VRBAS Media

Autor: INFO

  • Pravosuđe Srpske od jutros u štrajku

    Pravosuđe Srpske od jutros u štrajku

    Dio pravosudnih institucija Srpske, izuzev nosilaca pravosudsnih funkcija, od jutros je u štrajku.

    U Sindikatu pravosuđa Republike Srpske kažu da rada neće biti do ispunjenja zahtjeva, te dodaju da će u štrajku učestvovati radnici većine tužilaštava i sudova.

    Sindikat pravosuđa, između ostalog, traži da se procenat povećanja plata svih zaposlenih uskladi, ne sa platama, već sa procentom povećanja plata nosilaca pravosudnih funkcija, kao i, kako navode, “prestanak diskriminacije zaposlenih u pravosudnim institucijama u Srpskoj u odnosu na nosioce pravosudnih funkcija po pitanju toplog obroka, regresa i naknade za obračun minulog staža” .

    U Ministarstvu pravde Republike Srpske kažu da poštuju svačije pravo na izražavanje nezadovoljstva, pod uslovom da se poštuju propisi kojima se uređuje organizovani prekid rada.

    “Takođe, želimo da poručimo da je Ministarstvo pravde na raspolaganju svima koji žele da razgovaraju i da zajednički pokušamo da pronađemo najoptimalnije rješenje, kako bi se unaprijedila prava radnika i poboljšao materijalni položaj zaposlenih u institucijama u pravosuđu Republike Srpske”, rekli su iz resornog ministarstva za “Nezavisne novine”.

  • Hljeb u Banjaluci skuplji za 70 feninga u odnosu na ostale krajeve

    Hljeb u Banjaluci skuplji za 70 feninga u odnosu na ostale krajeve

    Hljeb u Banjaluci skuplji je i do 70 feninga u odnosu na ostale krajeve Republike Srpske. Nastavićemo pregovore sa pekarima, ali uporedo idemo u donošenje dvije uredbe da bismo uveli red u cijene osnovnih životnih namirnica.

    Rekao je ovo ministar trgovine i turizma RS Denis Šulić.

    Pojasnio je da će uskoro, i to u prvoj polovini marta, donijeti uredbu kojom će ograničiti cijenu osnovnog hljeba, ali i da planiraju izmjene propisa kada je riječ o ostalim osnovnim životnim namirnicama.

    – Ta uredba će biti dorađena, odnosno na listi će se naći još neki artikli na koje je marža ograničena – rekao je Šulić. Komentarišući ponašenje pekara koji nisu pristali na dogovor o cijeni hljeba, rekao je da će nastaviti da pregovaraju sa predstavnicima pekarske industrije.

    –Cijena hljeba u Banjaluci i banjalučkoj regiji je 60-70 feninga viša u odnosu na druge krajeve Srpske. Nastavićemo da radimo ono što je u našoj nadležnosti, ali ne odustajemo ni od razgovora. Nadam se da ćemo u narednim sedmicama ponovo razgovarati da bismo našli neko kompromisno rješenje – istakao je Šulić.

    Govoreći o uredbi koja se tiče tiče ograničavanja marže na osnovne životne namirnice, Šulić je rekao da će ona dorađena sa još nekim artiklima, a dodatno će pojasniti i koji su tačno artikli obuhvaćeni.
    -Na primjer za ulje, znaće se tačno koje ulje pripada uredbi, jer do sada je bilo konfuzije na terenu kad je u pitanju primjena same uredbe. Na taj način želimo dodatno da pojasnimo sve te stvari. Pokušavamo da nađemo i način da se u tu uredbu, na zahtjev potrošača, ubacimo i meso. Velike količine mesa se, nažalost, u BiH i Srpsku i dalje uvozi sa strane, tako da postoji tu dosta proceduralnih grešaka i prostora za manipulaciju. Ali, pokušaćemo. Ono što je definitivno i što treba često da ističemo jeste to da je Srpska i sa ovim cijenama, bez dodatnih aktivnosti Vlade, najjeftinija. I u BiH, i u regionu – rekao je Šulić za Glas Srpske.

  • Ne smiruje se lavina zbog Egićeve ideje o načinu prikupljanja pomoći optuženim borcima VRS

    Ne smiruje se lavina zbog Egićeve ideje o načinu prikupljanja pomoći optuženim borcima VRS

    Inicijativa ministra rada i boračko-invalidske zaštite u Vladi Republike Srpske, Danijela Egića, da se bivši borci VRS dobrovoljno odreknu jedne marke iz boračkog dodatka kako bi pomogli svojim saborcima optuženim pred Sudom BiH, i dalje izaziva žestoke polemike u javnosti.

    Dok pojedinci tvrde da je ideja ministra Egića motivisana plemenitim razlozima, te da bi svaki bivši borac VRS trebalo da se pridruži akciji prikupljanja pomoći za odbranu bivših saboraca, ogromna većina reakcija na društvenim mrežama ide u smjeru toga da bi institucije Srpske trebalo da se pozabave tim problemom, te da je, kako ističu, u najmanju ruku nepristojno i neprikladno tražiti od socijalno ugroženih boraca da prikupljaju sredstva od “mizerije” koja im je isplaćena na osnovu učešća u stvaranju Republike Srpske.

    Nepravedna kategorizacija
    Jedan od bivših boraca VRS, koji je bio učesnik rata od 1992. godine, za Srpskainfo ističe da mu je nadležna gradska komisija za utvrđivanje kategorizacije i broja mjeseci učešća u ratu, prema njegovim riječima, oduzela najmanje godinu dana učešća u ratu.

    – Period od godinu dana, koje smo kao mladi vojnici proveli u VRS, uopšte nam nije uračunat kao vrijeme učešća u ratu. Kao pripadnik VRS bio sam, uz kraće prekide, učesnik rata od oktobra 1992. do novembra 1995, a kao “priznanje” dobio sam rješenje o 35 KM mjesečnog boračkog dodatka. S druge strane, znam brojne primjere onih koji su cijeli rat proveli na relaciji od Banjaluke do Mahovljana i koji nisu čak ni čuli puščano zrno kako im prolazi iznad glave, a koji su zahvaljujući tome što su se vodili kao pripadnici 1. ili 2. Oklopno-mehanizovane brigade VRS, ili 16. krajiške motorizovane brigade, dobili status borca prve kategorije i maksimalan iznos boračkog dodatka – kaže naš sagovornik.

    Nakon što je ministar Egić iznio prijedlog da se bivši borci odreknu jedne marke iz boračkog dodatka kako bi se pomogla odbrana onih koji su optuženi pred pravosuđem BiH, na našem portalu uslijedila je lavina negativnih komentara povodom navedene inicijative.

    Komentari
    – Sram te bilo, Egiću! Čekate 30 godina od rata, da nas pola pomre, da bi nam dali bijedni dodatak! I sad nam uzimaj, a nisi se sjetio da tražiš tamo gdje se preliva! Koliki budžet predsjednik Srpske ima i na šta ga troši – postavio je pitanje jedan od čitalaca Srpskainfo.

    – Ministre, ako ste sat-dva nakon ove ideje postali svjesni šta ste izjavili, izvinite se borcima ili podnesite ostavku. Vi ste tu da se borite za prava boraca, a ne da od njih žicate pare – napisao je drugi čitalac portala Srpskainfo.

    – Ministre, dušu nemaš. Tolika se auta kupuju, svuda se razbacujete, na svakom vam ćošku nikle kladionice, a ti tražiš od mučenih boraca. Sram te bilo! Koga ti štitiš? Bagru? Budi onda ministar za zaštitu bogatu bagre, a ne boraca – komentar je jednog od čitalaca našeg portala.

    “Predložite velikom vođi…”
    Podsjećamo, žestoku kritiku Egićeve ideje javno je objavio i član Predsjedništva Narodnog fronta, Radislav Dončić, koji je postavio pitanje da li ima kraja bezobrazluku, a ministru Egiću i svima koji podržavaju njegov prijedlog poručuje da prestanu ponižavati borce.

    – Predložite, ako smijete, velikom vođi da se odrekne bar jednog miliona od 56 koliko je zagrabio iz budžeta Republike Srpske. Predložite mu, ako smijete, da se on, njegova djeca, kumovi, partijski drugovi i ostala svita odreknu vozikanja helikopterima i avionima bar mjesec dana, pa ćete uštedjeti više nego što će se sakupiti od boračke crkavice – naveo je Dončić.

    Takođe je predložio da, ako smiju, Egić i njegove kolege ministri ne kupuju automobile od 100-200 hiljada maraka, već da se probaju zadovoljiti skromnijim modelima od 50-60 hiljada.

    Radislav Dončić pres Narodni frontFOTO: SINIŠA PAŠALIĆ/RINGIER
    – Ako smijete da “velikog vođu” brane advokati po službenoj dužnosti, a da se milioni koje uzimaju regionalne advokatske zvijezde preusmjere na odbranu saboraca, jer u tim procesima se brani Republika Srpska, a ne u sudskoj farsi koju provodite – naveo je Dončić.

    Gdje će otići ta marka?
    Potpredsjednik Udruženja “Veterani odbrambeno-otadžbinskog rata RS”, Nedeljko Klincov, za Srpskainfo ističe da mu zaista nije jasno zbog čega je ministar Egić dao prijedlog za koji je, kako navodi, morao znati da će izazvati negativne reakcije boračke populacije.

    – Problem je i u tome što među ljudima koji se nalaze na optuženičkim klupama, realno, ima i onih koji ne zaslužuju da se pomaže njihova odbrana. To su ljudi koji su radili po svojoj volji i činili zlodjela. U ratu sam bio u 16. krajiškoj motorizovanoj brigadi i imali smo stroge naredbe što se tiče zarobljenika – kako vojnih, tako i civilnih. Nijedan vojnik niti komandir 16. brigade nije osuđen ni optužen za navodne ratne zločine. Mi smo za svaki vid pomoći porodicama optuženih, ali da je normalno stanje u društvu i da su borci obezbijeđeni tu ne bi bio nikakav problem. Međutim, ako budžet predsjednika Srpske iznosi 56 miliona KM, to je jednostavno dovoljno da pokrije i te potrebe, bez apela na borce da od svoje crkavice pomažu odbranu. Nisam protiv pomoći, naprotiv, ali sam skeptičan da će naša marka tome pomoći – ističe Klincov.

    Komentar o ovome pokušali smo dobiti i od predsjednika Boračke organizacije Republike Srpske, Radana Ostojića, ali se on nije javljao na naše pozive.

  • Kada bi BiH mogla postati članica EU?

    Kada bi BiH mogla postati članica EU?

    Bosna i Hercegovina u ovom trenutku ima gotovo 2.000 propisa koji su usklađeni ili su u procesu usklađivanja s pravnom stečevinom EU, što je tek manji dio od ukupno oko 200.000 propisa i dokumenata koji su dio ukupne pravne stečevine koje BiH mora usvojiti ako želi postati članica.

    Ako se uz ovaj podatak doda činjenica da je od osnivanja EU 1957. godine, kada je bila samo ekonomska zajednica za industriju vezanu za ugalj i čelik, do danas zvanični zbornik zakona i propisa dosegao obim od oko 800.000 stranica, može se steći objektivna slika koliko je posla pred organima BiH, entitetima i nižim nivoima vlasti da se u potpunosti usklade s propisima EU. Od svih propisa i zakona koje je EU donijela od tada do danas, oko 26 odsto su i dalje važeći i u aktivnoj su primjeni.

    U Direkciji za evropske integracije BiH su potvrdili da BiH ima oko 1.700 propisa na svim nivoima vlasti koji se usklađuju sa EU. Trenutno se radi na tome, kako su rekli, da se uspostavi prva jedinstvena baza podataka svih propisa u BiH koji su usklađivani s propisima EU.

    – Na zadnjem Kolegijumu za evropske integracije utvrđen je i model za usvajanje programa integrisanja BiH u EU, a čime su stvorene pretpostavke da, nakon što preostale tri radne grupe završe svoj dio posla, ovaj dokument bude upućen u dalje procedure ostalim tijelima mehanizma koordinacije, konsultacije s Evropskom komisijom, te usvajanje, a u skladu s ranije utvrđenom metodologijom izrade ovog dokumenta – naglasili su oni.

    Eksperti EU rekli su da se količina novih propisa koji se donose na nivo EU progresivno povećava. Primjera radi, u posljednjih deset godina pravna stečevina EU uvećana je za iznos koliko je uvećana od osnivanja do tada. Tim obimom do 2035. godine, do kada bi BiH objektivno mogla završiti pregovore, pravna stečevina EU će vjerovatno ponovo biti udvostručena u odnosu na današnje stanje.

    Pravnu stečevinu EU BiH će morati usvojiti kroz višegodišnji proces pregovaranja podijeljenih u 35 pregovaračkih poglavlja i šest klastera. Klasteri su uspostavljeni modifikovanom metodologijom, koja je prije nekoliko godina usvojena na prijedlog Francuske. Klasteri se odnose na unutrašnje tržište, kompetitivnost i inkluzivni rast, zelenu agendu i održiv razvoj, poljoprivredu i koheziju, spoljnu i bezbjednosnu politiku, te temeljna prava i pravnu državu.

    U Evropskoj komisiji kažu da je kredibilna politika proširenja geostrateška investicija EU u mir, stabilnost, bezbjednost i prosperitet u Evropi.

    – Zasniva se na pravičnoj i rigoroznoj uslovljenosti zasnovanoj na sopstvenim zaslugama. Od zemalja kandidata se zahtijeva da sprovedu složene reforme u mnogim oblastima, kao što su vladavina prava i ekonomija, i da usklade svoje zakonodavstvo sa pravnom stečevinom EU. Istovremeno, od zemalja kandidata se očekuje da razviju svoje administrativne strukture. Pomirenje, dobrosusjedski odnosi i regionalna saradnja su od najveće važnosti u tom procesu – kažu oni, pišu Nezavisne novine.

    Da bi BiH pokrenula pregovore, mora u narednih nekoliko sedmica usvojiti dva važna zakona, koji se odnose na sudove i sukob interesa. U proteklom periodu usvojen je zakon vezan za sprečavanje pranja novca, a pokrenuti su pregovori i s Frontexom o saradnji u vezi s ilegalnim migracijama.

  • Litvanski ministar: NATO da pošalje misiju u Ukrajinu

    Litvanski ministar: NATO da pošalje misiju u Ukrajinu

    Litvanski ministar odbrane Arvidas Anušauskas izjavio je danas da bi NATO mogao da pošalje misije za obuku u Ukrajinu, a ne trupe.

    “Razgovaramo o slanju misija za obuku, instruktora. Odluka bi bila doneta na multilateralnoj osnovi”, rekao je Anušauskas novinarima, prenosi TASS.

    Dodao je da “stav može da se promeni” jer je u toku potraga za “načinima pružanja pomoći Ukrajini”. “Različite zemlje imaju različite stavove”, rekao je šef diplomatije Litvanije.

    Predsednik Francuske je u ponedeljak, nakon samita evropskih lidera u Parizu, poručio da se, iako nema konsenzusa o slanju trupa evropskih zemalja u Ukrajinu, “ništa ne može isključiti”.

  • Makron izazvao haos

    Makron izazvao haos

    Francuski predsednik Emanuel Makron želi da preuzme globalno liderstvo u vezi sa pomoći Zapada Ukrajini i poveća smanjenu podršku Kijevu.

    U tom pokušaju nailazi na otpor francuskih političara, piše Politiko.

    Dok su ukrajinske snage potisnute na bojnom polju i postoji neizvesnost u vezi sa daljom vojnom pomoći Zapada, Makron je izjavio u ponedeljak da je Evropa u pitanju i rekao da ne treba isključiti mogućnost da u budućnosti evropske nacije pošalju trupe u Ukrajinu.

    Ta Makronova izjava već je naišla na kritike francuske opozicije.

    Liderka krajnje desnog Nacionalnog okupljanja Marin Le Pen rekla je da se Makron poigrava životima francuske dece, ne isključujući mogućnost raspoređivanja zapadnih trupa u Ukrajini.

    Lider krajnje levice Žan-Lik Melanšon naveo je da suočavanje nuklearnih sila jednih protiv drugih predstavljalo, kako je rekao, “ludilo”.

    Socijalistička partija i konzervativni Republikanci takođe su osudile Makronovu izjavu.

    Prema anketama, Makronova centristička liberalna stranka Preporod ima trenutno daleko manju podršku građana u odnosu na krajnju levicu i krajnju desnicu uoči evropskih izbora u junu.

    Makronovo nastojanje da se pruži veća pomoć Ukrajini nije u skladu ni sa preovlađujućim stavom francuskih građana.

    Nedavne ankete pokazuju da samo 50 odsto Francuza podržava slanje pomoći Ukrajini u naoružanju Ukrajine.

    Prema anketama, samo 62 odsto Francuza podržava sankcije prema Rusiji, u poređenju sa 72 odsto na početku rata.

    Ministar spoljnih poslova Francuske Stefan Sežurne izjavio je u utorak da bi francuske trupe mogle da imaju neborbenu ulogu u Ukrajini i da bi mogle da pomažu u uklanjanju mina, sajber odbrani i proizvodnji oružja.

    Sežurne je rekao poslanicima da moraju da se razmotre nove akcije za podršku Zapada Ukrajini.

    “Neke od tih akcija bi mogle zahtevati prisustvo na ukrajinskoj teritoriji, bez prelaska praga borbe. Ništa ne treba isključiti”, naveo je Sežurne.

    Makronova izjava izazvala je niz odgovora saveznika koji su saopštili da nemaju nameru da šalju trupe u Ukrajinu.

  • Zelenski pred kolapsom?

    Zelenski pred kolapsom?

    U nedostatku municije, očekuje se da će Ukrajina biti u veoma teškom položaju u ratu s Rusijom, rekao je šef britanskih oružanih snaga admiral Toni Radakin.

    Kako je istakao, u teškoj situaciji će biti i narednih nekoliko meseci dok Zapad ne dogovori dalje korake za podršku Kijevu.

    Admiral Toni Radakin, govoreći na konferenciji u Londonu, nije direktno komentirao francuski predlog o raspoređivanju zapadnih kopnenih trupa u Ukrajini, već je umesto toga naglasio hitnu potrebu za povećanjem industrijske pomoći, prenosi Gardijan.

    Vojni šef je rekao da se Ukrajina suočava s teškom situacijom na kopnu gde se njena vojska “bori u pogledu nedostatka municije i zaliha” s američkom vojnom pomoći koju su zaustavili republikanci u Kongresu, a Evropa još nije u stanju da popuni jaz.

    Radakin je rekao da se među saveznicima u NATO-u vode razgovori o tome kako mogu da ojačaju podršku Ukrajini, s novim najavama koje se očekuju na ili uoči julskog samita NATO-a u Vašinktonu.

  • Izvoz struje iz BiH drastično pada

    Izvoz struje iz BiH drastično pada

    Izvoz električne energije, proizvoda koji smo prošle godine najviše plasirali u inostranstvo, drastično pada, dok je investiranje u nove elektrane skoro nikakvo.

    Edhem Bičakčić, predsjednik Regionalnog ogranka Međunarodnog savjeta za velike električne sisteme (SEERC), kazao je za “Nezavisne novine” da izvoz više nije tako atraktivan kao što je bio prošle godine.

    “Berzanske cijene su sada oko 60 evra po megavatu električne energije. Trenutno je izvoz moguć i poželjan, ali ne daje takve efekte kao što su bili prošle godine. U 2023. godini bila je solidna zarada od električne energije, bile su visoke cijene i to je bio prelazni period”, naveo je Bičakčić.

    Na pitanje da li gubimo korak zbog manjeg izvoza, Bičakčić odgovara da gubimo i da se očekuje da će BiH zbog manje proizvodnje biti primorana da više uvozi električnu energiju.

    “Korak gubimo jer nemamo investicija unutar elektroprivreda u Trebinju, Sarajevu i Mostaru, koje ne prave nove proizvodne objekte. U Mostaru su, doduše, krenuli i vjerujem da ćemo uskoro imati veliki solarni park i vjetropark u pogonu. Mora se što prije ići ka dekarbonizaciji. Neke su procjene da mi moramo praviti 120 megavata godišnje da bismo do 2035. godine samo pratili ono smanjenje emisije CO2 što smo potpisali sa Energetskom zajednicom, a mi smo još daleko od tog cilja. Ipak, privatni sektor pokazuje zavidnu živost i mislim da će oni u tome uspjeti. Ono što je još problem jeste da ne znamo kako će se pojedine lokalne zajednice grijati u narednom periodu, kao što su Tuzla i Lukavac. Oni se griju na otpadnu toplotu od Termoelektrane Tuzla. Kada pogasimo te blokove, kao što smo rekli da hoćemo, čime će se grijati ti centralni sistemi koji su masovni i dobro razvijeni? Neka alternativa se mora napraviti”, naglasio je Bičakčić.

    Da je došlo do drastičnog pada izvoza električne energije pokazuju i podaci Uprave za indirektno oporezivanje BiH za prvi mjesec ove godine.

    Tako se u ovim podacima vidi da je u januaru ove godine izvezeno električne energije za 74.244.782 KM, dok je u istom periodu prošle godine izvezeno struje za 158.631.267 KM.

    Amer Jerlagić, stručnjak za energetiku, istakao je da se nije desio planirani investicijski ciklus u barem dvije od tri elektroprivrede u BiH.

    “‘Elektroprivreda BiH’ i ‘Elektroprivreda RS’ su veoma malo, pa gotovo neznatno ulagale u nove objekte. Radi se nešto, ali velikih, kapitalnih projekata nije bilo. ‘Elektroprivreda HZ HB’ izgradila je vjetropark Mesihovinu i hidroelektrane Mostarsko blato i Peć Mlini, tako da su to već neki značajniji projekti koji su se desili u ovoj elektroprivredi. U posljednjih 20 godina se nije desio investicijski ciklus koji se trebao desiti, i to prije svega u ‘EP BiH’ izgradnjom Bloka 7 u Tuzli i Bloka 8 u Kaknju, hidroelektrana Vranduk, Janjići, Mustikolina. Kada je u pitanju ‘Elektroprivreda Republike Srpske’, nijedan projekat na rijeci Drini nije realiziran. Mislim da su ovo osnovni problemi koji su zadesili BiH. Oprema, odnosno stari blokovi su bili pri kraju životnog vijeka. Nije se desila modernizacija, odnosno rekonstrukcija i sada trpimo posljedice te situacije da, osim Stanara, nemamo nijednog velikog kapitalnog projekta u BiH”, objasnio je Jerlagić.

    On ističe da je proizvodnja električne energije iz uglja u BiH veća od 70 odsto, da se preko noći ne možemo odreći ove sirovine, te da će proces dekarbonizacije ići nekim svojim tokom.

    “Kako se budu gasili termokapaciteti, tako će obnovljivi izvori energije nadomjestiti tu karbonsku proizvodnju električne energije iz termoelektrana, ali je evidentno da ćemo uvoziti dosta električne energije već ove godine, te se ne možemo tako olako odreći ni termokapaciteta. Iako je potrebno da se dekarbonizacija smanji do 2035. godine, uvjeren sam da će termokapaciteta u Bosni i Hercegovini biti i poslije 2040. godine”, zaključio je Jerlagić.

  • Izveštaj ODHIR stavio tačku. Izbori bili regularni

    Izveštaj ODHIR stavio tačku. Izbori bili regularni

    Stavljena je tačka, izbori u Srbiji su bili regularni jasno se vidi iz izveštaja ODHIR u koji je B92.net uvid.

    Sudeću po izveštaju ODHIR, netačni su navodi opozicije o nepravilnostima.

    ODHIR je nakon ovih izvora dao manje prepirka nego posle izbora 2022. i konstatovao da je prethodne preporuke Srbija implementirala.

    Osim toga, u izveštaju se ne pominje istraga ili bilo kakva provera izbornih uslova.

  • Dijametralni podaci Šojgua i Zelenskog

    Dijametralni podaci Šojgua i Zelenskog

    Ukrajinska vojska izgubila je više od 444.000 vojnika od početka “specijalne vojne operacije”, izjavio je danas ruski ministar odbrane Sergej Šojgu.

    To je prenela ruska novinska agencija Tas.

    Šojgu je dodao da Ukrajinci od početka ove godine svakodnevno gube više od 800 vojnika i oko 120 komada vojne opreme, navodi Tas.

    Zelenski nedavno: Izgubili smo 31.000 vojnika
    Podsetimo, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski nedavno je prvi put objavio da je Ukrajina dosad u ratu izgubila 31.000 vojnika. Rekao je da je objavio taj broj jer mu je, kako je rekao, “dosta laži”.

    Zelenski je tada rekao da su čak i neki američki političari iznosili “prilično netačne brojeve”. Naime, američki zvaničnici procenjuju da je tokom ruske invazije na Ukrajinu ubijeno oko 70.000 ukrajinskih vojnika, a da je gotovo dvostruko više ranjeno.

    Treba napomenuti da ni broj koji je izneo Šojgu, ni broj koji je izneo Zelenski nisu provereni.