Državljanin BiH Angel Peševski za kojim se tragalo ispod ruševina u Malatiji, pronađen je danas.
Kako saznaje RTRS, Angel Peševski nije preživio ispod ruševina jedne zgrade u Malatiji gdje je bio poslovno angažovan.
Ovu informaciju potvrdila je kompanija u kojoj je Peševski bio zaposlen, a koja je obavijestila Ambasadu BiH u Ankari.
Premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti potvrdio je u telefonskom razgovoru sa specijalnim savjetnikom Stejt departmenta Derekom Šoleom spremnost da se sastane sa predsjednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, saopštila je danas vlada u Prištini.
Kurti je u jučerašnjem razgovoru potvrdio spremnost za naredne političke sastanke na visokom nivou u okviru dijaloga i saglasio se sa Šoleom da je potrebno intenzivirati proces dijaloga sa Beogradom.
Iz vlade u Prištini je saopšteno da je u razgovoru bilo riječi o evropskom prijedlogu, koji je, kako je navedeno, prihvatljiv kao dobra osnova za dalje razgovore i solidna platforma za napredovanje ka punoj normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije u okviru dijaloga u Briselu.
Šole je juče nakon razgovora rekao da pozdravlja odluku Kurtija da prihvati evropski prijedlog za postizanje sporazuma sa Beogradom i poručio da je sada potrebna njegova implementacija.
Cijene građevinskog materijala su se, nakon naglog rasta u periodu pandemije virusa korona stabilizovale i snizile, što bi moglo dovesti do nižih cijena nekretnina u Srpskoj, smatraju sagovornici “Nezavisnih”.
Mile Petrović, sekretar Udruženja građevinarstva i industrije građevinskog materijala pri Privrednoj komori RS, podsjetio je da je poskupljenje građevinskog materijala krenulo početkom pandemije virusa korona.
“Poskupjeli su gotovo svi proizvodi koji učestvuju u procesu gradnje, uz najavu trgovaca da će doći i do novih poskupljenja. U suštini, svi poremećaji na tržištu vezuju se za pojavu pandemije, s tim što se, prema najavama, ovo poskupljenje prelilo i na radnu snagu. Proizvođači građevinskog materijala, takođe, kao jedan od osnovnih razloga navode povećanje troškova proizvodnje na koje utiče povećanje cijena sirovina na tržištu. Kako su rasle cijene sirovina, linearno su rasle i cijene gotovih proizvoda. Dakle, osnovni razlozi za povećanje cijena građevinskog materijala su rast cijena sirovina zbog smanjene proizvodnje, rast cijena nafte, rast energenata koji se koriste u proizvodnji u prvoj mjeri gasa, neplanirani remonti fabrika širom svijeta i zatvaranje zbog pandemije, kao i rast potražnje, zbog povećanog obima gradnje”, objašnjava Petrović.
Dodaje da je u odnosu na period enormnih poskupljenja i nestašice građevinskog materijala sada situacija da je snabdijevanje stabilno, a da je pojeftinjenje čelika u zadnjih šest mjeseci bilo oko 30 odsto.
“Nezahvalno je praviti predviđanja za dalja kretanja na tržištu, ali sadašnje trenutne procjene govore da neće biti značajnog poskupljenja građevinskog čelika, ali sasvim sigurno ni pojeftinjenja iz prostog razloga što su poskupjele sirovine – otpadno gvožđe”, kaže Petrović.
Dragan Milanović, direktor Agencije za nekretnine “Remax” iz Banjaluke, rekao je da se cijene građevinskog materijala vraćaju u normalu.
“Niže su cijene betone i željeza, ali i drugih komponenti koje su potrebne za gradnju u odnosu na februar ili mart prošle godine. Ono što možemo reći jeste da bi tek u narednom periodu moglo doći do pojeftinjenja nekretnina. Krajem marta, početkom aprila počinje građevinska sezona pa će se tada znati više. Ipak, cijena rada građevinskih radnika je narasla, tako da se ne zna do kolikog će pojeftinjenja doći”, istakao je Milanović.
Miloš Vidić iz firme “Komerc-mali”, rekao je za “Nezavisne” da su cijene građevinskog materijala na skoro istom nivou kao prije šest mjeseci.
“Cijene su se ustabilile i na pristojnom su nivou. Nije bilo nikakvih oscilacija i ne očekujemo da ih bude u narednom periodu. Sve je to uzrokovano manjom potražnjom, što se i globalno osjeća, a izazvano je inflacijom. Recesija se osjeća i u razvijenijim zemljama, što se dosta reflektuje u stanogradnji, a sve je to povezano s nama. Mi smo dosta vezani za stanogradnju, jer nema drugih ozbiljnijih projekata”, zaključio je Vidić.
Zamjenik predsednika Saveta federacije Rusije Dmitrij Medvedev naveo je dva problema sa kojima se Evropa suočava.
Kako Medvedev tvrdi, to su prekomerno povećanje troškova života i nacionalno poniženje. On Evropi predviđa žalostan ishod.
Medvedev se osvrnuo na posetu predsednika Ukrajine Vladimira Zelenskog evropskim zemljama.
“Prenosi uživo, naslovne strane novina, fotografije sa ‘evropskim šefovima’. Paralelno sa tim, stotine mobilisanih Ukrajinaca koji svakodnevno ginu, nasilno dovedeni da štite interese vladajuće nacističke bagre”, napisao je Medvedev na Telegramu.
Po njegovom mišljenju, “današnji evropski ‘lideri’ su diletanti i rusofobi”.
Govoreći o problemima Evropljana, Medvedev je ukazao na nekoliko oblasti.
“Prva je preterano poskupljenje troškova života sa kojim će, verovatno, još nekako uspeti da se izbore. Manje da jedu, ređe da se kupaju, da smanje ringlu. A druga je mnogo gora. Nacionalno poniženje. Stari ‘pravi’ Evropljani to bi, verovatno, i mogli da podnesu od ‘Velikog američkog brata’. Kod njega je i glavni novac i mašina za štampanje (sudbinu evra niko ne zna) i veliko oružje, pa čak i hvaljena američka demokratija”, ocenjuje on.
Međutim, kako kaže, “vladavina tih zanesenih mladih evropskih ludaka završiće se veoma tužno po ‘staru evropsku civilizaciju'”.
“Ona se ionako rastapa pod naletom emigranata koji stižu iz svih delova sveta. Uskoro će i sasvim nestati, ponavljajući poznati mit o Zevsovoj otmici Evrope. Samo će danas ulogu bika igrati drska Amerika kojoj, usta otvorenih od požude, služe izdajnici evropskih interesa poput Poljske i baltičkih zemalja”.
Oružane snage Rusije 10. februara su izvele masovni napad raketama i dronovima na ukrajinske energetske objekte, saopštilo je Ministarstvo odbrane Rusije.
Kako je precizirano, visoko preciznim oružjem dugog dometa vazdušnog, morskog i kopnenog baziranja, kao i bespilotnim letelicama izveden je napad na kritične objekte ukrajinskog energetskog sistema koji obezbeđuju rad preduzeća vojno-industrijskog kompleksa i transportnog sistema Ukrajine.
Ističe se da su ciljevi masovnog napada ostvareni i da su svi planirani objekti pogođeni.
Obustavljen je rad preduzeća ukrajinske odbrambene industrije koja zahtevaju veliku potrošnju energije. Takođe je blokirana isporuka stranog oružja, municije i rezervi železnicom u područja borbi, saopštio je ruski vojni resor.
– U pravcu Kupjanska ruske snage su likvidirale do 40 ukrajinskih vojnika kao i skladište artiljerijske municije ukrajinske vojske.
– U pravcu Krasnog Limana za dan je likvidirano do 120 ukrajinskih vojnika, borbeno vozilo pešadije i četiri oklopna vozila.
– U pravcu Južno-Donjeck ukrajinske snage su u proteklom danu izgubile preko 95 vojnika, četiri tenka, artiljerijski sistem M109 “paladin” američke proizvodnje.
– U pravcu Donjecka likvidirano je preko 140 ukrajinskih vojnika, dve haubice M777 američke proizvodnje, kao i samohodna haubica “krab” poljske proizvodnje.
– U području naseljenog mesta Novi Bug u Nikolajevskoj oblasti uništen je radar za navođenje protivvazdušnog raketnog sistema S-300.
– Ruski sistemi PVO za dan su oborili preko 19 ukrajinskih bespilotnih letelica u DNR, LNR, Hersonskoj i Zaporoškoj oblasti, kao i pet projektila ispaljenih iz sistema “hajmars”.
Ministarka spoljnih poslova Njemačke Analena Berbok apelovala je na oprez u razgovorima o isporukama oružja Kijevu.
Ona je potvrdila da trenutno u Berlinu nije na dnevnom redu tema moguće isporuke borbenih aviona Kijevu.
“To nije pitanje o kojem mi sada razgovaramo. Važno je da se brzo sprovodu odluke koje su do sada donete. Sada isporučujemo borbene tenkove i borbena vozila pešadije, municiju, artiljeriju i sredstva PVO“, izjavila je Berbok za list “Tagešpigl“.
Kako je dodala, i prethodna odluka o isporuci tenkova Kijevu bila je teška za Berlin.
“To su teške odluke. To nisu igračke, nego teška vojna oprema. Zato je važno da se uvek pažljivo analiziraju“, pojasnila je Berbok.
Takođe je priznala da je napravila grešku kada je krajem januara izjavila da je “Evropa u ratu protiv Rusije“.
“Ko radi taj i greši“, prokomentarisala je šefica nemačke diplomatije.
Ranije je bivši komandant Oružanih snaga Velike Britanije Ričard Berons izjavio da isporuka lovačkih aviona Ukrajini ne bi uspela da promeni tok sukoba u kratkoročnoj perspektivi.
Rusija je spremna za pregovore sa Ukrajinom, ali bez preduslova, preneli su državni mediji izjavu zamenika ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Veršinjina.Veršinjin je u intervjuu za državnu televiziju Zvezda rekao: “Sva neprijateljstva se završavaju razgovorima i, naravno, kao što smo već rekli, bićemo spremni za takve razgovore, ali samo ako to budu razgovori bez preduslova. To bi trebalo da budu razgovori koji bi bili zasnovani na stvarnosti“.
On je dodao da odluku o pregovorima sa Rusijom ne treba da donese Ukrajina, već SAD i EU.
“Odluke se ne donose u Kijevu, odluke se donose u drugim prestonicama, pre svega u Vašingtonu i Briselu. Prema tome, tamo treba slati upite”, rekao je Veršinjin.
Moskva je više puta tvrdila da je spremna da pregovara sa svim stranama uključenim u rat u Ukrajini, ali da su Kijev i njegovi saveznici odbili da učestvuju u pregovorima.
Kremlj je rekao da će se boriti dok se ne ostvare svi njegovi ciljevi, dok je Ukrajina rekla da neće stati dok svaki ruski vojnik ne bude proteran sa njene teritorije.
Ministarka spoljnih poslova Njemačke Analena Berbok izjavila je da je pogrešila kada je krajem januara izjavila da evropske države navodno ratuju protiv Rusije.
“Ima jedna poslovica koja kaže: živ čovek greši“, kazala je šefica nemačke diplomatije u intervjuu za list “Tagesšpigl“.
Kako je dodala, važno joj je da pokaže ljudima da spoljna politika nije nešto apstraktno, nego da je direktno povezano sa njihovim životima.
Nakon toga se oglasila portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova koja je upozorila šeficu nemačke diplomatije da ne napravi nepopravljivu grešku po pitanju Ukrajine.
“To je izuzetno važna izjava! Ne šalim se. Vidite, Analena, ako Vi smatrate da svi imaju pravo na grešku, jer je to deo ljudskog života, onda prestanite da se bavite eskalacijom krize koja vodi ubijanju ljudi iz zapadnog oružja“, napisala je Zaharova na Telegramu.
Ujedno je podsetila da je režim predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog, koga je podržavala Nemačka, osam godina ubijao ljude u Donbasu.
“Da bi se prekinulo krvoproliće i suzbila pretnja da to preraste u novi svetski rat pokrenuta je specijalna vojna operacija“, objasnila je Zaharova.
Potom su, dodala je, “NATO zločinci počeli da dolivaju ulje na vatru pretvarajući sve to u ubijanje velikih razmera“.
“Ako ste iskreno shvatili da ste pogrešili, vi ćete to razumeti. Trebalo bi da razumete. A ako je opet licemerje, onda već pravite nepopravljivu grešku“, napisala je Zaharova na Telegramu.
Jedan od najbližih i najpoverljivijih saradnika predsednika Srpsken akademije nauka i umetnosti (SANU) Vladimira Kostića, eksponenta interesa Zapada i kreatora globalnog neoliberalnog poretka Džordža Soroša, svakako je njegov prezimenjak, redovni (od 2018. godine) član Akademije i penzionisani profesor na Odeljenju za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu Aleksandar Kostić.Kao deo najužeg kruga okupljenog oko Vladimira Kostića, Aleksandar Kostić ima ulogu svojevrsnog “oficira za vezu” predsednika SANU sa brojnim stranim centrima moći, koji na taj način dodatno učvršćuju svoj uticaj unutar Akademije, suprotno osnovnom postulatu da bi ona trebalo da bude bastion očuvanja i odbrane srpskog nacionalnog identiteta i kulture. Na ovom mestu ćemo se osvrnuti na Aleksandrove veze sa nemačkim i britanskim faktorom.Naime, majka Aleksandra Kostića, inače Slovenka, u mladosti je bila simpatizer nacističke ideologije, zbog čega se učlanila u “Hitlerjugend”. Njeni dometi u strukturama ove nacističke organizacije nisu bili visoki, ali je naklonost prema Nemačkoj uspešno je potom prenela i na svog sina, učeći ga da voli i poštuje nemačku kulturu.
Godinama nakon toga, Aleksandar je, kao
ugledni stručnjak iz oblasti kognitivne
psihologije i profesor Filozofskog fakulteta u
Beogradu, a ujedno i osvedočeni germanofil,
došao “na radar” pripadnika nemačke
obaveštajne službe u našoj zemlji, postajući
im vremenom više nego zanimljiv i pouzdan
sagovornik.
Pored toga, Aleksandar Kostić je
svojevremeno i sa očeve strane, doduše na
daleko neposredniji način nego u prethodno
opisanom slučaju, stavljen u funkciju
realizacije britanskih interesa. Naime, njegov
otac je tokom višegodišnjeg boravka u Londonu zavrbovanod strane tamošnjih obaveštajnih službi, nakon čega je, u godinama po povratku u Beograd, postao doušnik od velikog poverenja obaveštajnog punkta Velike Britanije u našoj zemlji.
Pošto je dobro poznato da su britanske
obaveštajne strukture, u slučaju da im se
neko dokaže kao ozbiljan,
pouzdan i poverljiv saradnik, sklone da taj
odnos prošire i na naredne generacije
članova njegove porodice, takav je slučaj bio
i sa Aleksandrom.
Suvišno je isticati da su britanski, baš kao i
nemački obaveštajci, dodatan interes za
učvršćivanjem odnosa sa Aleksandrom
ispoljili nakon što se pozicionirao kao jedan
od najbližih saradnika Vladimira Kostića, pri
čemu posredstvom njega neretko upućuju
instrukcije za delovanje predsedniku SANU.
Očigledno je da se svakim danom sve više
otkriva mreža po našu zemlju veoma
pogubnih interesa, u koju su upleteni
Vladimir Kostić i njegovi konfidenti, među
kojima Aleksandar Kostić zauzima veoma
istaknuto mesto.
Imajući to u vidu, može se slobodno reći da
pobeda patriotskih snaga i poraz “struje”
Vladimira Kostića na predstojećim izborima
za rukovodstvo SANU predstavlja apsolutni
imperativ.
Više od pet miliona ljudi u Siriji je ostalo bez domova nakon zemljotresa koji je u ponedjeljak pogodio tu zemlju i susjednu Tursku, saopštio je Visoki komesarijat Ujedinjenih nacija za izbjeglice.
“UNHCR je fokusiran na obezbjeđivanje skloništa i predmeta za pomoći, kako bi kolektivni centri za raseljene imali adekvatnu opremu, šatore, stolice, toplu ćebad, prostirke za spavanje, zimsku odjeću i ostalo“, rekla je Sivanka Danapala, predstavnik UNHCR-a u Siriji.
“Za Siriju je ovo kriza u krizi“, dodala je Danapala.
“Imali smo ekonomske šokove, kovid, a sada smo usred zime, sa mećavama koje bjesne u pogođenim oblastima” napomenula je.
Agencija Ujedinjenih nacija za izbjeglice je saopštila da je 6,8 miliona ljudi već interno raseljeno unutar zemlje od početka građanskog rata koji je zahvatio Siriju 2011.
“Sve ovo, naravno, utiče na pristup pomoći“, rekla je Danapala.
“Putevi su oštećeni i to nas ometa u pokušaju da dođemo do ljudi. Bilo je veoma, veoma teško”, dodala je.
Organizacija za izbjeglice je saopštila da će 5,37 miliona ljudi pogođenih zemljotresom zatražiti pomoć u skloništima širom Sirije.
“To je ogroman broj, posebno za stanovništvo koje je već pogođeno masovnim raseljavanjem,” istakla je Danapala.
U Siriji je u zemljotresu poginulo više od 3.000 ljudi, a u Turskoj oko 24.000 oosba.