VRBAS Media

Autor: INFO

  • Kojić: Ustavni sud BiH raznim odlukama pokušava da pravi novi Ustav

    Kojić: Ustavni sud BiH raznim odlukama pokušava da pravi novi Ustav

    Raznim odlukama i djelovanjem Ustavnog suda, oni pokušavaju da naprave novi Ustav BiH, rekao je poslanik SNSD-a u Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine BiH Milorad Kojić, gostujući u našem Јutarnjem programu.

    Ustavni sud BiH bi trebao da štiti Ustav, a ne da ga krši – istakao je Kojić.

    Kako Kojić ističe, po Članu 39. sud se sastaje i može odlučivati, ako prisustvuju svi.

    • Ako ne prisustvuju svi, zakazuje se sljedeća sjednica. Oni nisu čekali da se odgodi ova sjednica, jer su znali da je opravdan izostanak sudije i potpredsjednika Ustavnog suda BiH Zlatka Kneževića. Njihov strah je od odluke Narodne Skupštine Republike Srpske, koja je dala preporuku sudiji da se povuče. Bez njega rad suda postaje nemoguć, po okolnostima kakve su bile prema članu 39. – navodi Kojić.

    Dodaje, da je ovakvkom odlukom Ustavnog suda, prekršen i sam Ustav.

    • Problem je što u Ustavnom sudu postoji entitetska zastupljenost. Oni brisanjem ovog člana daju sebi legitimitet da donose odluke kakve hoće. Međunarodna zajednica bježi od suštine, a reaguje na reakciju – dodaje Kojić.

    Kojić je istakao, da ovakvim postupcima želi da se dovede u pitanje legitimitet Srpske.

    • Mi imamo pravo da kroz ovakve odluke štitimo Republiku Srpsku – zaključuje Kojić.
  • Jedna osoba teško povrijeđena u saobraćajnoj nesreći u Tesliću

    Jedna osoba teško povrijeđena u saobraćajnoj nesreći u Tesliću

    Dva maloljetnika povrijeđena su u saobraćajnoj nesreći koja se sinoć dogodila u Tesliću.

    Do nesreće je došlo u Banjalučkoj ulici kada je D.S. upravljajući “golfom” udario maloljetne osobe.

    – U ovoj saobraćajnoj nesreći jedna maloljetna osoba je zadobila teške tjelesne povrede i zadržana je na liječenju u bolnici Sveti Apostol Luka u Doboju, dok je druga maloljetna osoba zadobila lake tjelesne povrede. Uviđaj su izvršili policijski službenici Policijske stanice Teslić – rekli su u PU Doboj.

    O svemu je obaviješten dežurni tužilac Okružnog javnog tužilaštva Doboj, koji je navedeno okvalifikovao kao krivično djelo „Ugrožavanje javnog saobraćaja“.

  • Orban protiv plana o izdvajanju više novca za Kijev

    Orban protiv plana o izdvajanju više novca za Kijev

    Mađarska odbacuje planove Evropske komisije da odobri više novca Ukrajini i nije voljna da doprinese dodatnom finansiranju povećanih troškova servisiranja duga EU, rekao je danas premijer Viktor Orban državnom radiju.

    Orban je, govoreći na marginama samita EU u Briselu, ocijenio kao smiješan i apsurdan zahtjev Komisije da Mađarska treba da doprinese sa više novca, jer Budimpešta – zajedno sa Poljskom – zbog pravnog spora nije dobila sredstva iz Fonda EU za ekonomski oporavak.

    • Јedno je jasno, mi Mađari nećemo dati više novca Ukrajini dok ne kažu gdje je otišlo prethodnih oko 70 milijardi evra. I smatramo da je krajnje smiješno i apsurdno da doprinosimo sa više novca finansiranju troškova servisiranja duga, pošto još nismo dobili sredstva na koja imamo pravo – rekao je Orban.

    EU je ranije objavila da će Ukrajini dati 50 milijardi evra pomoći u periodu od 2024. do 2027. godine. Ovo dolazi nakon revizije zajedničkog budžeta EU za period 2021-27, koji je iscrpljen pandemijom kovid 19, ratom u Ukrajini i energetskom krizom. Visoka inflacija i kamatne stope su udvostručile troškove servisiranja duga.

    Mađarska i Poljska su jedine članice EU koje zaostaju u dobijanju sredstava za oporavak, koje je Komisija blokirala zbog optužbi da nacionalističke vlade ovih zemalja štete demokratiji i vladavini prava.

  • Rezultati ocjenjivanja zaposlenih u državnoj upravi: Na popravnom pao jedan službenik

    Rezultati ocjenjivanja zaposlenih u državnoj upravi: Na popravnom pao jedan službenik

    Šefovi su lani ocjenjivali rad i zalaganje oko 5.000 službenika u institucijama Srpske, a svega tri radnika dobila su jedinicu, od kojih je jedan čak pao i na popravnom.
    Agencija za javnu službu (ADU) objavila je dva izvještaja o ocjenjivanju službenika u Srpskoj u prošloj godini.

    U prvom izvještaju, koji se odnosi na prvo polugodište 2022, navedeno je da je ocijenjen rad i zalaganje 4.993 službenika te da je prosječna ocjena na kraju bila tanka četvorka, odnosno tačnije 3,57.

    Od januara do kraja juna 2022. samo dva namještenika dobila su ocjenu ne zadovoljava, dok je kraj imena i prezimena njih 69 upisana ocjena zadovoljava. Najviše njih, i to čak 2.621 dobio je ocjenu ističe se, a nešto manje, odnosno 2.301 je ocijenjen sa naročito se ističe, prenosi Glas Sprske.

    Kada je riječ o činovnicima koji su dobili najlošiju ocjenu u prvom polugodištu, u izvještaju je navedeno da je riječ o dva radnika Republičke uprave civilne zaštite. U istom dokumentu stoji i da nijedan od ta dva službenika nije dobio drugu uzastopnu jedinicu.

    Kada je riječ o rezultatima u drugom polugodištu 2022. godine, ocijenjeno je 5.175 namještenika, a rezultati su identični onim iz prve polovine godine.

    Tako su ocjenu ne zadovoljava od jula do kraja decembra prošle godine dobila dva namještenika, dok je trud i rad 67 službenika ocijenjen sa zadovoljava. Najviše službenika, kao i u prvom polugodištu, dobilo je ocjenu ističe se i to njih 2.717, dok je kraj imena i prezimena 2.389 namještenika upisana ocjena naročito se ističe.

    Ocjenu ne zadovoljava u drugom polugodištu dobila su dva zaposlena i to po jedan radnik Republičke uprave civilne zaštite i Ministarstva unutrašnjih poslova.

    – Drugu uzastopnu ocjenu ne zadovoljava dobio je jedan zaposleni, a riječ je o radniku Civilne zaštite RS – navedeno je u izvještaju ADU.

    Vršilac dužnosti direktora Agencije za državnu upravu RS Aleksandar Radeta rekao je da bi, prema važećim propisima, službenik koji je dva puta dobio ocjenu ne zadovoljava trebalo da dobije otkaz.

    – Koliko sam upoznat, riječ je o radniku Civilne zaštite, odnosno on je dobio ocjenu ne zadovoljava i u prvom i drugom polugodištu. Tu se, čini mi se, radi o nekom sporu između radnika i samog rukovodstva te institucije. To traje duže vrijeme. U sve je uključen i sindikat. To je radni spor. Ne znam dokle će to ići, ali formalno-pravno taj radnik bi sada trebalo da dobije otkaz – rekao je “Glasu Srpske” Radeta i dodao da ne zna šta je pozadina cijelog tog slučaja.

    Naglasio je i da Agencija za državnu službu u tom slučaju nema nikakvu nadležnost, već se tim bave druge institucije, odnosno Odbor za žalbe, su­d te sindikat.

    Novi zakon
    Novim zakonom o državnim službenicima koji je skrojen predviđeno je ocjenjivanje službenika jednm godišnje.

    – Definisan je i drugačiji koncept, tako da će šefovi onih koji budu ocjenjivani sa naročito se ističe i ne zadovoljava morati obrazložiti zašto je to tako. Mnogo jednostavnije, brže i lakše će se raditi nego što je to trenutno – rekao je Aleksandar Radeta i dodao da se novi zakon o državnim službenicima trenutno nalazi u Sekretarijatu za zakonodavstvo koje treba da da svoj sud o to­m napisanom aktu. Nakon toga, naglašava da će se taj zakon naći na sjednici Vlade, a zatim i pred poslanicima Narodne skupštine RS.

  • Zvizdić pozvao EUFOR i NATO da rasporede vojnike na teritoriju Brčko distrikta

    Zvizdić pozvao EUFOR i NATO da rasporede vojnike na teritoriju Brčko distrikta

    Državni parlament nikad neće usvojiti Zakon o Ustavnom sudu Bosne i Hercegovine kako predlaže vladajuća koalicija iz RS-a, jasan je stav Denisa Zvizdića, predsjedavajućeg Zastupničkog doma Parlamenta Bosne i Hercegovine.

    Poručuje da Tužilaštvo ne smije ostati nijemo na rušenje ustavnog poretka. Pozvao je OHR, zemlje Kvinte, te Vijeće sigurnosti UN-a da reaguju na početak secesije RS-a, a EUFOR i NATO da rasporede dio vojnika na teritoriju Brčko distrikta.

    A državni delegat Zlatko Miletić uputio je zvaničan akt prema Uredu visokog predstavnika. Traži da pod hitno reaguje i zaštiti Ustav Bosne i Hercegovine.

  • Teški gubici, uništeni su

    Teški gubici, uništeni su

    Ruski artiljerijci granatirali su dve ukrajinske brigade i tom prilikom uništili dva ukrajinska oklopna vozila BMP.

    To je izjavio načelnik pres centra ruske vojne grupacije “Centar” Aleksandar Savčuk.

    Kako je rekao, u pitanju su ukrajinske 63. i 42. mehanizovana brigada, a pored oklopnih vozila, uništena su i tri pikapa, kao i veći broj ljudstva.

    Takođe je rekao i da je ruska vojska koristeći raketni lanser “smerč” na krasnolimanskom pravcu izvršila paljbu po ukrajinskoj vojsci i tom prilikom uništila dve haubice D-30, nekoliko borbenih vozila i pikapova ukrajinske vojske.

    Takođe je rekao i da je izvršen nalet ruske avijacije i da je u bombaredovanju likvidiran veći broj pripadnika ukrajinske vojske.

  • Ko je pomagao Prigožinu i šta je znao Surovikin?

    Ko je pomagao Prigožinu i šta je znao Surovikin?

    Dok Putin naglašava da su bezbednosne snage odlučno reagovale na pobunu Vagnera, posmatrači se pitaju kako su Vagnerovi borci uspeli da stignu skoro do Moskve.

    Vladimir Putin je više puta govorio o pobuni Jevgenija Prigožina i njegove grupe Vagner i svaki put bi se zahvalio organima bezbednosti koji su prema njemu odlučno delovali i sprečili građanski rat.

    Ako je to tako, kako su onda pripadnici Vagnera preuzeli kontrolu glavnog štaba rostovske vojne oblasti, kako su zauzeli vojni aerodrom Milerovo i kako su mogli da u koloni voze skoro do Moskve? Da li je Prigožin imao pomagače u vojsci?

    Ko je pomogao Prigožinu?
    “Pitanje kolaboracije je svakako otvoreno. Vagnerovci su u svom konvoju imali teško naoružanje ruske armije, koje im je ona stavila na raspolaganje, a oni su na osnovu obuke, logistike, snabdevanja i tehničkog održavanja bili upućeni na armiju”, kaže Gustav Gresel, stručnjak za vojna pitanja Evropskog saveta za inostrane odnose (ECFR).

    On smatra da nije verovatno da niko u ruskoj vojsci nije znao za pobunu, jer su pripadnici Vagnera i posle povlačenja sa fronta raspolagali oružjem ruske armije koje je i dalje bilo servisirano, delom baš u vojnim ustanovama, i koje je upotrebljeno za marš na Moskvu.

    “Konvoj je prošao kroz Rostov i Voronjež, gradove s jakim vojnim garnizonima. Tamo se obučavaju i redovne vojne jedinice i trupe koje pre odlaska u Ukrajinu dobijaju finalnu obuku. Da se među njima nije našao niko ko bi se suprotstavio pripadnicima Vagnera, jeste veoma, veoma čudno”, kaže taj stručnjak.

    Šta je znao Surovikin?
    “Njujork tajms” je privukao međunarodnu pažnju svojim člankom od 27. juna u kojem se tvrdi, pozivajući se na izvore iz američkih obaveštajnih krugova, da je general Sergej Surovikin kao i neki drugi visoki ruski oficiri, mogao znati šta namerava Prigožin. Surovikin je od oktobra 2022. do januara 2023. bio zapovednik ruskih trupa u Ukrajini. Potom je na njegovo mesto došao general Valerij Gerasimov, a Surovikin je postao njegov zamenik. Prema pisanju njujorškog lista, američki obaveštajci pokušavaju da saznaju da li je Surovikin možda i učestvovao u Prigožinovom planiranju pobune.

    Ipak, stručnjaci su skeptični prema tim tvrdnjama. “Surovikin je trenutno komandant vazdušnih snaga, a one su bile jedine koje su se suprotstavile Vagneru, napadajući ih iz vazduha. To baš i ne ide uz sliku izdajnika”, kaže Gustav Gresel. On dodaje da nije dovoljno za sumnju to što Surovikin nema visoko mišljenje o Gerasimovu, koji ga je potisnuo sa čela “specijalne operacije”, kako Kremlj naziva rat u Ukrajini. Surovikin je često protivrečio Putinu, pre svega kada se radi o povlačenju iz Hersona, koje je Putin odbijao.

    Britanski ekspert za Rusiju Mark Galeoti je na Tviteru, kao i mnogi drugi, ukazao na to da je Surovikin prvi javno apelovao na Prigožina da zaustavi pobunu. “Dao je jasnu izjavu u kojoj se, suprotno od prvobitnih sumnji, pokazao kao lojalan Kremlju”, ukazao je Galeoti. On smatra da bi to moglo pomoći Surovikinu da se “opere” i da ponovo postane kandidat za šefa “specijalne operacije” ili čak za mesto načelnika generalštaba. “Naglašavam da je to samo nagađanje, ali sumnjičenje za saodgovornost za Prigožinovu ‘izdaju’, da upotrebim Putinov izraz, mogao bi biti vešt manevar da bi se sprečio povratak Surovikina”, smatra Galeoti. Jačanje njegove pozicije bilo bi “loša vest za Ukrajinu”, smatra taj stručnjak.

    Loša organizacija pobune ili pravovremeno sprečavanje?

    Prema tome kako je pobuna proticala, mnogo toga govori protiv teze da je neko iz vojnog vrha kao Surovikin učestvovao u tome. U to je uverena Tatjana Stanovaja sa berlinskog Karnegijevog centra za Rusiju i Evroaziju. Ona smatra da je Prigožin hteo da prinudi Putina da posveti pažnju Vagneru i da ga brani. Dodaje da nije bilo normalne pripreme, i nije se znalo da je put do Moskve otvoren i da će voditi u sigurnu smrt. Stanovaja ne isključuje da je Surovikin znao za planove. “Ali, u pravom trenutku je stao na stranu države”, ocenila je ekspertkinja na Telegramu.

    Stanovaja, koja je pokrenula i svoju firmu za političku analizu “R.Politik” kaže da je odavno poznato da je rusko vojno rukovodstvo podeljeno na dva tabora – u jednom su Šojgu i Gerasimov, a u drugom Surovikin. Pritom se prema njoj ne radi o borbi za moć, već o shvatanju načina borbe u Ukrajini i o odnosu prema privatnim armijama. Surovikin je, za razliku od Šojgua i Gerasimova, makar imao poslovni odnos sa Prigožinom, pa je čak važio i kao posrednik. Početkom maja je učestvovao u otklanjanju nedostatka municije kod Vagnera. “Ta uloga je bez sumnje bila dogovorena s Putinom”, kaže Stanovaja.

    “Vol strit džornal” izvestio je 28. juna, pozivajući se na zapadne obaveštajne službe, da je Vagner najpre želeo da u glavnom štabu u Rostovu zarobi Šojgua i Gerasimova. Ali, za taj plan je, prema američkim novinarima, saznala ruska obaveštajna služba FSB, pa su pripadnici Vagnera onda morali da improvizuju. Jevgenij Prigožin je prema pisanju američkog lista planove o pobuni poverio nizu visokih oficira, pa možda i Surovikinu. Međutim, nije jasno ko je te informacije prosledio ruskim obaveštajcima.

    “Čistke” u ruskoj armiji
    Nejasno je kako će se Surovikinova bliskost sa Vagnerom odraziti na njegovu sudbinu. Centar “Dosije”, nekomercijalni projekat Mihaila Hodorkovskog, 28. juna je objavio da je Surovikin još od 2017. počasni član Vagnera. Čak se navodi i generalov članski broj: M-3744. Glasine da je Surovikin pod sumnjom pojačale su se zbog toga što se od pobune nije pojavio u javnosti.

    Izveštači bliski Kremlju govore o nepoverenju koje se širi vojskom. Telegram kanal “Ribar” piše o tome: “Danima se inspektori i predstavnici federalne službe nadzora bave i rukovodstvom vojnih kontrolnih organa kao i zapovednicima jedinica”. Prema različitim izvorima “čistke” ne pogađaju samo armijsko rukovodstvo, već i niže oficire i vojnike.

    “Verujem da je Prigožin imao simpatizere u armiji. Ipak, bilo bi tačnije da ih označimo kao nezadovoljnike Šojguom i Putinom. Ali, može li se, ako se hoće, od simpatizera napraviti zaverenik i takve upotrebiti za čistke”, pita se politikološkinja Tatjana Stanovaja. Ona procenjuje da pre svega ministar odbrane Šojgu želi da iskoristi priliku za “čistke” kako bi učvrstio svoju poziciju. “Imam jak predosećaj da bi Šojgu mogao da bude glavni profiter u ovoj priči. Putin je, nakon što se otarasio Prigožina, dobio jaku ’vakcinu’ protiv privatnih armija, kao protiv kuge. Sada može da se pozabavi sopstvenom armijom”, kaže Stanovaja.

  • Šta je “plan B” ministra odbrane BiH

    Šta je “plan B” ministra odbrane BiH

    Usvajanje zakona o neprimjenjivanju odluka Ustavnog suda BiH u Republici Srpskoj, ministar odbrane BiH Zukan Helez nazvao je „secesionističkim divljanjem“ i zaprijetio planom „B“ ako ne reaguju Tužilaštvo BiH i OHR.

    Istina, funkcioner SDP BiH, za koga su u Parlamentarnoj skupštini BiH glasali i poslanici vlasti iz Republike Srpske, nije otkrio šta mu je plan „B“.

    Međutim, kada to izgovori ministar odbrane, koji je i ranije često koristio riječ „rat“, uz poruku da ne postoji opcija mirnog razlaza u BiH, jasno je da se ne može razmišljati ni o čemu civilnom. Ni mirnom.Prema članu 4. Zakona o odbrani BiH, Oružane snage imaju pet zadataka: učešće u operacijama kolektivne sigurnosti, uključujući i borbu protiv terorizma; pružanje vojne odbrane BiH i njenim državljanima u slučaju napada; pomoć civilnim organima u reagovanju na prirodne i druge katastrofe i nesreće; protivminsko djelovanje u BiH i ispunjenje međunarodnih obaveza BiH.

    Dakle, da bi OS BiH bile uključene u „pružanje vojne odrane BiH“, zemlja mora da bude i vojno napadnuta, što se nije desilo.

    Drugo i mnogo važnije jeste da je vrhovni komandant OS Predsjedništvo BiH, koje odluke iz oblasti odbrane donosi konsenzusom.

    I u Zakonu o odbrani, u članu 8. piše da lanac komandovanja i kontrole nad OS počinje od Predsjedništva BiH. Zatim ide ministar odbrane, načelnik Zajedničkog štaba, komandant Operativne komande, Komanda za podršku, sve do komandanta podređenih komandi i jedinica.

    Takođe, ne smijemo zaboraviti činjenicu da su u BiH prisutne hiljade vojnika EU i NATO, u sastavu misije Altea, zaduženih za sačuvaju mir. Njihova je procjena da bezbjednost u BiH nije narušena.

    Na sve ovo upozorava i bivši zamjenik ministra odbrane BiH, Mirko Okolić.

    – Ne mogu se angažovati OSBiH bez glasa političkih predstavnika Srpske. Nema saglasnosti u Predsjedništvu BiH. Drugo i najvažnije, Oružane snage nemaju ulogu za tako nešto. Za unutrašnju bezbjednost u nekoj državi zadužene su policijske snage, a vojska kada se sve druge mogućnosti iscrpe. Međutim, u BiH ni tada to ne dolazi u obzir zato što je tačno propisana zakonska uloga OS BiH – kaže Okolić za Srpskainfo.

    Ipak, priznaje da je kod nas mnogo toga propisano, ali da se ne poštuje. Zato Okolić veoma opasnom označava izjave poput Helezove, u kontekstu strukture Oružanih snaga BiH i ratne prošlosti.

    – OS BiH su sastavljene uglavnom iz pripadnika tri konstitutivna naroda. Kada je usvajan Zakon o odbrani BiH o tome se strogo vodilo računa, da su OS BiH transformisane tri u ratu suprotstavljene vojske. Zamislite sada da među njih ubacite jedan tako opasan komentar, opasno razmišljanje. Šta od toga možete očekivati? Morate znati da u kabinetima, na terenu, u kasarnama funkcionišu ljudi koji su svojevremeno ratovali, neki su izgubili članove porodice. Sve su to ostavili po strani i profesionalno rade svoj posao. I sada neko to pokušava da zloupotrijebi i da im nametne nešto veoma opasno. Nemojte uopšte da razmišljate da bi OS BiH mogle jedinstveno da djeluju unutar BiH, na nečiji zahtjev – upozorava Okolić.

    Hipotetički, ako bi se desilo da pojedinci, ili vojne jedinice, ipak poslušaju samo Zukana Heleza, ili bili kog pojedinca iz lanca komande, da li bi to bio kraj Oružanih snaga BiH?

    – Naravno. Republika Srpska ima spreman svoj zakon o odbrani oružanim snagama. To bi bio okidač koji bi napravio rasulo u OS BiH. Najveći čuvar Oružanih snaga i najveći čuvar BiH su ljudi iz Srpske u OS BiH. RS se neprestano bori za poštivanje Dejtonskog sporazuma. Međutim, svako jutro dobije prste u oči i naravno da je prinuđena da se brani. Ali, svi predstavnici institucija u RS uvijek isključuju opciju rata, uz napomenu da će Republika Srpska iskoristiti sve pravne lijekove da se sačuva od napada nekoga sa strane ili iz BiH – zaključuje Okolić.

    Stručnjak za bezbjednost, bivši ministar unutrašnjih poslova RS Radislav Jovičić, takođe naglašava da se bez konsenzusa u Predsjedništvu BiH iz oblasti angažmana OS BiH ništa ne može odlučiti.

    – Uzmite za primjer upotrebu OS BiH u sistemu zaštite i spasavanja. Bez saglasnosti u Predsjedništvu ne može se donijeti odluka da helikopteri OS gase požar ili da pripadnici OS BiH pomognu ljudima kada su ugroženi elementarnim nepogodama. To je nemoguće, pogotovo kada ministar Helez kaže da ima neke planove A, B ili C – kaže Jovičić za Srpskainfo.

    U zemlji kao što je BiH, dodaje Jovičić, političari moraju da shvate da mora da se poštuje dogovor tri naroda i dva entiteta.

    – Pokazalo se hiljadu puta da se svaka druga varijanta ne prima u BiH. Nama je dosta političara koji pozivaju na bilo kakve intervencije, sukobe, incidente. Trebaju nam političari, ministri koji će pozvati na razum, poštovanje Ustava BiH i da se građanima konačno omogući normalan život, da se bave ekonomijom, naukom, prosvjetom – kaže Jovičić.

    Ministar bezbjednosti BiH Nenad Nešić izjavio je da od nadležnog tužilaštva i policijske agencije očekuje da utvrde ko je i kakve to „A i B planove“ krojio, te da sankcionišu ministra odbrane Zukana Heleza, koji, kako je naveo, širi strah, paniku i mržnju.

    – Podsjetiću Heleza da ga je za ministra izabrao Milorad Dodik, pa kada već toliko ne voli Dodika evo mu prilike da pokaže otklon i kaže da neće da bude s njim u koaliciji i podnese ostavku – naveo je Nešić.

    Zukanov zamjenik u Ministarstvu odbrane BiH, Aleksandar Goganović, smatra da Helez urušava sistem odbrane.

    – Helezova izjava ima posebnu težinu kojom se naslućuje svojevrsni „oružani sukob“ na cijeloj teritoriji BiH, budući da on naglašava da se nalazi na poziciji ministra odbrane u BiH – upozorio je Goganović u izjavi za Srnu.

    On je podsjetio da je nadležnost Ministarstva odbrane strogo definisana Zakonom o odbrani i da je jasno da su upotreba i angažman oružanih snaga van kasarni, odnosno vojno-kontrolisanog područja, u isključivoj nadležnosti Predsjedništva BiH. Jednoglasno.

    – Bilo koji pripadnik OS BiH koji je po svom političkom ubjeđenju blizak Helezovim stavovima ili pripada grupi koja razrađuje „plan B“, te eventualno uradi nešto u oružanom smislu, a rukovođen ovakvim njegovim izjavama, bez odobrenja Predsjedništva, rizikuje da na taj način počini teško krivično djelo – naglasio je Goganović.

  • “Napad na Evropu je u toku”

    “Napad na Evropu je u toku”

    Lideri EU prekinuli su pregovore o migracijama rano jutros pošto su Poljska i Mađarska blokirale napredak pregovora.

    Prethodno su te dve zemlje bile nadglasane za plan da se migranti koji stižu u Evropu podele medju 27 zemalja članica.

    Poljska i Mađarska odbile su da podrže izjavu sa samita, za koju je potrebna jednoglasnost, preneo je AP.

    Belgijski premijer Aleksander de Kro rekao je novinarima da postoje dve opcije: ili će se nastaviti pregovori o migracijama ili će se odustati i reći da neće biti zajedničke izjave na samitu.

    Postoji jasna spremnost među velikom većinom zemalja da se pokuša postizanje dogovora, rekao je De Kro.

    Pregovori će biti nastavljeni kasnije danas na samitu u Briselu.

    Uoči sastanka u Briselu, poljski premijer Mateuš Moravjecki je insistirao na tome da Poljska neće biti primorana da prihvati pravila EU o migracijama i najavio da će staviti veto na svaki plan koji bi mogao primorati zemlje da primaju migrante.

    “Napad na Evropu je u toku. Evropske granice nisu bezbedne. Bezbednost stanovnika našeg kontinenta je u pitanju”, rekao je Moravjecki u video izjavi.

    Moravjecki je najavio da ce liderima EU predložiti “plan za sigurne granice”.

    Ministri unutrašnjih poslova EU su ovoga meseca usvojili sporazum o planu podele odgovornosti za migrante koji neovlašceno ulaze u Evropu.

    Prema tom sporazumu, zemlje koje odbijaju da prime migrante mogu umesto toga da plate 20.000 evra po osobi.

    Sporazum je potpisan kvalifikovanom većinom glasova od oko dve trećine, a protiv su glasale samo Poljska i Mađarska.

    Poljska i Mađarska, zajedno sa Češkom, odbile su da prihvate migrantske kvote koje je EU hitno uvela 2015. godine, a više od milion ljudi, uglavnom Sirijaca koji su bežali od rata, ušlo je u Evropu.

    Najviši sud EU presudio je 2020. godine da te zemlje nisu poštovale zakone Unije.

  • Stoltenberg: Paljenje Kurana uvredljivo, ali ne i nezakonito

    Stoltenberg: Paljenje Kurana uvredljivo, ali ne i nezakonito

    Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg rekao je danas da je incident u kojem je spaljen primjerak Kurana u Švedskoj uvredljiv i nepoželjan, ali nije nezakonit.

    “Što se tiče spaljivanja Kurana, razumijem emociju i dubinu osjećanja koje to izaziva, ti postupci su uvredljivi i nepoželjni, ali nisu nezakoniti u suverenim pravnim sistemima”, rekao je Stoltenberg na zajedničkoj konferenciji za novinare sa bugarskim premijerom Nikolajem Denkovom u Briselu.

    Stoltenberg je naveo da ne podržava proteste protiv Turske i NATO-a koji su nedavno izbili u Švedskoj, ali da brani pravo na neslaganje, što je dio slobode izražavanja.

    Prvog dana muslimanskog praznika Kurban-bajrama, ispred glavne džamije u Stokholmu održan je protest u kojem je spaljen Kuran.

    Demonstracije su odobrile švedske vlasti. Švedski premijer Ulf Kristerson rekao je da je odluka policije zakonita, ali neprimjerena.

    Ovo nije prvi protest u Švedskoj koji uključuje paljenje Kurana, a takve demonstracije su izazvale tenzije između Stokholma i Ankare, čiju podršku treba Švedska za ulazak u Alijansu.