VRBAS Media

Autor: INFO

  • Rat počinje 2027?

    Rat počinje 2027?

    Tajvanski ministar spoljnih poslova Džozef Vu upozorio je na mogući sukob sa Kinom 2027. godine, navodeći da se Tajpej priprema za mogućnost napada.

    Tajvan pokušava da ojača zapadnu podršku pre moguće kineske invazije, objavio je danas Gardijan.

    Vu je za britanski radio El-Bi-Si (LBC) rekao da Tajvan shvata kinesku vojnu pretnju veoma ozbiljno. Vu je napravio analogiju između Kine i Rusije, rekavši da svet u prošlosti nije ozbiljno shvatio agresivne stavove Rusije.

    “Nismo sprečili Rusiju da preuzme Krim. A Rusi su bili ohrabreni da krenu napred i pokrenu rat protiv Ukrajine. Nismo sprečili Kinu da nametne zakon o nacionalnoj bezbednosti u Hongkongu. I ljudi su se pitali: da li će Tajvan biti sledeći? Sada Tajvan oseća sav ovaj pritisak”, istakao je Vu.

    Američki obaveštajci veruju da je kineski predsednik Si Đinping naredio vojsci te zemlje da bude spremna do 2027. godine da pripoji Tajvan. Kineski ministar spoljnih poslova Ćin Gang rekao je danas da obe strane Tajvanskog moreuza pripadaju Kini i da “će oni koji se igraju vatrom na Tajvanu na kraju izgoreti”.

    Pojedini američki zvaničnici veruju da bi sukob mogao da izbije i ranije. Šef američke indopacifičke komande, admiral Džon Akilino, rekao je u utorak komitetu oružanih snaga u Kongresu da “svi nagađaju” kada je u pitanju predviđanje vremenskih rokova za sukob između Kine i Tajvana.

  • Makrona podržava samo 26 odsto građana

    Makrona podržava samo 26 odsto građana

    Predsednika Francuske Emanuela Makrona podržava samo 26 odsto građana, što je njegov najslabiji rejting od 2017. godine, kad je prvi put izabran za šefa države.

    To su pokazali rezultati ankete BVA rađeni za TV RTL, koji su objavljeni danas.

    U zemlji gde je najavljena reforma penzionog sistema naišla na veliki otpor javnost i proteste, 32 odsto ispitanika ima “pretežno loše” mišljenje o predsedniku, a 41 odsto “veoma loše” dok o premijerki dobro mišljenje ima 27 odsto Francuza.

    O Makronu dobro mišljenje ima samo 26 odsto građana, što je isti procenat kao i u vreme krize zbog protesta “žutih prsluka” u oktobru 2018. Ipak, Makronovo izborno telo mu je i dalje verno: 70 odsto njegovih glasača ima dobru sliku o njemu, navodi RTL.

    Prema anketi, 63 odsto Francuza želi da se nastave javne akcije zbog penzione reforme, koja predviđa povećanje starosne granice za odlazak u penziju sa 62 na 64 godine.

    U aprilu 2022, kada je reizabran za šefa države, 46 odsto Francuza imalo je “dobro mišljenje” o Makronu. Godinu dana posle, 60 procenata građana ocenjuje da on ima “duboka uverenja”, a 43 odsto da je sposoban da donosi odluke.

    Ali, samo 13 procenata ga smatra političarem koji je u stanju da postigne okupljanje oko jednog pitanja dok je u aprilu prošle godine to mislilo 28 odsto ispitanika.

  • Otkriveno da je Ukrajina planirala napasti ruske trupe u Siriji uz pomoć Kurda

    Otkriveno da je Ukrajina planirala napasti ruske trupe u Siriji uz pomoć Kurda

    Američki dokumenti koji su nedavno procurili u javnost otkrivaju da je Ministarstvo odbrane Ukrajine planirano izvođenje tajnih napada na ruske trupe i plaćenike Wagner grupe u Siriji, koristeći tajnu pomoć lokalnih Kurda.

    Međutim, predsjedsjednik Ukrajine Volodimir zelenski naredio je obustavu plana u decembru.

    Prema The Washington Postu, činilo se da je uvođenje novog bojnog polja, hiljadama kilometara daleko od Ukrajine, osmišljeno tako da nametne troškove i žrtve Rusiji i njenoj paravojnoj grupi Wagner, koja je aktivna u Siriji.

    Prema dokumentima koji su procurili, Zelenski je zaustavio planiranje u decembru. Ali dokument koji je procurio, zasnovan na obavještajnim podacima prikupljenim od 23. januara, detaljno opisuje kako je planiranje napredovalo i kako bi se takva kampanja mogla nastaviti ako je Ukrajina oživi, ​​piše Washington Post.

    Kirilo Budanov, načelnik ukrajinske odbrambene obavještajne službe, odbio je komentarisati procurjele informacije.

    Dokumenti pokazuju da su ukrajinski vojni obavještajci favorizirali udar na ruske snage koristeći bespilotne letjelice i počinjanje “malih”, ograničenih napada, samo na snage plaćeničke grupe Wagner.

    Ukrajinski oficiri, navodi Washington Post, razmatraju obuku operativaca Sirijskih demokratskih snaga (SDF), vojnih snaga autonomnog sjeveroistoka Sirije pod kontrolom Kurda, da napadaju ruske ciljeve i izvode “direktne akcije” uz pomoć dronova.

    Kako je navedeno, SDF je tražio obuku, sisteme protivvazdušne odbrane i garanciju da će njegova uloga biti tajna u zamjenu za podršku ukrajinskim operacijama. Rukovodstvo SDF-a je također zabranilo bilo kakve udare na ruske položaje u kurdskim područjima.

    “Dokumenti o kojima govorite u vezi sa našim snagama nisu stvarni. Naše snage nikada nisu bile strana u rusko-ukrajinskom ratu”, rekao je Farhad Shami, portparol SDF-a, u komentaru za Washington Post.

    Dokument ukazuje na to da je Turska bila svjesna planiranja, navodeći da su turski zvaničnici “pokušali izbjeći potencijalni povratni udarac” i predložili da Ukrajina izvede napade iz kurdskih područja umjesto onih na sjeveru i sjeverozapadu koje drže druge pobunjeničke grupe, a neke od njih podržava Turska.

    Turska se, međutim, protivi SDF-u i smatra da je njen ključni vojni element, Jedinice za zaštitu naroda ili YPG, teroristička grupa. SDF je glavni partner američkih trupa u Siriji, gdje često dijele baze u okviru tekuće misije gušenja ponovnog oživljavanja Islamske države.

    U novembru, prema dokumentu koji je procurio, ukrajinski vojni obavještajci su identificirali potencijalna logistička ograničenja njihovim ambicijama, uključujući “probleme s unutarkurdskim graničnim kontrolama i uspostavljanjem baze za operacije”.

    Čini se da su policajci do 29. decembra saznali da je Zelenski zaustavio njihovo planiranje. Nejasno je zašto je Zelenski naložio da se prekine planiranje operacija, ali se u dokumentu procjenjuje da je to mogao učiniti iz različitih razloga: pritiska SAD-a, ograničene ponude Ukrajine bespilotnim letjelicama ili sumnje da li bi napadi mogli uspjeti.

  • Predsjednik NSRS Nenad Stevandić primio polaznike 12. klase Visokih studija bezbjednosti i odbrane Republike Srbije

    Predsjednik Narodne skupštine Republike Srpske dr Nenad Stevandić primio je danas u Banjaluci polaznike 12. klase Visokih studija bezbednosti i odbrane Republike Srbije koje je upoznao sa nadležnostima Narodne skupštine Republike Srpske, te sa političkom situacijom u Republici Srpskoj i Bosni i Hercegovini.

    Na sastanku se govorilo i o odnosima Republike Srpske i Republike Srbije, te je naglašeno da su odnosi na najvišem nivou, ali i da je potrebno dodatno jačanje paralelnih veza prvenstveno iz oblasti ekonomije. Naglašeno je da Republika Srpska prati politiku Republike Srbije kad su u pitanju međunarodni odnosi i da je vojna neutralnost zajedničko opredjeljenje.

    Predsjendik Stevandić naglasio je da Republika Srpska poštuje teritorijalni i državni integritet Republike Srbije i pohvalio je rad polaznika Visokih studija bezbjednosti i odbrane, naglasivši da se radi o ljudima koji rukovode i doprinose sistemu bezbjednosti ne samo Republike Srbije već i čitavog regiona, te da zajedničko djelovanje Republike Srpske i Srbije vodi isključivo ka promociji mira, društvene i političke stabilnosti.

    “Zahvalan sam na posjeti svim pripadnicima 12. klase, na sastanku smo razgovarali o političkim i geopolitičkim temama, te zajednički možemo reći da smo svi fokusirani na očuvanju stabilnosti i mira, ali i nastavku saradnje između institucija Republike Srpske i Srbije” rekao je nakon sastanka novinarima predsjednik Stevandić.

    Pukovnik Mićo Suvajac, načelnik škole nacionalne odbrane „Vojvoda Radomir Putnik“ pohvalio je saradnju ove škole i institucija Republike Srpske. “Velika je čast što već duži niz godina Narodna skupština prima našu delegaciju, ali ovakve posjete nam daju dodatnu obavezu i odgovornost. Sa predsjednikom Stevandićem imali smo iskren i prijateljski razgovor, na kojem nas je upoznao sa nadležnostima Narodne skupštine, ali i sa problemima i izazovima sa kojima sureće Republika Srpska”, rekao je Suvajac.

    Po završetku sastanka, predsjednik Stevandić je svim gostima poklonio knjigu „Čast je služiti otadžbini“.

  • Miličević potvrdio: SDS ide na sastanak u palatu Republike

    Miličević potvrdio: SDS ide na sastanak u palatu Republike

    Vršilac dužnosti predsjednika SDS-a Milan Miličević rekao je danas da predstavnici ove stranke idu na sastanak u Palatu Republike.
    “Јuče smo imali onlajn sastanak Predsjedništva SDS-a. Radi se od nadstranačkom pitanju, suštinskog za sve građane Republike Srpske”, istakao je Miličević na konferenciji za novinare u Banjaluci.

    Miličević kaže da odlazak na sastanak ne znači da postoji bilo kakva sličnost SDS-a sa bilo kojom strankom koja će prisustvovati sastanku.

    U Banjaluci danas bi trebalo da bude održan sastanak koji je sazvao predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik povodom zauzimanja jedinstvenog stava o imovini.

    Dodik je na sastanak pozvao predstavnike svih parlamentarnih političkih stranaka iz Srpske.

    Predstavnici koalicije okupljene oko SNSD-a potvrdili su prisustvo sastanku koji će biti održan danas u 14.00 časova u Palati Republike u Banjaluci.

    Predstavnici PDP-a neće doći, jer smatraju da o ovoj temi treba raspravljati u Narodnoj skupštini. Poziv je odbio i Nebojša Vukanović, lider liste za Pravdu i red.

  • “Amerika ne može da utiče na odnose Rusije i Kine”

    Šef diplomatije Kine Ćin Gang izjavio je danas da ta zemlja ne raspaljuje situaciju u Ukrajini.

    On je izjavio da se zvanični Peking zalaže za mirno rešavanje međunarodnih sporova kroz dijalog i diplomatiju.

    Istakao je da se Kina protivi pokušajima podizanja zidova i barijera koji dovode do prekida u u međunarodnim lancima snabdevanja, prenosi Rojters.

  • Američki senatori traže da se obustavi pomoć Ukrajini

    Američki senatori traže da se obustavi pomoć Ukrajini

    Oko 20 senatora spremilo je pismo američkom predsedniku Džozefu Bajdenu u kojem će da zatraže kraj slanja pomoći Ukrajini u sadašnjem formatu.

    Među senatorima koji su potpisali pismo su neke pristalice bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa, među kojima i Mardžori Tejlor Grin i Rend Pol.

    “Kako rat ulazi u drugu godinu, ne nazire se kraj, ne postoji ni jasna strategija kojom bi se okončao sukob. Posredni rat sa Rusijom u Ukrajini nije u interesu SAD i postoje rizici od eskalacije, da bi stvari mogli da se otmu kontroli”, naveli su autori.

    Prema njihovom mišljenju, trenutna strategija Bajdenove administracije, nastavak pomoći i sankcije Rusiji, vode do “eskalacije i još većeg nasilja” i povećavaju pretnju od direktnog sukoba sa Rusijom.

    Između ostalog, oni su kritikovali odluku da se Ukrajini pošalju sistemi HIMARS jer je Moskva to doživela kao ozbiljnu provokaciju, a kritikovali su i potencijalnu odluku da se Ukrajini obezbedi novo, dalekometno oružje.

    Oni, takođe, veruju da bi strpljenje Moskve u “vođenju marionetskog rata sa NATO” moglo da nestane u svakom trenutku, a Putinova odluka da napadne Ukrajinu trebalo bi da bude jasan pokazatelj da je spreman da koristi silu.

    “Odlučno ćemo se protiviti svim daljim paketima pomoći, osim ako nisu povezani sa jasnom diplomatskom strategijom osmišljenom da ovaj rat dovede do brzog završetka”, naveli su senatori.

    Potpisnici pisma takođe kažu da SAD troši mnogo novca za interese Ukrajine, čija vlada je “tradicionalno zaglibila u korupciji”.

    “SAD već imaju dovoljno svojih unutrašnjih problema. Velika pomoć utiče na borbenu spremnost američke vojske. Odluka Vašingtona da podrži Ukrajini doprinosi približavanju Rusije i Ukrajine, što je dodatna pretnja”, poručili su.

  • Kenedi: Rusi ubijaju Ukrajince 8:1

    Kenedi: Rusi ubijaju Ukrajince 8:1

    Konkurent Bajdenu za predsedničku nominaciju demokrata Robert Kenedi mlađi poručio je da Amerikance “lažu“ kada kažu da je sukob u Ukrajini problem za SAD.

    “Mi smo u Ukrajini iz pravih razloga, jer podržavamo Ukrajince, navijamo za slabije. Moj sin Konor bio je u Ukrajini i borio se protiv Rusa, ali moramo da postavimo pitanje zašto smo mi u Ukrajini”, rekao je Kenedi mlađi, koji je juče objavio svoju kandidaturu.

    Ako smo tamo da iscrpimo Ruse, kako je rekao ministar odbrane Lojd Ostin, ili da smenimo Vladimira Putina, što je rekao Bajden, onda mi koristimo Ukrajince kao pione, ubijamo ih u proksi ratu dve sile, poručio je sin nekadašnjeg američkog ministra pravde Roberta Kenedija i bratanac predsednika Džona F. Kenedija.

    “Niko o tome ne govori, ali je poginulo 14.000 ukrajinskih civila, 300.000 vojnih lica. Rusi ubijaju Ukrajince u odnosu 7:1, 8:1 i oni to ne mogu da podnesu. Sve što nam govore o ovom ratu je laž”, rekao je Kenedi mlađi.

    Kenedi je kritikovao administraciju zbog ukidanja bonova na hranu i socijalne zaštite za najsiromašnije Amerikancima, dok istovremeno šalje 113 milijardi dolara Ukrajini, prenosi RT Balkan.

    Predsednički kandidat za 2024. tvrdi da zemlja spasava bankare i plaća za sukob koji ne može sebi da priušti. “Naša demokratija se pretvara u korporativnu plutokratiju”, poručio je Kenedi.

    Iako nije favorit, istraživanje “Ju-Es-Ej tudeja” i Univerziteta Safok pokazalo je da bi 14 odsto birača koji su 2020. glasali za Bajdena, sada glasalo za Kenedija.

  • Prva reakcija Moskve: “Sad je jasno…”

    Prva reakcija Moskve: “Sad je jasno…”

    NATO pokazuje svoju agresivnu prirodu i nastavlja svoju politiku priključenja Ukrajine NATO bloku, rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

    On je time aludirao na reči generalnog sekretara Alijanse Jensa Stoltenberga koji je rekao da će Ukrajina čim pre postati članica te organizacije.

    “Imamo posla sa agresivnim blokom koji zadire u našu bezbednost”, kazao je Peskov.

    Generalni sekretar NATO-a potvrdio je danas da su sve članice Severoatlantske alijanse saglasne da bi Ukrajina trebalo da se pridruži bloku, premda je trenutni cilj da Ukrajina pobedi Rusiju.

    “Kao što sam rekao juče u Kijevu, budućnost Ukrajine je u porodici Alijanse. Svi NATO saveznici saglasni su da će Ukrajina postati članica alijanse”, poručio je šef NATO-a, dodajući da je glavna pažnja NATO pakta sada ipak usmerena na to da se osigura pobeda nad Rusijom.

    “I predsednik Putin je govorio o tendencijama bloka da se širi prema istoku, zbog čega je i započeta Specijalna vojna operacija (SVO), a ovakve izjave samo potvrđuju da je odluka o njenom početku bila ispravna, jer nastojimo da osiguramo bezbednost Rusije”, rekao je Peskov.

  • Najrazvijenije zemlje planiraju najjači udar na Rusiju

    Najrazvijenije zemlje planiraju najjači udar na Rusiju

    Grupa zemalja G7 razmatra skoro potpunu zabranu izvoza u Rusiju, saopštila je u petak novinska agencija Kjodo, pozivajući se na izvore iz japanske vlade.

    Blumberg je takođe izvestio u četvrtak da Sjedinjene Države i drugi saveznici Ukrajine razmatraju “potpunu zabranu većine izvoza u Rusiju”.

    U izveštaju se navodi da zvaničnici G7 razgovaraju o toj ideji uoči samita u Japanu sledećeg meseca.

    Upitan o izveštaju Blumberga, glavni sekretar japanske vlade Hirokazu Macuno rekao je da je vlada svesna toga, ali se uzdržala od komentarisanja razmene mišljenja između zemalja G7 i drugih zemalja koje na sličan način razmatraju moguće dalje sankcije Rusiji.

    “Ono što je važno za okončanje ruske agresije što je pre moguće jeste da G7 ostane ujedinjena za oštre sankcije Rusiji i snažnu podršku Ukrajini”, rekao je on na brifingu za novinare.