VRBAS Media

Autor: INFO

  • Završen sastanak u Briselu: Put u EU nije sporan, mora se poštovati Ustav BiH

    Završen sastanak u Briselu: Put u EU nije sporan, mora se poštovati Ustav BiH

    Evropski put BiH nije sporan nikome u BiH, međutim Republika Srpska insistira na tome da se na tom putu mora poštovati Ustav i da odluke moraju donositi domaći akteri, a ne stranci.

    Ovo se u suštini može zaključiti nakon sastanka lidera političkih partija iz BiH sa Oliverom Varheljijem, evropskim komesarom za proširenje, koji je završen u Briselu.

    Milorad Dodik, predsjednik SNSD-a rekao je da se Ustav BiH mora poštovati te da odluke autonomno treba da donose lokalni faktori u smislu da se opredjeljuju za EU, a ne da to čine stranci.

    “Sastanak je bio prilika za razgovore o važnim planovima i predstojećem zasjedanju Evropskog savjeta u decembru na kojem će raspravljati o mogućnosti da se u BiH odobri otvaranje pregovora sa EU”, rekao je Dodik koji je i predsjednik Republike Srpske, a prenosi RTRS.

    Dodik je istakao da u BiH postoji ozbiljan zastoj i to o pitanju Ustavnog suda BiH.

    “Imamo ozbiljne zastoje u dinamici. Donijeli smo pet ili šest zakona i kada je došlo do Ustavnog suda BIH tu je nastao zastoj. Možemo da razgovaramo, a to je da Apelaciono vijeće ima sjedište u Banjaluci i uz to Zakon o sprečavanju pranja novca, to bi se moglo završiti. Varhelji je imao pozitivan pristup, apelujući da se ovo što prije završi”, rekao je Dodik dodajući da je u Evropskoj komisiji iskazana volja i planovi za podsticanje u smislu paketa razvoja za infrastrukturne projekte.

    Elmedin Konaković, lider Naroda i pravde, rekao je da će razgovori biti nastavljeni i da su se dotakli tema oko kojih još nema konsenzusa, ali da je najbitnije da se razgovara.

    On je nakon sastanka sa Varheljijem rekao da bi se nakon povratka iz Brisela brzo trebao organizovati sastanak koalicije kako bi se teme koje su otvorene konkretizovali.

    Konaković je rkeao da BiH nema drugu opciju nego Evropsku uniju u koju izveze 75 posto svojih proizovda, i pored toga što neko ima simpatije prema nekim “drugim geografijama”, te da je jedna jedina putanja integracija BiH ka Briselu.

    Nakon sastanka lidera političkih stranaka sa Varheljijem, počeo je sastanak na visokom nivou kojem prisustvuju osim Varheljija i Borjana Krišto, predsjedavajuća Savjeta ministara BiH, zatim entitetski premijeri i predstavnici drugih nivoa vlasti. Na ovom sastanku trebalo bi se razgovarati o “operativnijim temama” u kontekstu 14 prioriteta, pomoći zapadnom Balkanu itd…

  • Dodik: Evropski put BiH nije sporan za Srpsku, ali mora se poštovati Ustav

    Dodik: Evropski put BiH nije sporan za Srpsku, ali mora se poštovati Ustav

    Evropski put BiH nije sporan za Republiku Srpsku, ali na tom putu ima mnogo izazova i mora se poštovati Ustav, rekao je danas predsjednik Srpske Milorad Dodik u Briselu.

    Mora se poštovati Ustav BiH i činjenica da EU traži prilagođavanje kroz reforme, a to je da odluke autonomno donose lokalni faktori u smislu da se opredjeljuju za EU, a ne da to čine stranci bez obzira u čije i kakvo ime – rekao je Dodik nakon sastanka lidera političkih stranaka iz BiH sa evropskim komesarom za proširenje Oliverom Varheljijem.

    Dodik, koji je lider SNSD-a, rekao je da je sastanak bio prilika za razgovore o važnim planovim i predstojećem zasjedanju Evropskog savjeta u decembru na kojem će raspravljati o mogućnosti da se BiH odobri otvaranje pregovora s Evropskom unijom.

    On je istakao da u BiH postoji ozbiljan zastoj i to o pitanju Ustavnog suda BiH.

    • Imamo ozbiljne zastoje u dinamici. Donijeli smo pet ili šest zakona i kada je došlo do Ustavnog suda BiH tu je nastao zastoj. Možemo da razgovaramo, a to je da Apelaciono vijeće ima sjedište u Banjaluci i uz to Zakon o sprečavanju pranja novca, to bi se moglo završiti. Varhelji je imao pozitivan pristup, apelujući da se ovo što prije završi – rekao je Dodik.

    Odgovarajući na pitanje da li je na sastanku razgovarano i o navodnim prijatnjama disolucijom, Dodik je rekao da stranci prave BiH koja ne može opstati.

    • Očigledno Republika Srpska bez vidljivosti neće moći biti dio paketa saglasnosti za EU, ako bude eliminisana. Mi to pratimo. Imate neke parlamentarce koji su izlobirani, koji to komentarištu. Moje pitanje njima je kakvo je to vladavina prava, ako je visoki predstavnik nelegitimno tu. Nisu upoznati sa detaljima u BiH, ali diskutuju o tome. BiH se zasniva na Ustavu, a ne da se razgrađuje na Ustavu. Želim da BiH bude ustavna, ali ako to nije to, nije prihvatljivo. Mi smo rekli da smo za evropski put, optimista nisam, ali racionalan jesam, da treba taj put pratiti – rekao je Dodik.

    Dodik je naveo da je u Evropskoj komisiji iskazana volja i planovi za podsticaje u smislu paketa razvoja za infrastrukturne projekte.

    Podsjećamo, u Briselu će danas biti održan sastanak u okviru Političkog foruma na visokom nivou između EU i BiH o napretku u evropskim integracijama BiH.

  • Trka počinje; Juriš na Zelenskog

    Trka počinje; Juriš na Zelenskog

    Nastala bezizlazna situacija na frontu zaoštrila je borbu unutar Ukrajine za mesto predsednika zemlje Vladimira Zelenskog, piše španski list “Mondo”.

    Prema pisanju lista, sukob u Ukrajini se nastavlja “usled paralize na frontu, ali i zbog početka borbi u pozadini”.

    “Suočivši se sa mogućim opozivom predsedničkih izbora, predviđenih za mart 2024. godine, nekoliko kandidata koji pretenduju na mesto Zelenskog počinju da preduzimaju korake kako bi ga primorali da ih sazove”, uprkos ratu, objavio je “Mondo”.

    Prema listu, do leta 2023. godine između ukrajinskih vlasti i opozicije postojao je manje-više javni konsenzus o tome da ne treba održavati izbore, ali “ćorsokak u kojem se našla ukrajinska strana u sukobu menja stav nekih mogućih kandidata”.

    List smatra da je jedan od ključnih igrača u borbi za mesto Zelenskog njegov bivši savetnik Aleksej Arestovič (u Rusiji uključen na spisak terorista i ekstremista), koji je izjavio da izbore u Ukrajini treba održati da bi se Zelenski sklonio sa vlasti.

    Drugi kandidat je aktuelni gradonačelnik Kijeva Vitalij Kličko, koji je za “Mondo” izjavio da nije spreman da zvanično kaže sve što misli o Zelenskom.

    Treći pretendent je glavnokomandujući Oružanih snaga Ukrajine Valerij Zalužni, o čijem sukobu sa aktuelnim ukrajinskim liderom već neko vreme pišu kako zapadni, tako i ukrajinski mediji.

    Pored njih pominje se i bivši predsednik zemlje Petro Porošenko.

    Istovremeno, “Mondo” takođe navodi niz problema sa kojima se Ukrajina može suočiti u slučaju odluke o održavanju izbora 2024. godine, a prvi je neophodnost ukidanja ratnog stanja, što će muškarcima otvoriti “prolaz ka graničnim prelazima”.

    Drugi glavni problem je, kako se navodi u članku, nemogućnost konsultovanja sa biračima u regionima koji su pripojeni Rusiji, kao i to što je šest miliona Ukrajinaca otišlo u Evropu.

    “Mondo” ističe da se u istočnim regionima Ukrajine, za razliku od zapadnih, stanovništvo ne odnosi tako negativno prema početku pregovora sa Rusijom.

    “Oponenti Zelenskog ulaze u trku sa neizvesnom završnicom koju je teško predvideti”, naglašava list.

    Predsednički izbori u Ukrajini trebalo bi da se održe u proleće 2024. godine. Ipak, vlasti su produžile važenje ratnog stanja i opšte mobilizacije, zbog čega su izbori otkazani.

  • Selmo Cikotić osuđen na tri godine zatvora

    Selmo Cikotić osuđen na tri godine zatvora

    Sud Bosne i Hercegovine osudio je Selmu Cikotića, bivšeg ministra bezbjednosti na tri godine zatvora zbog zloupotrebe službenog položaja.

    Optužnica je Cikotića teretila da je u periodu od 2009. do 2011. godine u dogovoru sa drugim osobama, s ciljem pribavljanja koristi iskoristio službeni položaj i pogodovao firmi “Scout” iz Zagreba, čime je oštetio budžet BiH za 9,7 miliona KM.

    U optužnici se navodi i da je Cikotić mimo Sporazuma o konačno rasploaganju svim pravima i obavezama nad pokretnom imovinom iz 2008. godine i odlukama Predsjedništva BiH, donio i potpisao dvije odluke o odobravanju isporuke, odnosno zamjene roba te četiri rješenja o isporuci municije.

    Prema optužnici, on je zaključio četiri aneksa na osnovne ugovore o prodaji neperspektivnog naoružanja i municije potpisane 2003. i 2004. godine.

  • Berbokova poručuje da zemlje Zapadnog Balkana pripadaju EU

    Berbokova poručuje da zemlje Zapadnog Balkana pripadaju EU

    Ministarka spoljnih poslova Njemačke Analena Berbok poručila je juče, uoči posjete Sloveniji, da zemlje Zapadnog Balkana u potpunosti pripadaju Evropskoj uniji.

    Ona je dodala da je cilj Njemačke jačanje EU u kojoj će biti i zemlje regiona.

    – U svijetu u kojem se krize i sukobi preklapaju u neposrednom susjedstvu Evrope, potrebna nam je Evropska unija koja ce sutra i prekosutra djelovati brzo i odlučno i ostati bezbjednosno sidro za sve nas u Evropi – rekla je Berbok.

    Ona je dodala da su Njemačka i Slovenija ujedinjene u tome da ojačaju zajedničku Evropu, učine je prikladnom za budućnost i uključe zemlje Zapadnog Balkana u tu sredinu.

    – Za nas je jaka Evropska unija, baš kao i NATO, nezamenljivo životno osiguranje u neizvjesnim vremenima – navela je Berbok u saopštenju objavljenom na sajtu njemačkog Ministarstva spoljnih poslova.

    Ona je poručila da zemlje Zapadnog Balkana “potpuno i apsolutno” pripadaju Evropskoj uniji.

    To nisu samo prazne riječi. To je u našem bezbjednosnom interesu u Ljubljani, u Berlinu i u cijeloj Evropi. Da bi se to ostvarilo, neophodne reforme moraju da budu završene u zemljama koje žele da postanu dio evropske porodice. Istovremeno, EU mora da održi svoju riječ i preduzme korake u procesu proširenja, kada se za to steknu uslovi – navela je Berbokova.

    Ona je dodala da zbog “ruskog imperijalizma u srcu Evrope”, EU ne može da priušti “sive zone”.

    – Zajedno sa Slovenijom radimo na reformama u EU kako bismo postavili kurs za proširenu Uniju. Napredak u politici proširenja i unutrašnje reforme EU moraju ići ruku pod ruku – naglasila je šefica njemačke diplomatije.

  • “Ovo je čistilište…”

    “Ovo je čistilište…”

    Ako je Zapad spreman da podrži Ukrajinu onda mora da uradi više. Ako nije, onda mora to da kaže, navodi za ARD strateg i pukovnik Markus Rajsner.

    “Ovo jadno čistilište trenutno donosi samo više mrtvih“, dodao je on.

    Na pitanje da li to zanači da će Ukrajina izgubiti rat, Rajsner navodi da će Ukrajina izgubiti rat ako joj Zapad ne pruži neophodnu podršku.

    “Ovo je rat iscrpljivanja, tu su ključni resursi, a ne moral. Međutim, u evropskim prestonicama je raspoloženje loše: smatralo se da su isporuke oružja dovoljne. Ali to nije slučaj”, istakao je on,a prenosi Dojče vele.

    Na konstataciju da je Zapad već dosta isporučio, i nastavlja da daje i podržava Ukrajinu, Rajsner navodi da je situacija ozbiljna. “Zapad to mora da shvati. Da li je spreman da podrži Ukrajinu? Onda mora da uradi više. Ako nije spreman onda mora to da kaže. Ovo jadno čistilište trenutno donosi samo više mrtvih, ali ne rezultate”, dodao je on.

    “Postojećom proizvodnjom oružja neće moći da se isporuči ono što je zaista potrebno. Potrebno je više truda. I ne želim da ovde koristim izraz ratna ekonomija, ali je potreban veći napor”, ističe još Rajsner.

    Prema njegovim rečima, izgleda da Evropa nije prepoznala ozbiljnost situacije, jer je to moralo da bude povezano značajnim ratno-ekonomskim naporima. “Sam NATO kaže: Bure se polako prazni, a mi više nemamo. Povećanje proizvodnih kapaciteta traje godinama, a ne mesecima. A Ukrajina više nema funkcionalan vojno-industrijski kompleks potrebnih razmera”, navodi on.

    Nakonstataciju da ukrajinska ofanziva nije donela željeni uspeh, kao i da Ukrajinci trenutno nisu u stanju da zadrže Ruse u pokretu, Rajsner navodi da je situacija gora nego prošle godine.

    “Rusija je tada dugo bila u defanzivi, plašila gubitka okupiranih teritorija. Zato je počela da se ukopava. Ukrajina je tada krenula u ofanzivu sa opremom kojom je raspolagala, i nije uspela. Posle toga, rusko raspoloženje se promenilo nabolje. A sada Rusi čak veruju da vremenom mogu da pobede”, ističe.

    Najgore je vojnicima u rovovima I sada je situacija takva da “ako si ranjen, umrećeš”. Na pitanje kako se ta “klanica2 može zaustaviti, Rajsner odgovara:

    “To je dilema. Postoje mnoge paralele sa situacijom u Koreji. Korejski rat je na početku bio veoma dinamičan, a onda je došlo do zastoja. Potom su bile potrebne dve godine i 473 dana pregovora da se definiše dokument od 18 stranica kojim je uspostavljen prekid vatre koji i danas na snazi. Te dve zemlje su i dalje u ratu. Ali, to bi značilo da Ukrajina više neće postojati u granicama kakve poznajemo. A dilema se sastoji u tome da će Rusija biti još manje voljna da pregovara čim primeti da je Zapad na kolenima.”

  • Putin će biti pozvan na Samit G20

    Putin će biti pozvan na Samit G20

    Predsjednik Rusije Vladimir Putin biće pozvan na samit G20, koji će biti održan u Brazilu 2024. godine, izjavio je brazilski predsjednik Luiz Injasio Lula da Silva.

    “Bilo da Putin dođe ili ne, on će biti pozvan. Protiv njega se vodi (sudski) postupak, on mora da procijeni posljedice”, rekao je Lula listu “Korejo Brazilije”.

    On je podsjetio da Rusija, kao i SAD, ne priznaje nadležnost Međunarodnog krivičnog suda (MKS), ali pošto je Brazil član MKS-a, snosi odgovornost.

    Lula je u septembru izjavio na marginama samita G20 u Nju Delhiju da Putin neće biti uhapšen po nalogu MKS-a ako bude prisustvovao sastanku lidera G20 u Rio de Žaneiru sljedeće godine. Međutim, kasnije je rekao da je konačna odluka na brazilskom pravosuđu.

    MKS, čije je sjedište u Hagu, izdao je u martu nalog za hapšenje Putina, optužujući ga za ratni zločin prisilnog deportovanja djece iz borbenih zona u Ukrajini.

    Rusija tvrdi da su životi djece bili ugroženi, dok je portparol predsjednika Dmitrij Peskov saopštio da Moskva ne priznaje nadležnost ovog suda.

  • Šulić: Srpska krupnim koracima grabi naprijed kada je u pitanju turizam

    Šulić: Srpska krupnim koracima grabi naprijed kada je u pitanju turizam

    Republika Srpska bilježi rekordnu turističku sezonu, sa oko 72.000 noćenja više u odnosu na prethodnu godinu, rekao je ministar trovine i turizma Srpske Denis Šulić za Јutarnji program RTRS.

    Šulić je istakao da u odnosu na period prije pandemije virusa korona Republika Srpska ima veći udio u broju noćenja u BiH za oko 10 odsto.

    • Republika Srpska grabi krupnim koracima naprijed kada je u pitanju turizam. Imamo odličnu saradnju sa inspektoratom, nastavićemo dalju kontrolu. Oko 700 stanova na dan smo registrovali. Nastavićemo i sa daljim ulaganjima i investicijama – naglasio je Šulić.

    Dodaje da je novim Zakonom o ugostiteljstvu obuhvaćena i kategorizacija domaćinstava na selu, te seoski turizam.

    • Seoski turizam je grana koja treba i može da se razvija. Sve više građana koji dolaze iz velikih gradova, žele mir, a seoski turizam može da omogući upravo to – naglasio je Šulić.
  • Eksplozija u kući kod Vašingtona dok je policija uručivala nalog za pretres

    Eksplozija u kući kod Vašingtona dok je policija uručivala nalog za pretres

    Policija u Virdžiniji, u predgrađu Vašingtona, istražuje eksploziju u kući u kojoj su policajci u ponedjeljak pokušavali da izruče vlasniku nalog za pretres.

    Policija je saopštila da je nekoliko policajaca zadobilo lakše povrede, ali nikome nije bio potreban odlazak u bolnicu, prenosi AP.

    Portparolka policije okruga Arlington Ešli Sevidž izjavila je da za sada nema žrtava, ali da nije poznato u kakvom je stanju osumnjičeni koji je bio u kući u vrijeme eksplozije.

    Ona je navela da je incident počeo oko 16.45 časova, kada je policija reagovala na izvještaje o ispaljenim hicima, za koje je kasnije utvrdila da su dolazili iz signalnog pištolja.

    Dok je policija vršila istragu, dobila je nalog za pretres kuće. Kada je policija pokušala da izvrši nalog za pretres, osumnjičeni je ispalio nekoliko hitaca unutar kuće. Tada je kuća eksplodirala i zapalila se nešto prije 20.30 časova.

    Sevidž je rekla da nije jasno da li su hici ispaljeni iz signalnog ili nekog drugog vatrenog oružja i dodala da nema indicija da je u kući bilo drugih ljudi, ali da to ne može da bude isključeno u ovoj ranoj fazi istrage. Arlington se nalazi pored reke Potomak, koja ga dijeli od glavnog grada SAD. Do eksplozije je došlo u Blumontu, prigradskom naselju u severnom Arlingtonu, gdje su kuće najčešće dupleksi koje dijele dvije porodice. Vatrogasna služba je saopštila da još nije poznat uzrok eksplozije.

  • Еgić : U toku mjeseca kreće isplata nepovratnih novčanih sredstava za stambeno zbrinjavanje

    Еgić : U toku mjeseca kreće isplata nepovratnih novčanih sredstava za stambeno zbrinjavanje

    U toku ovog mjeseca kreće isplata nepovratnih novčanih sredstava u iznosu do 8.000 maraka, rekao je za ATV Danijel Еgić, ministar rada i boračko invalidske zaštite u Vladi Republike Srpske.


    Radi se o nepovratnim sredstvima o stambenom zbrinjavanju boračkih kategorija, za koje su pripadnici ove kategorije konkurisali 2019. godine.

    “U saradnji sa Ministarstvom finansija i određenim uštedama u radu Ministarstva rada i boračko invalidske zaštite obezbjedili smo 500.000 maraka za isplatu nepovratnih novčanih sredstava u iznosu do 8.000 po uredbi Vlade iz 2019. godine. U prvom krugu obuhvatićemo nekih 18 opština i u tim opštinama će već u toku ovog mjeseca krenuti isplata, a u toku naredne godine nastavljamo taj proces i isplaćujemo ta sredstva. Bitno je reći da će to biti u onim opštinama u kojim je taj proces završen. S obzirom da se to radi na nivou lokalnih zajednica, kada ti spiskovi budu završeni, mi kao Ministarstvo vršimo isplatu”, rekao je Еgić za ATV.

    Ministar je rekao da su Budžetom Srpske predviđena dodatna izdvajanja za boračke kategorije

    “Povećanje sredstava za ove kategorije je već obezbijeđeno u rebalansu Budžeta, biće 23 miliona maraka do kraja ove godine. 20 miliona biće utrošeno prema Uredbi Vlade za uvođenje boraca svih kategorija u pravo ostvarivanju mjesečnog boračkog dodatka, a ostatak od će biti za povećanje ličnih i vojnih invalidnina, od 10 odsto, odnosno dva puta po pet odsto do kraja ove godine”, kaže Еgić.

    Vlada uvijek nastoji da poboljša status boraca. Izdvajaju se značajna sredstava, ali uvijek može bolje, kaže ministar.

    “Ako gledamo mjesečni dodatak, Srpska izdvaja i do 3 puta više sredstava nego FBiH. Naša Vlada isplaćuje oko 150 miliona, dok je u FBiH oko 50, a pritom kod njih nisu obuhvaćene sve kategorije”, kaže Еgić.