Ministar bezbjednosti u Savjetu ministara Nenad Nešić izjavio je da ne poštuje Kristijana Šmita i da neće sprovoditi njegove odluke.
Potvrdio je da Šmita ne obezbjeđuje u BiH Direkcija za koordinaciju policijskih tijela, nego on ima obazbjeđenje iz Njemačke.
Ako Kristijan Šmit nametne Zakon o državnoj imovini, istog trenutka ćemo proglasiti samostalnost, rekao je predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik novinarima u Banjaluci.
Mi smo trebali da izaberemo visokog predstavnika, a da ga relevantnom rezolucijom potvrdi Savjet bezbjednosti. Ni jedne, ni druge te stvari nema. Kada kažete da to nije uredu po Dejtonu, oni odgovaraju da podržavaju Šmita. Naravno da podržavate, ali on ovdje nema ovlaštenja, kakva je ovo demokratija – upitao je Dodik.
Ovom prilikom, Dodik je upitao kakva je to Evropska unija u kojoj se na taj način može odlučivati.
Na pitanje, šta je Dodiku strateški cilj o odluci Šmita koji dolazi ovdje neovlašteno, poručio je da on nije imenovan.
Uprkos tome što je Policijska uprava Banjaluka donijela rješenje kojim se ne dozvoljava okupljanje opozicije i građana na platou ispred Narodne skupštine Republike Srpske, predstavnici SDS-a, PDP-a, Pokreta za Pravdu i red i Narodnog fronta poručuju da će večeras u 19 časova doći pred republički Parlament i održati najavljenu “Skupštinu na otvorenom”.
Oni ističu da je zabrana direktan udar na slobodu i ustav, jer građani i poslanici koji žele da se okupe pred najvišim zakonodavnim tijelom u Srpskoj nemaju isti tretman kao “pristalice i političari iz vladajuće većine koji su se prije nekoliko dana bez ikakvih problema okupili na entitetskoj liniji”.
Opozicioni poslanici poručuju da neće odustati od toga da dokažu građanima kako je aktuelna vladajuća većina u Srpskoj, predvođena SNSD-om grubo prekršila zaključke Narodne skupštine RS.
“Iscrpili smo sve moguće aktivnosti koje su imale za namjeru da u Narodnoj skupštini RS razgovaramo o odlukama i zaključcima koje je parlament u proteklom periodu donosio, a koje je kasnije, prvenstveno SNSD, izvrdao velikom ruglu sa svojim načinom ponašanja preko predstavnika u institucijama na nivou BiH. Oni su se potpuno oglušili na sve odluke koje je parlament od njih tražio”, kaže šef Kluba poslanika SDS-a u NS RS Vukota Govedarica.
On podsjeća da je opozicija u nekoliko navrata bila čak i prekorena od strane Nenada Stevandića, predsjednika Narodne skupštine RS, koji je, kako kaže, tvrdio da se ništa nije desilo i da zaključci republičkog Parlamenta nisu prekršeni, ali da je to sve opovrgnula izjava predsjednika Republike Srpske i SNSD-a Milorada Dodika
“On (Dodik) koji je inače poznat kao poprilično bahat i osion čovjek, rekao je da je opozicija djelimično u pravu”, ističe Govedarica.
Na pitanje: S obzirom da je skup zabranjen, da li očekuje reakciju Ministarstva unutrašnjih poslova RS?, on ističe da ne vjeruje da će se to desiti.
“To će biti jedan miran skup, gdje ćemo se mi obratiti, iznijeti naše navode. Da smo hteli skup od više desetina hiljada ljudi, to bi napravili. Uvjeren sam da tu ne može da dođe ama baš ni do kakvog incidenta, jer su razumni ljudi i sa jedne i sa druge strane. MUP RS je isključivo iz političkih razloga dobio nalog da zabrani ovaj skup na određenoj lokaciji. Sigurno nećemo ugroziti dignitet Parlamenta”, naveo je Govedarica.
I šef Kluba poslanika Za pravdu i red u NSRS, Nebojša Vukanović kaže da je zabrana okupljanja opozicije i građana stigla po naredbi SNSD-a i vlasti, i da je MUP RS prvobitno odobrio ovaj skup.
“Gospodin Crnadak je juče oko 13 časova išao u MUP RS i rečeno mu je da nema nikakvih problema, da bi se u 15.30 naprasno predomislili i rekli da je skup zabranjen. Tražili smo tu odluku napismeno, pa nam je rečeno da eto nije zabranjen, neće dati napismeno, da bi u 18 časova stigla pismeno obavještenje da ipak jeste zabranjeno okupljanje. U tih pet sati policija je četiri puta mijenjala odluke, oni treba da pojasne zbog čega. Jasno je da će to biti jedan apsolutno miran skup, koji će biti skroz na drugom kraju NSRS, ispred platoa”, kazao je Vukanović, dodajući: “Ako policija želi neka nas uhapsi, nećemo se povući. A svako ko napravi problem, taj je neprijatelj Republike Srpske”.
Prema njegovim riječima, režim koji predvodi SNSD je očigledno strah jer se želi skrenuti pažnja na urušavanje institucija.
Igor Crnadak, šef Kluba poslanika PDP-a kazao je da se radi o providnoj igri režima, te da ne treba braniti poslanicima da kažu šta imaju.
Predsjednica Narodnog fronta Jelena Trivić poručuje da nema povlačenja pred zabranom okupljanja i da je očigledno da “režim boli istina”.
“Režim u svom očaju apsolutno gazi Ustavom zagarantovana prava, a to je pravo na slobodno okupljanje. Režim je od Republike Srpske napravio tamni vilajet. Režim se jedino boji istine, a to je da je Republika Srpska njihovim lažnim partiotizmom izolovana, da je osiromašena njihovim kriminalom i korupcijom, da je demografski ispražnjena nebrigom za narod, da je ostala bez institucija njihovim nemarom i da je dobila vlast izbornom krađom”, napisala je Trivićeva.
Predsjednik Vlade Republike Srpske Radovan Višković, kazao je ranije danas da je najavljeni skup projekat s ciljem da se od Republike Srpske napravi mjesto u kojem postoje problemi i tenzije.
“Opozicija je izvođač radova onoga što zamisle strani mentori i to nije dobro za Republiku Srpsku. Neka građani Republike Srpske daju sud o tome. Najbolji sud svih poteza i vlasti i opozicije daju građani i oni to znaju da ocijene na izborima”, rekao je Višković.
O zabrani skupa su se oglasili i iz Policijske uprave Banjaluka, rekavši da lokacije za održavanje javnih skupova određuje lokalna zajednica, a da je, kada je riječ o Banjaluci, to moguće održati na Trgu Krajine i u parku “Mladen Stojanović.
Planirani sastanak Putina i Kim Džong Una daje novi uvid u rusku strategiju u Ukrajini, kao i upozorenje na šire opasnosti za svet, piše britanski Telegraf.
Kako kijevska kontraofanziva traje već četvrti mesec, s ograničenim uspehom i nekoliko ruskih protivnapada, postaje jasno da bi plan Moskve mogao da bude da dopusti Ukrajini da iscrpi svoje ljude, tenkove, granate i rakete protiv najčvršće linije Surovikinove linije, prenosi Jutarnji list.
Razmišljanje bi moglo biti da će, nakon što ukrajinske manevarske snage opremljene i obučene uz pomoć Zapada budu uništene, Rusija moći da pokrene sopstvenu veliku ofanzivu, možda već u januaru.
Nakon gotovo dve godine borbi koje se više upoređuju s Prvim svetskim ratom nego s Drugim, ovaj plan podseća na nemački Kajzeršlaht, prolećnu ofanzivu koja je započela u martu 1918. i odbacila protivnike, zauzevši više teritorija nego što je bilo koja strana uzela u prethodne četiri godine rata.
To je postignuto tako što su Nemci ostavili nepijetalje da “iskrvare” dok su iza linija stvarali ogromne rezerve ljudstva i oružja, spremni da pokrenu razorni napad sličan onome što su Britanci nameravali, ali nisu uspeli da postignu, tokom bitke na Somi 1916.
Problem za Putina je taj što, dok pokušava da samelje ukrajinske snage, troši ogromne količine municije, posebno artiljerijskih granata i balističkih projektila, te vrlo veliki broj tenkova.
Dok Rusija ima veću vojnu industrijsku proizvodnju od većeg dela Zapada, i nastavlja da mobilizuje desetine hiljada ljudi svakog kvartala na redovbnoj bazi, njene osnovne zalihe ostaju nedovoljne za nivo troškova potrebnih za novu veliku ofanzivu.
Tu bi Pjongjang mogao da uskoči. Severna Koreja šalje velike količine granata, raketa i projektila Rusiji već najmanje godinu dana, smatraju na Zapadu, a veliki broj pošiljki organizuje Vagner grupa pokojnog Jevgenija Prigožina. Podseća se i da je nedavno u Pjongjangu bio i Putinov ministar odbrane Sergej Šojgu.
Severna Koreja ima velike zalihe teškog naoružanja i artiljerijske municije. Mnogo je oružja staro i nepouzdano, ali to neće biti važno ako Rusija pribegne svojoj staroj taktici za pobedu: koristeći svoju čistu brojnost, terajući neprijatelja kao što su Nemci 1918.
S druge strane, podrška Rusije koristi i Kimu kao sredstvo za povratni udarac SAD-u, uz nedvosmisleno odobrenje Pekinga. Ali, navodi dalje britanski list, podrška Severne Koreje neće doći bez velike cene.
Osakaćenom zapadnim sankcijama, Pjongjangu su preko potrebni nafta, hrana, đubrivo i sirovine kojih Rusija ima u izobilju.
Ali ono što više zabrinjava jeste mogućnost snabdevanja Severne Koreje čvrstom valutom i tehnologijom za severnokorejski program nuklearnog oružja, posebno za razvoj interkontinentalnih balističkih projektila.
Putin bi mogao imati na umu i pregovarački adut kako bi podstakao već klimavu američku administraciju da pritisne Kijev i primora ga na prekid vatre.
Kakva god bila diplomatska dvostruka igra, Zapad bi sada trebalo da pomažei Ukrajini da se pripremi u slučaju da njihova sadašnja ofanziva ne uspe, dopuštajući Putinu da pokrene svoj Kajzeršlaht, zaključuje Telegraf.
Ako ovaj apokaliptični scenario iz 1918. postane stvarnost, biće potreban ogroman napor Zapada, kao i Ukrajine – veći nego što je već uložen. Biće veoma skupo za sve, s potencijalnim posledicama koje su previše zastrašujuće da bi se o njima razmišljalo, piše list.
Manuel Zaracin, specijalni predstavnik vlade Njemačke za zemlje Zapadnog Balkana, rekao je da Njemačka odlučno podržava Kristijana Šmita.
“To sam danas još jednom poručio Miloradu Dodiku, predsjedniku RS”, istakao je Zaracin i dodaje da je upravo razgovarao sa Dodikom u Banjaluci.
“Govorili smo o nastavku procesa regionalne ekonomske integracije Zapadnog Balkana u okviru Berlinskog procesa. Od ključnog značaja za to su ratifikacija trećeg sporazuma o mobilnosti do koje još uvijek nije došlo, kao i pridruživanje Bosne i Hercegovine Regionalnoj deklaraciji o energetskoj bezbjednosti. Pored toga sam mu još jednom pojasnio razloge za sukcesivno i ugovorno okončanje četiri velika projekta u Republici Srpskoj koje finansira Njemačka. Pri tome smo se vodili sa dva različita aspekta”, naveo je Zaracin, a objavila je Njemačka ambasada u BiH na Facebooku.
Kao prvo, što se tiče političke krize koju su izazvali zvaničnici u Republici Srpskoj, vlada Njemačke, nažalost, ističe on, nije imala političkog prostora.
“Vođenje secesionističke politike, napadi na državne institucije Bosne i Hercegovine, na medije i na civilno društvo imaju posljedice. Zato smo donijeli odluku da okončamo četiri važna infrastrukturna projekta vrijednosti od 105 miliona evra, među kojima je, između ostalih, i prečišćavanje otpadnih voda u Gradišci. Kao drugo, Njemačka ostaje čvrsto uz sve ljude u Bosni i Hercegovini. S obzirom na trenutnu političku krizu posebno nam je stalo do ljudi u Republici Srpskoj. Zato će Njemačka u punom obimu i bez ograničenja, nastaviti implementaciju svih drugih projekata, kao što su saradnja sa civilnim društvom, projekti iz oblasti socijalnog zbrinjavanja ili humanitarna pomoć, ako za to bude potrebe”, objasnio je on i dodao da ključ za nastavak saradnje i u drugim oblastima je u rukama Dodika.
Dodao je da on i Vlada Savezne Republike Njemačke želi da Bosna i Hercegovina postane članica Evropske unije.
“Međutim, za to je potrebna drugačija politika. Vođenje secesionističke politike, napadi na državne institucije Bosne i Hercegovine i sužavanje slobode medija i civilnog društva su neprihvatljivi i ovu zemlju neće voditi u EU”, rekao je Zaracin i dodao da je juče imao odlične razgovore za zvaničnicima u Sarajevu.
Što se tiče Gradske uprave Banjaluka – može, napisao je Draško Stanivuković, gradonačelnik najvećeg grada u Srpskoj, reagujući na saopštenje PU Banjaluka da je zabranjen skup opozicije ispred Narodne skupštine RS koji je zakazan za večeras.
Podsjećamo, iz Policijske uprave Banjaluka su naveli da se poslanici Vukota Govedarica, Igor Crnadak i Nebojša Vukanović koji su organizatori skupa obrate Gradskoj upravi Banjaluka.
“Još prije dvije godine, više puta, Skupštini sam predložio Prijedlog odluke o određivanju novih prostora za održavanje javnih skupova.
Novom odlukom je bilo predviđeno održavanje javnih okupljanja i na drugim javnim površinama na području grada, a ne samo na Trgu Krajine i u Parku Mladen Stojanović, što je sada slučaj. Skupštinska većina na čelu sa SNSD-om je to odbila. Vaše diktatorske manire i dvostruke aršine ne pravdajte preko Banjaluke. Mi smo uvijek za demokratiju za razliku od vas kojima je Đajićeva galama ispred Gradske uprave u skladu sa zakonom, a okupljanje narodnih poslanika ispred Narodne skupštine nije! Nije potrebno čuvati Narodnu skupštinu od narodnih poslanika”, naglasio je Stanivuković na društvenim mrežama.
Da bi se ojačala fiskalna održivost, direktori su apelovali na vlasti u BiH da dodatno ograniče tekuću potrošnju, uključujući i putem ograničavanja potrošnje na plate u javnom sektoru, saopšteno je iz Međunarodnog monetarnog fonda (MMF).
Naveli su da je potrebno bolje usmjeravanje socijalne potrošnje, podsticanja javnih investicija i unapređenja naplate prihoda.
Istakli da će investicije u infrastrukturu, zelenu energiju i digitalizaciju, podržane reformama u upravljanju javnim finansijama, pomoći u podsticanju održivog razvoja.
“Rat Rusije u Ukrajini i dalje stvara značajne poteškoće za evropsku ekonomiju, što ima posljedice za BiH. Štaviše, očekuje se da će globalno pooštravanje finansijskih uslova opteretiti ekonomske aktivnosti u zemlji. Iako su sve nove vlade formirane nakon izbora 2022. godine, političke tenzije i dalje ometaju ekonomsku politiku i reforme. Status zemlje kandidata za članstvo u Evropskoj uniji, koji je BiH dobila u decembru 2022. godine, još nije doveo do reformskog zamaha. Ekonomski rast je pao sa 7,4 odsto u 2021. na 3,9 odsto u 2022. godini i očekuje se da će dalje padati do nivoa od dva odsto ove godine zbog slabije domaće i vanjske potražnje. Inflacija je dosegla vrhunac od 17,4 odsto u oktobru 2022. godine i od tada kontinuirano pada, ali je i dalje povišena. U skladu sa smanjenjem cijena hrane i energije na međunarodnom nivou, očekuje se da će prosječna inflacija pasti na šest posto u 2023. godini”, navode iz MMF-a.
Dodaje se da su prisutni visoki negativni rizici, koji uključuju moguće naglo ekonomsko usporavanje u Evropi, intenziviranje političkih napetosti na domaćem planu, te realizaciju finansijskih rizika.
“Fiskalna pozicija je poboljšana u 2022. godini i ukupni fiskalni suficit je porastao na 0,9 odsto BDP-a sa 0,6 posto u 2021. godini. Nagli porast tekuće potrošnje zbog mjera za ublažavanje krize izazvane porastom troškova života popraćen je manjim povećanjem kapitalne potrošnje. Ukupni dug pao je ispod 30 posto BDP-a u 2022. godini takođe zbog sporijeg povlačenja sredstava i implementacije projekata. Sa rashodima koji rastu brže od prihoda, očekuje se da će fiskalni bilans preći u deficit od 1,5 posto BDP-a u 2023. godini. Potrebe za finansiranjem narasle su u 2023. godini zbog velike otplate duga”, pojasnili su iz Međunarodnog monetarnog fonda.
Dalje stoji da su izvršni direktori istakli da je nakon oporavka u 2021. godini rast u Bosni i Hercegovini usporen, dok je inflacija, iako u opadanju, i dalje povišena.
“Uzimajući u obzir kontinuiran visoki rizik i neizvjesnost u vezi ekonomskih izgleda, direktori naglašavaju potrebu za odlučnim politikama i reformskim naporima za jačanje makroekonomske stabilnosti i poticanja srednjoročnog rasta. U tom kontekstu, oni naglašavaju važnost većeg političkog konsenzusa i apeliraju da se kandidatski status za EU iskoristi u svrhu promoviranja neophodnih reformi. Jačanje provedbe preporuka MMF-a uz podršku putem izgradnje kapaciteta takođe će biti važno.
Direktori su potcrtali potrebu da se ograniči fiskalna ekspanzija s ciljem obuzdavanja inflatornih pritisaka, uzimajući u obzir ograničene instrumente monetarne politike, te smanjenja pritiska zbog potreba za finansiranjem. Pozdravili su korake koje su vlasti pravovremeno poduzele da bi ojačale aranžman valutnog odbora, koji je do sada dobro služio zemlji. Oni su savjetovali vlastima da dozvole povećanje kamatnih stopa u odgovoru na uvjete na tržištu, uz istovremeno poduzimanje mjera za očuvanje finansijske stabilnosti.
Takođe, apeluje da se ne prihvataju pozivi Centralnoj banci da finansira entitetske budžete ili da kreditira privatni sektor. Centralna banka bi trebala dodatno povećati stope naknade za rezerve banaka da bi smanjila razliku u kamatnoj stopi u odnosu na evrozonu i smanjila rizik za odliv kapitala. Direktori su naglasili da Agencije za bankarstvo trebaju ukinuti mjere koje narušavaju kamatne stope, te da trebaju ojačati praćenje i pripravnost za krizu, uključujući i putem strogog i pravovremenog provođenja svih prudencijalnih i korektivnih mjera.
Naglasili su potrebu za unapređenjem razmjene informacija i uspostavljanjem fonda za finansijsku stabilnost za cijelu zemlju da bi se olakšalo restrukturiranje banaka i osigurala likvidnost u izuzetnim slučajevima.
“Direktori su naglasili važnost strukturalnih reformi da bi se ubrzao rast, promovirala zelena i digitalna tranzicija i podigao životni standard. Pozvali su na ubrzanje reformi u upravljanju i apelovali su na vlasti da zatraže MMF-ovu dijagnostičku procjenu upravljanja s ciljem pružanja pomoći u identifikaciji ključnih slabosti i uspostavljanju prioriteta u reformama. Direktori takođe apeluju na vlasti da hitno usvoje novi zakon o sprečavanju pranja novca i da prioritetno implementiraju zakonski okvir za sprečavanje korupcije. Kontinuirani napori u pravcu jačanja transparentnosti i nadzora nad javnim preduzećima i dalje su važni. Po pitanju klimatskih promjena, preporučili su jačanje napora u pravcu dekarbonizacije privrede, povezivanje tržišta električnom energijom sa tržištem EU, i prelazak na obnovljive izvore energije”, zaključuje se u saopštenju MMF-a.
Srpski član Predsjedništva BiH Željka Cvijanović naglasila je da je Republika Srpska demokratska i da njene lidere biraju i smjenjuju građani, a ne Savjet za implementaciju mira ili bilo ko izvana.
Mi u Republici Srpskoj ne zovemo strance upomoć da nam mijenjaju ustav da bismo mogli formirati vlast – rekla je Cvijanovićeva.
Upitana da prokomentariše poziv koji je Denis Bećirović uputio PIK-u da podrži samozvanog visokog predstavnika u BiH Kristijana Šmita, koji, kako je rekao, treba u najkraćem roku da smijeni predsjednika Republike Srpske Milorada Dodika, Cvijanovićeva je odgovorila za Srnu da Bećirović može da priziva koga hoće u nastojanju da se tuđim mišićima obračunava sa Republikom Srpskom.
Predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik razgovarao je danas u Banjaluci sa specijalnim izaslanikom Vlade SR Njemačke za Zapadni Balkan Manuelom Zaracinom.
Dodik je tokom sastanka ponovio jasan stav da Srpska odbacuje svaku vrstu djelovanja Kristijana Šmita kao visokog predstavnika jer ga Savjet bezbjednosti UN nije potvrdio kako je to predviđeno Dejtonskim sporazumom i da Šmit, predstavljajući se lažno, pravi štetu i ugrožava suverenitet BiH.
Kada je riječ o obustavi finansiranja četiri infrastrukturna projekta u Srpskoj od strane Vlade Njemačke, Dodik je rekao da je riječ o političkim i ekonomskim pritiscima na Republiku Srpsku, ali da Srpska ima alternativu za finansiranje istih.
Dodik je upoznao specijalnog izaslanika Vlade Njemačke o pokušaju otimanja imovine Republici Srpskoj, te ponovio da je to pitanje riješeno Dejtonskim sporazumom i da imovina pripada entitetima.
Takođe, Dodik je rekao specijalnom izaslaniku Vlade Njemačke da Srpska, uprkos brojnim pritiscima i opstrukcijama za njen napredak, ima pozitivne makroekonomske pokazatelje, stabilna je, snažna i sposobna da odbrani svaki svoj interes i da njeni organi i institucije funkcionišu bez problema.
Teme razgovora bile su i Berlinski proces, te BiH integracije u Evropsku uniju, na čijem putu Srpska ostaje privržena i želi da bude vidljiva.
Današnjem sastanku prisustvovali su i predsjednik Narodne skupštine Republike Srpske Nenad Stevandić i ministar za naučno-tehnološki razvoj, visoko obrazovanje i informaciono društvo Republike Srpske Željko Budimir.
Visoki sudski i tužilački savjet Bosne i Hercegovine (VSTS BiH) je tokom sjednice, koja se održava 06. i 07. septembra 2023. godine u Sarajevu, donijelo odluku o imenovanju nosilaca pravosudnih funkcija u Bosni i Hercegovini.
Na nivou Bosne i Hercegovine, imenovani su:
Akova Samra, na poziciju sudije Suda Bosne i Hercegovine;
Vukajlović Dragan, na poziciju sudije Suda Bosne i Hercegovine;
Đozo Mirza, na poziciju sudije Suda Bosne i Hercegovine;
Hrapo Safet, na poziciju tužioca Tužilaštva Bosne i Hercegovine;
Fejzagić Feđa, na poziciju tužioca Tužilaštva Bosne i Hercegovine.
Na nivou Federacije Bosne i Hercegovine, imenovani su:
Kolašinac Aleksandra, na poziciju sudije Opštnskog suda u Sarajevu;
Saračević Anida, na poziciju sudije Opštinskog suda u Sarajevu;
Hadžiomerović Nermina, na poziciju sudije Opštinskog suda u Sarajevu;
Ćemalović Sellma, na poziciju sudije Opštinskog suda u Sarajevu;
Sobo Amir, na poziciju sudije Opštinskog suda u Zenici;
Tikvina Dalibor, na poziciju sudije Opštinskog suda u Zenici.
Na nivou Republike Srpske, imenovani su:
Cvijanović Ognjenka, na poziciju sudije Okružnog suda u Doboju;
Okuka Jelena, na poziciju sudije Okružnog suda u Istočnom Sarajevu;
Čegar Sanja, na poziciju sudije Okružnog privrednog suda u Banja Luci;
Milaković Radomir, na poziciju sudije Okružnog privrednog suda u Banja Luci;
Bečirović Dženita, na poziciju tužioca Okružnog javnog tužilaštva u Istočnom Sarajevu;
Golijanin Lejla, na poziciju sudije Osnovnog suda u Zvorniku;
Božić Darko, na poziciju sudije Osnovnog suda u Vlasenici, piše N1.
– Pri donošenju Odluke o imenovanju, VSTS BiH je uzeo u obzir kriterije poput: stručnog znanja, radnog iskustva i radnih rezultata; stručne sposobnosti zasnovane na dosadašnjim rezultatima u karijeri; sposobnosti da nepristrano, savjesno, marljivo, odlučno i odgovorno obnaša dužnosti u okviru funkcije za koju se prijavljuje; odnosa sa radnim kolegama, ponašanja van posla, profesionalne nepristranosti i ugleda. Pri imenovanju, VSTS BiH primjenjuje odgovarajuće ustavne odredbe kojima se uređuju jednaka prava i zastupljenost konstitutivnih naroda i ostalih, te poštuje ravnomjernu zastupljenost spolova. Novoimenovani nosioci pravosudne funkcije će stupiti na dužnost 02. oktobra 2023. godine”, saopšteno je iu VSTV BiH.