VRBAS Media

Autor: INFO

  • Formiranje integrisanih graničnih prelaza u interesu poslovne zajednice

    Formiranje integrisanih graničnih prelaza u interesu poslovne zajednice

    Ministar spoljne trgovine i ekonomskih odnosa u Savjetu ministara Staša Košarac i ministar bezbjednosti Nenad Nešić ocijenili su danas da bi formiranje integrisanih graničnih prelaza Rača-Sremska Rača i Vardište-Kotroman bilo značajan iskorak za olakšavanje spoljnotrgovinskog prometa i unapređenje poslovanja domaćih privrednika.

    Košarac je na današnjem sastanku informisao Nešića o iskazanim potrebama poslovne zajednice Republike Srpske i Federacije BiH u vezi sa formiranjem integrisanih graničnih prelaza radi omogućavanja nesmetanog prometa robe.

    Razgovarano je o graničnom prelazu i mostu “Bratoljub” na Drini, saopšteno je iz Ministarstva spoljne trgovine i ekonomskih odnosa u Savjetu ministara.

    • Formiranje integrisanih graničnih prelaza bila je tema sastanaka koji sam imao sa ministrom unutrašnje i spoljne trgovine Srbije Tomislavom Momirovićem. Ohrabruje me spremnost nadležnih tijela u Srbiji da ovo pitanje stave u fokus aktivnosti u narednom periodu – istakao je Košarac.

    Nešić je naglasio da podržava inicijative o formiranju integrisanih graničnih prelaza, te izrazio punu spremnost za pokretanje potrebnih aktivnosti iz nadležnosti Ministarstva bezbjednosti u Savjetu ministara.

    Na sastanku je razgovarano i o zakonskim nadležnostima oba ministarstva u kontekstu implementacije Zakona o kontroli spoljnotrgovinskog prometa oružja, vojne opreme i robe posebne namjene BiH.

    Razgovaranoje i o problematici izgradnje odlagališta za radioaktivni otpad i istrošeno nuklearno gorivo na Trgovskoj gori u Hrvatskoj.

    • Zahvalan sam Nešiću na podršci koju je pružio stavovima koje sam zastupao na nedavnoj zajedničkoj sjednici Savjeta ministara i Vlade Hrvatske u Zagrebu u vezi sa gorućim pitanjem izgradnje spornog odlagališta – rekao je Košarac.

    On je naglasio da su se dogovorili da će u domenu nadležnosti dva ministarstava i dalje aktivno raditi na rješavanju ovog problema u interesu građana.

    Sagovornici su razmijenili mišljenja i o tačkama dnevnog reda predstojeće sjednice Savjeta ministara.

  • OHR: Posljednje odluke NS RS ne oslobađaju RS njenih obaveza

    OHR: Posljednje odluke NS RS ne oslobađaju RS njenih obaveza

    Kancelarija visokog predstavnika u BiH osuđuje najnovije pokušaje vladajuće koalicije u Republici Srpskoj da potkopa integritet Bosne i Hercegovine i onesposobi njene ključne institucije, saopšteno je iz OHR-a.

    Navode da “ovakvi napadi na ustavni poredak Bosne i Hercegovine predstavljaju ozbiljno kršenje Opšteg okvirnog sporazuma za mir, a time i samog mira i stabilnosti”, prenosi Fena.

    “Politički pritisak iz RS na Ustavni sud Bosne i Hercegovine je neustavan i bez pravnog uporišta. Sud je krajnji arbitar Ustava BiH. Entiteti nemaju ni pravo niti ovlaštenje da ga ucjenjuju ili kontroliraju njegov rad”, navodi se u saopštenju.

    OHR poziva na povratak poštivanju ustavnih obaveza u tom pogledu i brzo imenovanje sudija u Ustavni sud BiH.

    “Pored toga, nedavnim glasanjem u Narodnoj skupštini RS kojim se pokušava spriječiti objavljivanje odluka visokog predstavnika u Službenom glasniku RS jasno se ide protiv Opšteg okvirnog sporazuma za mir. U skladu sa zakonskim okvirom Bosne i Hercegovine, sve odluke koje donosi visoki predstavnik su obavezujuće i kao takve će biti objavljivane u službenim glasilima. Nepostupanje na taj način predstavlja kršenje Opšteg okvirnog sporazuma za mir, a osim toga nema ni pravnu snagu. Takođe, Aneks X Opšteg okvirnog sporazuma za mir obavezuje sve potpisnice, uključujući i RS, da u potpunosti sarađuju sa visokim predstavnikom”, ističu iz OHR-a.

    Navode kako nedavne odluke NS RS ni na koji način ne oslobađaju Republiku Srpsku ovih obaveza.

    “Zvaničnici koji zanemare svoje zakonske dužnosti i obaveze snose ličnu odgovornost za takve odluke i za posljedice tih odluka”, poručuju iz OHR-a.

    “Ovi posljednji potezi RS predstavljaju opasan presedan i neće donijeti veći prosperitet, stabilnost i napredak na euroatlantskom putu. Visoki predstavnik će ostati posvećen odbrani provedbe Opšteg okvirnog sporazuma za mir u BiH”, stoji u saopštenju, prenosi Fena.

  • Rama: Albanija prekinula odnose sa Srbijom

    Rama: Albanija prekinula odnose sa Srbijom

    Premijer Edi Rama saopštio je da je Albanija prekinula sve odnose sa Srbijom.

    On je naveo da je će takva odluka ostati na snazi do puštanja na slobodu trojice pripadnika policije samoproglašenog Kosova koje su, kako je rekao, kidnapovale srpske vlasti, jer prema njegovim riječima, bez njihovog oslobađanja ne može biti napretka u kosovsko-srpskom dijalogu.

    “Srbija ne deesklira situaciju na sjeveru Kosova, koja se svakim danom degradira”, kazao je Rama.

    Prema njegovim riječima, bez oslobađanja trojice kosovskih policajaca, neće biti drugih odnosa sa Srbijom, niti se sa Srbijom može razgovarati o drugim pitanjima.

    Albanski premijer je istakao da je držanje trojice kosovskih policajaca u zatvoru od strane države Srbije neprihvatljivo i neopravdano.

    “Sve dok se trojica kosovskih policajaca drže u zatvoru u Srbiji, ne postoji mogućnost napretka u dijalogu ili konkretne deeskalacije bez njihovog povratka kući.

    U odnosima Albanije i Srbije ne može biti ni normalnosti sve dok Srbija ne pusti na slobodu tri policajca koji nisu počinili nikakav zločin. Držati ih danima u zatvoru je neopravdano i neprihvatljivo”, kazao je Rama, a prenose prištinski mediji.

    Ocijenio je da su pokušaj da se prikrije ova državna devijacija zbog držanja tri strana policajca u zatvoru druge države bez ikakvih prava kao i dizanje glasa zbog hapšenja na sjeveru pojedinih lica srpske manjine od strane policijskih snaga Kosova “veoma uznemirujući”.

    Rama je takođe rekao da je uputio novo pismo predsjedniku Francuske Emanuelu Makronu i njemačkom kancelaru Olafu Šolcu da se lično i konkretno angažuju na prevazilaženju situacije na sjeveru Kosova i nastavku sprovođenja sporazuma iz Brisela i aneksa iz Ohrida, prenosi “b92”.

  • Priznali nemoć: “Rusi vladaju u vazduhu”

    Priznali nemoć: “Rusi vladaju u vazduhu”

    Ministar spoljnih poslova Ukrajine Dmitrij Kuleba objasnio je koji su glavni problemi ukrajinske kontraofanzive.

    On je rekao da su prevlast Rusije u vazduhu i nestabilno snabdevanje granatama glavni krivci za neuspeh. Njegove reči navodi britanski list Telegraf, a prenose “RIA Novosti”.

    “Najveći problem kontraofanzive je održivost snabdevanja artiljerijskom municijom u dovoljnim količinama. A drugi najveći problem je ruska nadmoć u vazdušnom prostoru”, rekao je Kuleba.

    Prema njegovim rečima, obezbeđivanje održivosti snabdevanja municijom je “neosvojeni vrh” za ukrajinsku vojsku.

    Kuleba je dodao i da će kontraofanziva trajati onoliko koliko je potrebno “za oslobođenje Ukrajine”. Prema njegovim rečima, Kijev je prilikom planiranja kontraofanzive sa partnerima podelio stavove o svom krajnjem cilju, i oni za to znaju.

    Ukrajinska kontraofanziva je počela 4. juna. Kijev je u borbi angažovao brigade obučene od strane stručnjaka NATO-a i naoružane zapadnom opremom.

    Ruski predsednik Vladimir Putin je na sastanku sa vojnim komandantima 13. juna istakao da ukrajinske trupe trpe velike gubitke tokom ofanzive i da nisu bile uspešne ni u jednom pravcu.

  • “NATO ih je poslao u sigurnu smrt”

    “NATO ih je poslao u sigurnu smrt”

    Skot Rajder, bivši obaveštajac američke mornarice, objasnio je, u autorskom tekstu, kako je NATO poslao elitnu jedinicu Ukrajine praktično u smrt.

    Naime, kako prenosi Raša tudej, Ukrajina je poslala jednu od svojih najboljih brigada u borbu ranije ovog meseca, u okviru svoje dugo očekivane kontraofanzive usmerene na ponovno zauzimanje područja pod kontrolom ruskih snaga.Ta jedinica predvodila je napad u blizini grada Orehova, u Zaporoškoj oblasti, o reč je o 47. mehanizovanoj brigadi, naoružanoj NATO opremom i, što je najvažnije, ta jedinica koristila je doktrinu i taktiku kombinovanog naoružanja predvođenu SAD-om.

    Pre operacije, ova brigada je provela mesece u bazi u Nemačkoj učeći “zapadno znanje“ u kombinovanom ratovanju. Ono što im je pomagalo da se spreme za borbu s Rusima bio je kompjuterski sistem za simulaciju NATO-a nemačke proizvodnje, KORA, dizajniran da omogući oficirima i podoficirima da blisko repliciraju uslove na bojnom polju i, čineći to, bolje razviju idealne pravce akcije protiv određenog neprijatelja – u ovom slučaju Rusije.

    Ako je ikada postojao primer kako bi namenski napravljene ukrajinske NATO snage delovale protiv ruskog neprijatelja, 47. brigada je bila idealna studija slučaja. Međutim, nekoliko dana od početka napada, grupa je bila bukvalno desetkovana.
    Borbena vozila pešadije M-2 bredli američke proizvodnje uništena su ili napuštena na bojnom polju, a stotine vojnika bilo je mrtvo ili ranjeno.

    Tenkovi koje je 47. brigade imala, nemačke proizvodnje leopard 2 i vozila za čišćenje mina, pridružili su se bredlijima kao olupine u poljima zapadno od Orehova, pošto nisu uspeli da probiju prvu liniju ruske odbrane.

    Razlozi za ovaj poraz mogu se svesti na ulogu koju je odigrala baš KORA u stvaranju lažnog osećaja poverenja kod oficira i ljudi 47. brigade, ocenjuje Rajder, dodajući da ono što funkcioniše u kompjuterskoj simulaciji ne znači automatski uspeh na bojnom polju.

    KORA je kompjuterski baziran napredni sintetički sistem za ratne igre koji je razvila nemačka vojska s ciljem da podrži analizu toka akcije i eksperimente zasnovane na scenarijima za štabne oficire do nivoa brigade.

    Inkorporiran je u NATO kompjuterske simulacije ratnih igara kao podrška obuci uživo, a koriste ga i američki oficiri prilikom obučavanja.

    Baš ta američka baza, koja koristi KORAu, bila je domaćin 47. brigadi od januara do maja 2023.

    Tako su, pojednostavljeno rečeno, u taj simulacioni program učitane sve mape, lokacije i mogući scenariji sukoba sa Rusijom na datom terenu, koji su potom ukrajinski oficiri “odigrali”.

    Nakon što je do detalja objasnio kako ceo sistem simulacije funkcioniše, Rajder je međutim dodao da se to u stvarnosti uopšte nije dogodilo, štaviše – Ukrajinci nisu ni prišli blizu Rusa.

    Razlozi za ovaj neuspeh su brojni, navodi autor teksta, uključujući nepoznavanje opreme zapadnjačkog stila koju je koristila 47. brigada, loše taktičko planiranje i – što je najvažnije – neuspeh Ukrajinaca da suzbiju rusku artiljerijsku vatru, mogućnosti elektronskog ratovanja i vazdušne snage, što je onemogućilo taktičko probijanje ruskih pojaseva prepreka – posebno gustih minskih polja.

    Svi ovi neuspesi su bili predvidivi, što znači da su, tokom obuke Ukrajinaca NATO instruktori morali da odigraju taj scenario, odnosno da pripreme Ukrajince za takav scenario. Ali nisu, naveo je Rajder.

  • Delegacija EU o Dodikovim prijetnjama Ustavnom sudu: Izjašnjavanje NSRS-a nije ustavno

    Delegacija EU o Dodikovim prijetnjama Ustavnom sudu: Izjašnjavanje NSRS-a nije ustavno

    Delegacija Evropske unije u Bosni i Hercegovini se oglasila povodom posljednjih dešavanja na relaciji Ustavni sud BiH i Narodna skupština RS-a, ali i zbog odnosa entiteta prema odlukama visokog predstavnika.

    Ustavni sud BiH je ranije donio odluku prema kojoj je eliminisana mogućnost usporavanja rada plenarnih sjednica uprkos tome što ubrzo vjerovatno neće biti nijedan sudija iz RS-a. Zbog toga je Milorad Dodik zaprijetio donošenjem odluka u entitetu kojima bi se onemogućile odluke Ustavnog suda.

    Poštivanje odluka Ustavnog suda BiH su iz Delegacije EU striktno povezali sa bh. putem ka Evropskoj uniji.

    “Odluka da se BiH dodijeli status kandidata za članstvo u EU donesena je uz razumijevanje da se preduzimaju konkretni koraci, naročito u pogledu jačanja vladavine prava. Integritet Ustavnog suda BiH, kao najviše sudske instance u BiH, treba biti zaštićen, a njegove odluke o svim pitanjima treba poštovati. Bilo kakav pritisak na Ustavni sud je neprihvatljiv”, naveli su.

    Naglašavaju da je nedavno izjašnjavanje NSRS-a da se onemogući objavljivanje odluka visokog predstavnika u Službenom glasniku RS “neustavno i pravno neutemeljeno”.

    “Svaki zakon kojim bi se onemogućilo izvršenje odluka Ustavnog suda u Republici Srpskoj bi jednako tako bio neustavan i pravno neutemeljen”, rekli su.

    EU poziva entitetska zakonodavna tijela da bez odlaganja imenuju sudije na upražnjena mjesta u Ustavnom sudu Bosne i Hercegovine kako bi se osigurao njegov nesmetan rad.

    “Potrebno je hitno raditi na rješenjima kojima će se očuvati funkcionalnost institucija”, zaključili su.

  • Kovačević: Srpska će jasno odgovoriti na napad Ustavnog suda na ustavni poredak

    Kovačević: Srpska će jasno odgovoriti na napad Ustavnog suda na ustavni poredak

    Brisanje pravila po kojem su za odlučivanje u Ustavnom sudu BiH potrebni i predstavnici Republike Srpske samo je prvi korak ka potpunom brisanju i eliminaciji Srba i Srpske iz Ustava BiH i iz BiH, naglasio je portparol SNSD-a Radovan Kovačević.Zato će u utorak odgovor Srpske na ovaj napad na ustavni poredak biti potpuno jasan! – napisao je na Tviteru Kovačević, koji je i delegat u Klubu Srba u Domu naroda Parlamentarne skupštine BiH.

  • Peticiju protiv odluke Ustavnog suda BiH do sada potpisala 194 člana akademske zajednice

    Peticiju protiv odluke Ustavnog suda BiH do sada potpisala 194 člana akademske zajednice

    Predstavnici akademske zajednice Republike Srpske izrazili su nezadovoljstvo radom Ustavnog suda BiH, posebno njegovom odlukom od 19. juna kojom je brisan član 39 Pravila Ustavnog suda BiH, naglašeno je u Peticiji koju je za sad potpisalo njih 194.

    U Peticiji se naglašava da izmjene Pravila, koje su donesene na sjednici Ustavnog suda BiH bez prisustva ijednog sudije iz Republike Srpske, predstavljaju kršenje Ustava BiH i Pravila tog suda, logike pariteta i konstitutivnosti naroda u svim institucijama na nivou BiH, kao osnove za funkcionisanje složene države kakva je BiH.

    • Ovakva odluka čin je pravnog nasilja nezabilježen u modernim evropskim državama. Time se stvara pravna nesigurnost i ugrožava vladavina prava. Kada se tako postupa, kao što je to učinio Ustavni sud BiH svojom odlukom od 19. juna, akademska zajednica ne može se oteti utisku da takve odluke Ustavnog suda BiH idu za tim da se razvlasti Republika Srpska, poništi dejtonski Ustav i u konačnom izvrši centralizacija BiH – naglasili su predstavnici akademske zajednice.

    Oni su upozorili da je ovaj potez sudija Ustavnog suda BiH jasno smišljena strategija kojom se, u konačnom, želi ukinuti Republika Srpska, čemu se, naglasili su, odlučno protive kao pripadnici akademske zajednice.

    • U tom kontekstu, akademska zajednica podržava legitimno izabrane predstavnike Republike Srpske u njihovom nastojanju da očuvaju ustavnopravni poredak – poručili su članovi akademske zajednice Srpske.

    Prvog dana potpisivanja peticiju su podržali dole navedeni članovi akademske zajednice:

    1.    doc. dr Željko Budimir

    2.    prof. dr Radoslav Gajanin

    3.    prof. dr Milan Kulić

    4.    doc. dr Nina Sajić

    5.    prof. dr Marijana Kapović Solomun

    6.    prof. dr Vlade Simović

    7.    prof. dr Aleksandar Ostojić

    8.    prof. dr Dalibor Kesić

    9.    prof. dr Strain Posavljak

    10.   prof. dr Milica Balaban

    11.   prof. dr Vlado Đajić

    12.   prof. dr Milenko Krajišnik

    13.   Predrag Govedarica, ma

    14.   mr Đorđe Markez

    15.   doc. dr Aleksandar Vranješ

    16.   prof. dr Rajko Gnjato

    17.   prof. dr Nenad Kecmanović

    18.   prof. dr Srđan Lalić

    19.   prof. dr Zlatko Pavlović

    20.   doc. dr Milimir Govedarica

    21.   prof. dr Vojo Kovačević

    22.   prof. dr Vesna Krstović-Spremo

    23.   doc. dr Boban Miletić

    24.   Marko Škipina

    25.   Zoran Novaković

    26.   prof. dr Vera Ćevriz Nišić

    27.   Duško Kostić, ma

    28.   prof. dr Cviko Јekić

    29.   prof. dr Mirko Toljić

    30.   Miljan Sikimić, ma

    31.   doc. dr Mladen Papaz

    32.   prof. dr Milenko Pikula

    33.   prof. dr Dalibor Petrović

    34.   prof. dr Darko Đogo

    35.   doc. dr Dragan Plakalović

    36.   doc. dr Ranka Perućica

    37.   prof. dr Rade Simović

    38.   Filip Matić, ma

    39.   doc. dr Helena Marić Kujundžić

    40.   prof. dr Zdravko Božičković

    41.   prof. dr Branislav Drašković

    42.   doc. dr Sanja Golijanin

    43.   prof. dr Radoslav Grujić

    44.   prof. dr Dimitrije Ćeranić

    45.   Sonja Kaurin, ma

    46.   Ivan Јojić

    47.   doc. dr Јelena Lečić

    48.   doc. dr Maja Laković

    49.   prof. dr Ratko Đuričić,

    50.   prof. dr Srđan Perišić,

    51.   prof. dr Marko Gutalj,

    52.   doc. dr Igor Đurić

    53.   Svetlana Panić, ma

    54.   prof. dr Dejan Antić

    55.   mr Milan Zelenović

    56.   Milan Јotanović, ma

    57.   prof. dr Boro Bronza

    58.   prof. dr Slavojka Bešić Bronza

    59.   prof mr Sandra Ivanović

    60.   prof. Dr Milomir Šoja

    61.   prof. dr Manja Đurić

    62.   prof. dr Goran Radivojac

    63.   prof. ma Drago Vejnović

    64.   prof . dr Vesna Gajanin

    65.   prof. dr Gordana Rokvić

    66.   Јelena Brkić, ma

    67.   prof. dr Јelena Poljašević

    68.   doc. dr Borut Bosančić

    69.   prof. dr Miodrag Regodić

    70.   prof. dr Siniša Vidaković

    71.   prof. dr Zoran Vasiljević

    72.   prof. dr Dragana Purković Macan

    73.   mr Nebojša Savić

    74.   doc. dr Dijana Simonović

    75.   Petar Babić, ma

    76.   prof. dr Mladen Todić

    77.   prof. dr Snježana Popović Pejčić

    78.   Nemanja Јalić, ma

    79.   dr Slobodan Gnjato

    80.   prof. dr Saša Zeljković

    81.   prof. dr Ranko Škrbić

    82.   prof. dr Dragana Vilić

    83.   prof. mr Zoran Banović

    84.   prof. mr Arsen Čarkić

    85.   prof. dr Draga Mastilović

    86.   prof. dr Saša Petković

    87.   prof. dr Mihajlo Stojčić

    88.   prof. dr Nenad Ponorac

    89.   doc. dr Ana Golić Јelić

    90.   doc. dr Marina Antić

    91.   prof. dr Malina Čvoro

    92.   prof. dr Bojana Vasiljević Poljašević

    93.   prof. dr Siniša Kurteš

    94.   prof. dr Slava Sukara

    95.   prof. mr Maja Dodig

    96.   prof. dr Gordana Đurić

    97.   mr Dejan Vasić

    98.   doc. dr Mirela Kajkut Zeljković

    99.   doc. dr Tijana Vujičić

    100.  doc. dr Sanja Tucikešić

    101.  prof. dr Ilija Komljenović

    102.  prof. dr Stevan Trbojević

    103.  doc. dr Dalibor Tomaš

    104.  prof. dr Vinko Babić

    105.  prof. dr Dragan Gligorić

    106.  doc. dr Nemanja Savić

    107.  prof. dr Željko Ivanović

    108.  prof. dr Vladan Mirjanić

    109.  Marko Romić, ma

    110.  Robert Švraka, ma

    111.  doc. dr Miloš Ljubojević

    112.  prof. dr Mihajlo Marković

    113.  prof. dr Vesna Aleksić

    114.  prof. dr Igor Milinković

    115.  prof. dr Sanda Dodik

    116.  Dragana Gajić, ma

    117.  akademik prof. dr Dragoljub Mirjanić

    118.  doc. dr Aleksandar Pajkanović

    119.  prof. dr Željko Mitrović

    120.  prof. dr Zoran Lukić

    121.  prof. dr Lana Nežić

    122.  prof. dr Žana Topalović

    123.  mr Petar Praštalo

    124.  prof. dr Dragan Macanović

    125.  prof. dr Igor Zekanović

    126.  prof. dr Matej Savić

    127.  prof. dr Goran Latinović

    128.  doc. dr Draško Gajić

    129.  prof. dr Milenko Vojvodić

    130.  doc. dr Nikola Ožegović

    131.  Milica Јaguzović, ma

    132.  prof. dr Velibor Lalić

    133.  doc. dr Nataša Lukić

    134.  Dario Marjanović

    135.  prof. dr Radana Lukajić

    136.  prof. dr Nataša Vilić

    137.  Sandra Lukić

    138.  doc. dr Radovan Subić

    139.  Dušanka Slijepčević, ma

    140.  prof. dr Đorđe Vuković

    141.  doc. dr Vanja Daničić

    142.  Ilija Čigoja, ma

    143.  prof. dr Željka Marjanović Balabn

    144.  prof. dr Predrag Ćeranić

    145.  prof. dr Tatjana Duronjić

    146.  prof. dr Borivoje Milošević

    147.  Rajko Roljić, ma

    148.  prof. dr Ljiljana Došenović

    149.  Dejana Savić, ma

    150.  Mirjana Predić, ma

    151.  prof. dr Svetozar Bogojević

    152.  akademik prof. dr Zoran Govedar

    153.  prof. dr Vladimir Јovanović

    154.  doc. dr Ljilja Šikman

    155.  prof. dr Darko Paspalj

    156.  prof. dr Svjetlana Lolić

    157.  mr Sanja Pržulj

    158.  prof. dr Dijana Јelić

    159.  prof. dr Dimitrije Čvokić

    160.  Milica Mijatović, ma

    161.  mr Milan Vukić

    162.  prof. dr Sanja Milić

    163.  doc. dr Dragan Vujadinović

    164.  doc. dr Goran Knežević

    165.  mr Bojan Krunić

    166.  prof. dr Novo Plakalović

    167.  prof. dr Dragan Tošković

    168.  prof. dr Vesna Milić

    169.  prof. dr Goran Marković

    170.  dr Milenko Smiljanić

    171.  prof. dr Milija Krajišnik

    172.  prof. dr Јasna Bogdanović Čurić

    173.  doc. dr Dejana Radovanović Šarenac

    174.  Zoran Petković

    175.  prof. dr Dejan Bokonjić

    176.  dr Maja Vuković

    177.  prof. dr Zoran Ćurguz

    178.  doc. dr Ranko Bilinac

    179.  prof. dr Biljana Milošević

    180.  doc. dr Saša Đukić

    181.  prof. dr Milorad Tomić

    182.  doc. dr Bojan Ćorluka

    183.  prof. dr Mirko Kulina

    184.  doc. dr Slaviša Vulić

    185.  doc. dr Đorđe Marilović

    186.  prof. dr Јelena Krunić

    187.  prof. dr Tamara Kovačević Preradović

    188.  doc. dr Darko Šuka

    189.  mr Biljana Štaka

    190.  prof. dr Branislav Mašić

    191.  mr Radenka Bjelošević

    192.  doc. dr Milan Milotić

    193.  Vladan Јaguzović, ma

    1. prof. dr Svetlana Pelemiš

    Peticiju je moguće potpisati do ponedjeljka, 26. juna.

  • Višković: Posebna sjednica NSRS – odgovor Ustavnom sudu BiH

    Višković: Posebna sjednica NSRS – odgovor Ustavnom sudu BiH

    Odlukom koju je Ustavni sud donio, poslali su poruku da im ne treba 49 odsto BiH, te da im ne trebaju ni Srbi, rekao je za RTRS predsjednik Vlade Republike Srpske Radovan Višković.

    Ako posmatramo na osnovu obrazovanja u Ustavnom sudu BiH, sjede pravnici, bez obzira gdje su završili školu. Da bi neko postao sudija Ustavnog suda mora da bude vrhunski pravnik u svojoj zemlji, a ovo govorim, jer u Ustavnom sudu sjede stranci – dodaje Višković.

    Ističe, da je prirodno očekivanje da se neustavna odluka poništi.

    • Ako u tom sudu ima bar malo stručnih normi, bilo bi za očekivati da oni tu svoju odluku u najmanju ruku ponište. I po cijenu da urušavate pravni sistem jedne zemlje, samu stabilnost te zemlje, ovdje se na neki način politički donose odluke – kaže Višković.

    Napominje da je nerazumno da Ustavni sud donosi neustavne odluke.

    • Ova odluka koju je Ustavni sud donio prije par dana, vezanu za izmjene pravila, gdje oni kažu da više nije potrebno da imate sudiju koji dolazi iz Republike Srpske, time šalju poruku da im ne treba 49 odsto BiH, da im ne trebaju Srbi, a moramo se prisjetiti da je devedestih godina bila slična situacija – ističe Višković.

    Kaže, apsolutno nema potrebe da se unosi nervoza, te da će Republika Srpska učiniti sve da sačuva mir i stabilnost.

    • Ni na kakav način ne želimo ugroziti bezbjednost naših građana u Srpskoj, a time ni građana u BiH. Odluka Ustavnog suda je zaista veoma opasna, da ignorišete postojanje jednog naroda, te da u neustavan način radite to sve. Ne očekujem da Ustavni sud uvaži naše apele, ali pozivamo ih na razum i da rade svoj posao u skladu sa zakonom. Očigledno oni to ne žele – kaže Višković.

    Samim tim, dodaje Višković, izazivaju reakciju iz Republike Srpske.

    • Mi dajemo naš odgovor, na odluke koje je donio Ustavni sud, a to su da će predlagači te sjednici biti predsjednik Republike Srpske, srpski član i Predsjedavajuća BiH Željka Cvijanović, kao i Vlada Republike Srpske, te Narodna skupština Srpske – napominje Višković.

    Dodaje da će se na toj posebnoj sjednici donijeti odluke o ne primjenjivanju odluka Ustavnog suda na teritoriji Republike Srpske, sve dok se ne donese novi Zakon o Ustavnom sudu.

    • Mi imamo pripremljen i taj Zakon – zaključuje Višković.
  • Mojsilović: Ako dobije naređenje, Vojska Srbije će ispuniti zadatke u potpunosti

    Mojsilović: Ako dobije naređenje, Vojska Srbije će ispuniti zadatke u potpunosti

    Vojska Srbije će u skladu sa Ustavom Srbije ukoliko dođe naređenje vrhovnog komandanta sve svoje zadatke izvršiti u potpunosti, rekao je povodom situacije na KiM načelnik Generalštaba Vojske Srbije general Milan Mojsilović.

    Mojsilović je rekao da je srpski narod na KiM izložen strašnom teroru režima Aljbina Kurtija i da je obavijestio komandanta Kfora da narod sa zebnjom prati zbivanja na KiM.

    • U skladu sa činjenicama obavijestio sam komandanta Kfora da zahtijevamo hitne mjere u zaštiti srpskog naroda na KiM. Ovo je naša molba Kforu i drugim međunarodnim organizacijama – rekao je general Mojsilović.

    Dodao je da je to molba Vojske Srbije jedinicama KFOR-a, celom KFOR-u i drugim međunarodnim bezbednosnim institucijama na Kosovu i Metohiji.

    • Vojska Srbije ispunjavala je i ispunjava sve svoje međunarodne pravne obaveze koje proizilaze iz rezolucije UN 1244, Vojnotehničkog sporazuma i svih privremenih procedura za rad i režim rada duž administrativne linije, ali je danas jasno da međunarodna zajednica ne ispunjava svoje obaveze – naveo je Mojsilović.

    Naglasio je da će Vojska Srbije u skladu sa Ustavom Srbije i poveljom UN biti spremna da ispuni sve svoje zadatke u odnosu na ukupnu bezbjednosnu krizu, u potpunosti, ukoliko dobije naređenje od vrhovnog komandanta.