VRBAS Media

Autor: INFO

  • Rekordan iznos javnih prihoda od 924,7 miliona KM

    Rekordan iznos javnih prihoda od 924,7 miliona KM

    Poreska uprava Republike Srpske u prvom kvartalu ove godine na račun javnih prihoda prikupila je 924,7 miliona KM, što je za 170,7 miliona KM ili 23 odsto više nego u istom periodu lani.
    Rast prihoda u svim segmentima je značajno nastavljen, posebno po osnovu doprinosa i poreza na dohodak i dobit, te je došlo i do povećanja privredne aktivnosti, kao i povećanja plata i broja zaposlenih, što je na rekordnom nivou, saopšteno je iz Poreske uprave.

    U prva tri mjeseca naplaćeni su doprinosi od 530 miliona KM, što je za 85,5 miliona KM ili 19 odsto više nego u istom periodu lani, pri čemu je naplata doprinosa za Fond penzijsko-invalidskog osiguranja /PIO/ veća za 22 odsto, za Zavod za zapošljavanje za 19 odsto, za Fond dječje zaštite 20 odsto, te za Fond zdravstvenog osiguranja za 14 odsto.

    U prvom kvartalu ove godine naplaćeno je i 260,1 miliona KM direktnih poreza, što je za 65,9 miliona KM ili 34 odsto više nego u istom periodu lani.

    Najveći rast je ostvaren kod poreza na dobit čijom naplatom je prikupljeno 168 miliona KM, što je za 38,2 miliona KM ili 29 odsto više nego u periodu januar-mart 2022. godine.

    “Veoma značajan rast naplate kod direktnih poreza bilježi i porez na dohodak, koji je naplaćen u iznosu od oko 85,2 miliona KM, što je za 27 miliona KM ili 47 procenata više u odnosu na uporedni period, a što je direktan indikator rasta broja zaposlenih, većih plata, ali i rasta privredne aktivnosti”, navodi se u saopštenju.

    U prvom kvartalu ove godine zabilježen je i rast naplate prihoda po osnovu poreza na nepokretnosti za 15 odsto u odnosu isti period 2022.

    Kod ostalih javnih prihoda, u prva tri mjeseca naplaćeno je 134,6 miliona KM, što je za 19,3 miliona KM ili 17 odsto više u odnosu na isti period 2022. godine.

    Nastavljen je rast naplate po osnovu kazni i naknada za priređivanje igara na sreću od devet, odnosno 33 procenta, dok je naplata taksi i naknada veća za jedan odsto, a prihoda po osnovu koncesionih naknada za više od 10 miliona KM.

    U martu naplata je iznosila čak 412,1 miliona KM, što je za oko 87 miliona KM ili 27 procenata više nego u istom mjesecu prošle godine, pri čemu je naplata direktnih poreza veća za 40 odsto, doprinosa za 18 odsto, a ostalih javnih prihoda za 23 procenta.

  • Šeranić-Selaković: Srbija i Srpska planiraju zajedničku ustanovu socijalne zaštite

    Srbija i Republika Srpska održaće tokom maja zajedničku konferenciju centara za socijalni rad, a jedna od tema biće zajednički rad na zaštiti djece sa problematičnim ponašanjem, poručili su danas poslije sastanka ministri Nikola Selaković i Alen Šeranić.

    Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Srbije Nikola Selaković rekao je na konferenciji za novinare da Srbiji i Srpskoj nedostaje potpisan sporazum o socijalnoj zaštiti, a na osnovu sporazuma o specijalnim vezama.

    – Taj sporazum treba da bude osnov za svaku dalju saradnju između naša dva sistema, kako centara za socijalni rad, tako i zavoda za socijalnu zaštitu koji mi imamo, a Republika Srpska želi da formira – rekao je Selaković.

    On je ocijenio da saradnja faktički postoji, ali se svodi na interventne situacije i dobru volju, te da nema institucionalni okvir.

    – Dogovorli smo se da u maju bude velika konferencija između centara za socijalni rad sa čitave teritorije Srbije i Republike Srpske, a da do tada pripremimo sporazum o saradnj na polju socijalne zašite – rekao je on.

  • Dačić o zapadnom planu za KiM: Od crvenih linija nema odstupanja

    Dačić o zapadnom planu za KiM: Od crvenih linija nema odstupanja

    Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić izjavio je da u rješavanju kosovskog pitanja Beograd može da sprovede samo ono što je preuzeo kao obavezu.

    • Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić je jasno istakao naše crvene linije zato nije htio da potpiše te akte, usmeno se ogradio od dijelova koji su za nas sporni – nezavisnosti tzv. Kosova i članstva u Ujedinjenim nacijama – rekao je Dačić za Blic TV.

    Dačić je govoreći o francusko-njemačkom sporazumu, rekao da od tih crvenih linija “nema odstupanja”, jer je to državna politika Srbije.

    Na pitanje da li će ovog puta pritisci Evropske unije, ali prije svega Amerike, odigrati odlučujuću ulogu za konačno formiranje Zajednice srpskih opština, on je naveo da je “veoma pozitivna činjenica što je jasno rečeno da je to ponovna obaveza Prištine, da to učini odmah”.

    Prema tome, nastavio je Dačić, tu nema nikakve dileme i vidjeće se da li Priština to želi da uradi ili ne.

    • Znamo da će oni učiniti sve da opstruišu formiranje ZSO i to stavlja velilki oblak sumnje u njihove dobre namjere – naglasio je Dačić.
  • Ukrajinci o padu Bahmuta

    Ukrajinci o padu Bahmuta

    Glasnogovornik ukrajinske istočne komande Serhij Čerevatji odgovorio je na navode šefa ruske paravojne grupe Vagner Jevgenija Prigožina da su rusi zauzeli Bahmut, poručivši da nije jasno gdje su to ruske snage podigle zastavu.

    “Podigli su zastavu iznad neke vrste toaleta. Zakačili su je za nešto, objesili tu krpu i rekli da su zauzeli grad”, rekao je Čerevatji u telefonskom razgovoru za Reuters.

    Ukrajinska vojska je saopštila da ruske snage nastavljaju da napadaju Bahmut, ali da ukrajinske trupe hrabro drže grad dok odbijaju brojne neprijateljske napade.

    Podsjećamo, ukrajinske i ruske snage dale su suprotstavljene izveštaje o statusu grada Bahmuta na istoku Ukrajine, mjesta višemjesečnih žestokih borbi između dvije strane.

    Prigožin se obratio na zvaničnim kanalima javnosti i to u videosnimku na kojem se može vidjeti kako podiže zastave Rusije i ove organizacije na administrativnu zgradu u Bahmutu.

    Iako se borbe za dijelove ovog grada i dalje vode, Prigožin tvrdi kako je Wagner uspostavio kontrolu nad ključnim tačkama. Novim videosnimkom, Prigožin je još jednom potvrdio kako je grad pod kontrolom Wagnera.

    “Bahmut su preuzele ruske snage. Neprijatelj je ostao u zapadnim dijelovima grada. Ruska zastava podignuta je na administrativnu zgradu u Bahmutu”, poručio je Prigožin.

    Osim zastava, šef Wagnera je podigao i natpis na kojem je stajalo ime Vladlana Tatarskog, ruskog vojnog blogera koji je poginuo u eksploziji u kafiću St. Peterburgu.

    Zelenski je da je vojna situacija u Bahmutu “posebno vruća”, dok traju višemjesečni ruski ataci za osvajanjem tog grada, što je najduža bitka od početka ruske invazije.

    “Hvala našim vojnicima koji se bore u Avdiivki, Marjinki i Bahmutu. Posebno u Bahmutu. Tamo je posebno vruće”, rekao je Zelenski u svom noćnom videoobraćanju.

  • Traži se zamjena za “Vagner”?

    Traži se zamjena za “Vagner”?

    Britansko ministarstvo odbrane objavilo najnoviji izveštaj svojih vojnih obaveštajaca, u kom navode da bi Rusija mogla da traži alternative “Vagneru”.

    Reč je, podsetimo, o ruskoj grupi plaćenika za koju se tvrdi da je posebno brutalna I za koju se zna da je predvodi Jevgenij prigožin.

    Britanci tvrde da sada Rusija pokušava da nađe adekvatnu zamenu za tu grupu koja trenutno igra značajnu ulogu u borbama u Ukrajini, a kao glavni razlog naveden je sukob koji vođa Vagnera ima sa ruskim Ministarstvom odbrane.

    Dodaje se da rusko vojno rukovodstvo želi da zameni “Vagner” privatnom vojnom kompanijom nad kojom će imati više kontrole.

    Međutim, problem je u tome što nijedna ruska privatna vojna kompanija nije porediva s “Vagnerom” u smislu veličine ili borbene moći, navodi se u izveštaju.

    Britanski obaveštajci navode da Rusija verovatno i dalje smatra korisnom upotrebu privatnih vojnih kompanija jer su one manje ograničene nižim primanjima i neuspesima koji negativno utiču na efektivnost regularne vojske.

    Uz to, rusko vođstvo verovatno veruje da su teški gubici u redovima privatnih vojnih kompanija prihvatljiviji ruskom društvu nego gubici u redovima regularne vojske.

  • Ukrajinci ostali bez tenkova?

    Ukrajinci ostali bez tenkova?

    Ukrajina je do početka aprila dobila 57 od 293 tenkova od zapadnih zemalja, to jest samo 19 odsto od ukupnog broja obećanih borbenih vozila.

    TASS, koji se poziva na zvanične izjava zemalja koje Kijevu isporučuju tenkove, navodi da je Nemačka 25. januara najavila da će Kijevu poslati 14 tenkova “leopard 2A6” i obećala da će dostaviti još četiri takva tenka 24. februara.

    TASS, koji se poziva na zvanične izjava zemalja koje Kijevu isporučuju tenkove, navodi da je Nemačka 25. januara najavila da će Kijevu poslati 14 tenkova “leopard 2A6” i obećala da će dostaviti još četiri takva tenka 24. februara.

    Berlin je takođe odobrio nabavku 178 tenkova “leopard 1A5” iz zaliha odbrambene industrije. Nemačka planira da pošalje više od 100 tenkova do prvog ili drugog kvartala 2024. godine.

    Norveška je Kijevu dostavila osam tenkova, a Portugal tri. Poljska je najavila transfer 14 tenkova “leopard 2A4”, četiri su isporučena krajem februara, a ostali početkom marta ove godine.

    Velika Britanija je najavila da namerava da pošalje četrnaest tenkova “čelendžer 2” u Kijev, a Francuska je Ukrajini dodelila lake tenkove “AMKS-10RC”.

    Planirano je da borbena vozila isporuče i Sjedinjene Američke Države, Kanada, Španija, Švedska i Finska.

  • Objavljeni satelitski snimci Krima: Razotkriveni ruski planovi

    Maksar je objavio nove satelitske snimke Krima koji pokazuju zamršenu mrežu rovova na okupiranom poluostrvu Krim.

    Rusija je izgradila desetine odbrambenih struktura, koje se protežu kilometrima, piše Vašington post. Dodaje se da građevine pokazuju strah Rusije od gubitka Krima.

    Rovovi se grade kombinacijom mašina i fizičkog rada.

    Počeli su da se pojavljuju na celom poluostrvu, ali izgleda da su koncentrisani duž priobalnog područja.

    Utvrđenja su izgrađena u iščekivanju prolećne ofanzive ukrajinskih snaga, piše VP.

  • Lavrov: Zapad pokušava zabiti klin između Moskve i Pekinga

    Lavrov: Zapad pokušava zabiti klin između Moskve i Pekinga

    Zapad pokušava zabiti klin između Rusije i Kine govoreći o njihovim neravnopravnim odnosima i ovisnosti Moskve o Pekingu, rekao je ruski ministar vanjskih poslova Sergej Lavrov u intervjuu objavljenom u utorak.

    Lavrov je, govoreći za veb stranicu “Argumenty i Fakty”, takođe rekao da neprijateljski stav Evropske unije prema Moskvi znači da je “izgubila” Rusiju. A Moskva namjerava oštro postupati s Evropom ako bude potrebno, rekao je.

    Gospodin Lavrov je rekao da je 10 sati prošlomjesečnih razgovora između čelnika Kremlja Vladimira Putina i kineskog predsjednika Si Đinpinga pokrenulo “strateško partnerstvo” između Moskve i Pekinga izvan “isključivo bilateralnog konteksta”.

    Putin i Si izrazili su prijateljstvo i obećali bliže veze, uključujući i vojnu sferu, tokom samita od 20. do 21. marta.

    “Naravno, imamo osjećaj zajedništva i spremnosti da stanemo rame uz rame u odbranu temeljnih interesa jednih drugih”, rekao je Lavrov za “Argumenty i Fakty”.

    Kina i Rusija potpisale su sporazum o partnerstvu “bez ograničenja” početkom 2022., samo nekoliko sedmica prije nego što je Putin poslao desetine hiljada vojnika u specijalnu vojnu akciju na tlu Ukrajine. Peking se suzdržao od kritike Putinove odluke i hvalio je mirovni plan za Ukrajinu.

    Lavrov je rekao da su prijedlozi o neravnopravnom odnosu između Moskve i Pekinga “generalno preuveličavani od strane neprijateljskih zemalja” već dugo vremena.

    “Vidimo ovo kao pokušaj da se baci sjena na naše uspjehe, da se zabije klin u prijateljstvo između Moskve i Pekinga”, rekao je Lavrov za internet stranicu.

    Lavrov je rekao da su loši odnosi EU-a s Moskvom stvar same sebe zbog podrške EU-a Ukrajini u snabdijevanju “kriminalnog režima” u Kijevu oružjem i instruktorima.

    “Evropska unija je izgubila Rusiju. Ali sama je kriva. Zemlje članice EU-a i čelnici EU-a otvoreno izjavljuju da je nužno nanijeti, kako oni to nazivaju, strateški poraz Rusiji”, rekao je Lavrov za internet stranicu.

    Dodao je:

    “Kao odgovor na neprijateljske korake, djelovaćemo oštro ako bude potrebno, na temelju nacionalnih interesa Rusije i načela reciprociteta prihvaćenih u diplomatskoj praksi”, završio je Lavrov, prenosi “IndiaToday”

  • Opet obustava saobraćaja u centru Banjaluke

    Opet obustava saobraćaja u centru Banjaluke

    U centru Banjaluke danas će biti obustavljen saobraćaj povodom obilježavanja Dana policije Republike Srpske, saopšteno je iz Auto-moto saveza (AMS) Republike Srpske.
    Saobraćaj će biti obustavljen od 8.00 do 11.00 časova od Bulevara Desanke Maksimović, na dijelu od Bulevara vojvode Stepe Stepanovića do Ulice majke Jugovića, te Ulici Jug Bogdana, na dijelu od Ulice majke Jugovića do Ulice Josifa Pančića.

    Obustava će biti i u ulici pored Osnovne škole “Branko Radičević” koja povezuje Bulevar Desanke Maksimović i Bulevar vojvode Stepe Stepanovića.

  • Počelo ljetno radno vrijeme ugostiteljskih i trgovinskih objekata

    Počelo ljetno radno vrijeme ugostiteljskih i trgovinskih objekata

    Od 1. aprila se primjenjuje ljetno radno vrijeme svih ugostiteljskih i objekata koji na području Banjaluke obavljaju trgovinsku, zanatsku i uslužnu djelatnost, saopšteno je iz Gradske uprave.
    Za ugostiteljske objekte, bez obzira na vrstu, koji se nalaze u stambeno-poslovnim objektima kolektivnog stanovanja, ljetno radno vrijeme je od 7.00 do 24.00 časa, svakog dana (radnim i u dane vikenda).

    Mogućnost da rade jedan sat duže u ljetnom periodu, data je ugostiteljskim objektima smještenim van stambeno–poslovnih objekata kolektivnog stanovanja, koji mogu da rade:

    restorani, ugostiteljski objekti za ishranu i piće i ugostiteljski objekti za piće:

    od 07.00 do 24.00 časa, radnim danima

    od 07.00 do 01.00 čas, vikendom (petak i subota)

    restorani, ugostiteljski objekti za ishranu i piće i ugostiteljski objekti za piće, kojima je dodijeljen znak kvaliteta “Zlatna kašika”:

    od 07.00 do 01.00 čas, radnim danima

    od 07.00 do 02.00 časa, vikendom (petak i subota)

    noćni klubovi:

    od 19.00 do 03.00 časa, radnim danima

    od 19.00 do 04.00 časa, vikendom (petak i subota)

    saloni za posebne prilike (svadbeni saloni i sl.):

    od 07.00 do 04.00 časa.

    U isto vrijeme, objekti koji obavljaju trgovinsku, zanatsku i uslužnu djelatnost dužni su da se u ljetnom periodu godine pridržavaju propisanog radnog vremena, odnosno da organizuju svoje poslovanje u periodu od 07.00 do 23.00 časa.

    Period ljetnjeg radnog vremena traje do 30. septembra.