VRBAS Media

Autor: INFO

  • Nedićeva pozvala na oslobađanje nastavnog osoblja od stranačkog jarma

    Nedićeva pozvala na oslobađanje nastavnog osoblja od stranačkog jarma

    Svima je odavno jasno da je stanje u obrazovanju alarmantno, da je potrebno mnogo toga mijenjati i da je obrazovni sistem, nažalost, veoma slaba karika u čitavom sistemu. Tragični događaji u Srbiji su vrh ledenog brijega i treba da nam budu opomena da je potrebno iz temelja mijenjati sistem – rekla je član Glavnog odbora PDP, Olivera Nedić, na današnjoj konferenciji za medije.

    Istakla je da svi donosioci odluka, najkonkretnije Vlada Republike Srpske, konačno mora pozicionirati obrazovanje među najvažnije karike u cijelom sistemu.

    – Jedan objektivan međunarodni test, kao što je Pisa test, pokazao je da naša djeca ne posjeduju dovoljna znanja i vještine potrebne za tržište rada, a nesposobna vlast je i to izignorisala. Pitam da li će se i dalje to ignorisati – rekla je Nedićeva.

    Ističe da je prva i osnovna mjera koju treba primjeniti jeste depolitizacija škole.

    – Škole su poligoni stranačkog zapošljavanja, rukovodioci se imenuju po pripadnosti određenoj političkoj opciji. Tu ima i stručnih ljudi, ali često obrazovnu misiju kijenjaju misijom angažmana na izborima, agitovanjem stranački zaposlenog osoblja. Politika i politički angažman ne smiju imati uticaj na obrazovnu ulogu – rekla je Nedićeva.

    Navela je da je sada i ugovor u radu promijenjen na štetu nastavnog osoblja, te da nastavnici nemaju više mogućnost da nakon dvije ili tri godine rada dobiju ugovor na neodređeno, nego se zadržavaju na određeno vrijeme, a pri tome se moraju dokazivati kroz broj glasova koji dostavljaju vladajućim strankama.

    – Sve to dovodi da se jednoj generaciji učitelji mijenjaju i po šest puta. Nastavno osoblje mora biti oslobođeno stranačkog jarma, a da njihova odgovornost budu ishodi učeničkih dostignuća – rekla je Nedićeva.

    Kaže i da su školski pedagozi i psiholozi opterećeni administrativnim zadacima.

    – Takođe, škole su odavno napustile vaspitne misije i to se mora mijenjati. Mora se voditi računa i o životnim vještinama djece koja se takođe svakodnevno bore sa stresom. Moraju biti uvedeni interaktivni pristupi između različitih sektora. Centri za socijalni rad moraju preuzeti drugačiju ulogu, kao i škole koje moraju promijeniti način informisanja prema njima – kaže Nedićeva.

    Dodaje da je potrebno pristupiti izmjenama nastavnog plana i programa, ali i kompletnoj operativnosti u školama.

    – Postoji plejada ljudi po ministarstvima koji ni dana nisu proveli u učionici, a donose odluke o stanju u školama i funkcionisanju škola. Nastavni plan i program ne priprema mlade ljude da se bore sa svim izazovima, a opterećen je nepotrebnim podacima. Sistem baziran na životnim vještinama i ključnim kompetencijama kod nas ne postoji, a trebao bi – rekla je Nedićeva.

    Ističe da svi bježe od prosvjete, jer su plate prosvjetnih radnika mizerne, a da je nastavnom kadru potrebno vratiti autoritet.

    – Ne radi se ni sa roditeljima. I roditelji u nekim slučajevima dolaze u škole, vrlo ambiciozno, zbog hiperprodukcije odlikaša i vukovaca i dovodi se do toga da mi nastavnici treba da podredimo svoj posao željama ambicioznih roditelja. Trebalo bi formirati tijelo koje će se baviti roditeljskim pristupom – kaže Nedićeva.

  • Pokrenuta serijska proizvodnja ruske rakete će uništavati sve pred sobom

    Pokrenuta serijska proizvodnja ruske rakete će uništavati sve pred sobom

    U Rusiji je pokrenuta serijska proizvodnja najnovije avionske rakete povećane snage “Bronebojščik”.

    Ovaj projektil, po oceni ruskih eksperata, ojačaće sposobnosti ruske jurišne avijacije i biće namenjen za uništavanje najzaštićenijih neprijateljskih ciljeva tokom specijalne vojne operacije.

    Ruski eksperti objašnjavaju da se među ovim ciljevima nalazi oklopna tehnika, tenkovi, borbena vozila pešadije, ukopani vojni objekti, uporišta….
    Kako je saopštio zamenik generalnog direktora koncerna “Tehmaš” (deo “Rosteha”) Aleksandar Kočkin, “raketa ‘Bronebojščik’ primljena je u naoružanje i već je pokrenuta njena serijska proizvodnja”.

    “Tu su i prve narudžbine. Ove godine ćemo moći da vidimo kako se primenjuje u zoni specijalne vojne operacije”, izjavio je Kočkin.

    Moćna raketa za uništavanje oklopne tehnike, brodova…

    Prema rečima ruskog vojnog istoričara Jurij Knutova, “Bronebojščik” je moćna raketa kalibra 80 mm projektovana za avione Su-25 i vojne helikoptere Mi-8. Pored aviona i helikoptera, ovaj projektil može da se lansira i sa kopnenih nosača — vojnih vozila na gusenicama i točkovima.

    “Ovde se zapravo radi o višestrukim raketnim sistemima. Međutim, ova raketa je relativno malog kalibra, ali ima povećanu snagu. I zbog toga može efikasnije da pogađa tenkove, oklopna vozila, skloništa…”, objašnjava sagovornik Sputnjika.

    Što se tiče karakteristika, “Bronebojščik” ima visokoeksplozivnu bojevu glavu težine devet kilograma, koja je pet-šest puta snažnija od prethodnih modela. Zahvaljujući njoj, raketa može da prevaziđe značajne prepreke i da pogodi protivnika u utvrđenjima.

    Ruski vojni ekspert Viktor Litovkin objašnjava da je “Bronebojščik” namenjen za uništavanje neprijateljske oklopne tehnike i površinskih brodova.

    “Ova raketa je namenjena za uništavanje protivničkih tenkova, borbenih vozila pešadije, oklopnih transportera, samohodnih artiljerijskih nosača i generalno svih oklopnih vozila”, konstatuje naš sagovornik.

    Slično mišljenje deli i ruski vojni ekspert Aleksej Leonkov, koji kaže da se ovaj projektil koristi za izvođenje jurišnih operacija na različite kopnene ciljeve.

    “Glavni zadatak ove rakete je da radi na uništavanju najzaštićenijih ciljeva. ‘Bronebojščik’ se može koristiti protiv odbrambenih objekata i lako oklopljenih kopnenih ciljeva: borbenih vozila pešadije i oklopnih transportera”, objašnjava sagovornik za RT.

    Praktično oružje visoke preciznosti

    I uprkos činjenici što je ova raketa nenavođena, pri njenom razvoju, najviše se uzimala u obzir velika preciznost pogotka ciljeva, objašnjava Aleksej Leonkov.

    “U kombinaciji sa nišanskim i navigacionim sistemom SVP-24 ‘Gefest’, projektil ‘Bronebojščik’ postaje praktično oružje visoke preciznosti. To značajno povećava borbenu moć naše jurišne avijacije pri izvršavanju zadataka protiv kopnenih ciljeva”, objašnjava stručnjak za RT.

    Na pitanje kada će ruskim Oružanim snagama biti isporučene avionske rakete povećane snage “Bronebojščik” u zonu specijalne vojne operacije, ruski vojni ekspert Viktor Baranec kaže da je pitanje dana.

    S druge strane, prema rečima Knutova, “Bronebojščik” je već testiran u zoni specijalne vojne operacije. Pošto se dobro pokazao, doneta je odluka da ovaj projektil bude pušten u serijsku proizvodnju.

    “Ruske oružane snage tokom korišćenja ovog projektila neće morati da ulaze u područje gde dejstvuje prenosivi protivvazdušni odbrambeni sistem (MANPADS) iz razloga što ‘Bronebojščik’ ima veći domet. Drugo, ova raketa može da zada protivniku udarac veće razorne snage. Pojava ovog oružja značajno utiče na udarnu moć ratne avijacije”, naglašava sagovornik Sputnjika, dodajući da se ove rakete tokom borbenih dejstava koriste i za uništavanje ukopanih vojnih objekata i uporišta.

  • “1. jun – i kraj”

    “1. jun – i kraj”

    Američka ministarka finansija Dženet Jelen izjavila je da 1. jun ostaje krajnji rok za podizanje granice federalnog duga.

    Takođe je upozorila da su prilično slabi izgledi da vlada obezbedi dovoljno prihoda da premosti do 15. juna, kada treba da plati više poreskih dugova.

    Jelen je za En-Bi-Si rekla da će biti teških odluka koje treba doneti u vezi sa isplatama Amerikancima, ako Kongres ne uspe da podigne gornju granicu duga, koji trenutno iznosi 31,4 biliona dolara, pre nego što Ministarstvo finansija ostane bez novca i bude primorana da ne ispuni finansijske obaveze.

    “U poslednjem pismu Kongresu naznačila sam da očekujemo da nećemo moći da platimo sve naše račune početkom juna i možda već 1. juna. I nastaviću da redovno obaveštavam Kongres, ali ja svakako nisam promenila svoju procenu. Tako da mislim da je to krajnji rok”, rekla je Jelen.

    Na pitanje da li bi Ministarstvo finansija moglo da prebrodi do 15. juna pre nego što ostane bez novca, Jelen je rekla da postoji neka neizvesnost oko tačnog dana kada bi to moglo da se dogodi, ali da sumnja da bi novac mogao da potraje nakon 15. juna, prenosi Rojters.

    “Uvek postoji neizvesnost oko poreskih priznanica i potrošnje, i zato je teško biti potpuno siguran u to, ali moja procena je da su izgledi da dođemo do 15. juna i da budemo u mogućnosti da platimo sve naše račune prilično mali”, rekla je Jelen.

    Napeto u Beloj kući – SAD na rubu ekonomskog sloma: “Teže je nego u prošlosti”

    Pregovarački tim Bele kuće i kongresmeni iz redova republikanske većine nastavili su u petak uveče razgovore o prihvatljivom maksimumu američkog javnog duga, pitanja koje prate nemir i neizvesnost na finansijskim tržištima.

    Bez dogovora dve strane, SAD bi mogle da se nađu u situaciji da ne mogu da pokriju javni dug u iznosu od 31,4 biliona dolara, što bi značilo da američka administracia više ne bi mogla ni da se zadužuje, ni da servisira sve svoje finansijske obaveze.

  • NATO ulazi u sukob?

    NATO ulazi u sukob?

    Isporučivanje borbenih aviona F-16 u Ukrajinu postavilo bi pitanje umešanosti NATO-a u sukob, saopštio je danas ambasador Rusije u SAD Anatolij Antonov.

    Antonov je napisao na Telegramu da ne postoji potrebna infrastruktura za upravljanje tim borbenim avionima u Ukrajini, kao i da nema potrebnog broja pilota i osoblja za održavanje aviona, preneo je Rojters.

    Antonov je takođe upozorio da će svaki ukrajinski udar na Krim biti smatran udarom na Rusiju.

    “Važno je da SAD budu potpuno svesne ruskog odgovora”, istakao je Antonov.

    Predsednik SAD Džozef Bajden, odobrio je u petak programe obuke za ukrajinske pilote na borbenim avionima F-16.

    Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski uverio je Bajdena u nedelju da se avioni F-16 neće koristiti za napade na rusku teritoriju.

    Ukrajina je u poslednje vreme intenzivirala napade na ciljeve koje drži Rusija, posebno na Krimu koji je Rusija anektirala 2014. godine, podseća britanska agencija.

  • Novo oružje ruske vojske

    Novo oružje ruske vojske

    Ruska vojska je dobila novi pešadijski bacač plamena “Borodač” koji se koristi u gradskim sukobima.

    To je izjavio u intervjuu Sputnjiku zamenik generalnog direktora koncerna “Tehmaš“ (deo državne korporacije “Rosteh”) Aleksadar Kočkin.

    “MRO-A ili ‘Borodač’ je ručni pešadijski bacač plamena malih gabarita. Sličan je reaktivnoj protivtenskovskoj granati, ali je njegova borbena jedinica opremljena termobaričkim punjenjem. Moglo bi se reći da je to bacač granata za jednokratnu upotrebu. Ovo oružje se već koristi u naoružanju ruske vojske i namenjen je za gradske borbe“, rekao je on.

    MRO-A “Borodač” je prvi put predstavljen na međunarodnom sajmu “Mileks-2023“ koji je održan u Minsku.

    Kako su pojasnili u pres službi “Rosteha“ MRO-A je predviđen za uništavanje žive sile koja se nalazi u zgradama, odbrambenih objekata, ali se upotrebljava i u automobilskoj i lakoj oklopnoj tehnici.

  • Javili se Ukrajinci: Masovni napad

    Javili se Ukrajinci: Masovni napad

    Rusija je izvršila tokom protekle noći vazudušne napade na grad Dnjepropetrovsk na jugoistoku Ukrajine, saopštili su jutros ukrajinski zvaničnici.

    Mediji su izvestili o nizu eksplozija.

    Načelnik Dnjepropetrovske oblasti, Serhij Lisak, pohvalio je ukrajinsku PVO za obaranje ruskih raketa. Lisak je na Telegramu ruske snage nazvao “teroristima”, preneo je Rojters.

    Novinska agencija RBC-Ukrajina javila je da se čulo oko 15 eksplozija u Dnjepropetrovsku tokom više od 90 minuta upozorenja za vazdušne napade.

    Rusija je ovoga meseca nastavila raketne i napade dronovima na ciljeve u Ukrajini nakon gotovo dvomesečnog zatišja, a sada su napadi najintenzivniji od početka rata i dešavaju se nekoliko puta nedeljno, javlja Rojters.

  • Putin stvara novu elitnu jedinicu?

    Putin stvara novu elitnu jedinicu?

    Ministarstvo je saopštilo da će se grupa, kodnog imena Shtorm, verovatno sastojati od nekoliko tipova aviona, sugerišući da će imati primarnu ulogu u kopnenom napadu.

    Ministarstvo je dodalo da izveštaji ruskih medija sugerišu da se rusko Ministarstvo odbrane nada da će privući visokokvalifikovane pilote nudeći velike podsticaje za plate.Ministarstvo je saopštilo da će se jedinica verovatno sastojati od najmanje jedne eskadrile borbenih bombardera Su-24 Fencer i Su-34 Fullback i eskadrile jurišnih helikoptera.

  • “Zauzeli smo Bahmut, a sada odlazimo”

    “Zauzeli smo Bahmut, a sada odlazimo”

    Lider ruske paravojne formacije Vagner Jevgenij Prigožin izjavio je danas da su njegove trupe, kako su i obećale, osvojile celu teritoriju Bahmuta.

    On je dodao da će napustiti zonu konflikta u toj oblasti u toku sledeće nedelje.”Osvojili smo celu teritoriju Bahmuta kao što smo i obećali, do poslednjeg centimentra, danas ništa nismo dalje osvajali”, naveo je Prigožin u audio poruci na Telegramu.

    On je rekao da će teritoriju Bahmuta predati ruskom Ministarstvu odbrane, preneo je Rojters.

    “Kao što smo rekli juče – predajemo naše pozicije Ministarstvu odbrane i 25. maja napuštamo zonu konflikta”, izjavio je Prigožin u subotu, rekavši da su njegove snage preuzele Bahmut, nakon devetomesečne opsade tog grada na istoku Ukrajine Međutim, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski demantovao je da je Bahmut pao u ruke ruskih snaga. Rojters navodi da nije mogao da potvrdi izveštaje sa linije fronta.

  • Cijena nafte porasla

    Cijena nafte porasla

    Na svjetskim tržištima cijene nafte su prošle sedmice porasle, nakon gotovo jednomjesečnog pada, ali trgovalo se nesigurno zbog usporavanja rasta zapadnih ekonomija, što će oslabiti potražnju za “crnim zlatom”.

    Cijena barela na londonskom tržištu porasla je prošle sedmice 1.9 odsto – na 75.58 dolara, dok je na američkom tržištu barel poskupio 2.3 posto – na 71.69 dolara, prenosi “Hina”.

    Polovinom sedmice cijene su rasle zahvaljujući vijestima da bi u narednih nekoliko dana demokrate i republikanci u SAD-a mogli postići dogovor o povećanju državnog zaduživanja, pa bi Kongres iduće sedmice mogao podržati taj dogovor. Ali, to se do petka ipak nije dogodilo, pa su toga dana cijene nafte izgubile dio prethodnih dobitaka. Ako se do 1. juna u Kongresu ne postigne dogovor, savezne vlasti neće moći finansirati rad dijela državnih institucija.

    S druge strane, cijene podržava nada trgovaca da će se zbog ubrzanja oporavka ekonomije potražnja u Kini povećavati do kraja godine. To bi trebalo nadoknaditi slabost potražnje zbog usporavanja rasta zapadnih ekonomija.

    Ali, pitanje je koliko će se usporiti rast zapadnih ekonomija i hoće li se izbjeći recesija, s obzirom da će zbog visoke inflacije centralne banke zapadnih zemalja vjerovatno nastaviti s povećanjem kamata.

    Tako je prošle sedmice nekoliko zvaničnika američke centralne banke poručilo da inflacija ne popušta dovoljno brzo i da je moguće dalje podizanje kamatnih stopa.

    “Mogućnost dodatnog povećanja kamatnih stopa u SAD-u potpiruje strah od slabije potražnje”, pišu analitičari Nacionalne australijske banke u osvrtu na situaciju na tržištima.

    Uprkos prošlosemdičnom rastu, cijene su nafte i dalje u znatnom minusu od početka godine – više od 10 odsto, prenosi “AlJazeera”.

  • Dolar ponovo ojačao

    Dolar ponovo ojačao

    Vrijednost dolara prema korpi valuta porasla je i prošle nedjelje.

    Dolarov indeks, koji pokazuje kretanje vrijednosti američke prema ostalih šest najvažnijih svjetskih valuta, ojačao je prošle nedjelje 0,4 posto, na 103,08 bodova.

    Dolar je prema evropskoj valuti ojačao 0,8 posto, pa je cijena evra skliznula na 1,0805 dolara.

    Kurs dolara prema japanskoj valuti porastao je, pak, 1,7 posto, na 137,95 jena.

    Ovo je jačanje dolara druge nedjelje zaredom.

    Na Wall Streetu i drugim najvećim svjetskim berzama vlada nesigurnost zbog neizvjesnosti u vezi pregovora između demokrata i republikanaca u SAD-u o povećanju gornjeg nivoa državnog zaduživanja.

    Ako se do 1. juna u Kongresu ne postigne dogovor, savezne vlasti neće moći da finansiraju rad dijela državnih institucija.

    Podršku dolaru pružale su i poruke zvaničnika američke centralne banke kako je moguće dalje povećanje kamata kako bi se suzbila inflacija i da ne treba računati da će ove godine Fed početi smanjivati kamatne stope.

    Zahvaljujući tome, dolarov indeks dosegnuo je polovinom nedjelje najviši nivo u sedam nedjelja, a na tržištu novca procjenjivalo se da postoji 40 odsto izgleda da će Fed i u junu povećati ključne kamate za 0,25 postotnih bodova.

    Ipak, u petak su ti izgledi pali na 19 odsto, a dolar je izgubio dio prethodnih dobitaka nakon komentara predsjednika Feda Jeromea Powella.

    Powell je, naime, rekao da još nije jasno hoće li centralna banka morati da nastavi s povećanjem kamata ili ne i da će to zavisiti od budućih kretanja u privredi, ponajviše o inflaciji.