VRBAS Media

Autor: INFO

  • Vukoja na pragu imenovanja u Ustavni sud BiH, protiv dio SDP-a i opozicija

    Vukoja na pragu imenovanja u Ustavni sud BiH, protiv dio SDP-a i opozicija

    Komisija za izbor i imenovanje danas bi Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine BiH trebala predložiti ime kandidata za sudiju Ustavnog suda BiH iz reda hrvatskog naroda, a kako stvari sada stoje to će vjerovatno biti Marin Vukoja, akutelni sekretar Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine BiH, uprkos protivljenju dijela Bošnjaka, prije svega iz SDA i DF-a, koji smatraju da je on blizak HDZ-u i da ne smije biti imenovan na tu funkciju.

    Osim SDA i DF-a, i Denis Bećirović, bošnjački član Predsjedništva BiH iz SDP-a, je rekao da u Ustavni sud BiH treba birati ugledne pravnike, a ne “stranačke poslušnike” i na taj način jasno dao do znanja da mu Vukoja nije prihvatljiv.

    Očekivano, Bećirovića je podržao i Željko Komšić, hrvatski član Predsjedništva BiH, koji je juče apelovalo na stranke “trojke” odnosno SDP, NiP i Našu stranku da sačuvaju dignitet Ustavnog suda time što neće ispunjavati političke želje Dragana Čovića, lidera HDZ-a, te da prilikom glasanja prednost daju struci, a ne politici.

    “U trenucima kada imamo ozbiljan problem sa nepopunjenošću Ustavnog suda BiH, i kada aktuelna vlast iz Republike Srpske traži povlačenje još jednog sudije iz Ustavnog suda, i kada se osporava pravo stranim sudijama da budu dio Ustavnog suda, svako odlučivanje o izboru sudija u Ustavni sud koje bi dalo prednost politici nad pravo i strukom, samo bi dodatno ohrabrilo one koji na svaki mogući način pokušavaju da opstruišu rad ove državne institucije”, rekao je Komšić dodajući da se pogrešna odluka neće moći ispraviti ni za dvije decenije.

    Za razliku od Bećirovića i Komšića, SDP će vrlo vjerovatno podržati Vukoju, a to je nedavno najavio i Čović koji je rekao da očekuje da jedino Vukoja bude predložen kao kandidat, dok ostali dio političke scene kao što su Stranka za BiH, SDA, DF, NES traže da osim Vukoje bude predložen još neko sa liste.

    “Nadam se da će sudija biti izabran, a koliko nam je to potrebno govori i priča iz Republike Srpske. Puno povjerenje dajem komisiji i Vukoja da je politički aktivan ne bi mogao biti biran na poziciju sekretara jednog ili drugog doma Parlamentarne skupštine BiH. Za njegovo imenovanje na tu poziciju su glasali i SDA i DF i sada ja postavljam pitanje kako su glasali za njega ako je politička ličnost. Nijedan dio procesa izbora sudije Ustavnog suda BiH nije kompromitovan i jedino je što neko hoće da vidi nekoga drugoga osim Vukoje. Uvijek je išao jedan kandidat”, rekao je Elmedin Konaković, predsjednik NiP-a pozivajući sve da analiziraju rad Mate Tadića koji odlazi u penziju, a koji je takođe blizak HDZ-u, i istovremeno naglašavajući da je on puno puta zaštitio interese BiH.

    Ako je suditi po članovima Komisije za izbor i imenovanje, gotovo je izvjesno da će na današnjoj sjednici biti predložen samo Vukoje, iako će opozicione stranke insistirati da pored njega budu predloženi i ostali sa liste. Kada je riječ o samoj listi i proceduri izbora sudija, intervjue sa kandidatima sprovelo je radno tijelo formirano od poslanika Paralmenta FBiH i predstavnika Udruženja sudija FBiH. Poslije konkursa na intervju je pozvano 13 kandidata ali su Bariša Čolak, Mirko Milićević i Ivan Miličević obavijestili Predstavnički dom da neće prisustvovati intervjuima. Nakon sprovedenog konkursa sa najviše bodova dobio je Vukoja, i to 46,50 bodova, dok je drugoplasirana bila aktuelna potpredsjednica VSTS-a Sanela Gorušanović-Butigan koja je dobila 45 bodova, a Ivo Rozić 43,5 bodova.

    Iz izajve Konakovića, juče se moglo zaključiti da SDA i DF pokušavaju da u Ustavni sud BiH “proguraju” Gorušanović Butigan.

    “Sutra je ključna sjednica Komisije za izbor i imenovanje. Moj lični stav i kolega iz stranke je jasan i potrebno je imati više kandidata i Predstavnički dom je taj koji bira, a ne komisija, radno tijelo ili slično. Naša predstavnica u Komisiji će danas tražiti i glasasti za listu sa više kandidata”, napisao je na svom twiter nalogu Admir Čavalić, poslanik Stranke za BiH u Predstavničkom domu Parlamenta Federacije BiH.

  • Bjelorusija za Ukrajinu država-agresor

    Bjelorusija za Ukrajinu država-agresor

    Poslanik Vrhovne Rade Ukrajine, Jaroslav Jurčišin najavio je registraciju prijedloga zakona, prema kojem će Bjelorusija biti priznata kao “država agresor”.

    “Ovaj korak je neophodan da bi se bjeloruski režim kaznio, kao i za predstojeće reparacije Ukrajini”, rekao je poslanik.

    On je istakao da je nacrt zakona registrovan u Radi 16. juna. Prema riječima poslanika, “u svjesti društva, Bjelorusija pod Lukašenkom je dugo bila agresor”.

    Potom je dodao:

    “Neophodno je to dokazati i u pravnom planu. Da svijet ne sumnja uvođenjem sankcija”, dodao je Jurčišin, prenosi “b92”.

  • NATO ima jedan zadatak – zaustaviti Putina

    NATO ima jedan zadatak – zaustaviti Putina

    Skladišta oružja i municije NATO-a su ispražnjena i moraju biti popunjeni što je pre moguće, rekao je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg.

    On je govorio na ekonomskoj konferenciji za Dan nemačke industrije u Berlinu.

    “Potrebna nam je moćnija vojna industrija, čiji su se predstavnici danas okupili ovde. Naše zalihe naoružanja i municije su prazne i moraju se popuniti ne samo u Nemačkoj, već i u mnogim zemljama NATO-a”, rekao je on. Prema njegovim rečima, NATO je postavio sebi zadatak da dovede militarizaciju Ukrajine na takav nivo da Rusiji postane nemoguće da ulazi u sukob sa njom. Stoltenberg je poslednjih meseci dosledno naglašavao da se o prijemu Ukrajine u NATO može razgovarati samo ako Kijev pobedi u sukobu sa Moskvom.

  • “Zapad se gadno prevario – Rusija je jača”

    “Zapad se gadno prevario – Rusija je jača”

    Umesto parije međunarodne zajednice, Rusija je posle februara 2022. godine postala novi, antizapadni uzor, piše njemački novinar Gabor Štajngart.

    Zapadni političari uvereni su u pobjedu u Ukrajini.

    Olaf Šolc je govorio da su zapadne sankcije protiv Rusije “veoma efikasne”, predsednik SAD Džozef Bajden zapretio je u aprilu 2022. da će predsednika Ruske Federacije Vladimira Putina ekonomski baciti na kolena i “izolovati rusku ekonomiju”, a šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen govorila je da će Kremlj “platiti” zbog pokretanja Specijalne vojne operacije u Ukrajini.

    Međutim, pored toga što se pokazala kao vojno “tvrd” protivnik, Rusija ni ekonomski ni približno nije toliko ranjiva kao što je Zapad mislio, piše novinar Gabor Štajngart u kolumni za nemački portal “Fokus”.

    “Naprotiv: resursima najbogatija svetska sila je živa i funkcioniše. Izgubila je Zapad i stekla mnoge druge mušterije”, piše autor, i navodi da je Rusija sa Zapadom uspešno sprovela odvajanje o kakvom Amerikanci trenutno govore u kontekstu Kine.

    Nemački novinar podseća da su mnoge zemlje članice došle na ekonomski forum u Sankt Peterburgu, a posebno izdvaja panel diskusiju pod nazivom “Odvajanje od dolara, ili budućnost novca”.

    “Upravo zbog toga su mnoge države došle. Žele da nauče kako da prekinu dominaciju dolara i prežive ako budu odsečeni od zapadnog platnog sistema ‘svift'”, dodaje autor.

    Umesto parije međunarodne zajednice, Rusija je u svetu nastalom posle februara 2022. godine postala novi, antizapadni uzor. U iskušenju ekonomskog rata, Putin želi da pokaže sebi i drugima kako da izbegnu američku sferu uticaja bez kobnih posledica, ocenjuje Štajngart.

    Tajna očuvanja ruske monetarne stabilnosti

    Ekonomista iz Moskve Elvira Nabiuljina najvažniji je Putinov borac u borbi protiv kolapsa valute. Samo nekoliko dana nakon početka kampanje u Ukrajini, šefica Centralne banke Ruske Federacije počela je da prilagođava ruski monetarni sistem novonastaloj situaciji.

    Devizni transferi su ograničeni, plaćanja u stranoj valuti su zabranjena, a konverzija devizne zarade u rublje postala je obavezna.

    “Kontrola tržišta kapitala pod vođstvom (šefice Centralne banke Rusije) Elvire Nabiuljine sprečila je brz odliv deviza”, potvrđuje Aleksandar Libman, profesor za istočnoevropske i ruske studije na Slobodnom univerzitetu u Berlinu.

    Autor napominje da je inflacija u Rusiji u maju 2023. iznosila zavidnih 2,5 odsto, a da se vrednost rublje u odnosu na evropsku valutu stabilizovala na nivou od oko 90 rublja za evro.

    Novi partneri zamenjuju stare

    Potencijal koji je nastao kombinacijom odluke nekih zapadnih kompanija da napuste Rusiju i odlukom Vlade u Moskvi da smanji uvozne dažbine na nula procenata dovelo je do cvetanja trgovine sa Turskom, Kazahstanom, Jermenijom, Kinom i Indijom, a čak i zemlje koje se pridržavaju zapadnih sankcija pronalaze kreativne načine da nastave sa poslovanjem, napominje nemački novinar.

    Pored toga, suspendovanje ekskluzivnih prava proizvođača po početku SVO znači da priliv zapadne robe u Rusiju nije prekinut, već da on samo dolazi putem posrednika poput Kazahstana ili Kirgistana.

    Iako je EU zabranila prodaju luksuznih automobila čija vrednost premašuje 50.000 evra Rusiji, a zapadni proizvođači dobrovoljno povukli svoje ispostave, kineski brendovi su ih uspešno zamenili, na šta ukazuje i saradnja ruskog AvtoVAZ-a sa kineskim proizvođačima u slučaju najnovije “lade”.

    Ruske rezerve su stabilne

    Nije kao da Rusija uopšte ne oseća uticaj zapadnih sankcija, navodi Štajngart, ali ističe da njihov uticaj nije presudan. Moskva je brzo našla nove solventne kupce za svoju naftu i gas drugde u svetu, ali to znači da ponekad mora da ih prodaje po sniženim cenama.

    Podaci ruskog Ministarstva finansija ukazuju da je prihod od poreza na naftu i gas u periodu od januara do aprila pao za 22 procenta, ali dodaje da to ne pogađa Rusiju značajno, zahvaljujući stabilnim rezervama u zlatu i američkim dolarima.

    Kina se uči na ruskom primeru

    Ruska Federacija ima koristi od povlačenja zapadnih kompanija, dok same kompanije trpe gubitke.

    Nemački novinar ističe da su zapadne kompanije primorane da svoje podružnice prodaju uz 50 odsto popusta, dok takođe postoji porez od 10 odsto na preostalu vrednost. Povrh toga, zapadne kompanije mogu da prodaju svoje podružnice samo ako to dozvoli ruska vlada.

    Kina posmatra kako se ovakav razvoj događaja pokazuje iznenađujuće pozitivnim po Rusiju, ocenjuje profesor Libman i dodaje da bi Peking mogao da se nađe u sličnoj situaciji u slučaju da Tajvan bude okupiran.

    “Peking smatra Rusiju opitnom laboratorijom”, smatra on.

  • Rusi hitno prebacuju vojsku: Počinje velika bitka

    Rusi hitno prebacuju vojsku: Počinje velika bitka

    Čini se da Rusija premešta svoje osoblje i tešku vojnu opremu iz drugih delova Ukrajine kako bi ojačala liniju fronta u Zaporožju, kažu zvaničnici.

    Ukrajinski gradonačelnik Melitopolja Ivan Fedorov izvestio je o prebacivanju resursa iz Nove Kahovke i oblasti Kahovskog preko Melitopolja u Hersonu na liniju fronta u Zaporožju.

    Ministarstvo odbrane Velike Britanije je takođe izvestilo u današnjem izveštaju o situaciji u Ukrajini da je “velika verovatnoća” da Rusija pomera “elemente Grupe snaga Dnjepar (DGF) sa istočne obale reke Dnjepar da bi ojačala sektore Zaporožje i Bahmut”.

    “Ovo potencijalno uključuje nekoliko hiljada vojnika iz 49. armije, uključujući njenu 34. odvojenu motorizovanu brigadu, kao i jedinice Vazdušno-desantnih snaga (VDV) i pomorske pešadije”, saopštilo je ministarstvo, dodajući da je to verovatno zbog “onog što Rusija smatra da je zbog rušenja brane Kahovka i poplava sada manje verovatan veliki ukrajinski napad preko Dnjepra“.

  • Cvijanović: Ustavni sud BiH urušio sopstvenu ustavnu poziciju

    Cvijanović: Ustavni sud BiH urušio sopstvenu ustavnu poziciju

    Predsjedavajuća Predsjedništva BiH Željka Cvijanović izjavila je da se BiH može očuvati samo ako se uvede u red i izvede iz pravnog haosa u koji su je ugurali OHR, strane sudije u Ustavnom sudu BiH i stranci u pojedinim ambasadama.

    Na pitanje da prokomentariše to što je Ustavni sud BiH promijenio pravila koja se odnose na funkcionisanje ovog suda, a koja im omogućavaju da sada funkcionišu bez srpskih sudija, Cvijanovićeva je izjavila Srni da je takvim djelovanjem sam Ustavni sud urušio sopstvenu ustavnu poziciju i svrhu.

    “Ako nekome do sad nije bilo jasno čemu služi Ustavni sud BiH, sada tu više nema dileme. Njegova uloga, pod uticajem što stranih sudija unutar suda, što stranog uticaja spolja, već odavno nije zaštita Ustava, već je u funkciji njegovog prekrajanja”, konstatovala je Cvijanovićeva.

    Ona je naglasila da je jasno i zašto taj sud ne uživa nikakav ugled među građanima i zašto nema nikakav kredibilitet.

  • Kovačević: RS neće dozvoliti da se kršenjem Ustava mijenja ustavna struktura BiH

    Kovačević: RS neće dozvoliti da se kršenjem Ustava mijenja ustavna struktura BiH

    Delegat Kluba srpskog naroda u Domu naroda Parlamentarne skupštine BiH Radovan Kovačević rekao je da je Ustavni sud BiH izašao izvan svojih Ustavom predviđenih okvira – da štiti Ustav, te da se grdno varaju oni koji misle da prekrajanjem Ustava mogu da stvore nekakvu BiH koja ide ka tome da postane građanska.

    “Ustavni sud BiH već odavno, preglasavajući Srbe, a najčešće i Srbe i Hrvate, krši Ustav BiH i pokušava da promijeni ustavnu strukturu u BiH”, rekao je Kovačević.

    Kovačević je rekao da se grdno vara svako ko misli da će Republika Srpska zauvijek nijemo posmatrati kako neko zloupotrebljavajući Ustavni sud BiH krši Ustav BiH, nasilno mijenja strukturu BiH i uvijek na štetu Republike Srpske i srpskog naroda.

    “Republika Srpska će učiniti sve da zaštiti Ustav BiH, zaštiti sva prava koja su Republici Srpskoj Ustavom i Dejtonskim sporazumom garantovana, ali isto tako da zaštitimo sva prava i za druge konstitutivne narode i za drugi entitet u BiH”, rekao je Kovačević za ATV.

    On je istakao da BiH može opstati isključivo na onome na čemu je utemeljena, a to je Dejtonski sporazum i dejtonski Ustav BiH, koji je jedini važeći i koji je jedini moguć za BiH.

    “Svako ko misli da prekrajanjem Ustava, koristeći Ustavni sud BiH kao sredstvo tog prekrajanja, može da stvori nekakvu BiH koja ide ka tome da postane građanska se grdno vara i treba da računa na to da Republika Srpska nikada tako nešto neće dozvoliti”, jasan je Kovačević.

  • Blagojević: Upitnost odluke Ustavnog suda BiH

    Ima u Pravilima Ustavnog suda BiH više toga što je suprotno Ustavu BiH. Recimo, u tim Pravilima Ustavni sud BiH je sebi dao pravo da kaže, protivno Ustavu BiH, da, navodno, ne postoji ustavni osnov “da se zakonom regulišu postupak i organizacija” tog suda i da su Pravila tog suda navodno “jedini pravni akt kojim se regulišu ova pitanja u vezi sa Ustavnim sudom BiH”, istakao je profesor Ustavnog prava Milan Blagojević.

    Kolumnu prenosimo u cijelosti:

    Međutim, takvo nešto Ustav BiH nijednom svojom riječju nije propisao kao pravo Ustavnog suda BiH, jer nigdje u tom ustavu nema napisano, niti se to može i posrednim putem zaključiti, da je Parlamentarnoj skupštini BiH zabranjeno da donese zakon o Ustavnom sudu BiH i da tim zakonom uredi njegovu organizaciju i postupak pred njim.

    Ili, nijednom svojom odredbom Ustav BiH ne dozvoljava Ustavnom sudu da on može sam da propiše, kao što je učinio svojim Pravilima (član 64. Pravila), da taj sud može da odredi svaku privremenu mjeru za koju smatra da treba da je donese, što u praksi znači da i zakon obustavi od izvršenja.

    I da sve bude gore, Ustavni sud BiH je svojim Pravilima (član 64. stav 2), suprotno Ustavu BiH, rekao da privremenu mjeru može izuzetno da odredi i sam predsjednik tog suda. Dakle, samo jedna osoba je time, suprotno Ustavu BiH, dobila poluge kakvih nema nigdje drugdje u svijetu. E poput ovih primjera, u Pravilima Ustavnog suda BiH se nailazi i na pravilo kojeg nema u Ustavu BiH kada je riječ o ovom sudu.

    Naime, član 6. Ustava BiH je propisao da većina od ukupnog broja sudija tog suda (njih devet) čini kvorum. Međutim, onda Ustavni sud BiH donese svoja Pravila i u njima, u članu 39, propiše ovo: Sjednica Ustavnog suda u plenarnom sazivu kojoj ne prisustvuje najmanje troje sudija koje je izabrao Predstavnički dom Parlamenta Federacije BiH i najmanje jedan sudija kog je izabrala Narodna skupština Republike Srpske se odlaže, s tim da će se, u slučaju ponavljanja iste situacije bez opravdanih razloga, naredna sjednica održati.

    Dakle, ovakvom odredbom Ustavni sud je održavanje plenarne sjednice (sjednice svih sudija tog suda) uslovio time da joj, kad se u tom sastavu prvi put održava o određenom predmetu, trebaju prisustvovati najmanje troje sudija izabranih iz Federacije BiH i najmanje jedan sudija izabran iz Republike Srpske. Taj uslov mora biti ispunjen šta god da je predmet odlučivanja na plenarnoj sjednici, uključujući i donošenje Pravila Ustavnog suda.

    Јer, citiranim članom 39. nije propisano da se taj član odnosi samo na predmete u kojima se vrši apstraktna kontrola ustavnosti zakona ili u kojima se odlučuje o apelacijama na presude redovnih sudova. Stoga se, ovako kako je formulisana, odredba člana 39. Pravila Ustavnog suda mora primjenjivati i kada taj sud u plenarnoj sjednici odlučuje o usvajanju svojih Pravila ili o njihovim izmjenama, odnosno dopunama. Ukoliko na toj prvoj sjednici nije bilo potrebnog broja sudija, onako kako je određeno citiranim članom 39. Pravila, ta prva sjednica se mora odložiti. Ali to odlaganje ne može trajati unedogled, već najduže šest mjeseci, kako proizlazi iz člana 42. stav 5. Pravila Ustavnog suda.

    Dakle, najdalje u roku od šest mjeseci Ustavni sud BiH mora ponovo zakazati plenarnu sjednicu i onda, ako se opet ponovi situacija da i taj drugi put nema najmanje troje sudija iz Federacije, ili najmanje jedan sudija iz Republike Srpske, tada Ustavni sud može održati plenarnu sjednicu i na njoj donijeti svoju odluku o bilo kom pitanju iz svoje nadležnosti, uključujući i donošenje, odnosno izmjenu sopstvenih Pravila. A na toj sjednici odluka se smatra usvojenom ako je za nju glasala većina od ukupno devet sudija, to jest najmanje pet njih.

    Na ovo je valjalo ukazati našoj javnosti zbog onoga što se dogodilo 19. juna ove godine. Naime, tog dana Ustavni sud BiH je održao vanrednu plenarnu sjednicu, na kojoj je usvojio Odluku o izmjeni Pravila tog suda. Kako je saopšteno na portalu tog suda, tom Odlukom Ustavni sud je brisao citirani član 39. svojih Pravila. Međutim, nigdje se u tom saopštenju Ustavnog suda ne kaže da li je toj sjednici prisustvovao najmanje jedan (preostali) sudija iz Republike Srpske. Јer, ako on nije učestvovao toj sjednici, onda nisu bili ispunjeni uslovi za njeno održavanje, a kamoli za donošenje Odluke o izmjeni Pravila i brisanju člana 39. iz njih.

    Naime, kada su pristupili održavanju te sjednice 19. juna 2023. godine, i ukoliko ova izmjena (brisanje) člana 39. Pravila Ustavnog suda nije bila predmet neke ranije sjednice tog suda koja je bila otkazana zbog nedostatka kvalifikovanog kvoruma iz člana 39. Pravila, onda je i na dan održavanja sjednice 19. juna ove godine još uvijek važila (bila na snazi) odredba člana 39. Pravila, to jest važilo je imperativno pravilo iz člana 39. Pravila da se sjednica ne može održati ako joj ne prisustvuje najmanje jedan sudija iz Republike Srpske, pa je u tom slučaju sjednica morala biti odložena, bez mogućnosti donošenja Odluke o brisanju člana 39. Pravila Ustavnog suda.

    Nažalost, Ustavni sud BiH ništa o svemu ovome nije rekao u svom saopštenju od 19. juna 2023. godine, pa je javnost ostala uskraćena za ove važne informacije. A one su i te kako važne, jer, ponavljam i time završavam ovaj tekst, ako plenarnoj sjednici Ustavnog suda BiH od 19.6.2023. godine nije prisustvovao najmanje jedan sudija iz Republike Srpske i ako pitanje brisanja člana 39. Pravila Ustavnog suda nije bilo predmet neke prije toga zakazane plenarne sjednice, onda je pravno nevaljana Odluka tog suda od 19.6.2023. godine o brisanju člana 39. Pravila Ustavnog suda. Osim što bi bila pravno nevaljana, u tom slučaju takva Odluka bila bi i dokaz da Ustavni sud BiH ne poštuje ne samo slovo Ustava BiH nego ni sopstvena Pravila.

  • Kojić: Potvrđena ispravnost odluka zakonodavnih organa Srpske

    Kojić: Potvrđena ispravnost odluka zakonodavnih organa Srpske

    Poslanik SNSD-a u Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine BiH Milorad Kojić ocijenio je da je Ustavni sud BiH odluku da briše svoje pravilo donio da bi dao određenu vrstu legitimiteta u donošenju budućih neustavnih odluka, te da se potvrdila ispravnost odluka koje donose najviši zakonodavni organi Republike Srpske.


    Ustavni sud BiH saopštio je danas da je izbrisao odredbu u Pravilu o odgađanju sjednice ako ne prisustvuju najmanje trojica sudija koje je izabrao Predstavnički dom Parlamenta FBiH i najmanje jedan sudija kojeg je izabrala Narodna skupština Republike Srpske.

    Kojić smatra da je Ustavni sud BiH odavno zreo za reformu i za sprovođenje odrebe Ustava o načinu izbora stranih sudija.

    “Upravo u tom pravcu bi trebalo da se ponašamo i da Ustavni sud ustvari bude neko ko tumači ustavnost zakona i podzakonskih akta, a ne da bude neko ko će u potpunosti izmijeniti strukturu Ustava od one koja je utvrđena Dejtonskim mirovnim sporazumom, odnosnom njegovim Aneksom četiri”, rekao je Kojić Srni.


    Prema njegovim riječima, Ustavni sud BiH ne želi biti samokritičan, već motivisan različitim centrima moći u donošenju odluka, kako je to činio i ranije.

    “Mislim da bi oni trebalo da kao tumači Ustava kažu zašto se nije krenulo u proceduru donošenja zakona o izboru stranih sudija. Ali, to im ne pada na pamet jer upravo te strane sudije iz tih centara moći zajedno sa bošnjačkim sudijama Ustavnog suda sprovode antiustavne i antidejtonske politike i proizvode najveću krizu”, rekao je Kojić.


    On je napomenuo da je Narodna skupština Republike Srpske dala preporuku, odnosno usvojila 26. aprila zaključak kojim poziva sudije Ustavnog suda BiH iz reda srpskog naroda da podnesu ostavkem, te da je u skladu s tim sudija Zlatko Knežević donio odluku, što nije uopšte u suprotnosti sa Ustavom.

    “Oni kažu da je to najveća kriza u posljednjih 28 godina, ali očigledno zaboravljaju i treba ih podsjetiti da su njihove potpuno neustavne odluke koje donose u kojima su se stavili u ulogu ustavotvorca, proizvodile u kontinuitetu najveću krizu od završetka tragičnog sukoba u regionu BiH”, rekao je Kojić.

  • Ruska Ambasada reagovala na OHR

    Ruska Ambasada reagovala na OHR

    Suština mandata visokog predstavnika, a koja je navedena u Aneksu 10 Dejtonskog mirovnog sporazuma, jeste u tome da on mora da pomaže stranama u BiH radi konstruktivne implementacije Opšteg Okvirnog sporazuma za mir, saopšteno je iz ruske Ambasade u BiH.

    “Sa svoje strane, strane u BiH sarađuju sa njim u skladu sa članom 9. Dejtonskog Mirovnog sporazuma, koji naglašava da ova saradnja se ostvaruje na osnovu aneksa Sporazuma te odluka Savjeta bezbjednosti UN”, naglašava se u saopštenju.

    Istakli su da je apsolutno jasno da ovakav algoritam saradnje se odnosi isključivo na legitimnog visokog predstavnika.

    “Kristijan Šmit sigurno to nije bez relevantne odluke Savjeta bezbjednosti UN. Takav je principijelan stav Rusije i Kine. Podržavamo ovakav pristup demokratski izabranog rukovodstva Republike Srpske. Upravo zbog toga nikako ‘oni’ prema slikovitom izrazu gospodina Šmita ne plivaju ‘u uzburkanim vodama’. Zapravo sam Šmit ‘luta’ u magli”, zaključili su iz ruske Ambasade u reagovanju na saopštenje OHR-a.