Republika Srpska ima potencijal da bude baza za data centre koje bi koristile velike svjetske kompanije.
Srpska je, radi privlačenja data centara stranog porijekla, ali i olakšanja poslovanja domaćim IKT kompanijama, uvela digitalne specijalne zone. Njihovu osnovu čine infrastruktura i izgradnja data centara, što predstavlja konkretizaciju Zakona o slobodnim zonama. Investitorima i osnivačima se, pored ekonomskih i poreskih olakšica, nudi IT infrastruktura i digitalna bezbjednost najvišeg evropskog standarda.
„Te digitalne specijalne zone, pored infrastrukture modernih data centara, predstavljaju i pravni okvir koji omogućava digitalno poslovanje i stvara osnovu da domaće kompanije sarađuju sa međunarodnim“, rekao je zamjenik direktora Agencije za IKT Republike Srpske Duško Barić.
Iako posjedujemo kvalitetan kadar i manje data centre domaćeg porijekla, nemamo stručnjake direktno specijalizovane za velika postrojenja koja rade 24/7, kakva su inače u planu stranih kompanija. Trenutno je to samo jedan od radnih zadataka domaćih IT stručnjaka.
„Potrebno je uraditi specijalizaciju kadrova kada su u pitanju data centri. U tom slučaju neophodno je sprovesti skaliranje, sertifikaciju i poseban oblik edukacije stručnjaka koji bi radili na tim sistemima“, istakao je sekretar Udruženja za IKT u Privrednoj komori Republike Srpske Slobodan Dragičević.
Data centri su direktni potrošači visokonaponske prenosne mreže, odnosno povezuju se direktno na dalekovode, što predstavlja jedan od njihovih glavnih potencijala. Na prostoru Republike Srpske, ali i čitave BiH, trenutno nedostaje potrošnje na toj mreži.
„Mreža je ostala iz bivše Jugoslavije i koncipirana je za velike industrijske potrošače kojih sad skoro da nema. Ono što nama fali jeste potrošnja. Posljedica tog nedostatka je problem visokih napona na prenosnoj mreži, koji traje već godinama i eskalira. Znači, svaki novi potošač je za Elektroprenos veoma dobra stvar“, objasnio je izvršni direktor „Elektroprenosa BiH“ Cvjetko Žepinić.
Srpska ima neiskorišćen hidropotencijal kako za proizvodnju, tako i za potrošnju energije. Ukoliko ovi centri budu planski pozicionirani, mogli bi obavljati svoju funkciju bez ometanja privrede i stanovništva.
„Bilo bi dobro da se sva ta nova postrojenja grade u slivovima velikih rijeka kako bi se potrošnjom većih količina vode moglo upravljati uz pomoć akumulacija. Za to imamo dobre predispozicije, kako sa postojećim, tako i sa izgradnjom novih akumulacija“, naveo je portparol „Voda Srpske“ Saša Mirić.
Iako ovi centri nisu teret za resurse u Srpskoj, već rješenje za viškove u mreži i prilika za razvoj privrede, za uvođenje modernog data centra moraju se predvidjeti i stroge ekološke norme. To podrazumeva minimalan uticaj na životnu sredinu kroz racionalnu potrošnju struje, sisteme hlađenja zatvorenog kruga radi uštede vode, tehnologije za ponovno korišćenje otpadne toplotne energije koju serveri oslobađaju, kao i upravljanje e-otpadom usklađeno sa globalnim zelenim sertifikatima, što bi osiguralo nizak ugljenični otisak.
Komentariši