Autor: INFO

“Nema napretka ka deeskalaciji na KiM, pad u saradnji sa Prištinom”

Pomoćnik generalnog sekretara NATO Tomas Gofus danas je izjavio da na Kosovu i Metohiji nije došlo do napretka kada je riječ o deeskalaciji situacije.

To ugrožava bezbjednost svih ljudi na Kosovu, kao i osoblja NATO, rekao je Tomas Gofus grupi novinara u Prištini, prenosi Rojters.

On je naveo da Beograd i Priština nisu poslušali međunarodne pozive da preduzmu korake ka deeskalaciji tenzija.

Gofus je dodao da je došlo do pada “praktične i političke saradnje sa Kosovom”.

– To je u suprotnosti sa evroatlantskim težnjama kosovskog naroda – istakao je američki zvaničnik.

On je naveo da, nakon ruske invazije na Ukrajinu, “niko ne bi trebalo da rizikuje još jedan sukob u Evropi koji bi potkopao mir i stabilnost stečenu tolikim žrtvama”.

Gofus je rekao da su 93 vojnika Misije KFOR povrijeđena tokom sukoba sa srpskim demonstrantima, od kojih neki i teško.

– Ovo je apsolutno neprihvatljivo i ne smije da se ponovi. NATO je to jasno stavio do znanja i srpskim vlatima – naveo je on.

Sa druge strane, tokom protesta je povrijeđeno 52 Srba, navodi britanska agencija.

6 Jula, 2023
Haradinaj predložio formiranje prelazne Vlade sa svim strankama, ali bez Kurtija

Predsjednik Alijanse za budućnost Kosova (ABK) Ramuš Haradinaj predložio je danas da u Prištini bude formirana prelazna vlada u kojoj bi bile sve stranke, uključujući i Samoopredeljenje, ali ne i predsjednik te stranke i aktuelni premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti.

Razgovarali smo o mogućnosti formiranja vlade nacionalnog jedinstva, koja bi uključila sve političke partije, uključujući Samoopredeljenje, bez Kurtija, do narednih izbora, naveo je Haradinaj nakon sastanka rukovodstva ABK, prenosi Ekonomija onlajn.

On je dodao da je vođen ozbiljan razgovor o situaciju na KiM.

Kurtijeva vlada ugrožava našu egzistenciju, odnos sa našim saveznicima. Razgovarali smo i o drugim potencijalnim akcijama, jer Kurtijeva vlada mora da se suoči sa odgovornošću zbog opasnosti koju je izazvala po zemlju – poručio je Haradinaj.

Istakao je da je “besmisleno” ponašati se normalno u skupštini, kao i da neće biti podrške drugih partija, već će uslijediti bojkot.

Haradinaj je dodao da će ABK nastaviti da sarađuje sa opozicijom, ali ne i sa Srpskom listom.

6 Jula, 2023
Hoće li Srđan Amidžić proći kao Igor Radojičić

Iako je prije mjesec dana bio samo na korak do preuzimanja fotelje ministra finansija i trezora BiH, aktuelni odbornik u Banjaluci Srđan Amidžić po svemu sudeći neće još zadugo sjesti u nju jer je njegova matična stranka – SNSD izgubila podršku koalicionih partnera na nivou BiH.

Najnovija politička kriza u Bosni i Hercegovini oko Ustavnog suda BiH ne samo što je navukla bijes međunarodne zajednice na Republiku Srpsku već je posvađala i koalicione partnere na nivou BiH, od kojih neki već poručuju da „nisu više spremni glasati u skladu sa koalicionim dogovorima postignutim sa SNSD“.

To u prevodu znači da će fotelja ministra finansija i trezora, koja je ostala upražnjena nakon što je Zoran Tegeltija imenovan za direktora UIO BiH, a koja pripada SNSD, odnosno kadrovima iz Srpske, ostati prazna dok se ne razriješi kriza u BiH.

Odustali od smjene Lučića
Koliko će kriza trajati ostaje da se vidi, a do tada će ministarstvo finansija i trezora BiH da vodi zamjenik ministra Muhamed Hasanović iz SDP.

Sličan scenario građani su mogli gledati i prije dvije godine kada je DNS napustio koaliciju sa SNSD nakon čega je trebala uslijediti smjena njenog ministra za ljudska prava i izbjeglice BiH, Miloša Lučića.

SNSD je tada najavio da će umjesto Lučića u fotelju ministra sjesti Igor Radojičić. To se, međutim, nije desilo zahvaljujući SDA, tadašnjem koalicionom partneru SNSD, koja je tražila da u fotelju zasjedne nestranačka ličnost, kao i da se Senad Bratić vrati na poziciju potpredsjednika parlamenta Srpske.

Dogovor nije postignut pa je SNSD odustao od smjene Lučića, jer bi u suprotnom to ministarstvo vodio zamjenik ministra Dževad Mahmutović iz SDA.

Ovaj put fotelja ministra je već prazna, jer je Tegeltija preuzeo direktorsku fotelju u UIO BiH, pa to ministarstvo vodi zamjenik ministra, odnosno kadar SDP iz FBiH.

Da li će Amidžić na kraju sjesti u fotelju ili će doživjeti sudbinu svog bivšeg šefa Radojičića, kojem se fotelja na nivou BiH na kraju izmakla, ostaje da se vidi.

Da SNSD neće dobiti podršku da imenuje svog ministra već je potvrdio poslanik Naše stranke u Predstavničkom domu PS BiH Predrag Kojović.

On tvrdi da je to lično rekao i Dodiku. Bez Kojovića i njegove partijske koleginice Sabine Čudić, SNSD nema većinu u Predstavničkom domu. Osim Naše stranke, o otkazivanju podrške SNSD navodno razmišljaju i u NIP i SDP.

Kome treba produbljenje krize?
Delegat u Domu naroda PS BiH, Snježana Novaković Bursać, ističe da je moguće da stranke iz Sarajeva koje čine većinu na nivou BiH blokiraju imenovanje ministra finansija.

Ona podsjeća da to mjesto pripada kadru iz Republike Srpske i ukoliko se desi da neko opstruiše to imenovanje značiće da uskraćuje pravo Srpskoj na to mjesto.

– To će značiti da se uskraćuje pravo izbornim pobjednicima iz Srpske i srpskom narodu na to mjesto – kategorična je Bursaćeva.

Ističe da bi blokada imenovanja ministra značila produbljivanje krize i vodila u dodatno komplikovanje situacije na nivou zajedničkih institucija, koje „su dosta solidno profunkcionisale nakon uspostavljanja novog Savjeta ministara BiH“.

– Kome treba produbljenje krize mislim da je jasno, jer svi oni koji zagovaraju ove neprirodne i neustavne odluke, kako Ustavnog suda BiH, tako i intervencije stranaca, očito žele komplikovanje situacije. Nadam se da, ipak, do toga neće doći i da ćemo se opet naći na nekom kolosijeku uspostavljanja nekih odnosa održivosti i pomjeranja prema naprijed – zaključuje Bursaćeva.

6 Jula, 2023
Zelenski: Želio sam da kontraofanziva počne ranije i tražio oružje za to

Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski izjavio je da je želio da ukrajinska kontraofanziva počne ranije i da je pozivao zapadne saveznike da Ukrajini isporuče oružje da bi se to omogućilo.

Zelenski je rekao u srijedu da kontraofanziva sada ide sporijim tempom zbog toga što je počela kasnije i zbog toga što je Rusija učvrstila odbranu.

Zelenski je za CNN istakao da je zahvalan SAD kao lideru u podršci Ukrajini, ali je dodao da je bio rekao i američkim i evropskim liderima da Ukrajina želi da počne ranije kontraofanzivu i da je za to potrebna njihova pomoć u oružju i opremi, prenosi Tanjug.

U pojedinim dijelovima zemlje ukrajinska vojska ne može “ni da pomisli da započne” napade jer nema odgovarajuće oružje, napomenuo je Zelenski, navodeći da je veći dio teritorije sada miniran. Zelenski je rekao da su Rusi dobili dodatno vrijeme da postave više mina i pripreme svoje odbrambene linije, što je dovelo do usporavanja ukrajinske kontraofanzive.

6 Jula, 2023
“Kako je moguće da Njemačka tako široko promaši”

Njemačka vlada je usvojila predlog budžeta za 2024. godinu.

Dokument predviđa rezanje rashoda za tridesetak milijardi evra u poređenju sa tekućim budžetom, na 445,7 milijardi evra.

To markira zaokret od slobodnog kriznog trošenja u vremenu pandemije i energetske krize.

Ministar finansija Kristijan Lindner je početkom sedmice najavio vraćanje takozvane kočnice na javno zaduživanje, utemeljene u zakonu i suspendovane pod pandemijom.

Nacrt budžeta predviđa novo zaduživanje od 16,6 milijardi evra, što je unutar zakonskog limita.

Vlada je zadržala potrošnju za odbranu i pojedine druge sektore, ali je skresala sredstva iz domena socijalnog staranja i transporta, što je izazvalo oštre kritike sindikata i pojedinih udruženja.

Sindikati kritikuju
Savez nemačkih sindikata (DGB) je kao “kočnicu budućnosti” kritikovao predlog restriktivnog budžeta za 2024, a paljbu po rezovima su osule i neke druge organizacije.

“Srezan budžet je u suštini nepotreban, tendencionalno antisocijalan i štetan po privredu”, rekao je član uprave DGB Štefan Kercel za agenciju dpa.

Vlada budžetskim rezovima šalje pogrešan signal i direktno hladi domaću tražnju i privredu, što je “kontraproduktivno pod sadašnjim okolnostima ekonomske neizvesnosti,” dodao je Kercel.

DGB predlaže veću potrošnju i “masivna ulaganja” u transport, infrastrukturu i digitalizaciju, odnosno suprotno od štednje kakvu je najavilo ministarstvo finansija.

“Kina i SAD ulažu stotine milijardi u budućnost. Ako Nemačka ovde prikoči, izgubiće trku na dugu stazu”, upozorio je Kercel.

“Kočnica javnog zaduživanja je kočnica budućnosti”, ocenio je Kercel, uz primedbu da ona ne bi trebalo da bude prepreka “smislenim i neophodnim” investicijama.

Nacrt je pre usvajanja kritikovalo i nacionalno udruženje vozača ADAC, jer “neodbranjivo je da će ulaganje u putnu mrežu stagnirati uprkos povećanim nametima na kamionski prevoz.”

Slično su reagovali biciklisti, žaleći se što će rezovi usporiti razvoj infrastrukture.

“Kako je moguće da Nemačka tako široko promaši klimatske ciljeve u saobraćaju, pa da opet precrta sredstva za biciklističku infrastrukturu”, pitalo je udruženje biciklista ADFC.

Vlada je usvojila predlog budžeta potrošnje srezane sa 476,3 milijardi iz 2023. na 445,7 milijardi.

Ministarstvo finansija je početkom nedelje najavilo kraj krizne potrošnje i povratak budžetske discipline, odnosno reaktiviranje zakonom utemeljene kočnice javnog zaduživanja.

Prioriteti potrošnje će u narednim godinama biti odbrana, digitalizacija i zaštita klime, dok drugi portfelji, na primer socijalno staranje i transport, moraju da računaju na rezove.

Poslodavci podržavaju
Nacrt restriktivnog saveznog budžeta za 2024. našao se pod paljbom nemačkih sindikata, ali preduzeća ga podržavaju.

“Kurs konsolidacije je ispravan”, rekao je predsednik krovne organizacije poslodavaca Rajner Dulger.

“Treba nam održiva finansijska politika i u takvom nastojanju podržavamo vladajuću koaliciju”, rekao je, opisavši nacrt sa potrošnjom srezanom za više od 30 milijardi evra kao “dobar signal” u vreme neivesnosti na međunarodnom finansijskom tržištu.

Predsednik poslodavaca je pozvao i na ograničenje doprinosa za socijalno osiguranje. “Potrebna nam je i kočnica troškova socijalnog osiguranja i jasne smernice za ograničavanje stope doprinosa na do 40 odsto”, rekao je Dulger.

6 Jula, 2023
Rusija o britanskom izveštaju: Zapanjeni smo koliko lažete

Tvrdnje načelnika Štaba za odbranu britanske vojske Tonija Radakina da je ruska vojska izgubila “polovinu borbene sposobnosti“”zapanjuju koliko su lažne.

Ovo je saopštilo Ministarstvo odbrane Rusije.

“Procene britanskog admirala Radakina koje je objavio ‘Fajnenšel tajms’ o gubicima ruskih oklopnih vozila, zajedno sa tvrdnjama da su se ‘prepolovile borbene sposobnosti’ ruskih Oružanih snaga, zapanjuju zbog razmera laži”, navodi se u saopštenju ruske vojske.

Rusko Ministarstvo podseća da, sa druge strane, britanski vojni komandanti, uključujući ministra odbrane zemlje Bena Volasa “jauču zbog njihovih totalno opustošenih zaliha oružja” i stotina komada vojne tehnike koji su poslati za ukrajinsku “kontraofanzivu”, ali koji su “neočekivano” izgoreli prilikom sukoba sa Oružanim snagama Rusije.

“Toliko hvaljene krstareće rakete ‘storm šedou’ sve češće pogađaju objekte civilne infrastrukture, nažalost dovodeći do žrtava među civilima. Ili padaju pre nego što eksplodiraju i svojim ‘udarima’ plaše samo skočimiševe”, ocenjuje ruski vojni resor.

Kako se navodi, britanska vojna tehnika koja je isporučena Kijevu je “staro gvožđe” koje će nakon pretapanja biti korisno za obnovu DNR, LNR, Hersonske i Zaporoške oblasti.

“Logika i ciljevi propagandnih izjava admirala Radakina u britanskom parlamentu su očigledni – da se iz osiromašenog budžeta izvuče novac za kupovinu novog naoružanja za vojsku umesto starudije koja se šalje u Ukrajinu”, zaključuje ruska vojska.

Međutim, ističe se, britanske poreske obveznike je sve teže ubediti u neophodnost daljih isporuka oružja Kijevu usled neuspeha Oružanih snaga Ukrajine na bojnom polju.

“Pošto ukrajinska vojska ne ostvaruje rezultate na bojnom polju, a sada je sve jasnije da nema ni izgleda za to, ostaje samo da se mašta o tome da je ruska vojska ‘izgubila borbenu sposobnost”, poručuje ruski vojni resor.

Sudeći po izjavama Radakina, Štab za odbranu britanske vojske prekvalifikovao se iz organa za stratešku analizu i planiranje u ogranak “Bi-Bi-Sija”, navodi ruska strana.

6 Jula, 2023
Stiglo naređenje: Povlačite sve “Leoparde 2”

Ruska strana tvrdi da je glavnokomandujući ukrajinskom vojskom general Valerij Zalužni izdao naređenje o privremenom povlačenju svih “Leoparda 2” iz borbe.

Iako tu informaciju treba uzeti s rezervom, s obzirom na to da dolazi s ruske strane, najnovije izjave iz ukrajinskog političkog vrha da ukrajinska vojska menja taktiku sa oslobađanja teritorija u nanošenje što većih gubitaka, impliciraju da bi tvrdnje o povlačenju “Leoparda” mogle biti istinite.

Podsetimo, Ministarstvo odbrane Rusije objavilo je sredimom juna snimak na kojem se, kako je navedeno, vide zarobljena borbena vozila NATO.Reč je upravo o tenkovima “Leopard”, nemačke proizvodnje, kao i o američkim “Bredlijima”. I brojni zapadni mediji preneli su fotografije uništenih i zapaljenih “Leoparda” i Bredlija”, što je ruski predsednik prokomentarisao rečima: “Lepo gore ovi ‘leopardi’ i ‘bredliji'”.

6 Jula, 2023
Kraj! Kontraofanziva je propala

Upravo je prošlo prvih mesec dana ukrajinske kontraofanzive okoja je trebalo da bude velika i da preokrene tok rata.

Nažalost, navodi Index.hr, do sada su veliki samo ukrajinski gubici. Zbog toga ne čudi da je ukrajinski politički i vojni vrh odlučio da je obustavi.

Zadatak da ukrajinsku i svetsku javnost obavesti o kraju ofanzive dobio je generalni sekretar Veća za nacionalnu bezbednost i odbranu Oleksij Danilov.

On je na Tviteru napisao: “U ovom stadijumu aktivnih sukoba, ukrajinske odbrambene snage ispunjavaju zadatak broj jedan: maksimalno uništenje ljudske snage, opreme, skladišta goriva, vojnih vozila, zapovednih sedišta, artiljerije i protivvazdušnih snaga ruske vojske.”

U prevodu, ukrajinski vojni vrh odustao je od daljih pokušaja većih ofanzivnih operacija, tj. velika prolećno-letna ukrajinska ofanziva se zaustavlja jer je uništavanje neprijateljske žive sile i tehnike i ovako redovan zadatak svake vojske tokom rata, bez obzira bile one u ofanzivi ili defanzivi.

Glavna odlika ofanzivnih operacija je zauzimanje teritorija. Ako pritom neprijatelj ima veće gubitke, tim bolje. Stoga ako nema pokušaja zauzimanja teritorija, nema ni ofanzive, zaključuje Index.

Ukrajinski politički i vojni vrh sve se više ljutio na kritike sa Zapada da ofanziva ne ide nikako, a kako sečini, navodi se dalje u tekstu, ukrajinski vojni vrh posebno živcira što se Rusi ne povlače već se aktivno brane kontranapadima na svakom delu ratišta gde izgube neki položaj.

I naravno, Ukrajince živciraju tvrdnje zapadnih medija da je ukrajinska ofanziva ogroman neuspeh, a počela su I da se postavljaju nezgodna pitanja zašto je to tako. Za to imaju 70 milijardi razloga. Samo su SAD za godinu dana dale više od 40 milijardi dolara vojne pomoći Ukrajini. Druge države dale su više od 30 milijardi, pa se sad javnost opravdano pita kud je otišla sva ta pomoć.

Drugim rečima, s više od 70 milijardi dolara vojne pomoći u godinu dana zapadna javnost ima itekako pravo da postavlja pitanja o ukrajinskoj ofanzivi i zašto nije uspela, a ukrajinski politički i vojni vrh se mora naviknuti da ih neće zauvek samo tetošiti, već da će sa Zapada dolaziti i nezgodne kritike.

6 Jula, 2023
Oglasila se SPC o navodima da je patrijarh potpisao odluku o 24-časovnom emitovanju rijalitija

Patrijarh srpski Porfirije negirao je tvrdnje bivše članice Savjeta Regulatornog tela za elektronske medije (REM) Judite Popović da je 2015. godine, kao predsjednik Savjeta Republičke radiodifuzne agencije (RRA), potpisao neobavezujuću preporuku koja je omogućila da se rijaliti programi prikazuju 24 sata dnevno.

“Gospođa Judita Popović, odnedavno bivša članica Saveta REM je 4. jula u programu Televizije Nova S, izjavila da je Njegova Svetost Patrijarh srpski gospodin Porfirije, 2015. godine kao predsednik Saveta RRA-a, potpisao neobavezujuću preporuku koja je omogućila da se rijaliti programi prikazuju 24 sata dnevno. Ista televizija je ovu izjavu ponavljala i u drugim emisijama i na internetu, a dnevni list ‘Danas’ je, objavio u internetskom i u štampanom izdanju”, navodi se u saopštenju SPC.

Porfirije je, kako se dodaje, ostavku na mjesto predsjednika Savjeta Republičke radiodifuzne agencije podneo je godinu dana ranije, 30. maja 2014. godine, pošto ga je Sveti arhijerejski Sabor izabrao za Mitropolita zagrebačko-ljubljanskog.

“Očigledno je da su tvrdnje gospođe Judite Popović neistinite. Dakle, Njegova Svetost Patrijarh srpski g. Porfirije nije potpisao odluku, niti bilo kakav drugi akt koji omogućuje da se rijaliti programi prikazuju 24 sata dnevno”, navodi se u saopštenju SPC.

6 Jula, 2023
Ništa od pojeftinjenja hljeba u Srpskoj

Iako su cijene brašna u Republici Srpskoj niže za oko 20 odsto, to nije smanjilo visoke cijena hljeba i pekarskih proizvoda.

Pekari su, kako tvrde sagovornici “Nezavisnih novina”, niže cijene brašna iskoristili da povećaju plate radnicima.

Zoran Kos, predsjednik Udruženja mlinara Republike Srpske, rekao je za “Nezavisne novine” da su mlinari u posljednja dva mjeseca postepeno snizili cijene brašna za oko 20 odsto.

“U odnosu na prethodna dva mjeseca cijene su niže, odnosno vreća brašna je sada oko 25 KM, a bila je 30 maraka ili više”, kazao je Kos.

Prema njegovim riječima, pojeftinjenje bi bilo i veće da mlinari nisu imali velike količine prošlogodišnjih zaliha.

“Mlinari imaju skupe prošlogodišnje zalihe, ali ako se ove godine nastavi nizak cjenovni nivo pšenice, onda je moguće da dođe do još većeg pojeftinjenja”, kazao je Kos, dodajući da je ovo ostvarljivo samo ukoliko se prodaju stare zalihe.

Saša Trivić, predsjednik Udruženja unije poslodavaca RS i vlasnik “Krajina klasa”, te lanca pekara “Manja”, ističe za “Nezavisne novine” da cijene brašna ipak nisu na tom nivou koji bi omogućio niže cijene hljeba i ostalih proizvoda.

“Da bi došlo do pojeftinjenja u pekarama, potrebno je da cijena brašna bude oko 0,50 feninga”, rekao je Trivić.

Radenko Pelemiš, predsjednik Udruženja mlinara i pekara regije Bijeljina, kazao je za “Nezavisne novine” da su pekari bili prinuđeni da radnicima podignu plate, odnosno da su niže cijene brašna iskoristili da zadrže radnike, umjesto da smanje cijenu hljeba.

“Evidentno je da su cijene brašna niže, ali sva ta razlika je otišla u veće plate radnika, jer imamo velike probleme da pronađemo radnike za rad u pekarama”, kazao je Pelemiš.

Prema njegovim riječima, trenutne cijene pšenice su niže za oko 0,20 feninga u odnosu na prethodnu godinu.

“Cijena brašna po kilogramu trenutno se kreće od 0,73 do 0,80 feninga, zavisno od tipa brašna, ali i kvaliteta, a krajem prošle godine cijena je bila od 0,90 do 1,10 KM po kilogramu”, kazao je Pelemiš.

S obzirom na to da je žetva pšenice u toku, Pelemiš ističe da je ovogodišnji prinos loš.

“Mlinari ističu da je rod veoma lošeg kvaliteta, ali i to da su prinosi manji, te mislim da ćemo morati da uvozimo pšenicu iz Mađarske”, rekao je Pelemiš.

Prema njegovim riječima, kombinovanjem naše i pšenice iz Mađarske, koja je boljeg kvaliteta, dobiće se solidno brašno za pekarsku industriju u Srpskoj.

“Ostaje nam da vidimo do kraja žetve kakvi će biti prinosi, pa onda možemo govoriti o konkretnim cijenama”, kazao je Pelemiš.

6 Jula, 2023