VRBAS Media

Autor: INFO

  • Dodik poručio da Srpska živi život nezavisne države i da korespondira u BiH zato što mora

    Dodik poručio da Srpska živi život nezavisne države i da korespondira u BiH zato što mora

    Republika Srpska živi život nezavisne države, korespondiramo u BiH samo zato što moramo i gdje je naš interes, rekao je predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik.

    Pokušavamo održati dobre odnose sa Evropom koja nas ne sluša, koja smatra da smo mi njen eksperiment, zamorče, koji smatraju da treba da damo svoj suverenitet za ništa i mnogo čega drugog – rekao je Dodik.

    Kaže da “oni samo sjede i razmišljaju kako će zagorčati život Republici Srpskoj”.

    – A, pogotovo američki ambasador u BiH Majkl Marfi koji je došao ovdje da se sveti. Bio je u timu Ričarda Holbruka, a tada je bio potrčko i stajao na vratima, dok smo mi imali ozbiljne sastanke. Ali on ništa nije naučio od tih ljudi. Bez obzira šta mi govorili o Holbruku, on je imao poštovanje prema tom sporazumu. On je bio njegov kreator. Bili mi nezadovoljni ili ne, u to vrijeme slovo Dejtona se poštovalo, a sada se treba da se poštuju snovi koje izmišlja Marfi ili neki slični njemu i zato smo mi i rekli da nećemo sa njim da komuniciramo – rekao je Dodik.

    Ponovio je da niko od zvaničnika iz Republike Srpske na zajedničkom nivou i u Srpskoj neće razgovarati sa njima.

    – Smatramo da je to leglo neprijateljstva prema Republici Srpskoj. Ukoliko neko dođe umjesto Marfija, pokušaćemo razgovarati sa njim, a ukoliko bude imao isto ponašanje, ni naše se neće mijenjati – poručio je Dodik i dodao: “Godinama smo gledali, trpili, pokušavali, pokušali se kao Republika dodvoriti, pokušali reći da nismo takvi, da molimo da nas razumiju i da nas čuju”.

    – Sve te apele koje smo radili uvijek su se završavali još većim njihovim lošim zahtjevima prema nama. Lošim kvalifikacijama prema nama – rekao je Dodik.

    Poručio je da je izričit stav o tome da se poštuju Republika Srpska i njena prava omogućili Srpskoj da bude baš u ovom obliku u kojem jeste.

    – Da je bilo popuštanja i da smo radili kako su oni željeli, ona danas ne bi ni postojala – dodao je on.

    “Saradnja sa partnerima na nivou BiH dobra”
    Sa strankama koje čine vladajuću strukturu na nivou BiH imamo dobru saradnju , rekao je predsjednik Republike Srpske i ocijenio da je uloga SDA u BiH maligna jer je radila na stvaranju sistema koji je trebao sve da podredi njima.

    – SDA je takve stvari radila preko Obavještajno-bezbjednosne agencije BiH u kojoj je bio znatan broj Srba koje su oni vrbovali, plaćali, pružali usluge i drugo. Uloga SDA je bila upravo ta i to smo gledali. Politički gledano, to je išlo i na štetu Bošnjaka, odnosno muslimana u BiH. Ovi novi ljudi koji su došli nisu nam nepoznati, nisu nepoznati ni njihovi odnosi. Retorički gledano, ima tu nekih dobrih stvari koje možemo da čujemo i različitosti od prethodnih – rekao je Dodik.

    “Srpska dobro mjesto za investiranje”
    – Republika Srpska se prepoznaje kao dobro mjesto za investiranje i mi u zadnje vrijeme imamo položene kamene temeljce za nekoliko fabrika koje bi trebalo da zaposle veliki broj ljudi, rekao je Dodik, pa dodao:

    – Recimo, samo u Prnjavoru se razgovara o tome da treba da dođe jedna njemačka kompanija koja će zaposliti više od 900 ljudi – rekao je Dodik.

    Naglasio je da je Trebinje među najboljim destinacijama za odmor koje su proglasile strane agencije.

    – Krupu na Vrbasu su isto proglasili jednim od najljepših sela za odmor. Te informacije dolaze do publike, koja je široka, koja nas prati. A agencije, što se tiče Republike Srpske upravo su uzele ove stvari – povećanje izvoza, stabilnost cijena, inflacija, najjeftinija struja koja omogućava i utiče na socijalne statuse ljudi, ali i na status i konkurentnost same privrede. Sve je to važno i sve to utiče na taj obračun – istakao je Dodik.

    Kada je riječ o Banjaluci, predsjednik je rekao da se u zadnjih 15 godina dosta toga izgradilo.

    – Nije postojala zgrada RTRS, gdje smo sada, nije postojala zgrada Vlade Republike Srpske, nije postojao tranzit koji je izgrađen u zadnje vrijeme. Banjaluka je bila upečatljivo neosvijetljen grad. Ona danas sija, izgleda sjajno, čisto, uredno. U njoj možda ima nekih koji su nekim nezadovoljni, ali takvih ima i u najbogatijim zemljama svijeta – naglasio je Dodik.

    Podsjetio je da se Banjaluka priprema za jedan događaj koji će odrediti njenu noviju istoriju, a to je Srpska open.

    – Prisustvovao sam sjednici Organizacionog odbora teniskog turnira na kojoj su definisane završne aktivnosti u vezi s turnirom. Sve je spremno i turnir će zvanično biti otvoren 12. aprila – poručio je on.

    Istakao je da je u planu da se na prostoru Gradskog stadiona napravi nova zgrada Parlamenta Republike Srpske i da se napravi Kongresni centar koji bi mogao da okupi eminentne ljude iz svijeta.

    – Banjaluci to treba i ona ide ka tome. Banjaluka je dobra i poželjna destinacija koju mnogi žele da posjete i da vide – kaže Dodik, piše RTRS.

    U zadnje vrijeme imamo 500.000 putnika na našem aerodromu, rekao je Dodik, i dodao da je ranije bilo 20.000 do 30.000 na godišnjem nivou.

    – Kad dođete do te mistične cifre od 500.000 onda vam se počnu pojavljivati investitori koji bi ulagali u opremanje aerodroma, širenje aerodroma i upravo to i radimo. Projektujemo idejno rješenje novog aerodromskog kompleksa koji treba da zadovolji naše potrebe u narednih 50-tak godina – poručio je Dodik.

    Istakao je da je Republika Srpska stabilna i mirna.

  • Berluskoni ima leukemiju

    Berluskoni ima leukemiju

    Bivšem italijanskom premijeru Silviju Berluskoniju (86) dijagnostikovana je leukemija, rekao je danas Rojtersu dobro obavješteni izvor.

    Berluskoni se od srijede nalazi na odjeljenju intenzivne njege u bolnici San Rafael u Milanu, nako što je imao problema sa disanjem.

    Milijarder i medijski tajkun, koji je četiri puta bio premijer Italije, posljednjih godina je u više navrata bio lošeg zdravlja i samo što je izašao iz bolnice prošle nedelje.

    On je imao tešku operaciju srca 2016. godine, kao i rak prostate, a više puta priman u bolnicu u posljednjih nekoliko godina nakon što je obolio od korona virusa 2020. godine, navodi Rojters.

  • Grad poziva na odbranu parkinga, “Autoprevoz” bi da uđe u posjed

    Grad poziva na odbranu parkinga, “Autoprevoz” bi da uđe u posjed

    Policija zove na saslušanje i ispitivanje saradnike gradonačelnika Draška Stanivukovića o planovima Gradske uprave za odbranu “Krašovog” parkinga, objavljeno je na društvenoj mreži Facebook.

    Stanivuković dodaje da smatra ovu situaciju maksimalno nepravednom prema gradu.

    “Policija zove na saslušanje i ispituje moje saradnike o planovima grada za odbranu parkinga koje ‘Autoprevoz’ planira da preuzme prinudnim izvršenjem zakazanim za 13. april”, istakao je on u svojoj objavi.

    Prema njegovim riječima, jasno su pozvali “Autoprevoz” da “odustane od nasilnog preuzimanja parkinga”.

    “Ukoliko ‘Autoprevoz’ to ne učini, mi ćemo pozvati naše radnike i narod da spriječe takav način otimanja zemljišta grada, jer grad preduzima pravne radnje u vezi s ovim slučajem”, naveo je on.

    Kako ističe, svjesni su da je presuda Ustavnog suda BiH u korist “Autoprevoza”, ali nemaju pravo odustati od borbe u koju vjeruju.

    “Vjerujemo da borba može dovesti grad u bolju pregovaračku poziciju i da u ovim, gotovo izgubljenim, okolnostima prouzrokovanim sudskim korumpiranim presudama ipak pokušamo izvući maksimalnu korist za naš grad i odbraniti našu imovinu, koliko god je to moguće u ovim okolnostima”, istakao je Stanivuković.

    Sa druge strane, Sladomir Đurić, direktor “Autoprevoza”, istakao je za “Nezavisne novine”, da “Autoprevoz” ne oduzima “Krašov” parking.

    “Ne radi se o oduzimanju, niti otimanju imovine, ovo je legalan postupak ulaska u posjed vlastite imovine”, kazao je on.

    Dodaje da su uvijek spremni za razgovore i dogovore sa Gradskom upravom.

    Podsjećamo da je “Autoprevoz” spreman na saradnju sa Gradskom upravom Banjaluke u vidu podjele prihoda od “Krašovog” parkinga kod stare autobuske stanice.

    “Spremni smo da se nastave dosadašnje aktivnosti, jer grad nema mnogo parking-mjesta, ali uz dogovor ili potpisan ugovor sa gradom da ‘Autoprevoz’, kao vlasnik nekretnine, ima dio prihoda od naplaćivanja parkinga”, pojasnio je ranije Đurić za “Nezavisne novine” te dodao da zasad nemaju druge planove i da ne žele napraviti problem građanima.

  • Blinken i Gutereš razgovarali o Ukrajini, crnomorskom žitu i Avganistanu

    Blinken i Gutereš razgovarali o Ukrajini, crnomorskom žitu i Avganistanu

    Američki državni sekretar Entoni Blinken i generalni sekretar UN Antonio Gutereš ponovili su važnost očuvanja principa suvereniteta i teritorijalnog integriteta, u svjetlu agresorskog rata Rusije protiv Ukrajine, saopštio je Stejt department.

    Blinken je u današnjem razgovoru zahvalio generalnom sekretaru Guterešu na njegovim naporima da ojača Inicijativu za crnomorsko žito i izrazio zabrinutost zbog stalnih ruskih prepreka ukrajinskom izvozu hrane, navodi se u saopštenju.

    On je još, prema saopštenju, ukazao na duboku zabrinutost SAD u vezi sa najnovijim zabranama talibana koje se odnose na pravo na rad žena u Avganistanu i izrazio zahvalnost za angažovanje UN na pomoći avganistanskom narodu.

  • Banjaluku zatresao zemljotres jačine 2,8 stepeni po Rihteru

    Banjaluku zatresao zemljotres jačine 2,8 stepeni po Rihteru

    Zemljotres koji je sinoć nešto iza 23 časa zatresao Srpsku, bio je jačine 2,8 stepeni po Rihteru, sa epicentrom u okolini mjesta Bukovica kod Banjaluke.

    Kako su saopštili iz Republičkog hidrometeorološkog zavoda, zemljotres je lociran mrežom seizmoloških stanica u 23.13 časova po lokalnom vremenu.

    – Lociran je zemljotres sa magnitudom ML=2.8 jedinice Rihtera i procijenjenim intenzitetom u epicentralnoj zoni od 4 stepeni Merkalijeve skale. Epicentar zemljotresa bio je 10 kilometara sjeverno od Banjaluke, u okolini mjesta Bukovica – saopšteno je iz Republičkog hidrometeorološkog zavoda.

  • Čavušoglu: Ako Švedska želi u NATO, moraće poduzeti daljne korake

    Čavušoglu: Ako Švedska želi u NATO, moraće poduzeti daljne korake

    Turski šef diplomatije Mevlut Cavusoglu poručio je da Švedska mora poduzeti daljnje korake kako bi Turska ratifikovala njezinu kandidaturu za članstvo u NATO-u.

    On je ovo istakao dan nakon što se Finska službeno pridružila vojnom savezu.

    Cavusoglu je rekao novinarima da je o kandidaturi Švedske za NATO i problemu američke prodaje borbenih aviona F-16 Turskoj razgovarao tokom susreta s američkim državnim sekretarom Antonyjem Blinkenom u Briselu.

    Takođe je novinarima danas rekao da će sa svojim ruskim kolegom Sergejem Lavrovom razgovarati o razvoju događaja u ukrajinskom ratu tokom njegovog posjeta Turskoj ove sedmice.

    Cavusoglu je naglasio da Ankara s Ujedinjenim narodima radi na rješavanju problema u vezi s izvozom žitarica i gnojiva preko Crnog mora. Kazao je i da je zabrinut zbog priprema zaraćenih strana za daljnje napade.

    Podsjećamo, jučer je zvanično Finska pristupila NATO-u.

    Dok je situacija sa Finskom bila nešto i lakša, Švedska je naročito predstavljala trn u oku Ankari, a situacija je eskalirala nakon protesta desničara na kojima je zapaljen i Kur'an.

    Čini se kako su ovi protesti, bar ukoliko se stvari posmatraju s ove tačke gledišta, zapečatili sudbinu Švedske kada je riječ o ulasku u NATO.

    Od tada, Turska je o proširenju NATO-a pričala isključivo sa aspekta Finske. U međuvremenu, Stoltenberg je obavio još nekoliko razgovora sa Erdoganom, a slično su učinili i američki i drugi zapadni zvaničnici.

    Napokon, početkom 2023. godine, Erdogan je “prelomio” te je rekako kako se može očekivati da Turska dopusti ulazak Finske u članstvo, ali ne i Švedske.

    Istovremeno, pored Turske, ratifikaciju dokumenata o ulasku Finske u NATO trebala je obaviti i Mađarska. Dok je Turska jasno objasnila šta joj predstavlja problem u širenju NATO-a na ove države, Mađarska na čelu sa Viktorom Orbanom ponašala se kao uvrijeđena mlada.

    Odluka o članstvu se iznova odgađala, a Orban je navodio nejasne razloge koji su uključivali moral i ponašanje ovih država prema Mađarskoj.

  • U “Autoprevozu” spremni na dogovor

    U “Autoprevozu” spremni na dogovor

    Pozdravljamo sve što vodi ka dogovoru i rješenju kojim će svi biti zadovoljni, poručuju iz „Autoprevoza“ nakon što je gradonačelnik Banjaluke Draško Stanivuković danas izjavio da je Grad spreman da razgovara oko parkinga na Staroj autobuskoj stanici i da dio zarade od naplate prepusti ovom preduzeću.
    „Mi stalno ponavljamo da smo spremni na kompromis i dogovor, a s druge strane nam umjesto poziva na dogovor stalno stižu pozivi da odustanemo, iako nismo spremni da odustanemo od svoje imovine. Teške riječi su optuživati nas da nešto otimamo, jer mi ništa ne otimamo“, poručuju iz „Autoprevoza“ i ponavljaju da pozdravljaju sve što vodi ka dogovoru.

    Podsjećamo, gradonačelnik Draško Staniuvković danas je rekao za Capital da je Grad spreman na pregovore sa “Autoprevozom”, jer žele spasiti što se spasiti može, ali da neće odustati od ovog atraktivnog zemljišta.

    On je rekao da je plan da se cijena parkinga poveća i prihod dijeli sa „Autoprevozom“.

    “Spremni smo da razgovaramo oko parkinga i da dio zarade od naplate prepustimo njima. Trenutno parkiranje na ovoj lokaciji košta 0,50 KM za jedan sat. Plan je da se taj iznos poveća na 1 KM i da pola profita ide Gradu, a ostatak ’Autoprevozu’“, precizirao je Stanivuković.

    Iako je Grad izgubio ovo zemljište i za 13. april je zakazano prinudno izvršenje u korist „Autoprevoza“, Stanivuković tvrdi da neće odustati od ovog atraktivnog zemljišta te da će ako ne postignu dogovor on lično izaći na tu lokaciju kako bi spriječio izvršenje, prenosi capital.ba.

  • Putin otkrio uzrok rata u Ukrajini

    Putin otkrio uzrok rata u Ukrajini

    Rusija će aktivno voditi uravnoteženu multivektorsku spoljnu politiku, saopštio je ruski predsednik Vladimir Putin.

    On se obratio na ceremoniji uručenja akreditiva ambasadora 17 zemalja.Ruski predsednik je istakao da Moskva očekuje od partnera da se u odnosima pridržavaju principa ravnopravnosti. Rusija je otvorena za konstruktivno partnerstvo sa svim državama i ne namerava da se izoluje.

    “Naglašavam da je Rusija otvorena za konstruktivno partnerstvo sa svim zemljama bez izuzetka. Ne nameravamo da se izolujemo od bilo koga, nemamo pristrasne, a pogotovo ne neprijateljske namere ni prema kome. Računamo na to da će se partneri u odnosima sa nama pridržavati principa ravnopravnosti i uzajamnog uvažavanja interesa”, rekao je Putin.

    Putin je istakao poseban položaj Ruske Federacije kao izvorne države-civilizacije.

    Govoreći o odnosima sa SAD, on je istakao da da se oni nalaze u dubokoj krizi.

    “Odnosi Rusije i SAD, od kojih direktno zavisi globalna bezbednost i stabilnost, prolaze, nažalost, kroz duboku krizu”, rekao je Putin. Kako je istakao, u osnovi te krize su “principijelno različiti pristupi formiranju savremenog svetskog poretka”.

    On tvrdi da su podrška Vašingtona obojenim revolucijama i, kako je rekao, državnom udaru u Kijevu, doveli do današnjeg konflikta u Ukrajini, izjavio je Putin.

    Putin je napomenuo da se Rusija uvek zalagala za izgradnju rusko-američkih odnosa “isključivo na principima jednakosti, poštovanja suvereniteta i međusobnih interesa i nemešanja u unutrašnje stvari” i istakao da će se Moskva time rukovoditi i ubuduće.

    Komentarišući odnose Rusije i Evropske unije, Putin je naveo da su oni u poslednje vreme degradirali.

    “Šef delegacije Evropske unije koji se ovde nalazi verovatno deli mišljenje da su odnosi ove unije i Rusije poslednjih godina u velikoj meri degradirali, na naše veliko žaljenje. Razlog za to vidimo u tome što, ostavljajući po strani osnovnu početnu misiju i funkciju razvoja ekonomske saradnje i integracije na evropskom kontinentu, EU je pokrenula geopolitičku konfrontaciju sa Rusijom”, ocenio je Putin ističući da je upravo EU “inicirala sukob”.

  • Opkoljeni su?

    Opkoljeni su?

    Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski izjavio je danas da je situacija u Bahmutu na istoku Ukrajine zaista teška.

    Dodao je i da će “odgovarajuće odluke” biti donete ako tamošnje ukrajinske trupe budu u riziku da ih opkole ruske snage.

    Zelenski je na konferenciji za novinare u Poljskoj rekao da mu je najvažnije da zaštiti živote vojnika, preneo je Rojters.

    On je zahvalio Poljskoj na “istorijskoj” pomoći, rekavši da ona treba da postane ključni partner u obnovi zemlje kada se “ruska invazija završi”.

    “Poljska radi na dobijanju dodatnih bezbednosnih garancija za Ukrajinu na samitu NATO koji će biti održan u julu, u litvanskoj prestonici Vilnjusu”, izjavio je poljski predsednik Andžej Duda.

    “Danas pokušavamo da dobijemo za Ukrajinu na narednom samitu NATO u Vilnjusu dodatne bezbednosne garancije koje će ojačati vojni potencijal Ukrajine”, rekao je Duda na zajedničkoj konferenciji za novinare sa predsednikom Ukrajine.

    Predsednik Poljske je istakao da će Poljska isporučiti Ukrajini ukupno 14 borbenih aviona MIG-29.

    Duda je kazao da će Poljska poslati još četiri borbena aviona MIG-29 Ukrajini.

    “Četiri MIG-29 iz naših zaliha su već prebačeni ukrajinskom ratnom vazduhoplovtsvu. Trenutno se prebacuju još četiri MIG-a”, istakao je on, prenele su RIA novosti.

    Duda je dodao da je Poljska spremna da isporuči još šest borbenih aviona.

    “Očekujemo da bi uskoro mogli da budu prebačeni”, naglasio je on.Zelenski odlikovan.

    Duda je odlikovao svog ukrajinskog kolegu Ordenom belog orla, najvišim ordenom u Poljskoj.

    “Stali ste rame uz rame uz nas i mi smo vam zahvalni na tome”, rekao je Zelenski nakon što je dobio orden.

    On je istakao da veruje da su odnosi između dveju zemalja “istorijski odnosi, istorijski rezultat i istorijska snaga”.

    Duda je rekao da je uveren da će Ukrajina izaći kao pobednik iz sukoba.

    “Ne sumnjamo da je vaše ponašanje u kombinaciji sa herojstvom ukrajinskih vojnika spaslo Ukrajinu”, istakao je predsednik Poljske.

    On je naveo da ne sumnja da ponašanje Zelenskog spasava Evropu od “poplave ruskog imperijalizma”.

  • Počinje veliki napad na Ruse?

    Počinje veliki napad na Ruse?

    Očekuje se da bi u drugoj polovini aprila Ukrajina mogla da počne svoju dugo očekivanu i pripremanu kontraofanzivu.

    Stigli su prvi britanski tenkovi čelendžer i nemački leopard 2, a ukrajinski tenkovi su prošli ubrzani kurs “voženja”.

    Prema izvorima američkog Vol strit džornala, “ukrajinska kontraofanziva će odrediti dalji tok rata i uticati na moguće mirovne pregovore”. Međutim, niko se još ne usuđuje da predvidi na kom delu bojišta, koje se prostire na više od hiljada kilometara, ukrajinska vojska će krenuti u kontranapad jer će se, kako prenosi ukrajinski portal Ukrinform Džon Spenser, vojni analitičar Medison polisi foruma, “tražiti najslabije tačke ruske odbrane” celom dužinom bojišta.

    Naime, ruska ofanziva, koja je prema Putinovoj zamisli trebalo da se završi osvajanjem čitavog područja Donbasa do početka aprila, doživela je neuspeh, čak i krah, jer Rusi nisu uspeli ni da zauzmu grad Bahmut (Artjomovsk, kako ga zovu u Rusiji), iako borbe za njega vode od jula 2022. godine, niti su postigli neki veći “teritorijalni” uspeh i u tim bitkama, prema obaveštajnim podacima, izgubili pet do sedam puta više vojnika dnevno u proseku od ukrajinske strane.

    “Dva pravca”

    Ukrajinci imaju “dva pravca”, piše kijevska “Evropska pravda”, na kojima se može očekivati kontranapad – istočni, oko Harkova i prema Donjecku, i južni, od Zaporožja do Melitopolja i dalje do luke Berdjansk na Azovsko more.

    Prema rečima Filipsa O'Brajena, profesora sa škotskog univerziteta Sent Endruz, južni pravac je važan za Ukrajince. Naime, time bi se prekinula “kopnena veza” Rusije sa Krimom i ponovo izbila na Azovsko more, koje trenutno u potpunosti kontroliše ruska vojska, a time bi Ukrajina stvorila uslove za moguću operaciju oslobađanja Krima, koja je najdelikatnija stvar u celoj ovoj situaciji.

    S obzirom na to da Rusija smatra Krim svojom teritorijom (oni su to poluostrvo pripojili još 2014. godine) i da bi napad bio tretiran kao “pretnja Rusiji”, Dmitrij Medvedev je rekao i da se čak ni upotreba nuklearnog oružja u tom slučaju neće presuđivati. To, naravno, može biti u domenu pretnji i upozorenja, ali čak i pojedini ruski analitičari smatraju da Putin ni pod kakvim uslovima neće “odreći” Krima, još pre bi se odrekao Donjecka.

    Moćne tvrđave
    Ali upravo na tom području Rusija, od napuštanja Hersona sredinom prošle godine, gradi moćne barijere, neku vrstu “Mažinoove linije“, koja bi sprečila ovu ukrajinsku nameru, jer Rusi očekuju i glavni udar. u tom pravcu. Ali, kako piše list, uspeh ukrajinske kontraofanzive zavisiće pre svega od sposobnosti koordinacije različitih rodova vojske koji će biti uključeni – artiljerije, tenkova i pešadije, jer, kao i u dosadašnjem ratu, “vazdušni dueli “ se ne očekuju. Neki analitičari smatraju da je zakleta meta Ukrajine luka Berdjansk, čije bi oslobađanje dovelo rat do prekretnice.

    Međutim, Rusi svojim najavama o razmeštanju strateškog nuklearnog naoružanja u Belorusiji i ponovljenim spekulacijama o mogućoj umešanosti beloruske vojske ili napadima na zapadnu Ukrajinu i Kijev iz tog pravca, žele da spreče i „otupljuju“ te ukrajinske ambicije. Inače, deo ratnohuškačke javnosti i generala već duže vreme zagovara ruski udar na zapadnu Ukrajinu, kako bi se prekinuo dotok zapadne vojne i druge pomoći koja stiže uglavnom preko Poljske i Slovačke. Putin zato namerava da u narednih nekoliko meseci mobiliše još oko 300.000 do 400.000 vojnika, ali, kako piše nezavisni portal Meduza, uz izvesnu dozu opreza, kako mu to ne bi izazvalo eventualno nezadovoljstvo, pa čak i proteste u država. Doduše, mnogi ruski analitičari smatraju da se rusko društvo polako ali sigurno sprema da će rat trajati dugo i da “nauči da živi sa njim“. To je jedna od aktuelnih važnih „strategija“ Kremlja.