VRBAS Media

Autor: INFO

  • BiH ne ispunjava uslove za EU, Ukrajina u kojoj bjesni rat – da

    BiH ne ispunjava uslove za EU, Ukrajina u kojoj bjesni rat – da

    Predsjednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen poručila je da će otvaranje pristupnih pregovora s BiH početi onda kad se “dostigne potrebni stepen usklađenosti s kriterijumima za članstvo”.

    Sdruge strane, Evropska komisija, na čelu s fon der Lajenovom, očigledno smatra da su zemlje zahvaćene ratnim požarom, bez jasno utvrđenih granica i u kojima se svakodnevno narušavaju evropski “demokratski standardi”, ispunili sve kriterijume, pa je tako otvaranje pristupnih pregovara ozvaničeno s Ukrajinom.

    Osim Ukrajine, koja je već skoro dvije godine u krvavom sukobu s Rusijom, otvaranje pristupnih pregovora o priključivanju EU u srijedu je ozvaničeno i sa Moldavijom, zemljom koja već decenijama vodi “mrtvu trku” upravo s Ukrajinom za prvo mjesto na rang-listi država s najrasprostranjenijom korupcijom.

    Novo obećanje
    – Ovo je istorijski dan jer Komisija preporučuje Savjetu Evropske unije otvaranje pregovora s Ukrajinom i Moldavijom – izjavila je fon der Lajenova prilikom predstavljanja godišnjeg izvještaja o napretku zemalja koje žele članstvo u EU.

    Ona je, s druge strane, političare u BiH pozvala da “nastave da rade na ispunjavanju evropskih kriterijuma”, obećavajući da će otvaranje prisupnih pregovara ponovo doći na dnevni red u martu sljedeće godine.

    Kako je moguće to da “stroge evropske uslove” za otvaranje pristupnih pregovora s EU ispunjavaju Ukrajina i Moldavija, dok se BiH i dalje nalazi na čekanju, pitali smo profesora geopolitike, Srđana Perišića. On tvrdi da je svima jasno da se tu isključivo radi o geopolitičkim razlozima, koji, prema njegovim riječima, nemaju nikakve veze s ispunjavanjem standarda.

    – Prijema u EU već duži niz godina nema bez geopolitičkih razloga. U dobrom dijelu BiH se i dalje o Evropskoj uniji razmišlja na idealistički način i misli se da je ona ista onakva kakva je, recimo, bila prije 30 godina. To više nije ni izbliza EU kakva je bila za vrijeme potpisivanja ugovora iz Mastrihta – kaže Perišić za Srpskainfo.

    Srpski otpor

    Što se tiče otvaranja pristupnih pregovora s Ukrajinom, Perišić ističe da je EU u ratu koji se vodi u toj zemlji direktno uključena strana.

    – Ona ne samo da šalje finansijsku pomoć Ukrajini, već tamo šalje i naoružanje i municiju i na taj način ratuje protiv Rusije. Samo otvaranje prisupinih pregovora sa zemljom za koju se još od 2014. godine, ako se poštuje onih pet principa koji čine neku državu, postavlja pitanje da li je uopšte država, predstavlja neviđeni apsurd – ističe Perišić.


    Kad se radi o Moldaviji, koja je u paketu s Ukrajinom dobila “zeleno svjetlo” Evropske komisije, on tu zemlju takođe opisuje kao “žestoko podijeljenu”.

    – Polovina Moldavaca su za prisajedinjenje Rumuniji, a druga polovina je protiv toga. Tamo, takođe, ne postoji ni minimum ispunjavanja nekakvih demokratskih zahtjeva i načela, već se isključivo radi o geopolitičkim motivima – tvrdi Perišić.

    Što se tiče BiH, on ocjenjuje da je glavna kočnica daljem približavanju EU to što Republika Srpska, odnosno srpski narod, ne želi bilo kakav sukob s Rusijom.

    – Mi da smo članica EU, ne samo da ne bi bilo Republike Srpske u BiH, ovakve kakva je sada, nego bi isto tako bili strana u sukobu u Ukrajini. Morali bi da naoružavamo Ukrajince i da ih primamo na obuku, a to bi izazvalo haos u BiH jer Srbi to ne žele da rade. Osim toga, ulazak BiH u EU, ili bilo koju drugu zapadnu organizaciju kao što je NATO, podrazumijevalo bi derogiranje Republike Srpske i njeno svođenje na ime, a i samo ime bi vjerovatno došlo u pitanje. Otpor Republike Srpske koči Zapad da i ovdje ne upotrijebi te geopolitičke razloge. Kad bi taj otpor stao, BiH bi vjerovatno brzo ušla u EU – smatra Perišić.

  • Netanjahu:Izrael ne želi da osvoji, okupira i upravlja Gazom

    Netanjahu:Izrael ne želi da osvoji, okupira i upravlja Gazom

    Izraelski premijer Benjamin Netanjahu izjavio je da Izrael ne nastoji da osvoji, okupira ili upravlja Gazom nakon rata protiv Hamasa, ali da će biti potrebna “kredibilna sila” da uđe na palestinsku teritoriju, kako bi se spriječilo pojavljivanje militantnih prijetnji.

    Netanjahu je ranije ove nedjelje sugerisao da će Izrael biti odgovoran za bezbjednost Gaze na neodređeno vrijeme, prenosi Gardijan.

    “Mi ne želimo da osvojimo Gazu, ne želimo da okupiramo Gazu i ne želimo da upravljamo Gazom”, saopštio je u četvrtak izraelski premijer u intervjuu za Foks njuz.

    Netanjahu je rekao da će na toj teritoriji morati da se formira civilna vlada, ali da će se Izrael pobrinuti da se napadi Hamasa od 7. oktobra ne ponove.

    “Dakle, moramo imati kredibilnu silu koja će, ako je potrebno, ući u Gazu i likvidirati ubice. Zato što ćemo tako spriječiti ponovno pojavljivanje organizacije nalik Hamasu”, rekao je Netanjahu.

  • Ekonomski slaba Srpska hoće veći minimalac nego neuporedivo jača Srbija

    Ekonomski slaba Srpska hoće veći minimalac nego neuporedivo jača Srbija

    Sudeći po mišljenju vlasti u Republici Srpskoj, ekonomski i privredno smo višestruko jači i od susjedne Srbije, jer ukoliko Vlada RS odluči da posluša ideju Milorada Dodika, predsjednika Srpske, i da od 1. januara 2024. godine minimalac bude 1.050 KM, to će biti gotovo za 300 KM više nego što će biti najniža zagarantovana zarada u susjednoj Srbiji, gdje je odlučeno da iznosi oko 780 KM.

    Podsjećamo, Vlada Srbije je sredinom septembra usvojila Odluku o visini minimalne zarade za 2024. godinu, i ona je 47.154 dinara, odnosno oko 780 KM, što je povećanje od oko 80 maraka, jer je trenutni minimalac 42.000 dinara (oko 700 KM).

    I dok Srbija, koja je i po broju stanovnika i po ekonomskoj strukturi neuporedivo jača od Republike Srpske, diže minimalac za nekoliko desetina maraka, u Banjaluci se razmatra povećanje od 50 odsto, što je, kako kažu privrednici i struka, odokativna politička odluka, koja nema veze ni s privrednom ni s ekonomskom realnošću.

    Minimalac bi, po nekom pravilu, trebalo da bude posljedica jačine ekonomije i države. Samim tim, koliko je ekonomija jaka, diktiraće i zaradu, a ekonomske mogućnosti privrede u Srpskoj, smatra struka, nemaju snagu da bi se realizovao minimalac od 1.050 KM.

    O ovoj temi nedavno je govorio i Aleksandar Vučić, predsjednik Srbije, naglasivši da će za četiri godine prosječna plata u Srbiji biti 1.400 evra, a po pitanju minimalne zarade, naglasio je da oni imaju problem s privrednicima, a ne sa strancima.

    “Vodimo računa kako raste minimalna zarada. To neki mali mogu da se igraju s time, ali posle plate visoku cenu. Mi nećemo na političkoj ravni da povećavamo prihode. To je nemoguće, mora biti zasnovano na ekonomskim parametrima”, rekao je Vučić.

    A Srpska radi potpuno suprotno, poručuje ekonomista Milenko Stanić.

    “Očigledno je da kod nas u tim izbornim godinama i vanrednim okolnostima kada političari nemaju mogućnosti da pokažu svoje rezultate pokušavaju nešto postići nerealnim procjenama. Ovdje je u pitanju potpuno nerealna procjena mogućnosti naše privrede da isfinansira minimalnu cijenu rada iznad 1.000 KM. Dodikovom prijedlogu nije prethodila nijedna ozbiljna ekonomska analiza. Dakle, takvih analiza nije dolazilo ni od sindikata, nije ih bilo ni u Vladi, niti u angažovanju instituta i to je odokativan prijedlog koji ne slijedi nikako mogućnosti privrede”, rekao je Stanić.

    On za “Nezavisne novine” podsjeća da minimalna cijena rada i svaki rast plate mora da se utemelji na rastu proizvodnje i prihoda za preduzeća.

    “Druga varijanta je da država smanjenjem opterećenja privrede, prije svega smanjenjem opterećenja rada, i to smanjenjem poreza i doprinosa, stvori uslove za administrativno povećanje plate”, naglašava Stanić.

    Upoređujući dešavanja u Srbiji i Republici Srpskoj, on navodi kako je očigledno da se u Srbiji nadležni ponašaju odgovornije.

    “Oni, za razliku od nas, imaju mnogo niže plate u javnom sektoru, a plate su višestruko veće u realnom sektoru i zato je njihova ekonomija utemeljena na mnogo boljim osnovama. Na primjer, učešće države u BDP-u u Srbiji je sedam-osam odsto zadnjih nekoliko godina, a kod nas u Republici Srpskoj je učešće plata javnog sektora, odnosno državne administracije između 20 i 22 odsto. To stvara mogućnosti da država pokupi prvo kreditna sredstva od banaka, da istisne privredu, da smanji investicije, a čim nema investicija, nema ni boljeg života”, poručio je Stanić.

    I privrednici se čvrsto drže mišljenja da je povećanje minimalca za 350 KM striktno politička i potpuno nerealna odluka.

    “Ne može se donositi politička odluka samo zato što bi neko želio da bude tako, a ne ulazeći u analizu da li to ima posljedice po privredu i lutati od toga da se udovolji sindikatu, a da se ne gleda na privredu, ili obrnuto. Treba raditi da se stvore uslovi da privreda može dobro da radi, a onda će same po sebi plate doći kao plod konkurencije i nedostatka radne snage i potrebe za radnom snagu”, kazao je za “Nezavisne” Nemanja Vasić, vlasnik Mesne industrije “Trivas” iz Prnjavora.

    Ponavlja stav da će ovo dovesti do gašenja nekih manjih firmi koje muku muče sa konkurencijom firmi iz okruženja, jer se ne bi mogle nositi s njima u poslu.

    “Ukoliko bi se popravila finansijska disciplina, a kao plod toga došlo do smanjenja doprinosa, onda bi i taj minimalac mogao da bude veći. Ja ne govorim to sa stanovišta moje firme. Ja u ovom momentu ispunjavam i ovaj neki novi uslov, ali ne mogu govoriti o nekom ekonomskom parametru samo sa stanovišta moje firme, već gledam ukupne probleme branši i firmi u cjelini i svakako to još uvijek nije cifra koju bi mnogi privrednici mogli podnijeti”, istakao je Vasić.

  • Stoilković: Sutkinja Caca Nikolovska ozbiljno nagrađena za glasanje o ukidanju 9. januara

    Stoilković: Sutkinja Caca Nikolovska ozbiljno nagrađena za glasanje o ukidanju 9. januara

    Sutkinja Caca Nikolovska, koja je bila sudija Ustavnog suda BiH kao predstavnica međunarodne zajednice u vrijeme kada je ova institucija proglasila 9. januar neustavnim, imala je veliku materijalnu korist zbog takvog glasanja, a ona danas vodi proces ustavnih izmjena u Makedoniji.

    Rekao je ovo Ivan Stoilković, predsjednik Demokratske partije Srba u Sjevernoj Makedoniji u jednoj emisiji u kojoj je tema bila predstojeće ustavne izmjene u ovoj državi.

    Komentarišući činjenicu da ovaj proces vodi Caca Nikolovska, koja je bila jedna od sudija koji su glasali za proglašavanje 9. januara neustavnim, Stoilković je istakao da osnovano sumnja u takav proces.

    – Proces ustavnih izmjena u ime vlade vodi sutkinja Caca Nikolovska. Inače, pomenuta je bila predstavnik međunardne zajednice u Ustavnom sudu BiH i poznata je po tome što je bila žestoki protivnik 9. januara – Dana Republike Srpske koji se poklapa sa vjerskim praznikom Svetim Stefanom, pa da navodno ne bude da se mješaju vjersko i državno. Pritom, zaboravljajući da je kod nas Dan Republike 2. avgusta – Ilindan – rekao je Stoilković.

    Kako je rekao, i u Sarajevu i u Banjaluci je čuo da je Nikolovska ozbiljno nagrađena za takvo ponašanje i takve stavove.

    – I, jedna takva osoba, sa takvim osobinama, u širem regionalnom aspektu, čija je stručnost, a i profesionalnost dovedena pod ozbiljnu sumnju kao nekog ko se ozbiljno materijalno okoristio, ta osoba je nosilac ustavnih izmjena u Sjevernoj Makedoniji – zaključio je Stoilković.

  • Pada podrška ulasku u EU

    Pada podrška ulasku u EU

    Podrška građana, naročito u Republici Srpskoj, ulasku BiH u Evropsku unuju, već godinama je u slobodnom padu. Hoće li nas novo uslovljavanje iz Brisela pretvoriti u zemlju evroskeptika?

    Prema istraživanju Direkcije za evropske integracije (DEI) Bosne i Hercegovine, 73,3 odsto ispitanika je podržalo ulazak BiH u EU. Međutim, to je za 4,1 odsto manje u odnosu na istraživanje iz prethodne 2022. godine.

    Ali, i taj procenat se drži zahvaljujući Federaciji.

    U istraživanju pod nazivom “Stavovi građana o članstvu u EU i procesu integracija u EU”, provedenom u maju i junu 2023. godine, na uzorku od 1.200 ispitanika na nivu cijele BiH, jasno se vidi da je podrška u Srpskoj neuporedivo manja nego u FBiH.

    Ulazak u EU je podržalo 86 procenata ispitanika iz entiteta FBiH, a 50,6 odsto ispitanika iz Republike Srpska i 71,5 procenata ispitanika iz Brčkog.

    Stavovi u Srpskoj
    Međutim, prema istraživanju koje je za Minisrarstvo za evropske integracije i međunarodnu saradnju RS u oktobru u RS provela banjalučka agencija „Metriks“, taj procenat u RS je još manji.

    Samo 18 odsto građana RS u potpunosti podržava ulazak BiH u EU.

    Tačno 20 odsto ih je reklo da „uglavnom podržava“ ulazak u EU. I da saberemo ova dva odgovora, procenat podrške EU u RS je manji od 40 odsto.

    S druge strane, 18 odsto ih uglavnom ne podržava. Čak 28 odsto ispitanika je reklo da uopšte ne podržava ulazak u EU, što u antievropskom zbiru iznosi 46 procenata. Tačno 16 procenata je reklo da ne zna ili odbija dati odgovor.

    O kakvom se pesimizmu radi govori i podatak da je 29 odsto anketiranih reklo da BiH sigurno neće postati članica EU u narednijh 10 godina.

    Još 22 odsto je reklo da vjerovatno neće postati članica u tom periodu.

    BRIKS
    Podsjećamo, predsjednik Srpske Milorad Dodik kao jednu od alternativa EU naveo je članstvo u BRIKS, odnosno ekonomskoj zajednici Kine, Rusije, Brazila, Indije i drugih koje nisu u NATO bloku. Međutim, građani RS za sada se ne slažu s tim.

    Svega 11 odsto anketiranih je reklo da bio BRIKS u potpunosti mogao da bude alternativa za EU, a skoro 60 odsto je odbilo da odgovori na ovo pitanje.

    Od zemalja prijatelja Srpske, nakon Srbije, građani na prvo mjesto stavljaju Rusiju – 46 odsto, a slijede Mađarska, Kina, Crna Gora, Grčka, Slovenija, Hrvatska…

    Strani jezik i članstvo
    Na pitanje da li znate šta bi potencijalno donio ulazak BiH u EU, čak 43 odsto je reklo „uglavnom ne“, a samo devet procenata tvrdi da zna i to potpuno. Tačno 18 procenata uopšte ne zna šta bi nam donio ulazak u EU, a 30 odsto je odgovorilo da uglavnom zna.

    Upitani da li misle da bi ulazak u EU direktno uticao na njihov život, čak 39 odsto ispitanih građana je odgovorilo negativnio.

    Zanimljivo, 57 odsto od 1.200 anketiranih građana (telefonom) reklo je da ne govori ni jedan strani jezik, a 27 odsto govori engleski. Slijedi njemački (9 odsto) i Ruski sa 5 procenata.

    U skladu s ovom činjenicom, razlikuju se i njihovi stavovi prema EU. Među onima koji govore strani jezik 22 odsto potpuno podržava ulazak u EU. A među onima koji ne govore strani jezik samo je 15 odsto onih koji u potpunosti podržavaju ulazak u Unuju.

    Podsjećamo, u izvještaju Evropske komisije o BiH navedeno je da BiH treba do proljeća da ispuni tražene uslove, te da EK preporučuje da tek tada počnu pristupni pregovori.

    Klokić: Nije nikakvo čudo
    Ministar za evropske integracije i međunarodnu saradnju Republike Srpske Zlatan Klokić smatra da ovakva odluka Evropske komisije sigurno neće doprinijeti unapređenju odnosa naših građana prema procesu evropskih integracija.

    Zlatan Klokić reagovao na Branislava BorenovićaFOTO: SINIŠA PAŠALIĆ/RINGIER
    -Nije nikakvo čudo što trenutno u Republici Srpskoj samo 38 odsto građana podržava članstvo BiH u Evropsku uniju, a sada je sasvim realno očekivati da će se dodatno produbiti narastajući evroskepticizam – kaže Klokić.

    Umjesto da zasučemo rukave i konačno otpočnemo pregovore, dodaje Klokić, opet tapkamo u mjestu, ali ne našom krivicom, već zbog odbijanja i dodatnih uslovljavanja.

    -Republika Srpska nikada neće biti kočničar na evropskom putu, ali ostajemo pri stavu da se svi prioriteti riješe odjednom, uključujući odlazak stranih sudija – napisao je Klokić na društvenoj mreži X.

  • Stevandić-Graorac: Potrebna veća institucionalna podrška

    Stevandić-Graorac: Potrebna veća institucionalna podrška

    Predsjednik Narodne skupštine Republike Srpske Nenad Stevandić razgovarao je danas u Banjaluci sa predstavnicima Republičke organizacije porodica zarobljenih, poginulih boraca i nestalih civila o aktuelnim temama kada je u pitanju ubrzanje procesa traženja nestalih lica srpske nacionalnosti i procesuiranje ratnih zločina počinjenih nad Srbima.

    Predsjednica Republičke organizacije Isidora Graorac upoznala je Stevandića sa problemima sa kojima se suočavaju u procesu traženja nestalih iz Republike Srpske, naglasivši da uprkos postojanju mnogih dokaza porodice žrtava još uvijek čekaju pravdu.

    Ona je poručila da u zajedničkim institucijama postoje dvostruki standardi kada su u pitanju procesuiranje i presude ratnih zločina koji su počinjeni nad Srbima.

    Stevandić je rekao da je rad Republičke organizacije porodica zarobljenih, poginulih boraca i nestalih civila od velike važnosti za Republiku Srpsku jer radi na otkrivanju istine o stradanju srpskog naroda u proteklom Odbrambeno-otadžbinskom ratu i dodao da je potrebna veća institucionalna podrška Republike Srpske ovoj organizaciji, s obzirom na to da Institut za nestala lica BiH srpske žrtve tretira kao građane drugog reda.

    Na sastanku se, takođe, govorilo o pronalasku rješenja koje će unapređivati položaj članova porodica zarobljenih i poginulih boraca i nestalih civila, prije svega kroz zapošljavanje djece poginulih boraca i nestalih civila, saopšteno je iz NSRS.

  • Stevandić sa ambasadorom Slovačke o procesu evropskih integracija

    Stevandić sa ambasadorom Slovačke o procesu evropskih integracija

    Predsjednik Narodne skupštine Republike Srpske Nenad Stevandić razgovarao je danas u Banjaluci sa ambasadorom Slovačke Republike u BiH Romanom Hlobenom o razvoju bilateralnih odnosa Slovačke Republike, Republike Srpske i BiH, te o procesu evropskih integracija.

    Na sastanku je zaključeno kako između BiH i Slovačke Republike ne postoje otvorena pitanja, što omogućuje da se politička i ekonomska saradnja dodatno razvijaju, prije svega kroz ostvarivanje novih ekonomskih projekata i investicija.

    Naglašeno je da se partnerski odnos dvije zemlje treba nastaviti i unapređivati. Ambasador je pozdravio odluku Evropske komisije i napomenuo da se Slovačka dugo zalagala za pristupne pregovore.

    Stevandić je upoznao ambasadora Holbena sa aktuelnom političkom situacijom u zemlji i regionu i tom prilikom naglasio je ključno pitanje u BiH – unutrašnji dogovor tri naroda i dva entita.

    Takođe, Stevandić se zahvalio na podršci Slovačke Republike u procesu evropskih integracija BiH te je poručio da očekuje da će izborom nove vlade Slovačka imati bolje razumijevanje položaja Republike Srpske.

  • Dodik: Postoji samo maligni američki uticaj

    Dodik: Postoji samo maligni američki uticaj

    Predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik rekao je danas da je američki ambasador u BiH Majkl Marfi manipulator koji, kako kaže, stalno laže i petlja, pa tako i kada govori o navodnom ruskom malignom uticaju u BiH.

    odik je rekao da jedini maligni uticaj u BiH imaju predstavnici SAD koji stalno pričaju protiv Republike Srpske.

    • Oni su poštenjačine, pucaju od poštenja, nikakav maligni uticaj, nikad nisu bacili bombe ni na jedan narod u istoriji. Ništa nisu uradili, nikog nisu ubili, kad se pojave pred njih odmah treba leći i zahvaliti im što postoje – istakao je Dodik.

    On je rekao da ruski predsjednik Vladimir Putin poštuje Dejtonski mirovni sporazum, teritorijalni integritet BiH i unutrašnje uređenje zasnovano na principu dva entiteta i tri konstitutivna naroda, što je potvrdio i prilikom njihovog posljednjeg sastanka u Rusiji.

    • To je ono što Marfiju fali, on je taj koji nikada ne govori o dva entiteta i tri konstitutivna naroda, nego govori o nekom građanskom uređenju. To je jedna podvala koja lijepo zvuči za Zapad, ali ne može da prođe ovdje, jer je antiustavna. Marfi ima problem da objasni svojima u Vašingtonu zašto pola neke zemlje u kojoj je on ambasador, ne razgovara s njim. Da sad dođe u Republiku Srpsku, sretne nekog i usput kaže “Dobar dan, ja sam Marfi”, on ne bi kontaktirao sa Republikom Srpskom, jer Srpsku predstavljaju njen predsjednik, Vlada i Parlament i samo ako ste u tim kontaktima možete da kažete da razgovarate s Republikom Srpskom. Za druge, pojedinačne sastanke, to ne možete reći – naglasio je Dodik.

    Dodik je rekao da je Marfijev “cilj razgradnja i uništenje Republike Srpske”.

    • Ekipa oko Marfija smatra da Sarajevo treba da bude centar svega, a da Republika Srpska treba da bude prazna ljuštura – naveo je on.

    Dodik je poručio da to neće proći, ističući da je Republika Srpska zaustavila prenos nadležnosti.

    • Doći će vrijeme kada ćemo polako vraćati sve izgubljenje i otete nadležnosti. Proći će i ta snaga /američka/ i njihov pritisak i maligni uticaj. Ne postoji ruski pritisak ni maligni uticaj, a to što srpski narod ima istorijsku povezanost sa Rusijom je dio istorije i to bi trebalo poštovati – istakao je Dodik.

    Ambasador SAD u BiH Majkl Marfi rekao je da nema sumnje da Rusija ima “maligne aktivnosti” u BiH, na zapadnom Balkanu i globalno, te da ruski interesi, što se tiče BiH, jednostavno dovode do nevolja, problema i podjela.

  • Dodik: Nova bolnica biće završena daleko prije roka

    Dodik: Nova bolnica biće završena daleko prije roka

    Predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik obišao je u Trebinju lokaciju na kojoj se gradi nova bolnica u Pridvorcima, gdje je rekao da će objekat biti završen za nešto više od godinu dana, odnosno daleko prije roka.

    Dodik je rekao da je ovaj projekat, nakon Univerzitetskog kliničkog centra u Banjaluci, najveća investicija u zdravstvenom sektoru za šta je Srpska izdvojila 128 miliona KM.

    Predsjednik Srpske je istakao da postoji ambicija da ova zdravstvena ustanova bude regionalnog karaktera i privuče korisnike usluga ne samo sa prostora Hercegovine, već i Crne Gore i Hrvatske.

    On je naveo da je ova gradnja jedna od najkvalitetnijih u posljednje vrijeme i da se izvođaču radova redovno isplaćuju sredstva.

    • Do sada je izvođaču radova isplaćeno 18 miliona. U rebalansu budžeta za ovu godinu odredili smo 25 miliona za ovaj objekat. U naredne tri godine biće određeno po 32 miliona, a isto toliko i četvrte godine od sada, te još pet miliona kada radovi budu završeni – rekao je Dodik.

    Sredstva za izgradnju nove bolnice biće obezbijeđena iz budžeta Republike Srpske, a ovaj projekat predstavlja jedan od najznačajnijih poduhvata Vlade Srpske u zdravstvenom sistemu.

    Predsjednik Srpske je istakao da je zadovoljan onim što je danas vidio i da vjeruje da će na proljeće, kada ponovo bude posjetio mjesto radova, moći da vidi da je značajan dio završen.

    • Ljudi vjeruju samo u ono što vide. Pozivam sve Trebinjce i one koji su mislili da je ovo samo neka priča, da dođu ovdje i vide i budemo jedan tim koji se raduje ovom uspjehu – rekao je Dodik.

    On je zahvalio ljudima koji su bili spremni da pomognu u izradi projekta, kao što je doktor Predrag Peško.

    Predsjednik Srpske je istakao da se sva pažnja usmjerava na odabir novih doktora, specijalizacije i obuke, navodeći da sve ovo nema nikakvog smisla ako ne bude edukovanog kadra.

    • Radujem se činjenici što će oko 50 novih radnika, uključujući doktore i medicinske sestre biti uposleno kada se nova bolnica završi – rekao je Dodik.

    Novi bolnički kompleks prostiraće se na 41.080 metara kvadratnih, a cilj projekta je izgradnja savremeno opremljene bolnice za pružanje kvalitetnih zdravstvenih usluga, u skladu sa najvišim standardima, građanima Trebinja i susjednih opština i gradova.

  • Novalić: Marfi milionima plaćao planove o širenju laži i neistina

    Novalić: Marfi milionima plaćao planove o širenju laži i neistina

    Bivši premijer Federacije BiH Fadil Novalić danas je u otvorenom pismu upitao američkog ambasadora u BiH Majkla Marfija kako će vladi SAD opravdati kako su milionskim iznosima plaćani medija planovi kojima su širene laži i neistine u BiH.

    Ne znam kako je kod vas, ali u našoj zemlji je grijeh lagati, a u laži su kratke noge – naveo je Novalić odgovarajući na optužbe Marfija koji je rekao da je federalni premijer sankcionisan zbog korupcije.

    Novalić je izrazio nadu da će SAD u BiH ponovo poslati ozbiljnog i nekorumpiranog ambasadora, poput njegovih prethodnika.

    • A ne kao što ste Vi gospodine Marfi, jer Vi ostavljate samo laži i smutnje među Bošnjacima – naveo je Novalić u otvorenom pismu.

    On je ocijenio da se Marfi ponovo “gotovo patološki” bavi njim, te da je priča o korumpiranosti strategija koja se, nažalost, u BiH provodi već 30 godina.

    • Ovaj narod nije glup koliko Vi mislite, gospodine Marfi. Uložili ste mnogo u propagandu i opet ste morali izvršiti državni udar. Trebalo je da priupitate svog kolegu Larsona, koji je iz BiH utekao pod čudnim okolnostima, zbog čega su mene stavili na crnu listu. Saznali biste da su u pitanju pisma penzionerima kakva je slao i predsjednik Amerike. Čudi da niste mogli čak naći ni bolje opravdanje – rekao je Novalić, dodajući da je jasno da je smetao projektima i širim planovima.