagovornici Srpskainfo podsjećaju na to da je svojevrsna podjela “kolača” između stranaka na vlasti i opozicije u Srpskoj već postojala u periodu od 2014. do 2018. godine, kad je vlast u Republici Srpskoj držao SNSD, a opozicija ušla u Savjet ministara BiH. U isto vrijeme, predsjednik Srpske bio je Milorad Dodik, dok je funkciju srpskog člana Predsjedništva BiH obavljao Mladen Ivanić.

    Međutim, već na izborima 2018. godine pokazalo se da učešće u vlasti na nivou BiH opozicionim strankama u Srpskoj nije donijelo bilo kakvu korist jer su birači „kompletan paket“ vlasti tada predali u ruke SNSD i stranaka okupljenih u vladajućoj koaliciji.

    Što se tiče aktuelnih pregovora o formiranju nove vlasti na nivou BiH, politički analitičar Ivana Marić smatra da opozicija u Republici Srpskoj „ne samo da je loše radila izbornu kampanju“, već se, prema njenim riječima, potpuno nepripremljeno ponaša i nakon što što su objavljeni izborni rezultati.

    – Da je tako, pokazuje i to što su se tek ovih dana sjetili da bi možda trebalo da počnu pregovarati o ulasku u vlast na nivou BiH. S druge strane, vidimo da „osmorka“ u Federaciji BiH, predvođena SDP, to radi već mjesecima. U opoziciji u Republici Srpskoj postoji toliko unutrašnjih problema da nisu uspjeli zajednički da se fokusiraju na neku bitnu stvar, kao što je, makar, to da uđu u vlast na nivou BiH – kaže Marićeva za Srpskainfo.

    Na naše pitanje da li bi se opoziciji dugoročno isplatio ulazak u vlast na bh. nivou bez prethodnog osvajanja vlasti u Srpskoj, s obzirom na negativno iskustvo koje im je takav aranžman donio prije četiri godine, Marićeva odgovara da bi, u ovom trenutku, to za ovdašnju opoziciju predstavljalo spas.

    – Da su bili u vlasti vjerovatno bi im sada bilo korisno da malo odu u opoziciju. Međutim, u BiH je uvijek lakše kad ste u vlasti jer imate i dodatne funkcije, nadležnosti i lakše vam je predstaviti javnosti ono što radite. SDS i PDP su na entitetskom nivou već jako dugo u opoziciji i nisu se pokazali da to znaju iskoristiti. Njima ostanak u opozicionom statusu neće donijeti prednost i mislim da bi bilo dobro da uđu u vlast na nivou BiH, da imaju mogućnost pokazati šta znaju da urade jer 2014. godine, kad su njihovi ministri ušli u Savjet ministara, oni su bili među aktivnijim ministrima. Problem je u tome što oni ni to nisu znali dobro iskoristiti – tvrdi Marićeva.

    Ona, takođe, smatra da bi opozicionari u Srpskoj konačno morali da „prerastu“ to što ih Milorad Dodik proziva izdajnicima, a onda se, kaže Marićeva, oni moraju dokazivati da su „veći katolici od pape“.

    – Upravo to neobaziranje na ono što o vama priča vlast jeste ono što je uradila opozicija u Federaciji BiH. Iste kvalifikacije koje Dodik lijepi opoziciji u Republici Srpskoj koristi SDA, kad je u pitanju SDP ili Konakovićev „Narod i pravda“. Prozivaju ih izdajnicima, ali se oni na to pretjerano ne obaziru. S druge strane, u Republici Srpskoj opoziciju svaki put kao da zaboli kad ih Dodik nazove izdajnicima, pa oni odmah posegnu za „srbovanjem“. Vidjelo se da im to nije donijelo korist i nadam se da će novo rukovodstvo SDS i PDP prevazići te stvari i da će se uspjeti oporaviti. U suprotnom, Republika Srpska će ostati bez opozicije – tvrdi Marićeva.

    Politički analitičar Tanja Topić takođe smatra da ulazak u vlast, pa makar samo na nivou BiH, za ovdašnje političke stranke donosi brojne koristi.

    – U političkom životu već imate prednost ako ste u vlasti i to iz perspektive političkih partija donosi bolju startnu poziciju – kaže Topićeva za Srpskainfo.

    Međutim, ona ističe da je aktuelna vlast u Republici Srpskoj uspjela da u javnost „progura“ priču o tome kako je bilo kakva saradnja domaće opozicije sa političkim stranakama iz Federacije ravna nacionalnoj izdaji.

    – Postoji taj pomalo šizofreni spin, koji je razvijen od strane vlasti koja suvereno vlada Republikom Srpskom skoro dvije decenije. Kada su oni u vlasti na državnom nivou sa „omraženom“ SDA, onda se to u javnosti interpretira kao zaštita srpskih nacionalnih interesa i pozicije Republike Srpske. Međutim, kad to isto uradi opozicija onda je to targetirano i etiketirano, pa opozicija već godinama nosi tu vrstu optužbi da je izdajnička, bakirovska, da je pod političkim uticajem Sarajeva… To se radi sistemski i svim raspoloživim sredstvima, što ima za posljedicu da se u dobrom dijelu javnosti opozicija zaista percipira na takav način – ističe Topićeva.

    Ona dodaje da je u trenutnom političkom ambijentu u Republici Srpskoj, prema njenom mišljenju, teško naći ravnotežu između vlasti u Banjaluci i Sarajevu u slučaju da u vlasti na oba nivoa nije ista politička opcija.

    – Vrlo je teško biti u raskoraku na tim nivoima vlasti, kada je jedna opcija u vlasti na entitetskom nivou, a druga na državnom. To je ono što onemogućava, usporava, blokira, sprečava. To je ono što i jeste najveći balast za onog ko uđe u vlast na nivou BiH, a da ne korespondira s onima koji su na vlasti na nivou Republike Srpske – zaključuje Topićeva.

  • Inflacija će dokrajčiti ličnu potrošnju građana BiH

    Inflacija će dokrajčiti ličnu potrošnju građana BiH

    Prema aktuelnoj projekciji, u 2022. godini u Bosni i Hercegovini očekuje se rast realne ekonomske aktivnosti od 4,1%, što je za čak 1,34 procentna poena više od majske projekcije, saopšteno je iz Centralne banke BiH.

    CB BiH je objavila drugi krug projekcija ključnih makroekonomskih varijabli za period 2022-2024. godina. U odnosu na proljećni krug, projekcije vrijednosti svih ključnih makroekonomskih varijabli, u ovom krugu, značajno su revidirane.

    “Trenutno projiciramo znatno viši nivo ekonomske aktivnosti, ali i inflacije u 2022. godini”, navodi se u njihovoj publikaciji.

    Korekcija za 2022. godinu je, kako se ističe, velikim dijelom bazirana na već realizovanoj ekonomskoj aktivnosti za prvu polovinu godine (rast od 5,9% na godišnjem nivou).

    Zvanični statistički podaci za prvo polugodište ukazuju na rekordan rast izvoza u prvoj polovini 2022. godine, rast investicija od 24% na godišnjem nivou u istom periodu, te rast lične potrošnje, uprkos visokoj inflaciji. Svi ovi faktori su rezultirali revidiranjem prethodne projekcije naviše.

    Sličan je trend ekonomske aktivnosti glavnih trgovinskih partnera Bosne i Hercegovine u srednjem roku, što značajno utiče na neke od glavnih komponenti nacionalnih računa u BiH, prvenstveno neto izvoza.

    “U Evropskoj uniji se očekuje značajno usporavanje ekonomske aktivnosti u 2023. godini. Posljedično, projekcija ekonomske aktivnosti u BiH u 2023. godini, zbog očekivanog pada strane potražnje, takođe je revidirana na niže do nivoa od 0,9%. Pod pretpostavkom slabljenja, ali ne i potpunog iščezavanja inflatornih pritisaka u zemlji, rast realnog BDP-a u 2024. godini projiciramo na 1%”, navode iz CB BiH.

    Negativni rizici na povećanje inflacije na koje su ukazivali u prvom krugu projekcija u 2022. godini su se materijalizovali, o čemu su, kako podsjećaju, izvještavali u svakom krugu brzih procjena inflacije.

    “U srednjem roku očekujemo ustrajnije inflatorne pritiske. Projicirana je inflacija od 14,4% u tekućoj godini, te usporavanje u naredne dvije godine. Međutim, ne očekujemo da će se inflacija vratiti na višegodišnji prosjek, zabilježen prije 2022. godine, u srednjem roku”, saopšteno je iz ove institucije, čiji stručnjaci ističu da zbog inflatornog pritiska očekuju značajno usporavanje rasta lične potrošnje u nadolazećem projekcijskom periodu.

    Sudeći prema zvaničnim podacima za prvo polugodište, faktori koji potiskuju ličnu potrošnju, poput generalno niske prosječne plate i penzije, te nepovoljne starosne strukture stanovništva i demografskih trendova, još nisu dominantno uticali na ličnu potrošnju.

    “I u ovom krugu projekcija naglašavamo da se ekonomija ne nalazi u klasičnom poslovnom ciklusu, te da su procijenjene vrijednosti realnog BDP-a, njegovih komponenti i ostalih makroekonomskih varijabli izložene izuzetno visokom stepenu neizvjesnosti”, dodaje se u publikaciji.

    Najznačajniji izvori neizvjesnosti su vezani za eksterne uticaje kao što je rat u Ukrajini, koji i dalje uzrokuje snažne turbulencije na međunarodnim tržištima energenata i hrane.

    Ukoliko se troškovi energije smanje ili faktori na strani potražnje u srednjoročnom periodu oslabe, to bi moglo smanjiti pritiske na cijene.

  • Trivić smatra da Vlada Srpske treba izračunati najnižu platu u Srpskoj

    Trivić smatra da Vlada Srpske treba izračunati najnižu platu u Srpskoj

    Komentarišući mogućnost povećanja najniže plate u Srpskoj imajući u vidu najavu poskupljenja električne energije, Saša Trivić, predsjednik Unije poslodavaca RS je rekao je danas da poslodavci i sindikat o tome ne mogu postići dogovor, zbog čega Vlada treba izračunati najnižu platu i da u tome bude realna s obzirom na njihove mogućnosti i dešavanja u svijetu.

    Republika Srpska trenutno ima veću najnižu platu nego što će Srbija imati za iduću godinu. Najnižu platu treba malo povećati, ali ne treba očekivati da najniža plata bude 900 ili 1.000 KM, jer tržište na kojem mi poslujemo ne može podnijeti takve iznose – istakao je Trivić.

    On kaže da je radnike moguće sačuvati u boljim uslovima rada, te kvalitetnijim proizvodima kojima je moguće obezbijediti veću platu radnicima.

    – Inflacija se ne može odbraniti rastom plata nego se rastom plata proizvodi daljnja inflacija – zaključuje Trivić.

  • Sindikat očekuje da Višković krajem decembra saopšti iznos najniže plate u Srpskoj

    Sindikat očekuje da Višković krajem decembra saopšti iznos najniže plate u Srpskoj.

    Na tragu smo da za to dobijemo podršku Vlade Srpske. Očekujem da to bude u najkraćem mogućem roku kako bismo izbjegli svaku vrstu manipulacije sa najnižim iznosom plate – rekla je Mišićeva novinarima u Banjaluci nakon konsultacija sa mandatarom za sastav nove Vlade Srpske Radovanom Viškovićem.

    Ona je dodala da je ambicija da se to uradi na najbolji način kako bi se obračunalo sa sivom zonom, sa davanjem dijela plate u koverti, te izrazila uvjerenje da će sindikat za ovo dobiti podršku svih poštenih poslodavaca.

    – Oni koji isplaćuju plate u kovertama su nelojalna konkurencija poštenim poslodavcima i ukoliko dođemo do toga da se sistem plata uredi, gdje bi se koeficijent u zavisnosti od stručne spreme množio sa iznosom najniže plate, došlo bi se do plate koju bi trebao imati svaki radnik i uz rezultate rada – navela je Mišićeva, dodajući da sindikat nema ambiciju da ograničava granicu iznosa plate.
    Ona je izrazila očekivanje da će Višković u posljednjoj sedmici decembra saopštiti iznos najniže plate za iduću godinu.

    Mišićeva je navela da je za sindikat bitno i uređenje Ministarstva rada i ko će biti resorni ministar, kao i mijenjanje određenih stvari u Inspektoratu Republike Srpske radi boljeg poštivanja radničkih prava i suzbijanja sive ekonomije.

    Višković je danas, osim sa Savezom sindikata Republike Srpske, održao konsultacije i sa delegacijama Ujedinjene Srpske, Privredne komore, Udruženja poslodavaca, Udruženja penzionera Srpske.

  • Višković sa predstavnicima Saveza sindikata

    Višković sa predstavnicima Saveza sindikata

    U nastavku konsultacija sa socijalnim partnerima, mandatar za sastav nove Vlade Republike Srpske Radovan Višković razgovarao je danas u Banjaluci sa delegacijom Saveza sindikata Republike Srpske, predvođenom predsjednicom Saveza Rankom Mišić.

    Višković je upoznao predstavnike Saveza sindikata sa programskim principima buduće Vlade, te istakao da će se aktivno raditi na pronalaženju kvalitetnih socijalnih politika, koje, između ostalog, uključuju i izradu tzv. socijalne karte, saopšteno je iz Biroa Vlade Republike Srpske za odnose s javnošću.

    Višković je ukazao da će jedan od prioriteta biti i usvajanje opšteg kolektivnog ugovora, koji bi doprinio daljem poboljšanju položaja zaposlenih u Republici Srpskoj.

    Istovremeno, najavio je da će u fokusu djelovanja biti i aktivna borba na suzbijanju “sive ekonomije”, kako bi se istovremeno povećali budžetski prihodi i dodatno unaprijedio položaj zaposlenih.

    Predstavnici Saveza istakli su potrebu dijaloga sa novom Vladom na izradi opšteg kvalitetnog ugovora, ali i aktivnog djelovanja u pravcu poboljšanja materijalnog položaja zaposlenih u Republici Srpskoj, navedeno je u saopštenju, piše RTRS.

    Višković je danas, u okviru konsultacija sa socijalnim partnerima, razgovarao sa delegacijom Unije udruženja poslodavaca i predstavnicima Udruženja penzionera.

  • Mihajilica odgovorio Kovačeviću

    Mihajilica odgovorio Kovačeviću

    Tužno je gledati savjetnika lažnog CIK predsjednika, Radovana Kovačevića, kako žali za svojom bivšom partijom, SDP, pa mu smeta kada u njemu dobro poznate partijske prostorije kroči neko drugi.

    To je rekao narodni poslanik Milanko Mihajilica, komentarišući današnju izjavu portparola SNSD o sastanku opozicionih partija iz RS sa predstavnicima “osmorke” u Sarajevu.

    – Jadno je čitati da je njemu legitimno kada SNSD pregovara sa strankama u Sarajevu ili, kako on kaže, idu na noge poštovaocima „blajburških žrtava“ u Mostar, dok je kao nelegitimno da opozicija učestvuje u političkim procesima. To se proglašava nelegitimnim samo u klasičnim diktaturama, što bi nekadašnji student FPN trebao znati – saopštio je Mihajilica.

    Mihajilica kaže da je tragikomično kada Kovačević u jednoj rečenici proglašava opoziciju izdajnicima, a u drugoj podsjeća na Dodikovu ponudu za srpskim jedinstvom.

    – Kakve su to „patriote“ kada bi u jedinstvo sa „izdajnicima“? Kakve su to „patriote“ koje ne poštuju Narodnu skupštinu Republike Srpske i ne poštuju njene zaključke? Hoće li patriota Kovačević odgovoriti vraćaju li Vojsku i Visoki sudski u tužilački savjet Republike Srpske, jer zadnji rok za osnivanje, 10. decembar se bliži? O kakvom srpskom jedinstvu pričaju oni koji su dogovor svih srpskih stranaka o stranim sudijama u Ustavnom sudu BiH prekrojili sa HDZ – kaže Mihajilica.

    On pita o kakvom jedinstvu pričaju oni koji su prekršili dogovor nakon Inckove sramne odluke i prvi potrčali u Sarajevo da se vrate u institucije svojim prijateljima iz SDA?

    – Zašto nisu bili jedinstveni kada je trebalo ukidati akcize na gorivo i smanjiti stopu PDV na osnovne životne namirnice? E, zato se borimo da imamo svog delegata, koji bi radio u interesu Republike Srpske i naroda, jer oni ovaj mehanizam koriste za svoje bahaćenje, a narod neka se u doba krize snalazi kako zna i umije – poručio je Mihajilica.

  • Rusi završavaju rat?

    Rusi završavaju rat?

    Daleko od bitke za Herson, jedno mesto sve više počinje da privlači pažnju vojnih stručnjaka, bivših generala i vojnih analitičara.

    Reč je Artjemovsku, poznatom i kao Bahmut, kako su ga ukrajinske vlasti nazvale 2016. godine. Grad se nalazi u Bahmutskom okrugu Donjecke oblasti.Borbe se trenutno vode na području i na periferiji grada. Izveštaji su različiti i oprečni. Izvori navode da je privatna vojna kompanija Vagner probila ukrajinsku odbranu u toj oblasti. Informaciju je potvrdilo više izvora na terenu, ali se još čeka zvanično saopštenje gradskih vlasti ili ruskog Ministarstva odbrane.

    Ukrajinski izvori sa terena kažu da je Artjemovsk generalno dobro utvrđen, ali poslednjih dana odbrana je “počela da popušta”. Stižu različiti izveštaji o stotinama mrtvih ukrajinskih vojnika. Neki ruski mediji već su objavili da je Artjemovsk u rukama ruskih snaga, a drugi da će se to dogoditi uskoro.

    Ali zašto je ovaj grad važan? To je ključni grad za kontraofanzivu ukrajinskih oružanih snaga. Rusija to shvata i preduzima određene taktičke i strateške ciljeve kako bi pokušala da preokrene situaciju u korist ruskih oružanih snaga. Zapadni vojni eksperti tvrde da bi Artjemovsk mogao postati “određivač čitave specijalne vojne operacije” Ruske Federacije, piše bulgarianmilitary.

    Prema rečima bivšeg vrhovnog komandanta snaga NATO-a u Evropi, generala Veslija Klarka, Rusija postavlja “vatrenu zamku” za ukrajinske snage u toj oblasti. Klark tvrdi da će, ukoliko ukrajinske oružane snage pretrpe “značajne gubitke”, to ruskom predsedniku Vladimiru Putinu dati adut da natera Kijev na privremeni prekid vatre ili čak primirje.

    “Ako ruske oružane snage uspeju da potisnu položaje ukrajinske vojske dok jedinice iz Hersona stignu na to mesto, Putin će pobediti”, rekao je penzionisani američki vojni zvaničnik.

    General Klark je takođe rekao da bi kontinuirani raketni udari ruskih oružanih snaga na ključne lokacije energetske infrastrukture mogli da se pređu u kontinuiranu rusku akciju. Takva praksa, kao i moguća kontrola nad Artjemovskom, predstavljaju “važan adut za Moskvu” .

    Prema Klarkovim rečima, “Rusija sada ima sve što je potrebno da napravi značajnu štetu Ukrajini”.

  • “Nije isto kada vojnik u rovu zna da njegova porodica…”

    “Nije isto kada vojnik u rovu zna da njegova porodica…”

    Zima će, prema oceni vojnog analitičara Vlada Radulovića, svakako uticati na dalji razvoj rusko-ukrajinskog rata.

    Kako Radulović kaže, to će se desiti prvo zbog pripreme ljudstva i tehnike za delovanje u teškim zimskim uslovima, a i zbog energetskog sektora u Ukrajini, koji je razoren nakon dejstva ruskih oružanih snaga.

    “I Ukrajinci i Rusi baštine istu vojnu školu, a baštine i problem ili ako se može tako reći benefit zime, jer i jedni i drugi i te kako znaju šta znači jaka zima, tako da koliko to moze biti prednost ili otežavajuća okolnost jedne strane, isto može biti i druge”, kaže Radulović.

    Pitanje je, dodaje, i do koje će niske temperature moći da se uspešno koristi oprema i tehnika, a na sve to, neophodno je dodati i faktor koji se tiče civilnog stanovništva, jer nije isto kada vojnik u rovu zna da se njegova porodica smrzava i da nema struju, što utiče na moral.

    Kada je reč o stanju na frontu, kaže da nakon oslobađanja Hersona, zbog terena kakav jeste, uskoro ne očekuje ofanzive sličnog formata.

    “Na delovima fronta je blato do metar dubine i oklopne mehanizovane jedinice se veoma otežano kreću pa je teško raditi manevre na takvom terenu. Zato opet svedočimo nečemu što smo već videli, a to je besomučna upotreba artiljerije i sa jedne i sa druge strane i čini mi se da se ponovo vraćamo na taj segment”, ističe sagovornik Tanjuga.

    Prema njegovim rečima dejstva su sada prisutna gotovo duž cele linije fronta, ali veće operacije bi trebalo očekivati na proleće.

    Govoreći o današnjem sastanku ministara NATO-a u Bukureštu, Radulović kaže da Ukrajina svakako može očekivati pomoć ove alijanse i da je u ovom trenutku najveće pitanje i izazov kako u obezbediti dovoljno granata za artiljeriju, minobacačkih mina, kao i municije za streljačko naoružanje.

    ” To je jedan segment, a drugi je pitanje protivvazduhoplovne odbrane, odnosno savremenih PVO sistema koji bi trebalo ili moglo da budu usporučeni Ukrajini. Sa druge strane biće važno još jedno pitanje, a to je jačanje istočnog krila NATO-a”, kaže Radulović.

    Naglašava da se to ne odnosi samo na tri baltičke zemlje i pribaltičku Poljsku, gde su godinama unazad raspoređene borbene trupe, već i na Mađarsku, Slovačku, Bugarsku i Rumuniju.

    I dok se, kako kaže, na svakom kraju sveta prevrćui zaboravljeni magacini i otvaraju poslednje skrivene kutije kako bi se našla municija i naoružanje za Ukrajinu, od pregovora o miru dve zemlje smo još daleko.

    “Raspoloženje Ukrajinaca je i dalje takvo da ne žele da bilo šta primiruju sa Rusima, što se može i razumeti jer oni brane svoju zemlju i percipiraju rusku agresiju kao agresiju i okupaciju dela njihove teritorije. S druge strane postoji njihova opravdana bojazan da bi Rusija eventualno primirje mogla iskoristiti da zapravo osveži i pregrupiše svoje snage i osmisli novu strategiju”, ističe on.

    Dodaje da su Rusi sada u situaciji da poraze koje doživljavaju svojoj javnosti pokušavaju da objasne kao da su to neke vrste, kako oni kažu pregrupisavanja i taktičkog povlačenja.

  • “Strašno i kritično…”

    “Strašno i kritično…”

    Situacija u gradovima na jugu Ukrajine, Hersonu i Nikolajevu, je “strašna i kritična”.

    Samo u Nikolajevu skoro četvrt miliona ljudi se suočava sa nedostatkom vode, struje i grejanja, upozorile su danas Ujedinjene nacije.

    Portparol UN Stefan Dižarik rekao je da je koordinatorka UN za humanitarna pitanja Deniz Braun posetila tokom vikenda ova dva grada na jugu Ukrajine i podnela izveštaj u kojem ukazuje da ljudi koji beže iz Hersona idu u Nikolajev, preneo je Si-En-En.

    U Nikolajevu su uspostavljeni punktovi sa grejanjem kako bi se pomoglo ljudima koji ne mogu da zagreju svoje domove, a prema rečima Dižarika, humanitarci su obezbedili namirnice i generatore kako bi ova mesta postala funkcionalna.

    “Očekujemo da ćemo, uz podršku vlasti, u Hersonu uspeti da pokrijemo osnovne potrebe onih koji su ostali u gradu, pod uslovom da uspemo i da održimo nivo pomoći koja je pristizala u protekle dve nedelje. Međutim, situacija sa vodosnabdevanjem, grejanjem i strujom i dalje je teška, iako se snabdevanje električnom energijom postepeno popravlja”, rekao je Dižarik.

    Donatori su ove godine obezbedili 3,1 milijardu dolara humanitarne pomoći koja se distribuira preko UN , međutim Dižarik je istakao da je važno da se nastavi s finansiranjem, posebno tokom zimskih meseci.

  • “Kupovaćemo gas po tri puta većoj cijeni”

    “Kupovaćemo gas po tri puta većoj cijeni”

    Hrvatski predsjednik Zoran Milanović poručio je danas da se Evropska unija trenutno nalazi u situaciji da će gas kupovati od SAD “po tri puta većoj ceni”.

    “Energetika je u ovom trenutku, ali i inače, ključno pitanje”, rekao je Milanović na otvaranju ekonomskog foruma “Business Meets Politics – Energetika danas i sutra”.

    Pahor je juče doputovao u dvodnevnu posetu Zagrebu, poslednju u njegovo mandatu predsednika Slovenije.

    Milanović je rekao da Rusija i SAD, svatko na svoj način, nisu slučajno “dve velike i neuništive države”. “Neuništive su jer imaju određene tehnologije (…) i neograničene količine energije za svoje potrebe. Kina već nije ta kategorija”, rekao je Milanović.

    Milanović je rekao da se Evropska unija dugo “praćakala u iluziji” da će osnovati neko energetsko tržište. “Ozbiljno je ratno stanje, ozbiljnije nego ikada u našim životima. Došli smo na to da ćemo gas kupovati od saveznika po tri puta višoj ceni. To je činjenica. To će koštati”, rekao je hrvatski predsednik.

    Zato je, kazao je, francuski predsednik Makron otišao u SAD da razgovara s američkim predsednikom Bajdenom. “U stvari, moliti iz pozicije slabijeg partnera za razumevanje i milost”, ocenio je Milanović.

    Rekao je da je potrošnja električne energije po stanovniku pokazatelj strukture ekonomije, pri čemu govori o prisutnosti odnosno nedostatku industrije. Tvrdio je da u Hrvatskoj “nema industrije”, dok je u nekim i manje razvijenim državama ta potrošnja po stanovniku značajno veća, a kao primer je naveo Srbiju.

    Milanović je uveren i da će evro biti dobar za Hrvatsku, s obzirom na to da je izrazito uslužna ekonomija. Za Mađarsku je rekao da ne ulazi u Evrozonu “iz emotivnih, a ne racionalnih razloga”, a posledica toga, kaže, može biti i ta da će forinta za godinu dana izgubiti na vrednosti 30 posto prema evru, što znači da će mađarski turisti imati manje novca za trošenje u Hrvatskoj.

    Kada je reč o privredi, Milanović je rekao da je Hrvatska praktično zavisna od Evrope, pre svega Nemačke. “Kako bude njima, biće i nama”, ocenio je i dodao da se zbog preskupe energije proizvodnja u Nemačkoj već nalazi u problemima.

    S obzirom na ratno stanje u Evropi, slovenački predsednik Borut Pahor složio se sa zaključkom da, kako je kazao, živimo u veoma nesigurno i nepredvidivo vreme, prenela je Hina. S obzirom na to da živimo u globalizovanom svetu, na koji utiče i rat u Ukrajini, Pahor je poručio da Hrvatska i Slovenija prvenstveno treba da vode računa o dobrim odnosima među susedima, odnosno zemljama u regionu. Unapred se ne može predvideti kada će doći do krize, čega je posljednji primer i rat na istoku Evrope, rekao je Pahor i istakao da privreda, da bi na takve krize bila spremna, mora biti konkurentna, otvorena i elastična, sa što manjim uplitanjem države. Ocenio je da će skori ulazak Hrvatske u Šengen i Evrozonu imati pozitivne efekte i na slovenačku privredu te da će dodatno ojačati saradnju dveju zemalja.