VRBAS Media

Autor: INFO

  • EU će moći da šalje vojnike da brane Ukrajinu

    EU će moći da šalje vojnike da brane Ukrajinu

    EU je saglasna da Ukrajini pruži bezbednosne garancije, a nacrt takvoga sporazuma trenutno se razmatra sa Kijevom, javio je nemački “Velt am zontag” koji je imao uvid u taj dokument.

    EU želi da preuzme opsežne bezbednosne obaveze prema Ukrajini u njenoj odbrani od Rusije najkasnije do početka jula.

    Bezbednosne garancije obuhvataju političku, vojnu i ekonomsku pomoć i predviđeno je da se primenjuju do pridruživanja Ukrajine EU i NATO-u.

    Prema informacijama Velta, ambasadori 27 država članica EU nedavno su se dogovorili o nacrtu sporazuma na 11 stranica o čemu se trenutno raspravlja između Evropske službe za spoljne poslove i vlade u Kijevu.

    “EU i njene države članice igraju ključnu ulogu u trenutnoj i dugoročnoj bezbednosti Ukrajine kroz vojnu, civilnu, humanitarnu, finansijsku, trgovinsku i ekonomsku pomoć, smeštaj raseljenih lica, podršku reformama, rekonstrukciji i diplomatsku podršku”, navodi se u nacrtu sporazuma.
    EU u tom dokumentu uverava Ukrajinu da će se hitno konsultovati u slučaju eventualnih budućih napada na teritoriju te zemlje.

    To isključuje direktno učešće vojnika iz zemalja EU zajedno sa ukrajinskim vojnicima u borbenim operacijama protiv Rusije.

    Međutim, Brisel obećava Ukrajini nastavak isporuka oružja i nastavak obuke vojnika, kao i pomoć u deminiranju i saradnju u suprotstavljanju hibridnim pretnjama i sajber napadima.

    “Fond za podršku Ukrajini će imati budžet od pet milijardi evra u 2024. Dalja uporediva godišnja povećanja mogu se predvideti do 2027”, navodi se u nacrtu.

    Prema podacima EU, samo sedam država članica je do sada potpisalo bilateralne sporazume o pružanju bezbednosnih garancija Ukrajini: Nemačka, Danska, Francuska, Italija, Finska, Holandija i Letonija.

  • Šta će Srbiji donijeti Ugovor o slobodnoj trgovini sa Kinom?

    Šta će Srbiji donijeti Ugovor o slobodnoj trgovini sa Kinom?

    Ministar unutrašnje i spoljne trgovine Tomislav Momirović naglasio je danas da će Ugovor o slobodnoj trgovini sa Kinom, koji stupa na snagu 1. jula, donijeti veliku dobrobit Srbiji i srpskim proizvođačima i naglasio da će, između ostalog, zahvaljujući tome 10.412 domaćih proizvoda biti oslobađano od carine.

    “Srbija je jedina zemlja u Evropi koja ima taj sporazum, za naše kompanije i privredu otvorili smo vrata najvećeg tržišta na svetu. Više od 10.400 proizvoda će biti oslobođneo na tom tržištu, i to je po mom mišljenju mala revolucija – velika šansa za sve kompanije”, kazao je Momirović novinarima na aerodromu “Nikola Tesla” gdje je ispratio drugi avion humanitarne pomoći namijenjene ugroženom stanovništvu u Pojasu Gaze.

    Ministar je naglasio da je Ugovor konkretna mjera koja će doprinijeti ostvarivanju ciljeva iz Programa “Skok u budućnost”.

    Podsjetio je da je samo u prošloj godini izvoz smrznute maline imao rast na kineskom tržištu od 350 odsto.

    “Od prvog jula, kada ugovor stupi na snagu, carina za smrznutu malinu više neće postojati. Tako da su to velike stvari, veliki revolucionarni koraci”, naglasio je i podsjetio da će taj sporazum i svi postignuti sporazumi davati svoje efekte u narednim godinama i da je to veoma dobra stvar.

    Momirović je to izjavio odgovarajući na pitanje novinara da prokomentariše posjetu kineskog predsednika Si Đinpinga Beogadu i benefite koje se mogu očekivati u ekonomskom pogledu, navodi Tanjug.

  • Stanivuković: Centalno spomen obilježje – novo srpsko svetilište

    Stanivuković: Centalno spomen obilježje – novo srpsko svetilište

    Drago mi je da danas stojimo ispred projekta na koji čekamo 30 godina. Mogu reći da stojimo ispred novog srpskog svetilišta – rekao je Draško Stanivuković, gradonačelnik Banjaluke.

    Ovo nije projekat. Ovo je naša svetinja, svetilište . Ovo je simbol našeg stradanja – rekao je Stanivuković na ceremoniji u Banjaluci u okviru koje će zvaničnici Srpske i građani obići lokaciju na kojoj se gradi centralno spomen-obilježje poginulim borcima Odbrambeno–otadžbinskog rata.

     

    – Imali smo vjeru da ovo možemo da uradimo i da ovaj projekat završimo. Ovo je svesrpski zavjet, ponos, čast, duhovni ponos, putokaz, svetionik i staza za oprost i nama i drugima – rekao je Stanivuković.

    Dočekali smo, dodaje on, da počnemo ono što smo davno trebali.

    – Na ovim stubovima će kao freske stajati imena onih ljudi koji su ispred svog života stavili ono što se danas zove Republika Srpska. Ovaj spomenik biće bukvar svoj našoj djeci. Bukvar krvlju natopljen iz kog će sve buduće generacije moći da uče. Ovo je svetinja pred kojom niko od nas nema pravo reći da nešto nije nemoguće, jer su ovi heroji ispunili ispunili najveći zadatak i mi ne bismo danas bili ovdje da nije bilo ovih ljudi – kazao je Stanivuković.

    Istakao je da je za izgradnju spomenika Vlada Srpske dala tri miliona KM.

  • Višković: Spomenik će biti reprezentativno obilježje Srpske i mi smo to dužni

    Višković: Spomenik će biti reprezentativno obilježje Srpske i mi smo to dužni

    Republika Srpska mora da ima centralni spomenik koji su dali najsvetije za Srpsku i to mora da se nalazi u glavnom gradu u Banjaluci, rekao je premijer Srpske Radovan Višković.

    Mi smo do sada pomagali gradnju ovog spomenika. Preuzećemo obavezu da se spomenik završi do kraja, ali ne samo spomenik nego i sve oko spomenika – rekao je Višković na ceremoniji u Banjaluci u okviru koje će zvaničnici Srpske i građani obići lokaciju na kojoj se gradi centralno spomen-obilježje poginulim borcima Odbrambeno–otadžbinskog rata.

    Ovo mora, smatra Višković, da bude reprezentativno obježje Srpske i mi smo to dužni ovim ljudima.

    – Kad dođete u poziciju kakav je rat i da branite svoje ognjište, onda ne pitate koliko to košta. Oni koji se nisu pitali koja je cijena odbrane ognjišta oni su platili najveću cijenu. Tu njihovu cijenu danas uživamo mi – rekao je Višković.

    Istakao je da nasrtaji na Srpsku i dalje traju.

  • Dodik: Spomenik jeste i treba da bude oličenje našeg odnosa prema stradalim

    Dodik: Spomenik jeste i treba da bude oličenje našeg odnosa prema stradalim

    Godinama čekamo ovo Centralno obilježje, ali svake godine smo obilježavali stradanje, i svake godine smo to činili sa posebnim emocijama i posebnim naporima i željom da dođe ovaj trenutak – rekao je predsjednik Republike Srpkse Milorad Dodik.

    Spomenik jeste i treba da bude oličenje našeg odnosa prema stradalim u prošlom ratu za našu slobodu a i da bude mjesto našeg okupljanja – kaže Dodik na ceremoniji u Banjaluci u okviru koje će zvaničnici Srpske i građani obići lokaciju na kojoj se gradi centralno spomen-obilježje poginulim borcima Odbrambeno–otadžbinskog rata.

    Istakao je da će tražiti od MUP-a Republike Srpske da obezbijede vječitu stražu koja se mora postaviti i da bude posebna ceremonija pri predaji smjena.

     

    Dodik je istakao da ovo treba da bude mjesto stalnih inovacija, posebno digitalne tehnologije da bi se iščitavaju imena svih stradalih.

    – Ovo je monument koji će ova generacija, bez obzira na političku pripadnost, ostaviti iza sebe kao dokaz naše sposobnosti da možemo da ovo uradimo – rekao je Dodik u obraćanju.

    On je naveo da su najveću cijenu dali poginuli borci, ali je naglasio da su zajedno sa Boračkom organizacijom riješe teške probleme njihovih porodica, poput stambenog zbrinjavanja.

    – Ovim stavljamo prst u oko drugima, oni ne žele da gledaju, oni nas ne slušaju – rekao je Dodik i dodao da kod Srba nema porodice u kojoj nekog nema, da li stradao u ovom ili nekom prošlom ratu.

    – Mi smo oni koji kažemo nećete nas ukinuti – poručio je Dodik.

    On je rekao da će stubovima spomen-obilježja biti i imena Bošnjaka i Hrvata koji su bili pripadnici VRS.

    Pozvao je Srbe da se okupe oko ideje koja se zove srpski nacionalni interes, navodeći kako čitav svijet propada koji je eliminisao nacionalni identite.

    Napomenuo je i da će Vlada Srpske izdvojiti ozbiljan novac za Memorijalnog centra u Donjoj Gradini, koji će graditi sa Srbijom.

    – To će koštati više od 100 miliona evra i to će biti monument koji će imati važno mjesto. Nemojte da vas navuku na priče da upoređujete Srebrenicu i Јasenovac, to baš oni hoće, a to je neuporedivo – rekao je Dodik.

  • Otvara se novi front, Ukrajinci ne znaju šta prije da brane

    Otvara se novi front, Ukrajinci ne znaju šta prije da brane

    Ukrajina žurno šalje pojačanja u svoj severoistočni region Harkov kako bi odbila pokušaj Rusije da probije lokalnu odbranu, saopštile su ukrajinske vlasti.

    Ovo predstavlja taktičku promenu Moskve koju ukrajinski zvaničnici očekuju nedeljama dok se rat proteže na treću godinu.

    Intenzivirano je noćno granatiranje Vovčanska, u oblasti Harkova na manje od 5 kilometara od ruske granice, rekao je regionalni guverner Oleh Sinjehubov.

    Baraž je podstakao vlasti da počnu evakuaciju oko 3.000 ljudi. Tada je, oko zore, ruska pešadija pokušala da prodre u ukrajinsku odbranu kod Vovčanska, saopštilo je Ministarstvo odbrane Ukrajine i dodalo da je rasporedilo rezervne jedinice da odbije napad.

    Ruski vojni blogeri rekli su da bi napad mogao označiti početak ruskog pokušaja da napravi “tampon zonu” koju je predsednik Vladimir Putin obećao da će stvoriti ranije ove godine kako bi zaustavio česte ukrajinske napade na Belgorod i druge ruske pogranične regione.
    Ukrajina je ranije saopštila da je svesna da Rusija okuplja hiljade vojnika duž severoistočne granice, u blizini Harkovske i Sumske oblasti. Dok su snage Kremlja pokrenule najnoviju kopnenu ofanzivu na istoku Ukrajine, ukrajinski obaveštajni zvaničnici su rekli da očekuju da će snage Kremlja napasti i na severoistoku.

    Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je da je vojska njegove zemlje predvidela napad i pripremila svoj odgovor.

    “Sada se vodi žestoka bitka u ovom pravcu”, rekao je Zelenski, a prenela je ukrajinska javna televizija Suspilne.

    Iako Rusija verovatno ne može da zauzme Harkov, drugi po veličini grad u Ukrajini, to bi moglo da primora Ukrajinu da pošalje više trupa u region, ostavljajući druge oblasti podložnijim napadima.

    Takođe, prisiljavanje ukrajinskih vlasti da evakuišu civile će verovatno izazvati poremećaj i preusmeriti resurse.

    “Ceo grad je sada pod masovnim granatiranjem, nije bezbedno ostati ovde”, rekao je šef administracije Vovčanska Tamaz Hambarišvili za ukrajinski Hromadski radio.

  • Dodik: Srpska i Srbija jedna država

    Dodik: Srpska i Srbija jedna država

    Predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik poručio je u petak uveče u Subotici da su njegova i politika predsjednika Srbije Aleksandra Vučića čvrste i srpske i da su Srpska i Srbija, po njegovoj percepciji, jedna država u kojoj živi jedan narod.

    “Srpska i Srbija su jedna država, bez obzira šta o tome mislili sa Zapada, jer u njoj živi jedan srpski narod. Mi nismo nikakvi bosanski Srbi, uvek smo Srbi i nikad nismo dozvolili da nas odvoje od Srbije. Mi iz Srpske volimo Srbiju i nikad nismo uradili ništa protiv Srbije”, naglasio je Dodik.

    Dodik je odao posebnu zahvalnost predsjedniku Srbije Aleksandru Vučiću zbog realizacije projekata u opštinama širom Srpske, prenosi RTRS.

    “Sa velikim nije lako, ali je uvijek važno šta mi hoćemo. Nemojte se pitati šta oni misle, nego šta mi odlučujemo da radimo”, rekao je Dodik na svečanosti pod nazivom “Veče Republike Srpske” kojom je Zavičajna zajednica Republika Srpska proslavila 10 godina postojanja i uspješnog rada u Subotici.

    On je naglasio da Srbija može biti samo snažna zbog ovoga što radi Vučić, a to je da ima jaku poziciju.

    “Mi, a i vi koji ste ovde došli iz naših krajeva, nikada nismo bili bosanski Srbi, mi smo uvek bili Srbi. Nikada ne možemo dozvoliti da nas na takav način kvalifikuju. Sve što rade je da pokušavaju da nas odvoje od Srbije”, istakao je Dodik, prenosi Srna.

    On je pozvao okupljene da na izborima podrže listu oko predsjednika Srbije Aleksandra Vučića, te ukazao da su svi predsjednici Srbije uvijek gajili bratsku ljubav prema Republici Srpskoj, ali da sa Vučićem nema priče, već ima projekata.

    “Srbija koja ima dosta svojih unutrašnjih izazova, prisutna je u Republici Srpskoj i zahvalan sam Vučiću, jer je u svim lokalnim zajednicama u Srpskoj, a ima ih 63, izgradio neki objekat gdje je Srbija pomogla i značajno donirala ili potpuno izgradila vrtiće, škole ili neke komunalne objekte”, rekao je Dodik.

    On je istakao da Srbi iz Republike Srpske ne daju na Srbiju, jer znaju da je jedino ona njihov garant.

  • Amidžić: Bošnjačka-šićar politika i dalje na sceni

    Amidžić: Bošnjačka-šićar politika i dalje na sceni

    Generalni sekretar SNSD-a Srđan Amidžić rekao je da ako neko misli da Republika Srpska ne može sprovesti izbore po svom Izbornom zakonu onda neka Klub Bošnjaka ne stavlja veto u Vijeću naroda Srpske.

    “Nažalost, ta bošnjačka-šićar politika i dalje se provodi. Donijeli smo svoje zakone. Ako oni misle da mi ne možemo da izađemo na izbore po svom zakonu, onda Klub Bošnjaka ne treba da stavlja veto na tu odluku pa da razvlači čitav proces”, rekao je Amidžić.

    On je naveo da opozicija zajedno sa Bošnjacima pokušava da ušićari taj izborni proces ili onemogući da SNSD kao partija nastupi na izborima.

    “Ako neko sumnja u našu opredijeljenost da li bi mi to proveli po zakonu koji je donijela Republika Srpska, neka odustanu od veta koji pokreće bošnjački narod u saradnji sa opozicionim partijama”, rekao je Amidžić.

    On je istakao da neće biti dozvoljeno da se ovdje desi situacija kao na sjeveru Kosova i Metohije i da neki Bošnjak bude gradonačelnik ili načelnik gradova i opština u Republici Srpskoj.

    “Sješćemo sa koalicionim partnerima i iznaći najbolje rješenje”, rekao je Amidžić, prenosi Srna.

  • Zašto je Harkov ključ ruskih napada

    Zašto je Harkov ključ ruskih napada

    Operativna grupa “Sjever” ruske armije u petak u četiri sata ujutro započela je snažnu artiljerijsku vatru iz samohodnih artiljerijskih oruđa i i višecevnih raketnih lansera po ukrajinskoj teritoriji u Harkovskoj oblasti.

    Udari raketa i granata kombinovani su sa masovnom upotrebom planirajućih avionskih bombi koje su padale po ukrajinskim pozicijama. O jačini napada govori i podatak da je na jednu poziciju za sat vremena palo 25 avionskih fombi tipa FAB-500 sa planirajućim dodatkom koji su lansirane sa jurišnih bombardera SU-34.

    Prodor na teritoriju Harkova iz pravca Rusije je prvi udar na Ukrajinu poslije 24. februara 2022. godine.

    U aprilu 2022. poslije povlačenja ruskih trupa iz Kijevske, Sumske i Harkovske oblasti napada kopnenih trupa iz pravca Rusije nije bilo.

    Operativna grupa “Sjever” pod komandom generala Aleksandra Lapina ima 50.500 vojnika, 400 tenkova, 930 borbenih vozila pješadije, 990 komada artiljerije i 120 komada VBR ima težišni zadatak stvaranja tampon zone uz rusko-ukrajinsku granicu do tromeđe Ukrajine-Rusije i Bjelorusije kako bi se zaustavili aritljerijsko-raketni masovni napadi na Kursk, Brjansk i Belgorod.

    Poseban fokus ruske vojske je drugi po veličini i industrijski najvažniji grad Ukrajine Harkov, koji ima i jaku vojnu industriju.

    Treba napomenuti da posljednja dva mjeseca sam Harkov je pod masovnim raketnim udarima ruske vojske. Rusija grad napada sa dronovima kamikazama, taktičko-balističkim raketama Iskander M, zatim planirajućim avionskim bombama FAB -500, FAB-1500 i FAB-3000 koji su razarali periferiju Harkova i taj milionski grad ostavili bez struje i vode.

    Teški uslovi života veliki broj civila su natjerali da napusti Harkovsku oblast. Vjeruje se da je Rusija zapravo koristila modifikovanu američku doktrinu “Šokiraj i zaplaši”, sa čime je populacija ove oblasti uz granicu sa Ukrajinom znatno smanjena.

    Inače Ukrajina je posljednja tri mjeseca intenzivno koristila zonu Harkovske i Sumske oblasti za upade diverznatsko-terorističkih grupa na teritoriju Belogrodske, Kurske i Brajnske oblasti kombinovano sa udarima dronova kamikaza i udarima višecjevnih raketnih sistema.

    Osim stvaranja tampon zone uz granicu sa Rusijom, Harkov za Rusiju ima veoma važan značaj osim blizine Belgoroda, Harkov je značajan zbog jake industrije.

    Prije svega u tom gradu se nalazi druga najveća fabrika tenkova i remontni zavod Morozov mašin biro.

    Naime u vrijeme Sovjetskog Saveza to je bila druga po veličini fabrika tenkova ispred Omska i iza Nižnjeg Tagila na Uralu.

  • Borbe u Harkovskoj oblasti

    Borbe u Harkovskoj oblasti

    Borbe su u Harkovskoj oblasti i dalje traju, a ruske snage prešle su na aktivna borbena dejstva u pograničnim regionima.

    Nastavljena je ofanziva na periferiji naselja Pletenovka, a Rusi su zaustavljeni u blizini naselja Gatišče, javlja Ukrajinska pravda, pozivajući se na izvor u vojnim krugovima, prenosi Tanjug.

    List javlja i da su ruske trupe zauzele četiri pogranična sela u Harkovskoj oblasti.

    Ukrajinski mediji su ranije prenijeli da je ruska vojska danas pojačala svoje aktivnosti u Harkovskoj oblasti, gdje se vode aktivne borbe.

    Kako navode, pogranična naselja su pod intenzivnim ruskim granatiranjem velikih razmjera, u kojem su poginuli i ranjeni civili.

    Na području Volčanska i obližnjih naselja ljudi su počeli masovno da se evakuišu, saopštila je lokalna uprava.

    Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski je na brifingu sa predsjednicom Slovačke Zuzanom Čaputovom potvrdio da su ruske trupe pokrenule novi talas ofanzivnih dejstava na frontu u Harkovu.

    Ministarstvo odbrane Ukrajine saopštilo je da su rezervne jedinice poslate na sjever Harkovske oblasti.

    “Ruski napad na granicu počeo je u 5 sati ujutro i nastavlja se. Pokušaj proboja je izveden uz podršku oklopnih vozila. Prethodne noći pojačani su napadi na liniju fronta odbrane Oružanih snaga Ukrajine”, navodi se u saopštenju Ministarstva.

    Rojters je, pozivajući se na visoki ukrajinski vojni izvor, javio da su Rusi napredovali kilometar u oblasti Volčanska.

    Prema izvoru, cilj Rusa je stvaranje tampon zone od 10 kilometara na pograničnoj teritoriji Ukrajine.

    Glavni urednik sajta “Cenzor.net” Jurij Butusov saopštio je da je ruska vojska zauzela četiri pogranična sela – Streleče, Krasnoje, Pilnaja i Borisovka, a blagog pomaka ima i u oblasti Volčanska.

    Ukrajina nije zvanično potvrdila bilo kakve teritorijalne gubitke.

    Guverner Harkova Oleg Sinegubov rekao je da su svi napadi odbijeni i da “nije bilo gubitka teritorije”.

    Prema njegovim riječima, borbe se nastavljaju u pograničnim oblastima.

    Na pitanje da li su Rusi probili granicu, guverner je rekao da je cijela teritorija fronta zapravo “siva zona”.

    “Neprijatelj može sa opremom da uđe na određenu teritoriju, onda se vode borbe i neprijatelj tamo biva uništen”, naveo je Sinegubov.