VRBAS Media

Autor: INFO

  • “Priznajemo nove ruske granice”

    “Priznajemo nove ruske granice”

    Zapad već vodi treći svetski rat – rukama Volodimira Zelenskog i u proksi formatu, izjavio je sirijski predsednik Bašar Asad u intervjuu za Sputnjik.

    On je dodao da Damask priznaje nove granice Rusije.

    “Smatram da je treći svetski rat u toku, iako je drugačiji po formi. Mislim na to da su svetski ratovi ranije vođeni na tradicionalan način. Vojske nekoliko država borile su se protiv nekoliko drugih. Sada postoji ova situacija, iako zbog savremenog oružja, posebno nuklearnog, postoji odvraćanje od tradicionalnog rata, tako da se ratovi kreću ka proksi formi”, rekao je Asad koji se juče u Moskvi sastao sa ruskim predsednikom.

    On je dodao da Zelenski danas ratuje u ime Zapada sa svojom nacističkom vojskom.

    “Ista stvar, teroristi su vojske koje deluju u ime Zapada u Siriji i drugim regionima”, naglasio je Asad.

    Damask priznaje nove ruske regione Sirijski predsednik je poručio da Damask priznaje nove granice Rusije sa pridruženim teritorijama DNR, LNR, Hersonskom i Zaporoškom oblasti.

    Prema njegovim rečima, ove teritorije su istorijski bile ruske i Sirija ih je priznavala još pre početka specijalne operacije, a takav stav Damaska je zasnovan na istorijskim činjenicama.

    U Kremlju su 15. marta održani pregovori predsednika Rusije Vladimira Putina i sirijskog lidera, koji je stigao u zvaničnu posetu. Predsednici dve države su održali sastanke sa delegacijama, a zatim tet-a-tet.

  • Oboren kineski dron s bombom

    Oboren kineski dron s bombom

    Ukrajinski vojnici tvrde da su na svojoj teritoriji automatskim oružjem tokom vikenda srušili naoružani dron kineske proizvodnje, piše CNN.

    U pitanju je Mugin-5, komercijalna bespilotna letelica koju je napravio kineski proizvođač sa sedištem u lučkom gradu Sjamen, na istočnoj obali Kine, prenosi portal Nova S.

    Neki tehnološki blogeri kažu da su poznati kao “Alibaba dronovi” jer su bili dostupni za prodaju do 15.000 dolara na veb stranicama kineskog tržišta.

    Kompanija Mugin Limited potvrdila je za CNN da je u pitanju njihova letelica, nazvavši ovo “nesrećnim incidentom”.

    To je najnoviji primer korišćenja civilne bespilotne letelice koja je naknadno opremljena i naoružana, što je znak brzog menjanja obrazaca ratovanja.

    “Uz linije fronta, u suštini sve vreme vršimo vazdušno izviđanje”, rekao je Maksim, 35-godišnji borac teritorijalne odbrane za CNN.

    Služba bezbednosti Ukrajine (SBU) rekla je za CNN da su ih njihovi agenti koji se nalaze na teritoriji pod ruskom kontrolom upozorili da je odatle lansirana bespilotna letelica koja je krenula ka ukrajinskoj meti. SBU je tada podigla uzbunu sa vojnim jedinicama sa sedištem u istočnoj Ukrajini, u blizini grada Slavjanska.

    Oko 2 sata ujutru, u subotu, borci 111. brigade Teritorijalne odbrane Ukrajine čuli su dron, pa su čak i videli da treperi svetlo na letelici.

    “Od zvuka, od signalnog svetla, vojnici su pucali na njega i oborili bespilotnu letelicu”, rekao je Maksim.

    Maksim je rekao da je dron leteo na veoma maloj visini – dovoljno blizu da ga obori ručnim oružjem.

    U januaru su zvaničnici u oblasti Luganska pod ruskom kontrolom na istoku Ukrajine izjavili da su oborili Mugin-5 koji su lansirale ukrajinske snage.

    Ukrajinski zvaničnici nisu komentarisali ovaj konkretan incident, ali su stručnjaci rekli da postoje dokazi da su obe strane u sukobu koristile ovu tehnologiju.

    Kako se oružje razvija u realnom vremenu na ratištima u Ukrajini, civilne kompanije koje stoje iza tehnologije sada se bore da pronađu načine da spreče da njihovi proizvodi uđu u vojni lanac snabdevanja.

    “Ne odobravamo upotrebu. Trudimo se da to zaustavimo”, rekao je portparol Mugin Limited za CNN.

    U prethodnom saopštenju objavljenom na njihovoj veb stranici 2. marta, Mugin Limited je rekao da “osuđuje“ upotrebu svojih proizvoda tokom ratovanja i rekao da su prestali da prodaju proizvode Rusiji ili Ukrajini na početku rata.

  • Novi plan Kremlja? Nek se spremi Moldavija

    Novi plan Kremlja? Nek se spremi Moldavija

    Moldaviju bi trebalo odvratiti od Zapada i usmeriti ka Rusiji. Plan Kremlja za to navodno postoji.

    Novinari nemačkih javnih servisa WDR i NDR, kao i lista „Zidojče cajtung“, pišu da su imali uvid u taj dokument, piše Dojče vele.Napetost se u Modaviji oseća gotovo svakodnevno. Proteklog vikenda ponovo su hiljade ljudi protestovale protiv proevropske vlade na ulicama glavnog grada Kišinjeva. Policija je uhapsila sedam demonstranata. Sumnja se da je jedna proruska mreža uz pomoć ruskih tajnih službi radila na „akcijama destabilizacije“ koje se navodno izvode „putem demonstracija“ u Moldaviji.

    Moskva je takve optužbe do sada uvek odbacivala, ali u Moldaviji, bivšoj sovjetskoj republici u kojoj živi nešto više od 2,5 miliona ljudi, napetost sve više raste. Od ruskog napada na Ukrajinu u februaru 2022. stanje se dodatno pogoršalo.

    Širenje proruskog raspoloženja

    Rusija očigledno već duže vreme ima plan za Republiku Moldaviju – bar tako pokazuje dokument koji su nemački javni servisi WDR, NDR, kao i minhenski list „Zidojče cajtung“ analizirali zajedno s međunarodnim partnerima*. Prema njihovom istraživanju, administracija predsednika Rusije je još pre početka rata u Ukrajini u jednom strateškom dokumentu konkretno utvrdila kako da promoviše proruske tendencije i istovremeno spreči da se zemlja okrene ka Zapadu.

    Taj strateški plan na pet stranica opisuje ciljeve Rusije u Moldaviji na političkom, vojnom i bezbednosnom, trgovačkom i ekonomskom, kao i na društvenom planu. Dokument očigledno, kako ocenjuju nemački novinari, potiče od istih eksperata koji su koncipirali i Strategiju o aneksiji Belorusije. Uprava predsednika Rusije nije odgovorila na upit novinara o navodnom dokumentu s planovima za Moldaviju.

    Moldavija se u spomenutom dokumentu vidi kao važna karika u sukobu sa Zapadom. Jedan od centralnih ruskih ciljeva za narednih deset godina je, prema tom dokumentu, „suprotstaviti se pokušajima spoljnih aktera da se upletu u unutrašnje stvari zemlje“. To je odnosi na NATO, a istovremeno se želi da se spreči slabljenje pozicije Rusije.

    Istovremeno, Moskva želi da pruži pomoć kad je u pitanju moguće učešće Moldavije u savezima kojima dominira Rusija. Reč je konkretno o Organizaciji ugovora o kolektivnoj bezbednosti i Evroazijskom ekonomskom savezu (EGS). Prema dokumentu, za to je potrebno proširiti prorusko raspoloženje među političkim i privrednim elitama.

    Više nastave na ruskom jeziku

    Interes koji Moldavija ima na ruskom tržištu Moskva želi da iskoristi kao ekonomsku ucenu ,u smislu da bi moldavsku vladu trebalo odvratiti od toga „da naškodi ruskim interesima u regionu“.

    Postoje, čini se i planovi za obrazovni sistem. Prema navodima iz strateškog dokumenta, kako prenose novinari, trebalo bi da se unapredi „nastava na daljinu na ruskom jeziku“ za moldavske učenike, a ruski univerziteti trebalo bi da otvore svoja predstavništva u Moldaviji.

    Dugotrajna perspektiva, prema tim navodima, predviđa stvaranje „negativne slike o NATO“ u moldavskom društvu i političkim krugovima do 2030. godine. Osim toga, do tada bi takođe trebalo da se obezbedi i „široko prisustvo ruskih medija“ u Moldaviji.

    Zapadni stručnjaci za bezbednost procenjuju da je dokument autentičan. Jedan visoko rangirani zapadni obaveštajni službenik kaže da je Moskvi stalo do toga da „postavi znak STOP prema Zapadu“.

    Prema mišljenju Štefana Majtera, direktora Programa za međunarodni red i demokratiju pri trustu mozgova Nemačko društvo za spoljnu politiku (DGAP), iz dokumenta se vidi da Rusija sebe stavlja u „direktnu konkurentnu situaciju“ prema EU i NATO, i nastoji da kontrira njihovoj integracionoj politici, njihovim narativima.

    Pridnjestrovlje kao ulaznica za Moldaviju

    Izbijanje rata u Ukrajini nateralo je čini se Rusiju da ubrza rad na svojim aspiracijama u Moldaviji. Pošto se Moldavija sve više okreće ka Zapadu i sprovodi reforme, ruski uticaj bi mogao da počne da se gubi, ukoliko Moskva ne bude aktivnija.

    Koliko je stanje u Moldaviji nestabilno, pokazalo se u februaru: tokom nekoliko dana ruske rakete su preko Moldavije letele prema Ukrajini. Premijerka je potom podnela ostavku, a Ukrajina je upozorila da Rusija ima detaljne planove za destabilizaciju. Na Zapadu strahuju da Moskva verovatno više ne želi odugovlači sa realizacijom tih planova.

    Na to upućuje i zaoštravanje situacije u Pridnjestrovlju gde se nalaze ruske trupe, a i verovatno najveća skladišta municije u istočnoj Evropi. Ruski vojnici su u samoproglašenoj Republici Pridnjestrovlju stacionirani od 1992. Moldavska vlada je Kremlj još jednom pozvala da te jedinice povuče – ali bezuspešno. To područje na istoku Moldavije s oko pola miliona stanovnika, međunarodnopravno pripada Moldaviji, ali Rusija taj zamrznuti konflikt koristi kao svojevrsnu ulaznicu.

    „Ciljane ruske aktivnosti”
    Strateški plan za Moldaviju predviđa da u roku od nekoliko godina ta zemlja ukine one mere kojima se politički i ekonomski vrši pritisak na Pridnjestrovlje. Jedna od tačaka se eksplicitno odnosi na ruske jedinice: moldavske inicijative koje žele da ukinu rusko vojno prisustvo u Pridnjestrovlju trebalo bi da budu „neutralizovane“.

    I nemačka vlada pomno prati situaciju. Iz Ministarstva spoljnih poslova poručuju da je kriza u Moldaviji „pogoršana ciljanim ruskim aktivnostima destabilizacije“. Nemačka vlada je navodno u posedu izveštaja o „insceniranju demonstracija u Moldaviji kroz ruske aktere“.

    Pre nekoliko dana se pokazalo koliko je trenutna situacija i napeta i nejasna. Ruska državna novinska agencija Ria javila je da su navodno sprečeni pokušaji napada na visoke zvaničnike Pridnjestrovlja. Prema navodima zapadne agencije Rojters, proruski zvaničnici u Pridnjestrovlju za to optužuju ukrajinske obaveštajne službe.

    Moldavija je navela da se optužbe istražuju, a Kijev je optužbe odbacio i uputio na Rusiju, navodeći da je agresor tamo. Moskva traži izgovor za intervenciju u Pridnjestrovlju, kako bi nakon toga kompletnu Republiku Moldaviju stavila pod svoju kontrolu, poručuju iz Kijeva.

  • Danci potvrdili Putinove riječi: Pronađen je misteriozni “objekat”

    Danci potvrdili Putinove riječi: Pronađen je misteriozni “objekat”

    Danski ministar spoljnih poslova potvrdio je da je ruska gasna kompanija Gasprom pronašla “objekat” u blizini gasovoda “Severni tok 2”.

    On, ipak, nije rekao šta bi to moglo da bude. Gasovod je oštećen u eksploziji prošle godine. Istraga eksplozije i dalje traje, a teorija o tome ko stoji iza njih ima više.

    Ministar Lars Loke Rasmusen rekao je da nađeni predmet ili uređaj ne predstavljaju trenutni rizik. “Procena naših vlasti je da ne postoji neposredan bezbednosni rizik, a time ni opasnost po ljudske živote ili transport”, rekao je on, prenosi Local.de.

    Rasmusen je rekao da je Gasprom poslao slike uređaja danskim vlastima i održao sastanke sa ambasadom u Rusiji.

    “Takođe je stigao i direktan upit našoj ambasadi u Rusiji. Naravno, mi to shvatamo veoma ozbiljno i to se istražuje”, rekao je Rasmusen.

    Prema rečima ruskog predsednika Vladimira Putina, brod državnog Gasproma, koji je većinski vlasnik gasovoda, pronašao je napravu, za koju se sumnja da je deo sistema za daljinsku detonaciju.

    “Specijalisti veruju da bi to mogla biti antena za prijem signala za detonaciju eksplozivne naprave, koja je mogla biti – nisam siguran, ali je moguće – postavljena ispod cevovoda”, rekao je Putin državnoj novinskoj agenciji Tass.

    Na dva gasovoda Severni tok u Baltičkom moru kod obale danskog ostrva Bornholm krajem septembra pojavila su se četiri curenja, a seizmički instituti su izvestili da su zabeležili dve podvodne eksplozije pre pojave curenja.

    Istrage su kasnije pokazale da je cevovod pukao zbog podvodnih eksploziva. Incident se dogodio sedam meseci nakon što su ruske snage napale Ukrajinu.

    Dva curenja su zabeležena u ekskluzivnoj danskoj ekonomskoj zoni, a dva u Švedskoj.

    Danska je kontinuirano usmeravala Rusiju o svojim tekućim istragama o curenju, saopštilo je dansko ministarstvo spoljnih poslova.

    “Operateri gasovoda, Nord Stream AG i Nord Stream AG 2, podneli su zahtev danskim vlastima za dobijanje dozvole za sprovođenje istraživanja vode u vezi sa oštećenjem na gasovodima”, saopštilo je ministarstvo.

    Prošle nedelje, nemački list Cajt izvestio je da nemački istražitelji sumnjaju da je jahta “Andromeda”, koja je bila u vlasništvu Ukrajinca, korišćena za postavljanje eksploziva na gasovod.

  • Oglasio se Mehmedagić nakon stavljanja na crnu listu SAD

    Oglasio se Mehmedagić nakon stavljanja na crnu listu SAD

    Bivši direktor Obavještajno-bezbjednosne agencije BiH Osman Mehmedagić tvrdi da su “sve optužbe kojima je Ministarstvo finansija i trezora SAD obrazložilo odluku da ga uvrste na listu sankcija su neistinite i nemaju apsolutno nikakvo uporište”.https://0bb1b12fe9c3c3b82bfb7911cacff117.safeframe.googlesyndication.com/safeframe/1-0-40/html/container.html

    Pozvao je Ministarstvo finansija ili druge institucije SAD da, ukoliko imaju bilo kakav dokaz koji potvrđuje iznesene optužbe i dovode u pitanje zakonitost njegovih postupaka, da o tome obavijeste pravosudne institucije Bosne i Hercegovine.

    “Vrlo rado ću se odazvati pozivu pravosudnih institucija, potpuno siguran da ništa nezakonito nikada nisam uradio. Optužbe iznesene na moj račun su me zaista iznenadile, prije svega zbog višegodišnje uspješne saradnje sa institucijama SAD. Zbog te saradnje od partnera iz SAD-a mi je dodijeljeno Specijalno priznanje”, izjavio je Mehmedagić u saopštenju za javnost.

    Upitao je “zašto se odmah nije reagiralo, odnosno zašto se s njim sarađivalo do kraja mandata, ako je bilo dokaza protiv njega, ili utemeljenih sumnji”.

    “Uprkos vrlo indikativnom sadržaju iznesenih optužbi na moj račun, želim vjerovati da one nisu povezane sa aktuelnim političkim odnosima i procesima u Bosni i Hercegovini, te da uvrštavanjem na listu sankcija nisam postao kolateralna šteta u pokušajima usmjeravanja tih političkih procesa”, istakao je Mehmedagić.

    Dužnost generalnog direktora OBA BiH, kako navodi, obavljao je “profesionalno i u skladu s Ustavom BiH, zakonima i propisima te da nikada u višedecenijskoj karijeri nije učinio ništa nečasno niti protivzakonito”.

    “Branit ću svoju čast i profesionalni integritet koji sam godinama gradio na svaki mogući zakonit način, stoga još jednom pozivam Ministarstvo finansija SAD da ne dovode u pitanje i moj i vlastiti ugled paušalnim optužbama. Tražim da sve dokaze na osnovu kojih su donijeli odluku o sankcionisanju što prije dostave nadležnim pravosudnim institucijama u Bosni i Hercegovini”, kazao je Mehmedagić.

  • BiH uskoro rješava status digitalnih nomada

    BiH uskoro rješava status digitalnih nomada

    Bosna i Hercegovina bi uskoro mogla riješiti pitanje digitalnih nomada, zaposlenih stranaca koji za obavljanje svog posla isključivo koriste digitalne tehnologije, a borave u mnogim državama u kojima troše novac.

    Oni uglavnom rade na putu gdje postoji pristup internetu, te se bave zanimanjima koja zahvaljujući internetu mogu obavljati nezavisno od mjesta rada. Naime, poslanici u prethodnom sazivu Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine Predrag Kojović, Aida Baručija, Damir Arnaut i Mirjana Marinković Lepić su ovu inicijativu uputili još 2021. godine.

    “Poslaničkom inicijativom se nalaže Savjetu ministara BiH da u roku od tri mjeseca od dana usvajanja ove inicijative u zakonodavnu proceduru dostavi Prijedlog izmjena i dopuna Zakona o strancima BiH kojim će biti omogućen boravak digitalnih nomada u Bosni i Hercegovini”, piše u ovoj inicijativi. Iz Savjeta ministara BiH su odgovorili krajem februara ove godine da Radna grupa za izradu Nacrta zakona o izmjenama i dopunama Zakona o strancima je pripremila taj nacrt zakona, te ministru bezbjednosti dostavila izvještaj o završenim aktivnostima, na koji je ministar dao saglasnost.

    “Trenutno se u okviru Sektora za imigracije Ministarstva bezbjednosti provode aktivnosti za izradu tablica o usklađenosti Nacrta zakona sa propisima Evropske unije. Nakon ove aktivnosti slijedi upućivanje Nacrta zakona na mišljenje nadležnim institucijama u skladu sa Poslovnikom o radu Savjeta ministara BiH, što je faza koja prethodi upućivanju dokumenta Savjetu ministara radi razmatranja i usvajanja. Ukoliko Savjet ministara usvoji dokument, isti se dostavlja u dalju proceduru Parlamentarnoj skupštini BiH”, piše u odgovoru.

    Drago Gverić, direktor Inovacionog centra Banjaluka (ICBL), rekao je za “Nezavisne” da su digitalni nomadi jedna velika populacija koja je spojila “work and travel” u isto vrijeme.

    “U doba digitalizacije i inovacionih rješenja oni obavljaju jedan vrlo značajan dio posla i generišu zaista ozbiljan novac. Većina razvijenih zemalja je ovo pitanje regulisala i na neki način oni koji su to prvi riješili su postali oaze za digitalne nomade. Ovo bi trebalo da ima prilično pozitivan uticaj na prihode, odnosno ekonomiju kod nas, a sa druge strane postojaće mogućnost da dobijemo više kadrova na jednom mjestu koji se na neki način bave radom na digitalnim vještinama, u IT-u, programiranju, servisima i uslugama, jer ono što je evidentno u zadnje vrijeme je da nam takav profil radnika prilično nedostaje na našem tržištu”, pojasnio je Gverić.

    Hrvatska je, na primjer, ovo pitanje riješila ranije, te se pretpostavlja da ih u susjednoj zemlji mjesečno boravi oko 10.000.

    Inače, na svijetu trenutno ima oko 35 miliona digitalnih nomada, a pretpostavlja se da bi do 2035. godine ovaj broj mogao narasti na milijardu.

  • Na Tajlandu izgubljen cilindar sa radioaktivnim sadržajem

    Vlasti na Tajlandu tragaju za metalnim cilindrom sa opasnim radioaktivnim sadržajem, koji je ove nedjelje nestao iz elektrane, i upozorile su stanovništvo na ozbiljne zdravstvene rizike ako naiđu na njega.

    Incident dolazi samo dva mjeseca nakon što je Australija bila primorana da pokrene sličnu potragu za sićušnom radioaktivnom kapsulom izgubljenom u tranzitu iz rudnika, koja je na kraju pronađena pored auto-puta, prenosi CNN.

    Ali dok je australijska kapsula izgubljena u udaljenoj pustinji, stotinama kilometara od najbližeg većeg grada, tajlandski kanister je nestao u mnogo naseljenijem području, navodi američka televizija.

    Cilindar dužine 30 centimetara i širine 13 centimetara je prijavljen kao nestao tokom redovnih provera 10. marta, u termoelektrani na ugalj u Pračin Buriju, provinciji u centralnom dijelu Tajlanda, istočno od glavnog grada Bangkoka.

    Korišćen za mjerenje pepela, cilindar je bio dio silosa i sadrži cezijum-137, visoko radioaktivnu supstancu za koju naučnici kažu da je potencijalno smrtonosna.

    Timovi za pretragu i dronovi angažovani su u potrazi za cilindrom koji nedostaje, navodi se u saopštenju vladinog regulatora za radioaktivna i nuklearna istraživanja u Tajlandu.

    U potragu je uključena i tajlandska policija, koja vjeruje da je cilindar nestao u februaru, ali da je kompanija “Nacionalna elektrana 5” zvanično prijavila da ga je izgubila u petak.

    “Nije poznato još da li je predmet ukraden i prodat postrojenjima za reciklažu ili zagubljen na drugom mjestu”, navodi se u saopštenju policije. Stručnjaci upozoravaju da cezijum-137 može stvoriti ozbiljne zdravstvene probleme za ljude koji dođu u kontakt sa njim: opekotine kože zbog bliskog izlaganja, trovanje radijacijom i potencijalno smrtonosne rizike od raka, posebno za one koji su nesvjesno izloženi tokom dužeg vremenskog perioda.

    Cezijum-137 ima vrijeme poluraspada od oko 30 godina, što znači da bi mogao predstavljati rizik za populaciju decenijama koje dolaze, ako se ne pronađe.

    Pokrajina Pračin Buri, gdje se incident dogodio, ima skoro pola miliona stanovnika i u njoj se nalaze neki od najpoznatijih nacionalnih parkova Tajlanda, uključujući čuveni Nacionalni park Khao Iai koji je popularan i kod lokalnih i međunarodnih turista.

    Ovo nije prvi put da se ovakav incident dešava na Tajlandu.

    Prema izvještaju Istražne službe Kongresa, 2000. godine, kanistere koji sadrže još jedan radioaktivni izotop, kobalt-60, kupila su dva sakupljača otpada, koji su ga odnijeli na smetljište gdje je isječen.

    Neki radnici su zadobili povrede nalik na opekotine, a na kraju su tri osobe umrle, a još sedam je povrijeđeno od zračenja, navodi se u izvještaju.

    Skoro 2.000 drugih osoba koje su živele u blizini bilo je izloženo zračenju.

    Vlasti su saopštile da je kanister koji trenutno nedostaje daleko manje radioaktivan od incidenta iz 2000. godine.

  • Pobjeda stranke poljoprivrednika u Holandiji

    Pobjeda stranke poljoprivrednika u Holandiji

    Stranka poljoprivrednika postigla je iznenađujući uspjeh i biće pojedinačno najveća stranka u gornjem domu parlamenta poslije pokrajinskih izbora, javlja Bi-Bi-Si (BBC).

    Pokret poljoprivrednika-građana (BBB) osnovan je tek 2019. godine poslije velikih protesta farmera.

    Prema preliminarima podacima izbora, trebalo bi da osvoji 15 mjesta u Senatu sa skoro 20 odsto glasova.

    “Ovo nije normalno, ali zapravo jeste! Glasali su svi građani koji su za normalno”, rekla je liderka Karolin van der Plas.

    Proklamovani cilj BBB-a je da se bori protiv vladinih planova za smanjenje emisije azota drastičnim rezanjem broja stoke i otkupom hiljada farmi.

    Popularnost stranke se brzo proširila među biračima, na osnovu populističke platforme koja predstavlja tradicionalne, konzervativne holandske društvene i moralne vrijednosti, prenosi Tanjug.

    Šokirana razmjerom njihovog uspjeha, liderka stranke je rekla pristalicama da birači obično ostaju kod kuće ako izgube vjeru u politiku.

    “Ali sada su ljudi pokazali da neće više da ostanu kod kuće. Niko nas više neće ignorisati”, poručila je.

    Ljevičarski savez Zelenih i laburista na putu je da osvoji 15 mesta u Senatu, dok je četvorostranačka koalicija premijera Marka Rutea na putu da osvoji 24 mandata, što je osam manje nego prošli put.

    Dok se obraćala pristalicama u srijedu uveče, Karolin van der Plas je nosila svoj zaštitni znak – zeleni lak za nokte i prsten sa naopako okrenutom holandskom zastavom, simbolom antivladinih protesta.

    Komentator Ben Kouts opisao je rezultat kao “nešto slično zemljotresu u holandskoj politici”.

    Iako je njihova politika u velikoj mjeri usmjerena na suprotstavljanje vladinoj politici zaštite životne sredine, on je za BBC rekao da bi ih većina ljudi okarakterisala kao desničarsku, populističku stranku koja je bila prilično protiv Evropske unije, protiv imigracije i koja se zalaže za zabranu burki za muslimane.

  • Dvojica Banjalučana uhapšena zbog premlaćivanja na raskrsnici

    Dvojica Banjalučana uhapšena zbog premlaćivanja na raskrsnici

    Pripadnici Policijske uprave Banjaluka uhapsili su Banjalučane R.P. i D.S., nakon što je u ovom gradu premlaćen muškarac, potvrđeno je “Nezavisnim novinama”.

    Prethodno je nadležnoj policijskoj stanici, 13. marta oko 17.20, prijavljeno da su tri nepoznata muškarca, na raskrsnici banjalučkih ulica Koste Vojinovića i Put banjalučkog odreda jednog muškarca više puta udarila u glavu, usljed čega je on povrijeđen.

    “Ukazana mu je ljekarska pomoć u Službi hitne medicinske pomoći Banjaluka”, rečeno je iz banjalučke policije.

  • Nag čovjek napao ženu usred Banjaluke

    Nag čovjek napao ženu usred Banjaluke

    Nag čovjek napao je jutros ženu na autobuskoj stanici kod sjedišta banjalučkog Vodovoda, saznaje “Glas Srpske”.

    Šokantnoj sceni svjedočili su pojedini građani, koji su čekali autobus.

    “Nesrećna žena je čekala autobus, kada je odjednom dotrčao muškarac, počeo da skida odjeću i krenuo ka njoj. Svi smo bili u šoku”, ispričao je Banjalučanin koji se tu zatekao.

    Dodao je da se “brzinom svjetlosti” stvorila policijska patrola i da su odmah savladali napadača, a došlo je i vozilo Službe hitne pomoći.

    “Čuo sam od komšije, koji je šetao psa obalom Vrbasa, u blizini Psihijatrije, kako je u dvorištu ove ustanove ugledao čovjeka koji je vikao. Tu je bila i policija, kao i ekipa hitne pomoći, pa pretpostavljam da je riječ o čovjeku koji je napao ženu kod Vodovoda”, dodao je on.

    Iz Policijske uprave su “Glasu Srpske” potvrdili da im je ovaj slučaj prijavljen, te da je čovjek sproveden u Kliniku za psihijatriju. S obzirom na to da je riječ o osjetljivom slučaju, nisu mogli dati više detalja.