VRBAS Media

Autor: INFO

  • Blinken i Gutereš razgovarali o Ukrajini, crnomorskom žitu i Avganistanu

    Blinken i Gutereš razgovarali o Ukrajini, crnomorskom žitu i Avganistanu

    Američki državni sekretar Entoni Blinken i generalni sekretar UN Antonio Gutereš ponovili su važnost očuvanja principa suvereniteta i teritorijalnog integriteta, u svjetlu agresorskog rata Rusije protiv Ukrajine, saopštio je Stejt department.

    Blinken je u današnjem razgovoru zahvalio generalnom sekretaru Guterešu na njegovim naporima da ojača Inicijativu za crnomorsko žito i izrazio zabrinutost zbog stalnih ruskih prepreka ukrajinskom izvozu hrane, navodi se u saopštenju.

    On je još, prema saopštenju, ukazao na duboku zabrinutost SAD u vezi sa najnovijim zabranama talibana koje se odnose na pravo na rad žena u Avganistanu i izrazio zahvalnost za angažovanje UN na pomoći avganistanskom narodu.

  • Banjaluku zatresao zemljotres jačine 2,8 stepeni po Rihteru

    Banjaluku zatresao zemljotres jačine 2,8 stepeni po Rihteru

    Zemljotres koji je sinoć nešto iza 23 časa zatresao Srpsku, bio je jačine 2,8 stepeni po Rihteru, sa epicentrom u okolini mjesta Bukovica kod Banjaluke.

    Kako su saopštili iz Republičkog hidrometeorološkog zavoda, zemljotres je lociran mrežom seizmoloških stanica u 23.13 časova po lokalnom vremenu.

    – Lociran je zemljotres sa magnitudom ML=2.8 jedinice Rihtera i procijenjenim intenzitetom u epicentralnoj zoni od 4 stepeni Merkalijeve skale. Epicentar zemljotresa bio je 10 kilometara sjeverno od Banjaluke, u okolini mjesta Bukovica – saopšteno je iz Republičkog hidrometeorološkog zavoda.

  • Čavušoglu: Ako Švedska želi u NATO, moraće poduzeti daljne korake

    Čavušoglu: Ako Švedska želi u NATO, moraće poduzeti daljne korake

    Turski šef diplomatije Mevlut Cavusoglu poručio je da Švedska mora poduzeti daljnje korake kako bi Turska ratifikovala njezinu kandidaturu za članstvo u NATO-u.

    On je ovo istakao dan nakon što se Finska službeno pridružila vojnom savezu.

    Cavusoglu je rekao novinarima da je o kandidaturi Švedske za NATO i problemu američke prodaje borbenih aviona F-16 Turskoj razgovarao tokom susreta s američkim državnim sekretarom Antonyjem Blinkenom u Briselu.

    Takođe je novinarima danas rekao da će sa svojim ruskim kolegom Sergejem Lavrovom razgovarati o razvoju događaja u ukrajinskom ratu tokom njegovog posjeta Turskoj ove sedmice.

    Cavusoglu je naglasio da Ankara s Ujedinjenim narodima radi na rješavanju problema u vezi s izvozom žitarica i gnojiva preko Crnog mora. Kazao je i da je zabrinut zbog priprema zaraćenih strana za daljnje napade.

    Podsjećamo, jučer je zvanično Finska pristupila NATO-u.

    Dok je situacija sa Finskom bila nešto i lakša, Švedska je naročito predstavljala trn u oku Ankari, a situacija je eskalirala nakon protesta desničara na kojima je zapaljen i Kur'an.

    Čini se kako su ovi protesti, bar ukoliko se stvari posmatraju s ove tačke gledišta, zapečatili sudbinu Švedske kada je riječ o ulasku u NATO.

    Od tada, Turska je o proširenju NATO-a pričala isključivo sa aspekta Finske. U međuvremenu, Stoltenberg je obavio još nekoliko razgovora sa Erdoganom, a slično su učinili i američki i drugi zapadni zvaničnici.

    Napokon, početkom 2023. godine, Erdogan je “prelomio” te je rekako kako se može očekivati da Turska dopusti ulazak Finske u članstvo, ali ne i Švedske.

    Istovremeno, pored Turske, ratifikaciju dokumenata o ulasku Finske u NATO trebala je obaviti i Mađarska. Dok je Turska jasno objasnila šta joj predstavlja problem u širenju NATO-a na ove države, Mađarska na čelu sa Viktorom Orbanom ponašala se kao uvrijeđena mlada.

    Odluka o članstvu se iznova odgađala, a Orban je navodio nejasne razloge koji su uključivali moral i ponašanje ovih država prema Mađarskoj.

  • U “Autoprevozu” spremni na dogovor

    U “Autoprevozu” spremni na dogovor

    Pozdravljamo sve što vodi ka dogovoru i rješenju kojim će svi biti zadovoljni, poručuju iz „Autoprevoza“ nakon što je gradonačelnik Banjaluke Draško Stanivuković danas izjavio da je Grad spreman da razgovara oko parkinga na Staroj autobuskoj stanici i da dio zarade od naplate prepusti ovom preduzeću.
    „Mi stalno ponavljamo da smo spremni na kompromis i dogovor, a s druge strane nam umjesto poziva na dogovor stalno stižu pozivi da odustanemo, iako nismo spremni da odustanemo od svoje imovine. Teške riječi su optuživati nas da nešto otimamo, jer mi ništa ne otimamo“, poručuju iz „Autoprevoza“ i ponavljaju da pozdravljaju sve što vodi ka dogovoru.

    Podsjećamo, gradonačelnik Draško Staniuvković danas je rekao za Capital da je Grad spreman na pregovore sa “Autoprevozom”, jer žele spasiti što se spasiti može, ali da neće odustati od ovog atraktivnog zemljišta.

    On je rekao da je plan da se cijena parkinga poveća i prihod dijeli sa „Autoprevozom“.

    “Spremni smo da razgovaramo oko parkinga i da dio zarade od naplate prepustimo njima. Trenutno parkiranje na ovoj lokaciji košta 0,50 KM za jedan sat. Plan je da se taj iznos poveća na 1 KM i da pola profita ide Gradu, a ostatak ’Autoprevozu’“, precizirao je Stanivuković.

    Iako je Grad izgubio ovo zemljište i za 13. april je zakazano prinudno izvršenje u korist „Autoprevoza“, Stanivuković tvrdi da neće odustati od ovog atraktivnog zemljišta te da će ako ne postignu dogovor on lično izaći na tu lokaciju kako bi spriječio izvršenje, prenosi capital.ba.

  • Putin otkrio uzrok rata u Ukrajini

    Putin otkrio uzrok rata u Ukrajini

    Rusija će aktivno voditi uravnoteženu multivektorsku spoljnu politiku, saopštio je ruski predsednik Vladimir Putin.

    On se obratio na ceremoniji uručenja akreditiva ambasadora 17 zemalja.Ruski predsednik je istakao da Moskva očekuje od partnera da se u odnosima pridržavaju principa ravnopravnosti. Rusija je otvorena za konstruktivno partnerstvo sa svim državama i ne namerava da se izoluje.

    “Naglašavam da je Rusija otvorena za konstruktivno partnerstvo sa svim zemljama bez izuzetka. Ne nameravamo da se izolujemo od bilo koga, nemamo pristrasne, a pogotovo ne neprijateljske namere ni prema kome. Računamo na to da će se partneri u odnosima sa nama pridržavati principa ravnopravnosti i uzajamnog uvažavanja interesa”, rekao je Putin.

    Putin je istakao poseban položaj Ruske Federacije kao izvorne države-civilizacije.

    Govoreći o odnosima sa SAD, on je istakao da da se oni nalaze u dubokoj krizi.

    “Odnosi Rusije i SAD, od kojih direktno zavisi globalna bezbednost i stabilnost, prolaze, nažalost, kroz duboku krizu”, rekao je Putin. Kako je istakao, u osnovi te krize su “principijelno različiti pristupi formiranju savremenog svetskog poretka”.

    On tvrdi da su podrška Vašingtona obojenim revolucijama i, kako je rekao, državnom udaru u Kijevu, doveli do današnjeg konflikta u Ukrajini, izjavio je Putin.

    Putin je napomenuo da se Rusija uvek zalagala za izgradnju rusko-američkih odnosa “isključivo na principima jednakosti, poštovanja suvereniteta i međusobnih interesa i nemešanja u unutrašnje stvari” i istakao da će se Moskva time rukovoditi i ubuduće.

    Komentarišući odnose Rusije i Evropske unije, Putin je naveo da su oni u poslednje vreme degradirali.

    “Šef delegacije Evropske unije koji se ovde nalazi verovatno deli mišljenje da su odnosi ove unije i Rusije poslednjih godina u velikoj meri degradirali, na naše veliko žaljenje. Razlog za to vidimo u tome što, ostavljajući po strani osnovnu početnu misiju i funkciju razvoja ekonomske saradnje i integracije na evropskom kontinentu, EU je pokrenula geopolitičku konfrontaciju sa Rusijom”, ocenio je Putin ističući da je upravo EU “inicirala sukob”.

  • Opkoljeni su?

    Opkoljeni su?

    Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski izjavio je danas da je situacija u Bahmutu na istoku Ukrajine zaista teška.

    Dodao je i da će “odgovarajuće odluke” biti donete ako tamošnje ukrajinske trupe budu u riziku da ih opkole ruske snage.

    Zelenski je na konferenciji za novinare u Poljskoj rekao da mu je najvažnije da zaštiti živote vojnika, preneo je Rojters.

    On je zahvalio Poljskoj na “istorijskoj” pomoći, rekavši da ona treba da postane ključni partner u obnovi zemlje kada se “ruska invazija završi”.

    “Poljska radi na dobijanju dodatnih bezbednosnih garancija za Ukrajinu na samitu NATO koji će biti održan u julu, u litvanskoj prestonici Vilnjusu”, izjavio je poljski predsednik Andžej Duda.

    “Danas pokušavamo da dobijemo za Ukrajinu na narednom samitu NATO u Vilnjusu dodatne bezbednosne garancije koje će ojačati vojni potencijal Ukrajine”, rekao je Duda na zajedničkoj konferenciji za novinare sa predsednikom Ukrajine.

    Predsednik Poljske je istakao da će Poljska isporučiti Ukrajini ukupno 14 borbenih aviona MIG-29.

    Duda je kazao da će Poljska poslati još četiri borbena aviona MIG-29 Ukrajini.

    “Četiri MIG-29 iz naših zaliha su već prebačeni ukrajinskom ratnom vazduhoplovtsvu. Trenutno se prebacuju još četiri MIG-a”, istakao je on, prenele su RIA novosti.

    Duda je dodao da je Poljska spremna da isporuči još šest borbenih aviona.

    “Očekujemo da bi uskoro mogli da budu prebačeni”, naglasio je on.Zelenski odlikovan.

    Duda je odlikovao svog ukrajinskog kolegu Ordenom belog orla, najvišim ordenom u Poljskoj.

    “Stali ste rame uz rame uz nas i mi smo vam zahvalni na tome”, rekao je Zelenski nakon što je dobio orden.

    On je istakao da veruje da su odnosi između dveju zemalja “istorijski odnosi, istorijski rezultat i istorijska snaga”.

    Duda je rekao da je uveren da će Ukrajina izaći kao pobednik iz sukoba.

    “Ne sumnjamo da je vaše ponašanje u kombinaciji sa herojstvom ukrajinskih vojnika spaslo Ukrajinu”, istakao je predsednik Poljske.

    On je naveo da ne sumnja da ponašanje Zelenskog spasava Evropu od “poplave ruskog imperijalizma”.

  • Počinje veliki napad na Ruse?

    Počinje veliki napad na Ruse?

    Očekuje se da bi u drugoj polovini aprila Ukrajina mogla da počne svoju dugo očekivanu i pripremanu kontraofanzivu.

    Stigli su prvi britanski tenkovi čelendžer i nemački leopard 2, a ukrajinski tenkovi su prošli ubrzani kurs “voženja”.

    Prema izvorima američkog Vol strit džornala, “ukrajinska kontraofanziva će odrediti dalji tok rata i uticati na moguće mirovne pregovore”. Međutim, niko se još ne usuđuje da predvidi na kom delu bojišta, koje se prostire na više od hiljada kilometara, ukrajinska vojska će krenuti u kontranapad jer će se, kako prenosi ukrajinski portal Ukrinform Džon Spenser, vojni analitičar Medison polisi foruma, “tražiti najslabije tačke ruske odbrane” celom dužinom bojišta.

    Naime, ruska ofanziva, koja je prema Putinovoj zamisli trebalo da se završi osvajanjem čitavog područja Donbasa do početka aprila, doživela je neuspeh, čak i krah, jer Rusi nisu uspeli ni da zauzmu grad Bahmut (Artjomovsk, kako ga zovu u Rusiji), iako borbe za njega vode od jula 2022. godine, niti su postigli neki veći “teritorijalni” uspeh i u tim bitkama, prema obaveštajnim podacima, izgubili pet do sedam puta više vojnika dnevno u proseku od ukrajinske strane.

    “Dva pravca”

    Ukrajinci imaju “dva pravca”, piše kijevska “Evropska pravda”, na kojima se može očekivati kontranapad – istočni, oko Harkova i prema Donjecku, i južni, od Zaporožja do Melitopolja i dalje do luke Berdjansk na Azovsko more.

    Prema rečima Filipsa O'Brajena, profesora sa škotskog univerziteta Sent Endruz, južni pravac je važan za Ukrajince. Naime, time bi se prekinula “kopnena veza” Rusije sa Krimom i ponovo izbila na Azovsko more, koje trenutno u potpunosti kontroliše ruska vojska, a time bi Ukrajina stvorila uslove za moguću operaciju oslobađanja Krima, koja je najdelikatnija stvar u celoj ovoj situaciji.

    S obzirom na to da Rusija smatra Krim svojom teritorijom (oni su to poluostrvo pripojili još 2014. godine) i da bi napad bio tretiran kao “pretnja Rusiji”, Dmitrij Medvedev je rekao i da se čak ni upotreba nuklearnog oružja u tom slučaju neće presuđivati. To, naravno, može biti u domenu pretnji i upozorenja, ali čak i pojedini ruski analitičari smatraju da Putin ni pod kakvim uslovima neće “odreći” Krima, još pre bi se odrekao Donjecka.

    Moćne tvrđave
    Ali upravo na tom području Rusija, od napuštanja Hersona sredinom prošle godine, gradi moćne barijere, neku vrstu “Mažinoove linije“, koja bi sprečila ovu ukrajinsku nameru, jer Rusi očekuju i glavni udar. u tom pravcu. Ali, kako piše list, uspeh ukrajinske kontraofanzive zavisiće pre svega od sposobnosti koordinacije različitih rodova vojske koji će biti uključeni – artiljerije, tenkova i pešadije, jer, kao i u dosadašnjem ratu, “vazdušni dueli “ se ne očekuju. Neki analitičari smatraju da je zakleta meta Ukrajine luka Berdjansk, čije bi oslobađanje dovelo rat do prekretnice.

    Međutim, Rusi svojim najavama o razmeštanju strateškog nuklearnog naoružanja u Belorusiji i ponovljenim spekulacijama o mogućoj umešanosti beloruske vojske ili napadima na zapadnu Ukrajinu i Kijev iz tog pravca, žele da spreče i „otupljuju“ te ukrajinske ambicije. Inače, deo ratnohuškačke javnosti i generala već duže vreme zagovara ruski udar na zapadnu Ukrajinu, kako bi se prekinuo dotok zapadne vojne i druge pomoći koja stiže uglavnom preko Poljske i Slovačke. Putin zato namerava da u narednih nekoliko meseci mobiliše još oko 300.000 do 400.000 vojnika, ali, kako piše nezavisni portal Meduza, uz izvesnu dozu opreza, kako mu to ne bi izazvalo eventualno nezadovoljstvo, pa čak i proteste u država. Doduše, mnogi ruski analitičari smatraju da se rusko društvo polako ali sigurno sprema da će rat trajati dugo i da “nauči da živi sa njim“. To je jedna od aktuelnih važnih „strategija“ Kremlja.

  • Dodik: Zaduženost Srpske na istorijskom minimumu, sutra penzije

    Predsjednik SNSD-a Milorad Dodik izjavio je nakon Izvršnog komiteta ove stranke da je ekonomska i politička situacija u Republici Srpskoj stabilna.

    On je najavio da će isplata penzija početi sutra.

    Naglasio je da je zabilježen privredni rast što je doprinijelo smanjenju zaduženosti.

    “Zaduženost je na istorijskom minimumu”, rekao je Dodik, koji je i predsjednik Republike Srpske.

    Naglasio je da je javni dug 41 odsto BDP, dok je ukupan na nivou od 34,1 odsto.

    “Statitisčki rast plata je veći nego što je bila inflacija”, naglasio je Dodik.

    Kada je riječ o nivou BiH, Dodik je istakao da se politička situacija karakteriše nestabilnošću vezano za FBiH, jer još nije formiranja tamošnja vlada.

    Predsjednik Srpske je naglasio da Srpska traži da hitno na dnevni red budu stavljeni investicioni i razvojni projekti koji dolaze iz Srpske, u skladu sa dogovorom koji je prethodio formiranju vlasti na ovom nivou.

    Dodik je rekao da se o Zakonu o imovini, se strane Republike Srpske, neće raspravljati, te je dodao da ima samo jedan prijedlog.

    „Da se sačini ugovor između Republike Srpske i FBiH u kojem će se konstatovati da imovina koja se nalazi na teritoriji jednog ili drugog entiteta, pripada entitetima. Svako drugo kretanje je nedoputsivo i neprihvatljivo sa stanovišta SNSD-a i neće se provoditi na način da se to smatra legitinim političkim poslom. To je kaubosjka akcija američke ambasade“, rekao je Dodik.

    Što se tiče unutarstranačkih pitanja, Dodik je rekao da organizacija SNSD funckioniše na svim nivoima i dodao da se partija priprema za unutarstranačke izbore kao i za Sabor stranke, koji je planiran da bude održan u Doboju u posljednjoj nedjelji septembra.

  • Iz NSRS objasnili troškove za usluge informisanja i medija koji se pominju u revizorskom izvještaju

    Iz NSRS objasnili troškove za usluge informisanja i medija koji se pominju u revizorskom izvještaju

    Narodna skupština Republike Srpske saopštila je danas da su ponosni činjenicom da je Glavna službe za reviziju javnog sektora dala pozitivnu ocjenu parlamentu Srpske u svom izvještaju o provedenoj finansijskoj reviziji za prošlu godinu.

    EuroBlic i Srpskainfo su danas objavili tekst o nalazima redovnog godišnjeg izvještaja revizora za NSRS u kojem smo, između ostalog, pomenuli i podatak iz izvještaja da je Narodna skupština Republike Srpske za „usluge informisanja i medija“ izdvojila 47.285 КM.

    Iz parlamenta Srpske su zarad objektivnog informisanja javnosti pojasnili o kakvim je troškovima riječ. Ističu da ovi troškovi obuhvataju tri stavke, na način kako su one definisane u finansijskom knjiženju.

    Prva stavka odnosi se na rashode za usluge štampanja, grafičke obrade, kopiranja i uvezivanja i slično. Po ovoj stavci, kako pojašnjavaju, Narodna skupština Republike Srpske u prošloj godini potrošila je ukupno 28.108 КM. U te troškove spadaju: štampanje legitimacija narodnih poslanika, akreditacija za medije, skupštinskog Biltena (interno glasilo Narodne skupštine koje se štampa četiri puta godišnje), štampanje brošura i vodiča za novi – 11. saziv Narodne skupštine, štampanje Monografije povodom 30 godina Narodne skupštine, štampanje rokovnika i kalendara, Službeni glasnik, koričenje i uvezivanje stenograma, štampanje memoranduma, vizit karti, čestitki, izrada pečata, faksimila potpisa i slično.

    Druga stavka odnos se na rashode za objavljivanje tendera, oglasa i informativnih tekstova.

    – Po ovoj stavci Narodna skupština Republike Srpske u prošloj godini utrošila je ukupno 1.628 КM. U ove troškove spadaju objavljivanje tendera i konkursa – ističu u parlamentu Srpske.

    Dodaju da se treća stavka odnosi na rashode za ostale usluge informisanja i medija. Po ovoj stavci, kako ističu, Narodna skupština Republike Srpske u prošloj godini utrošila je ukupno 17.549 КM.

    U ove troškove spadaju: objavljivanje čestitki u štampanim i elektronskim medijima povodom velikih vjerskih i državnih praznika, objavljivanje čitulja, plaćanje korištenja servisa vijesti Agencije SRNA, objavljivanje zaključaka Narodne skupštine, objavljivanje javnih oglasa.

    – Želimo da naglasimo da su sve ove usluge u revizorskom izvještaju definisane kao “usluge informisanja i medija”, što može da stvori objektivno pogrešnu sliku u javnosti po kojoj je Narodna skupština Republike Srpske u prošloj godini medijima za usluge uplatila 47.285 КM, što nije istina i što se vidi iz priloženog – istakli su u Odsjeku za odnose sa javnošću NSRS.

  • Tragedija u Zenici: Djevojčicu (11) usmrtio voz

    Tragedija u Zenici: Djevojčicu (11) usmrtio voz

    Djevojčica (11) danas je smrtno stradala u željezničkoj nesreći u zeničkom naselju Donja Vraca, kada ju je udario voz dok je prelazila prugu, potvrđeno je “Nezavisnim”.

    “U 15.45 sati danas u naselju Donja Vraca došlo je do željezničke nesreće kada je lokomotiva voza udarila djevojčicu koja je smrtno stradala na licu mjesta”, rekao je portparol MUP-a ZDK Elvedin Fišek za “Nezavisne”.

    Trenutno je policija na terenu i radi uviđaj.