VRBAS Media

Autor: INFO

  • Lavrov obećao da će Mađarska imati nesmetano snabdijevanje ruskim energentima

    Lavrov obećao da će Mađarska imati nesmetano snabdijevanje ruskim energentima

    Ruski ministar vanjskih poslova Sergej Lavrov obećao je da će Mađarskoj garantovati snabdijevanje energentima, tako da će isporuka gasa, sirove nafte i nuklearnog goriva iz Rusije biti nesmetana, potvrdio je mađarski šef diplomatije Peter Szijjarto u New Yorku.

    Szijjarto se sastao sa Lavrovom na marginama zasjedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, prenio je MTI.

    “Ako bi drugi zapadni političari uradili isto, nada za mir u Ukrajini bila bi veća”, rekao je on, navodi se u saopštenju mađarskog Ministarstva vanjskih poslova.

    Razgovori su se uglavnom fokusirali na rat u Ukrajini, a Szijjarto je rekao da je ponovio šefu ruske diplomatije da Mađarska ima sopstveni interes da se rat brzo okonča.

    “Rekao sam da i mi Mađari gubimo živote u ovom ratu i zato pozivamo na hitan prekid vatre i mirovne pregovore”, rekao je on.

    Szijjarto je istakao da je Lavrov, takođe, kazao da je Rusija spremna za mirovne pregovore.

    “Očigledno ima mnogo detalja za razjašnjenje. Nadam se da će u jednom trenutku okolnosti jasno staviti do znanja Rusiji i Ukrajini da moraju tražiti rješenje za pregovaračkim stolom”, rekao je.

    Dodao je da je druga tema razgovora bila bilateralna energetska saradnja.

    “Lavrov je rekao da će Rusija ispuniti svoje ugovorne obaveze. Rusija će isporučiti obećanu količinu prirodnog gasa, sirove nafte i nuklearnog goriva u ugovorenim rokovima, možemo biti mirni u pogledu snabdijevanja Mađarske energentima”, izjavio je Szijjarto.

  • Vučić: U oktobru najvažniji sastanak sa predsjednikom Kine

    Vučić: U oktobru najvažniji sastanak sa predsjednikom Kine

    Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio da će u oktobru imati do sada najvažniji sastanak sa kineskim predsjednikom Si Đinpingom na kome će jedna od tema biti Kosovo i Metohija.

    Vučić je rekao da situacija u vezi sa Kosovom i Metohijom nije laka i da je zato vrlo zabrinut.

    – Vrlo sam zabrinut, jer kad imate posla sa nekim ko je racionalan, ko je razuman, normalan, onda uvijek možete da postignete kompromis. Kad imate posla sa nekim ko sve to nije, onda je teško da sagledavate budućnost na realan i objektivan način i da znate šta vam slijedi – rekao je Vučić.

    Osvrćući se na svoj govor na Generalnoj skupštini UN, Vučić je rekao da je govorio nedvosmisleno šta se zbivalo, ko je krivac i kako se pozicije i principi mijenjaju u skladu sa dnevnopolitičkim potrebama.

    Nemam ništa protiv da moj govor osudi ko god hoće. Samo me interesuje šta tu nije tačno. Da li je donesena odluka o bombardovanju bez Savjeta bezbjednosti UN, da li je donesena odluka o priznavanju Kosova u suprotnosti sa Rezolucijom 1244 i Poveljom UN? To su činjenice – rekao je Vučić.

    Predsjednik Srbije je rekao da nije naredio podizanje borbene gotovosti, ali da su redovne aktivnosti pojačane, piše RTRS.

    – Kada smo podigli borbenu gotovost, bilo je mnogo hiljada pripadnika vojske, sada su samo redovne aktivnosti nešto pojačane – rekao je Vučić povodom kolone oklopnih borbenih vozila Vojske Srbije na magistralnom putu Kraljevo-Raška.

  • Američki senator optužen za primanje mita, Vučić ga nazvao albanskim lobistom

    Američki senator optužen za primanje mita, Vučić ga nazvao albanskim lobistom

    Američki senator Robert Menendez, demokrata iz Nju Džersija i njegova supruga optuženi su za krivična dela primanja mita, saopštili su danas savezni tužioci.

    Kancelarija američkog tužioca na Menhetnu tereti ih da su primali hiljade dolara mita u zamjenu za korišćenje Menendezove moći i uticaja kao senatora u korist biznismena iz Nju Džersija i činili usluge vladi Egipta, prenio je Rojters.

    Tužioci su rekli da je mito uključivao gotovinu, zlato, uplate za hipoteku za kuću, nadoknadu za posao sa minimalnim zahtjevima, luksuzno vozilo i druge stvari od vrijednosti.

    Robert Menendez i njegova supruga Nadin suočavaju se sa po tri tačke optužbe u vezi sa korupcijom i iznudom.

    Menendez je u Senatu od 2006, a bio je predsjednik uticajnog komiteta američkog Senata za spoljne odnose.

    Ranije je u Nju Džersiju optužen za prihvatanje privatnih letova, priloga za kampanju i drugog mita od bogatog pokrovitelja u zamjenu za usluge, ali suđenje 2017. završilo se nakon što je ušlo u zastoj.

    Tužioci traže da Menendezu bude oduzeta imovina, uključujući njegovu kuću u Nju Džersiju, Mercedes-Benc iz 2019. i oko 566.000 dolara u gotovini, zlatnim polugama i sredstvima sa bankovnog računa.

    Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je danas u Njujorku da je jasno da je američki senator Bob Menendez, koji je optužen za koruptivne radnje, “plaćena strana Albanaca” i da će sve to sada polako izlaziti na vidjelo.

    “Reč je o čoveku koji je najmoćniji albanski lobista i ne postoji niko ko je bio lošiji prema Srbima i ko je obavljao prljaviji posao u korist Albanaca od Boba Menendeza”, rekao je Vučić novinarima na marginama zasjedanja Generalne skupštine UN, prenosi Tanjug.

    Dodao je da je Menendez pokušavao da lobira i na Kipru i u Grčkoj za priznanje nezavisnosti Kosova “jer je veoma uticajan i u Nikoziji i Atini”.

    “Radio je sve što je mogao protiv nas. Kada vidite taj način, taj jezivi stil u kom nema argumentacije, ali poput kopca i jastreba stalno kidiše na svoju metu bilo je jasno da je on plaćena strana albanaca i sada će sve to polako izlaziti na videlo”, rekao je predsjednik.

    Vučić je rekao da će se sad u istrazi protiv Menendeza “tek videti mnoge stvari”.

  • Izgorjeli pomoćni objekti fabrike u Bihaću

    Izgorjeli pomoćni objekti fabrike u Bihaću

    Veliki požar koji je sinoć izbio u hali fabrike “Creativa” u Bihaću lokalizovan je.

    Kako je rečeno za portal “Avaza” iz Operativnog centra Ministarstva unutrašnjih poslova Unsko-sanskog kantona izgorili su pomoćni objekti.

    “Nastradalih nije bilo. Uviđajne radnje su u toku, odnosno pošto je požar bio sinoć kasno, sada će se vršiti uviđajne radnje. Više informacija nemamo. Uviđaj će pokazati šta je bilo”, rečeno je iz MUP-a USK.

    Fabrika “Creativa” se bavi proizvodnjom namještaja.

  • I, Putinov plan se polako sprovodi

    I, Putinov plan se polako sprovodi

    Putinov plan se polako sprovodi, piše briselski portal Politiko, aludirajući na to da doskorašnji bliski saveznici Ukrajine polako postaju prezasićeni.

    Kako se navodi, ruski predsednik Vladimir Putin “malo je tajio svoj plan da nastavi s pritiskom na Ukrajinu dok Zapad ne popusti”.

    Nakon više od 500 dana rata, sada ima razloga da veruje da stvari funkcionišu onako kako se nadao, čak i ako se događaji ne odvijaju onako kako je zamislio, piše dalje taj postal, a prenosi Večernji list.

    Naime, vlade u Poljskoj, Estoniji, Slovačkoj i drugim zemljama u srednjoj i istočnoj Evropi bile su među najvernijim saveznicima Kijeva od prvog dana ruske invazije. Osim što su slali oružje i pružali dobrodošlicu milionima ukrajinskih izbeglica, oni su bili najglasniji zagovornici Ukrajine na Zapadu, zalažući se za čvrst stav prema Moskvi usprkos nećkanju nekih drugih zemalja poput Francuske i Nemačke.

    Ali u situaciji suočavanja sa skorašnjim izborima ili drugim domaćim izazovima, neke od njih postaju nervozne zbog uticaja Ukrajine koja će se jednog dana pridružiti EU, te se ta podrška počinje kolebati.

    Najupečatljiviji primer je Poljska, čiji je premijer Mateuš Moravjecki u sredu najavio da će prestati da isporučuje novo oružje Ukrajini. Izjava je označila zapanjujuću eskalaciju u sporu između Kijeva i njegovog najbližeg suseda EU oko isporuka žitarica za koje Varšava tvrdi da podrivaju proizvodnju poljskih poljoprivrednika. U Poljskoj su, naime, parlamentarni izbori zakazani za 15. oktobar.

    “Ukrajina shvata da se poslednjih meseci ne graniči s Poljskom, već s poljskim izborima”, rekao je za Politiko Ivan Krastev, predsedavajući Centra za liberalne strategije u Sofiji. Dakle, za sada su “glasovi stotinu hiljada poljskih poljoprivrednika važniji za vladu od onoga što će biti cena za Ukrajinu”, dodao je.

    Iako je primamljivo otpisati napetosti kao izborni vatromet, postoje razlozi za verovanje da bi one mogle potrajati i nakon kampanje. Kako je istakao zapadni diplomata koji je želeo da ostane neimenovan, spor oko žita između Varšave i Kijeva otkriva dublje sumnje oko pridruživanja Ukrajine EU.

    Problem za Kijev je i taj što pdrška ne nestaje samo u Poljskoj. Od početka rata, baltičke zemlje predvodile su proukrajinski lobi u Briseu i Vašingtonu, a možda niko tako glasno ili uspešno kao estonska liberalna premijerka, Kaja Kalas.

    Ali Kalasin kredibilitet je pretrpeo udarac zbog skandala u koji je bio upleten njen suprug, za kog je otkriveno da poseduje udeo u kompaniji koja je nastavila da posluje u Rusiji nakon invazije, čak i dok je njegova supruga zagovarala prekid svake trgovine s Moskvom.

    Kalas je od tada puno tiša u tom smeru otkako je skandal izbio krajem avgusta, lišavajući Kijev jednog od njegovih najjačih zagovornika u zapadnim prestonicama.

    Zatim je tu i Slovačka. Ta srednjevropska zemlja bila je među najvećim podupiračima Ukrajine u Evropi, ali izbori 30. Septembra mogli bi je preko noći pretvoriti u skeptika.

    Robert Fico, populistički bivši premijer zemlje, vodi kampanju na proruskoj, antiameričkoj platformi koja se protivi sankcijama protiv ruskih pojedinaca i daljim isporukama oružja Kijevu. On je na putu da pobedi na izborima.

    Pobeda Fica dala bi mađarskom premijeru Viktoru Orbanu, jednom od najvećih evropskih skeptika u Kijevu, saveznika na pozornici EU.

    Ako njegova stranka dobije dovoljno podrške da bude deo vlade, rekao je Fico za AP ranije ovog meseca, “više nećemo slati nikakvo oružje ili municiju u Ukrajinu.”

  • Ministarstvo uprave tvrdi: Plate zaposlenih u javnom sektoru povećane u tri navrata

    Ministarstvo uprave tvrdi: Plate zaposlenih u javnom sektoru povećane u tri navrata

    Plate zaposlenih u javnom sektoru povećane su u tri navrata nakon što su Vlada Republike Srpske, odnosno resorni ministri, zaključili u junu prošle godine Sporazum sa predstavnicima sedam granskih sindikata kojim je dogovoren način i obim povećanja plata, rečeno je Srni iz Ministarstva uprave i lokalne saomouprave Republike Srpske.
    Iz Ministarstva su naveli da je od maja 2022. godine plata uvećana za 10 odsto, a da je u avgustu te godine uslijedilo uvećanje primanja svim zaposlenim za 100 KM.

    Potom je od januara ove godine uvećana plata za pet odsto zaposlenima kojima je neto plata ispod prosječne u Republici Srpskoj.

    “Ovim povećanjem plata, Ministarstvo uprave i lokalne samouprave, iz okvira svoje resorne nadležnosti, realizovalo je tačke Sporazuma koje su određivale na koji način će se poboljšati materijalni status zaposlenih, putem navedenih povećanja”, rečeno je iz Ministarstva.

  • Stanivuković za park kod “Delte” daje više od tri miliona

    Stanivuković za park kod “Delte” daje više od tri miliona

    Aktuelna gradska administracija u Banjaluci je skoro pa udvostručila sredstva za izgradnju novog parka kod tržnog centra „Delta“ koje samo u prvoj fazi treba da proguta više od tri miliona KM, prenosi CAPITAL.
    To je vidljivo iz tenderske dokumentacije za izbor najpovoljnijeg ponuđača za gradnju ovog parka koja je danas objavljena, a u kojoj je navedeno da će u prvu fazu realizacije ovog projekta biti uloženo 2,6 miliona KM bez PDV-a ili 3,1 milion KM sa uračunatim porezom.

    Rok za dostavljanje ponuda je 12. oktobar, a kriterij za dodjelu ugovora je najniža cijena. Rok za izvođenje radova je 180 dana od dana uvođenja u posao.

    Među uslovima koje ponuđači treba da ispunjavaju, između ostalog, navedeno je da moraju imati pozitivno poslovanje u prošloj godini, kao i da imaju iskustvo u realizaciji jednog ugovora u izgradnji parka ili sličnih projekata u zadnjih pet godina, vrijednog 2,5 miliona KM.

    Suma navedena u tenderu je skoro dva puta veća u odnosu na prethodne informacije, koje su stigle iz Grada Banjaluka.

    Kako je CAPITAL ranije pisao u tekstu Nakon arene Stanivuković bez dozvola gradi i park, prvobitno je gradonačelnik Banjaluke Draško Stanivuković najavio da će za prvu fazu biti potrebno 1,5 miliona KM.

    Nekoliko dana kasnije je v.d. načelnik Odjeljenja za komunalne poslove potvrdio da je budžet povećan i da će za prvi fazu realizacije projekta biti predviđeno 1,7 miliona KM. Ta suma i stavka je naknadno ubačena i u plan javnih nabavki grada Banjaluka.

    Izgleda da ni ta suma nije bila dovoljna jer je tenderskom dokumentacijom ponovo uvećana.

    Izgradnja parka kod tržnog centra “Delta” je projekat za koji se zalaže administracija gradonačelnika Draška Stanivukovića od njegovog dolaska na vlast u Banjaluci, ali do sada bez uspjeha. Objava tendera predstavlja prvi konkretan korak ka realizaciji tog projekta.

  • Plenković: Vojske na granici neće biti, nismo u ratu

    Plenković: Vojske na granici neće biti, nismo u ratu

    Premijer Hrvatske Andrej Plenković izjavio je danas u Rijeci da je na zaštiti spoljne granice EU u Hrvatskoj angažovano 6.500 pripadnika policije, što je sasvim dovoljno, te da na granici neće biti vojske jer Hrvatska nije u ratu.
    Komentarišući situaciju sa migrantima, nedavni incident na granici ka BiH i zahtjev kluba poslanika Hrvatskih suverenista o slanju vojske na granicu sa BiH i Srbijom, Plenković je rekao da na granici neće biti vojske.

    “Nema vojske na granicama, nije Hrvatska u ratu. Te njihove ideje ignorišite”, rekao je Plenković i dodao da očekuje veći angažman policije BiH.

    Prema njegovim riječima, Hrvatska ima minorne probleme s migrantima u odnosu na Italiju, Francusku, Njemačku.

    “Ono što očekujemo od partnera, kao Bosne i Hercegovine, jeste da kontrolišu izlaz iz njihove zemlje, a ne samo ulaz”, kazao je Plenković, prenijeli su mediji.

  • Vulić: Šmit raspakuje Opšti okvirni sporazum za mir

    Vulić: Šmit raspakuje Opšti okvirni sporazum za mir

    Šef Kluba poslanika SNSD-a u Predstavničkom domu Paralamentarne skupštine BiH Sanja Vulić rekla je Srni da su predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik i narod koji živi u Srpskoj trajno opredijeljeni za poštovanje i primjenu Opšteg okvirnog sporazuma za mir u BiH i da je jedino Kristijan Šmit taj koji ga raspakuje.

    Vulićeva je, komentarišući zajedničku izjavu ambasadora Savjeta za implementaciju mira u BiH /PIK/ daju podršku Šmitu, poručila da bi članovi PIK-a trebalo da pokažu rezoluciju Savjeta bezbjednosti UN kojom je, navodno, potvrđena Šmitova uloga.

    • Poštovani članovi samoproglašenog tijela bez osnova u Opštem okvirnom sporazumu za mir u BiH, sami znate, da postoji rezolucija Savjeta bezbjednosti pokazali biste je i prikazali u svim svjetskim medijima. Ne potcjenjujte nam inteligenciju ovakvim pisanijama i pozivanjem na odgovor generalnog sekretara UN. Mi tražimo dokaz, tražimo rezoluciju Savjeta bezbjednosti – navela je Vulićeva.

    Ona je istakla da problem u BiH nisu Srbi, Republika Srpska, ni Milorad Dodik, nego čovjek koji pokušava razgraditi Dejtonski sporazum i koji ugnjetava i mrzi sprski narod, a riječ je o Šmitu.

  • Sud BiH potvrdio uređenu optužnicu za zločin nad Srbima u Јošanici

    Sud BiH potvrdio uređenu optužnicu za zločin nad Srbima u Јošanici

    Sud BiH potvrdio je u cijelosti uređenu optužnicu protiv nekadašnjih komandanata i pripadnika takozvane Armije BiH za ratni zločin nad 56 srpskih civila u Јošanici kod Foče 1992. godine, nakon što je Tužilaštvo ponovo uložio žalbu, potvrđeno je za RTRS iz Tužilaštva BiH.

    Optužnica je potvrđena po svim tačkama za 13 optuženih.

    Podsjećamo, u Јošanici je ubijeno 56 civila srpske nacionalnosti, ranjeno oko 10 žrtava, a kuće, imovina, poljoprivredni i pomoćni objekti zapaljeni su i uništeni.

    • Oružani napad koji su vodili i u kojem su učestvovali optuženi izvršen je na nebranjeno selo naseljeno civilnim stanovništvom, a među žrtvama bilo je starijih osoba, žena i djece, najstarija žrtva bio je starac od 88 godina, a najmlađa žrtva bila je djevojčica od dvije godine – saopšteno je ranije iz Tužilaštva BiH.

    Neke od žrtava su mučene i ubijene na izuzetno svirep način.

    Za te zločine optuženi su Ferid Buljubašić /70/, Ahmet Sejdić Ahmet /63/, Rašid Sobo /58/, Šefko Glušac /62/, Zakir Јamak /54/, Bahrudin Muhić zvani Bane /59/, Adem Fehrić /61/, Mustafa Poljo zvani Musa /58/, Enver Kustura zvani Pena /56/, Muhamed Liska /50/, Sakib Čakar /66/, Izet Sejdić /67/ i Munir Nalo /53/.