VRBAS Media

Autor: INFO

  • Cvijanović pisala Guterešu: Ako postoji odluka o imenovanju Šmita dostavite nam je

    Cvijanović pisala Guterešu: Ako postoji odluka o imenovanju Šmita dostavite nam je

    Srpski član i predsjedavajuća Predsjedništva BiH Željka Cvijanović zatražila je od generalnog sekretara UN Antonija Gutereša da se iz UN dostave relevantni dokumenti od značaja za BiH, odnosno odluku Savjeta bezbjednosti UN o imenovanju njemačkog diplomate Kristijana Šmita na mjesto visokog predstavnika u BiH u skladu sa Aneksom 10 Opšteg okvirnog sporazuma za mir (Dejtonskog sporazuma) iz 1995. godine.

    “Nakon detaljnog pretraživanja dokumenata Savjeta bezbjednosti Ujedinjenih nacija dostupnih u njegovoj onlajn bazi podataka, uspjeli smo da dođemo samo do jednog dokumenta koji se odnosi na Šmitovo imenovanje. Riječ je o zapisniku sa sastanka Savjeta bezbjednosti UN 8823, održanog u četvrtak, 22. jula 2021. godine u 15.00 časova iz kojeg se vidi da jedini nacrt rezolucije podnesen na glasanje /broj S/2021/667/ nije usvojen, pošto je rezultat glasanja bio dva glasa za i 13 uzdržanih.

    Bila bih Vam zahvalna ako biste Kancelariji za pravne poslove naložili da meni, našim institucijama i građanima dostavi zvaničnu odluku Savjeta bezbjednosti Ujedinjenih nacija, ako takva postoji, kojom se dokazuje da je Kristijan Šmit zaista imenovan na mjesto visokog predstavnika u skladu sa relevantnim rezolucijama Savjeta bezbjednosti Ujedinjenih nacija i članom I/2 Aneksa 10. Dejtonskog sporazuma, kao i sve druge relevantne dokumente u vezi sa takvim imenovanjem”, navela je Cvijanovićeva u pismu upućenom Guterešu.

    Cvijanovićeva je pismo uputila kao izabrani član i, trenutno predsjedavajuća, tročlanog Predsjedništva BiH.

    Pismo će biti dostavljeno u svrhu obavještenja i generalnom podsekretaru za pravne poslove i pravnom savjetniku UN Migelu de Serpa Soarešu.

    Cvijanovićeva je objavila na Instagramu da je zvanično zatražila od generalnog sekretara UN Antonia Gutereša odluku Savjeta bezbjednosti UN o imenovanju njemačkog diplomate Kristijana Šmita na mjesto visokog predstavnika u BiH u skladu sa Aneksom 10. Opšteg okvirnog sporazuma za mir u BiH iz 1995. godine.

    “Uvjerena sam da je ovo najbolji način da razriješimo sve dileme u pogledu funkcije Kristijana Šmita i njegove uloge u BiH, te da se konačno posvetimo rješavanju svih otvorenih pitanja kroz dijalog izabranih predstavnika naroda, bez otežavajućih spoljnih uticaja”, naglasila je Cvijanovićeva.

  • Oglasio se Vučić o američkim sankcijama Vulinu

    Oglasio se Vučić o američkim sankcijama Vulinu

    Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je danas da sankcije Aleksandru Vulinu nisu uvedene zbog kriminala nego zbog njegovog odnosa prema Ruskoj federaciji.

    Odgovarajući na pitanja novinara da prokomentariše to što je Ministarstvo finansija SAD uveo sankcije direktoru Bezbjednosno-informativne agencije (BIA), kazao je da nije primijetio da je kokain pronađen u Vulinom kabinetu nego u Bijeloj kući.

    “Smatram da je važno da se sprovede istraga. Vulinu nisu uvedene sankcije zbog bilo kakvog kriminala već zbog odnosa sa Ruskom federacijom”, kazao je predsjednik Srbije i dodao da će sutra detaljno govoriti o njemu, prenosi Telegraf.

  • Fon der Lajen: Postoji jasan plan za deeskalaciju situacije na KiM

    Fon der Lajen: Postoji jasan plan za deeskalaciju situacije na KiM

    Predsjednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je za Tanjug da postoji veoma jasan i posvećen plan za deeskalaciju situacije na Kosovu i Metohiji – mapa puta na kojoj su obje strane radile ranije ove godine.

    “Pozivam obje strane na deeskalaciju i pridržavanje mape puta. To je apsolutno ključno kako bismo krenuli napred na miran način”, rekla je predsjednica EK na pitanje kako komentarišete situaciju na sjeveru Kosova i Metohije i da li će se EU snažnije angažovati i uticati na premijera privremenih prištinskih institucija Aljbina Kurtija da prihvati plan EU o deeskalaciji situacije i povlačenju specijalnih jedinica, prenosi Tanjug.

    Fon der Lajen je uoči drugog dana NATO samita u Viljnusu istakla da je jasno je da i Beograd i Priština moraju da poštuju onu što je dogovoreno u Ohridu.

  • Umoriće se od rata

    Umoriće se od rata

    Češki predsednik Petr Pavel rekao je da ukrajinske snage imaju mogućnost da ove godine vrate što veći deo teritorije jer će biti sve teže sprovoditi operacije.

    Kako je rekao za Sky News, saveznici će se postepeno “umoriti od rata”.

    Govoreći na marginama velikog samita NATO-a u Vilnjusu, Pavel je istakao da će niz važnih izbora sledeće godine stvoriti “potpuno drugačiju situaciju”.

    Tvrdi da su saveznici ove nedelje poslali jasnu poruku da Ukrajina može da započne proces ulaska u NATO čim se njen rat s Rusijom završi. Smatra da bi “u idealnom svetu” pobeda Ukrajine bila definisana potpunim oslobađanjem teritorije.

    “Realno, mislim da će situacija izgledati malo drugačije i da će Ukrajina biti spremna za pregovore jednom kad potroši sve mogućnosti za napredovanje”, kazao je.

    Veruje kako će i ruska strana u jednom trenutku početi da razmišlja o mirovnim pregovorima.

    “Prirodno je da podrška s vremenom nestaje”

    “Ako Rusija ne bude videla nikakve šanse za dalji napredak, biće to početak pregovora jer bi druga opcija bila zamrznuti sukob koji neće služiti nijednoj strani. Dakle, ono čemu Ukrajina sada teži je da dobije kontrolu nad što je više moguće teritorija do kraja ove godine jer tada ćemo imati potpuno drugačiju situaciju”, dodao je.

    Uveren je da bi Ukrajincima bilo “mnogo teže da obnove snage za još jednu potencijalnu protivofanzivu”.

    Predviđa kako će “spremnost zemalja koje podržavaju (Ukrajinu) opasti jer je, uz umor od rata, prirodna pojava da podrška s vremenom nestaje”.

  • “Zapad je kriv”

    “Zapad je kriv”

    Kijev nije dobio dovoljnu vojnu pomoć od Zapada da bi uspeo u kontraofanzivi protiv Rusije, tvrdi se u zajedničkoj istrazi koju je objavio ukrajinski list.Neke zemlje članice EU bile su previše spore i sebične da proizvedu i isporuče dovoljno municije, pokazala je istraga koju je finansirao Brisel, prenosi “RT internešenel”.

    Ovaj izveštaj je objavilo nekoliko medijskih organizacija, uključujući onlajn novine “Kijev indipendent”. U izveštaju su detaljno opisani problemi sa kojima se suočavaju ukrajinske trupe. Nedostatak municije je ključni faktor koji je Rusiji omogućio superiornost u artiljeriji, tvrdi se u ovom izveštaju.

    Prošle godine, pre izbijanja sukoba, Kijev je pokušao da poveća proizvodnju granata prema sovjetskim standardima, ali su ovi napori osujećeni zbog korupcije i loših standarda proizvodnje.

    Strane zalihe, koje su obezbedile SAD i njihovi saveznici, donele su niz novih problema. Zapadne zemlje su ostale bez sovjetskih zaliha i iscrple su rezerve municije po standardima NATO-a. Pregledom inventara NATO-a u novembru utvrđeni su nedostaci kod dva kalibra granata koje Ukrajina najviše koristi.

    Francuska stavlja sopstvene ispred interesa Ukrajine
    “Neke zemlje članice EU nisu imale pojma koliko zaliha imaju i morale su da municiju broje ručno”, rekao je jedan zvaničnik.

    EU sporo povećava vojnu proizvodnju i još ne može da ispuni zahteve Kijeva, navodi se u istrazi.

    “Ukrajina koristi pet puta više municije nego što su članice EU u stanju da proizvedu”, zaključuje se u izveštaju.

    Izveštaj posebno proziva francuskog predsednika Emanuela Makrona da stavlja “interese svoje države ispred interesa Ukrajine”

    “Francuska politika je slična američkoj. Prvo se pobrinemo za svoje zalihe, a tek onda pomažemo drugima”, objasnio je jedan francuski zvaničnik, koji je želeo da ostane anoniman.

    Sve u svemu, “nacionalni protekcionizam, pogrešne procene i neodlučnost među zemljama EU omeli su blok u pronalaženju brzog i kolektivnog odgovora na nestašicu municije u Ukrajini”, navodi se u ovom izveštaju.

    Ukrajinski vojnici rekli su istražiteljima da imaju problema sa kompatibilnošću sa evropskim zalihama.

    Drugi su se žalili da mnogim zapadnim oružjima nedostaju napredni sistemi gađanja, koji bi mogli da spreče rasipanje municije.

    Ukrajinski zvaničnici su prethodno krivili nedovoljnu pomoć Zapada za neuspeh u sprovođenju kontraofanzive protiv Rusije.

    U izveštaju koji je objavio “Kijev indipendent” zaključuje se da Kijev jednostavno nema dovoljno sredstava da ispuni “velika svetska očekivanja” od operacije.

  • Višković: Cilj stranaca i političkog Sarajeva nestanak Srpske

    Višković: Cilj stranaca i političkog Sarajeva nestanak Srpske

    Pritisci stranaca i političkog Sarajeva na Republiku Srpsku nikada neće prestati jer je njihov cilj nestanak Srpske, rekao je premijer Srpske Radovan Višković.

    Prvi korak je udar na rukovodstvo, kaže Višković, dodajući da rukovodstvo Srpske ne želi ličnu već zaštitu Republike.

    • Njima smeta Republika Srpska i svako ko predstavlja institucije Srpske i pritisci neće prestati ni kad jednog dana ne bude Milorada Dodika, Radovana Viškovića i Željke Cvijanović.

    On je istakao da građani Republike Srpske moraju da shvate da je ovo napad na Srpsku.

    • Pojedinci iz Republike Srpske govore da ne trebamo mi da štitimo pojedince. Ne trebamo, niko od nas pojedinačno ne traži zaštitu. Ovo je atak na Republiku Srpsku – kaže Višković.
  • Kovačević: NATO potvrdio stavove i argumente Srpske

    Kovačević: NATO potvrdio stavove i argumente Srpske

    Na samitu NATO-a danas su jošjednom potvrđeni stavovi i argumenti Srpske, poručio je delegat Kluba srpskog naroda u Domu naroda Parlamenta BIH Radovan Kovačević.

    “Pozvali su na nastavak saradnje na osnovu Programa reformi i još jednom konstatovali da ne prejudiciraju članstvo BiH u NATO. Možda najbitnije, pozvali su domaće faktore u BiH na pomirenje. I na ovaj način su još jednom potvrđeni stavovi i argumenti Republike Srpske”, rekao je Kovačević.

    On je istakao da BiH može postojati i funkcionisati isključivo na dogovoru ključnih unutrašnjih faktora – dva entiteta i tri konstitutivna naroda.

  • Napali su kasetnom municijom?

    Napali su kasetnom municijom?

    Tokmak, ukrajinski grad u Zaporoškoj oblasti, koji su okupirali Rusi, gađan je kasetnom municijom, saopštile su hitne službe oblasti.

    “U 17:15 militanti nacističkog režima u Kijevu granatirali su Tokmak. Prema preliminarnim informacijama, neprijatelj je upotrebio kasetnu municiju“, navodi se u saopštenju, prenose mediji.

    Podsetimo, predsednik SAD Džozef Bajden doneo je odluku da pošalje kasetnu municiju Ukrajini.

    SAD su prošle nedelje saopštile da će, u okviru bezbednosnog paketa u vrednosti od 800 miliona dolara, Ukrajini poslati kasetnu municiju, koja je konvencijom zabranjena u više od 100 zemalja.

    Ruski ministar odbrane Sergej Šojgu izjavio je danas da bi Rusija mogla da bude prinuđena da upotrebi “slično oružje” protiv Ukrajine, kojoj će Sjedinjene Američke Države poslati kasetnu municiju.

  • “Ukrajina će NATO učiniti jačim”

    “Ukrajina će NATO učiniti jačim”

    Ukrajina će NATO učiniti jačim, poručio je danas predsednik te zemlje Volodimir Zelenski.”NATO će učiniti Ukrajinu bezbednijom, a Ukrajina će NATO učiniti jačim”, rekao je Zelenski tokom zajedničkog obraćanja sa litvanskim predsednikom Gitanasom Nausedom u Vilnjusu gde se održava NATO samit.

    On je dodao da Ukrajina zaslužuje da joj bude dozvoljeno da se pridruži Alijansi, prenosi Rojters.

    “Verujem u NATO koji ne okleva, ne gubi vreme i ne osvrće se na agresora”, rekao je Zelenski.

  • Stejt department: Prijem Ukrajine u NATO označio bi početak rata sa Rusijom

    Stejt department: Prijem Ukrajine u NATO označio bi početak rata sa Rusijom

    Bilo bi neprikladno primiti Ukrajinu u NATO usred tekućeg sukoba sa Rusijom jer bi ovaj potez značio početak rata sa Rusijom, a američki predsjednik Džozef Bajden je obećao da se to neće dogoditi tokom njegove administracije, rekao je danas portparol Stejt departmenta Metju Miler.

    “Ne bi bilo prikladno primiti Ukrajinu u ovom trenutku u NATO dok je u ratu, to bi onda značilo da bi SAD bile u ratu sa Rusijom, nešto što je predsjednik Bajden jasno stavio do znanja od samog početka, da se neće dogoditi pod njegovim rukovodstvom”, rekao je Miler tokom brifinga za novinare.

    Milerov komentar dolazi nakon završetka prvog dana samita NATO-a u Vilnjusu u Litvaniji, gdje je Alijansa odbila članstvo Kijeva dok se ne ispune određeni uslovi.


    Generalni sekretar Jens Stoltenberg je na konferenciji za novinare ranije danas rekao da nema smisla razgovarati o članstvu Ukrajine u NATO-u ako Kijev ne pobijedi u sukobu koji je u toku.

    Početkom juna Volodimir Zelenski je rekao da se Kijev nada da će dobiti jasan poziv da se pridruži bloku na samitu u Vilnjusu. On je takođe rekao da je ukrajinska vojska razočarana što Ukrajina još nije dobila jasan pozitivan odgovor o pridruživanju i EU i NATO-u.