VRBAS Media

Oznaka: Vladimir Putin

  • “Vladimir Putin da prizna”

    “Vladimir Putin da prizna”

    Poslanici Komunističke partije Rusije podneli su danas Državnoj dumi na razmatranje novi nacrt zakona.

    U nacrtu zakona apeluje se na predsednika Rusije Vladimira Putina da prizna samoproglašene narodne republike – Lugansku i Donjecku.

    “Poslanici Državne dume smatraju da je priznavanje Donjecke Narodne Republike i Luganske Narodne Republike osnovano i moralno opravdano. Proteklih godina, na osnovu volje naroda, u republikama su formirani demokratski organi i države sa svim atributima legitimne vlasti”, navodi se u dokumentu.

    Nacrt odgovarajuće rezolucije predložilo je 11 poslanika Komunističke partije na čelu sa liderom stranke Genadijem Zjuganovom.

    Portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov saopštio je da u Kremlju nisu upoznati sa nacrtom zakona poslanika.

  • Putin prekida tradiciju – neće zaroniti u hladnu vodu

    Putin prekida tradiciju – neće zaroniti u hladnu vodu

    Ruski predsjednik Vladimir Putin, zbog pandemije virusa korona, danas neće zaroniti u ledenu vodu na praznik Bogojavljenje, izjavio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

    On je rekao da je predsjednik Rusije poslušao preporuke predstavnika crkve i da neće ići na Bogojavljensko kupanje, prenosi RIA Novosti.

    Putin tradicionalno na Bogojavljenje zaranja u ledenu vodu.

    Na Bogojavljenje vjernici obilježavaju dan krštenja Isusa Hrista u reci Jordan, a na taj praznik hiljade ljudi u Rusiji kupa se u hladnim rijekama i jezerima.

  • Predsjednik Ukrajine predložio organizaciju zajedničkog sastanka s Putinom i Bidenom

    Predsjednik Ukrajine predložio organizaciju zajedničkog sastanka s Putinom i Bidenom

    Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski predložio je sastanak s predsjednikom Sjedinjenih Američkih Država Joe Bidenom i ruskim liderom Vladimirom Putinom kako bi se razgovaralo o rastućim tenzijama u vezi s Ukrajinom.

    Prijedlog Zelenskog iznio je u petak šef njegovog kabineta Andrij Jermak. Ove sedmice nije došlo do pomaka u pregovorima između Rusije i zapadnih zemalja, koje strahuju da bi Moskva mogla da pokrene novu vojnu ofanzivu na Ukrajinu.
    Do prijedloga Zelenskog dolazi u danu kada su internet stranice vlade u Ukrajini pogođene masovnim cyber napadima.

    Portparol ukrajinskog ministarstva vanjskih poslova izjavio je za Reuters da je prerano da se kaže ko bi mogao da stoji iza napada, ali je rekao da je Rusija stajala iza sličnih napada u prošlosti, prenosi Radio Slobodna Evropa.
    “Prerano je za izvođenje zaključaka, ali postoji duga evidencija o ruskim (cyber) napadima na Ukrajinu u prošlosti”, rekao je on.

    Rusko ministarstvo vanjskih poslova nije odmah odgovorilo na zahtjev Reutersa za komentar. Rusija je ranije negirala da stoji iza cyber napada na Ukrajinu.

    Washington i njegovi saveznici odlučno su odbacili zahtjev Moskve za sigurnosnim garancijama koje spriječavaju širenje NATO-a, ali su se Rusija i Zapad složili da ostave otvorena vrata mogućim daljim razgovorima o kontroli naoružanja i mjerama izgradnje povjerenja.

    Pregovori su se odvijali dok je oko 100.000 ruskih vojnika s tenkovima i drugim teškim naoružanjem okupljeno u blizini istočne granice Ukrajine.

    Rusija, koja je anektirala ukrajinsko poluostrvo Krim 2014. godine, negirala je da ima planove da napadne svog susjeda, ali je upozorila Zapad da je širenje NATO-a na Ukrajinu i druge bivše sovjetske države “crvena linija” koja se ne smije preći.

    SAD i njihovi saveznici pozvali su Rusiju na deeskalaciju povlačenjem trupa u njihove stalne baze, ali je Moskva odbila taj zahtjev, rekavši da je slobodna da rasporedi snage na svojoj teritoriji gdje god smatra da je potrebno.

    Rusija je anektirala ukrajinsko poluostrvo Krim 2014. godine, kada je podržala i separatističku pobunu u istočnoj Ukrajini. Više od 14.000 ljudi je ubijeno za skoro osam godina borbi između pobunjenika koje podržava Rusija i ukrajinskih snaga.

  • Amerikanci uvode sankcije Putinu

    Amerikanci uvode sankcije Putinu

    Američki senatori iz reda demokrata predstavili su danas nacrt zakona o uvođenju sveobuhvatnih sankcija najvišim ruskim vladinim i vojnim zvaničnicima, uključujući predsjednika Vladimira Putina.

    Kako se navodi, Bijela kuća podržava nacrt zakona o sankcijama protiv Rusije koje predlažu demokrate, pozivajući se na predstavnika Savjeta za nacionalnu bezbjednost SAD.

    Takođe se apeluje da se razmotre “sve raspoložive i odgovarajuće mjere” za suprotstavljanje pokretanju gasovoda “Sjeverni tok 2”, prenosi agencija Rojters.

    Na čelu inicijative je šef komiteta za međunarodne poslove u američkom Senatu Robert Menendez.

    Kako se navodi, sankcije koje demokrate predlažu da se uvedu protiv Rusije mogu obuhvatiti visoke vojne zvaničnike i vladine službenike, uključujući ruskog predsjednika Putina, a takođe bi ciljale ključne banke i sistem SVIFT.

    Ukrajinske vlasti, kao i brojni zapadni političari, u posljednje vrijeme navode mogućnost ruske ofanzive na Ukrajinu, iako Moskva kategorički odbacuje sve optužbe tvrdeći da Rusija ne namjerava nikoga da napadne.

  • Putin trijumfuje – Zapad rotira

    Putin trijumfuje – Zapad rotira

    Nizom konferencija o bezbednosti u Evropi ruski predsednik Vladimir Putin dobija pozornicu za svoje fantazije moći.

    Šta bolje može da poželi jedan autokrata, ocenjuje dopisnik DW iz Brisela Bernd Rigert.

    Ruski predsednik Vladimir Putin može da se raduje. Pred njim je nedelja “ruskog festivala”. Planiran je niz konferencija i zasedanja u Ženevi, Briselu, Beču i Brestu koje bi trebalo da posluže da Putina održe u dobrom raspoloženju. I odvrate ga od invazije regularnih ruskih trupa na Ukrajinu.

    Festival je počeo s dva telefonska razgovora u decembru između američkog i ruskog predsednika. Onda je prošlog petka usledila vanredna video-konferencija ministara spoljnih poslova članica NATO na kojoj je “Zapad” usklađivao svoje pozicije.

    Američki predsednik Bajden obećao je prisne dogovore s Evropljanima i to obećanje je i održao. A od ponedeljka su počeli direktni “strateški razgovori” između SAD i Rusije u Ženevi.

    NATO razmišlja

    U sredu se u Briselu održava sednica “Saveta NATO-Rusija”, tela za konsultacije koji je odavno prestalo da se sastaje. Istovremeno, zasedaju i vojni štabovi NATO kako bi razgovarali o jačanju trupa na Crnom moru ili na istočnoj granici Alijanse. U četvrtak raspravlja Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) u kojoj su članovi i SAD i Rusija.

    I Evropska unija želi da se pokaže. U sredu, četvrtak i petak se u francuskom Brestu sastaju ministri odbrane i spoljnih poslova EU. Tema je i tamo, kao i na svim ostalim sastancima ove nedelje, sledeća: ruski zahtevi za bezbednosnim garancijama i moguća reakcija na Putinovu eskalaciju u Ukrajini.

    EU kuka

    Zaključak je sledeći: ruski predsednik je uspeo da dovede “Zapad” do rotacije i do toga da se razlike u mišljenjima u protivničkom taboru javno čuju. Jer, u odnosu prema Rusiji postoje jasne razlike između članica NATO i EU, u zavisnosti od interesa.

    Komesar EU za spoljnu politiku Žozep Borel je, povrh svega, Evropskoj uniji još učinio i (rusku) medveđu uslugu, jer kuka da uopšte nije konsultovan kad se radi o bezbednosti u Evropi i Ukrajini.

    Evropljani sve do danas nisu mogli da se slože oko toga kojim oštrim sankcijama će da zaprete Rusiji. Jedino o čemu je EU do sada odlučila jeste da bi u slučaju dodatne agresije Moskve, trebalo da bude plaćena neka cena.


    Ponuda kompromisa Kremlju

    Evropska unija se ne usuđuje da uvede sankcije sektoru koji bi Rusiju stvarno zaboleo- dakle isporukama energenata. To je razumljivo, jer bez gasa i nafte iz Rusije brojne države u Evropi, uključujući i Nemačku, imale bi velikih teškoća sa snabdevanjem.

    Ruski predsednik ne mora da računa s ozbiljnim odlukama u nedelji ruskog festivala. Biće verovatno izgovorena ista ona upozorenja koja se čuju još od 2014. kad je Rusija svoje trupe i dovela na ukrajinsku granicu.

    Sopstvenu vojsku neće upotrebiti ni SAD, a ni ostale članice NATO kako bi pomogle Ukrajini. Isključeno je da NATO udovolji zahtevu Moskve da odustane od mogućeg teoretskog proširenja na Ukrajinu ili Gruziju.

    Neće se upuštati u rusku ucenu, a to naravno zna i Putin. Ali, američki predsednik Bajden je gospodaru Kremlja već zagarantovao da primanje Gruzije ili Ukrajine u NATO u dogledno vreme nije na dnevnom redu. Takvo stanje vlada još od samita NATO 2008. u Bukureštu.

    Nastaviti razgovore

    Zapad će tako i dalje nastojati da se nekako provuče i polagaće nade u diplomatiju, kako ne bi provocirao vojne akcije Rusije. Vladimir Putin će ciljanim provokacijama držati Zapad u pripravnosti.

    On će se pobrinuti za to da konflikti oko Belorusije, Ukrajine, Gruzije, Moldavije i Jermenije i dalje tinjaju, kako bi sprečio dalje korake tih zemalja ka Zapadu. A s vojne tačke gledišta, Zapad njemu deluje krajnje neodlučno, jer nije mogao da organizuje ni sopstveno povlačenje iz Avganistana.

    Rat u Ukrajini, koji je Putin započeo još 2014. aneksijom Krima, trenutno neće biti proširen, jer neuračunljivi predsednik je u suštini već postigao ono što je želeo.

    SAD, NATO i EU i dalje će hteti da razgovaraju i oslanjaće se na to da Putin sebi na unutrašnjem planu ne može da priušti prošireni rat i da je pre svega zabavljen oko konsolidacije svog uticaja u Kazahstanu.

    I ovo neće biti poslednja nedelja “festivala”, a i to je samo po sebi vredno. Jer, oni koji razgovaraju, jedan na drugoga ne pucaju.

  • Putin poručio: “Razmotrite trajno zatvaranje”

    Putin poručio: “Razmotrite trajno zatvaranje”

    Predsednik Rusije Vladimir Putin naložio je vladi da razmotri trajno zatvaranje rudnika uglja sa visokim rizikom od nesreća.

    To pokazuje dokument o predsedničkim instrukcijama sa sastanka o situaciji u regionu uglja Kuzbas, koji je objavljen danas na veb sajtu Kremlja.

    Sastanak je održan u decembru, nakon novembarske nesreće u rudniku uglja Listvjažnaja u Kemerovskoj oblasti, u kojoj je poginula 51 osoba, uključujući pet spasilaca, prenosi Tas s.

    Ruska agencija dodaje da su pokrenuta dva krivična postupka zbog nepoštovanja bezbednosnih standarda i nemara koji su uzrokovali pogibiju rudara u tom rudniku.

    “Preduzeti neophodne mere (na osnovu rezultata razgovora sa sindikatima i drugim zainteresovanim organizacijama) koje će omogućiti dosledno zatvaranje rudnika uglja sa visokim rizikom od havarije (uzimajući u obzir analizu o efektima deaktiviranja rudnika na privrednu i društvenu sferu)”, navodi se u dokumentu s predsedničkim instrukcijama.

    Ruskoj vladi je takođe naloženo da do 1. maja ove godine razmotri pitanja za unapređenje bezbednosti u rudarskoj industriji i poboljšanje uslova rada u rudnicima uglja, piše u dokumentu, prenosi prenosi Tas s.

  • Putin i Erdogan potvrdili odlučnost za jačanje partnerstva

    Putin i Erdogan potvrdili odlučnost za jačanje partnerstva

    Ruski lider Vladimir Putin i turski predsjednik Redžep Tajip Erdogan su u telefonskom razgovoru potvrdili odlučnost za jačanje partnerstva između dvije zemlje, saopšteno je danas iz Kremlja.

    Putin i Erdogan poželjili su jedan drugom srećnu Novu godinu. Razgovarali su o bilateralnoj saradnji i potrdili odlučnost za nastavak jačanja obostrano korisnog partnerstva između Rusije i Turske – navodi se u saopštenju.

    U saopštenju se ističe da su Putin i Erdogan razgovarali i o globalnim pitanjima, uključujući i nedavne prijedloge za razvoj pravno obavezujućih sporazuma kojim će se garantovati bezbjedost Rusije, situaciji u Južnom Kavkazu i naporima za rješenje sirijske i libijske krize.

    U saopštenju se dodaje da su se Putin i Erdogan saglasili da će održavati kontakt, prenosi ruska novinska agencija TASS.

  • Putin upozorava Bajdena – Bajden upozorava Putina

    Putin upozorava Bajdena – Bajden upozorava Putina

    Telefonski razgovor američkog i ruskog predsednika bio je “konstruktivan” – tako se uvek kaže za takve razgovore.

    Zapravo su razmenjena upozorenja oko situacije u Ukrajini, ali je isplivalo i nešto malo optimizma.

    U četvrtak su američki predsednik Džozef Bajden i ruski kolega Vladimir Putin telefonirali već drugi put ovog meseca. Pedesetominutni razgovor bio je posvećen gomilanju ruskih trupa na granici sa Ukrajinom zbog čega na Zapadu vlada zabrinutost. Ruska strana pak traži garancije da se NATO neće širiti dalje na istok.

    “Važno je što je američka strana bila voljna da razume logiku i suštinu ruske zabrinutosti koju smo potcrtali u dva dokumenta poslata u Vašington i centralu NATO”, rekao je ruski portparol Jurij Ušakov o telefonskom razgovoru.

    On ga je nazvao “prilično konstruktivnim”.

    Ali, prema rečima Ušakova, predsednik Putin je preneo Bajdenu da bi uvođenje novih sankcija protiv Rusije moglo da vodi potpunom prekidu diplomatskih veza Moskve i Vašingtona.

    Prema Beloj kući, Bajden je preneo Putinu da će Sjedinjene Države i saveznici “odlučno” odgovoriti u slučaju invazije na Ukrajinu. “Predsednik Bajden je zatražio od Rusije da smiri napetosti sa Ukrajinom”, prenosi se u izjavi portparolke Džen Psaki.
    Dijalog i pretnje

    “Nastavlja se dvostruka strategija SAD koja istovremeno počiva na diplomatiji i zastrašivanju”, analizira Ralf Borhard, iskusni dopisnik nemačkog javnog servisa iz Vašingtona. “Sa jedne strane, direktni razgovori sa Putinom kako bi se on držao u diplomatskom dijalogu, sa druge strane pretnje tvrdim ekonomskim sankcijama i vojnom podrškom Ukrajini.”

    Podseća se da SAD i evropske zemlje prete Rusiji isključenjem iz međunarodnog platnog prometa Swift, što bi posebno pogodilo ruski izvoz energenata.

    Vašinton i Kijev optužuju Rusiju zbog slanja skoro sto hiljada vojnika i opreme nadomak granice sa Ukrajinom, što je možda znak da se sprema vojni upad u tu zemlju. Moskva pak kaže da takvi planovi ne postoje, a da u okviru svojih granica mogu da razmeštaju vojsku kuda im volja.

    Od 2014. proruski separatisti vode borbe u Donbasu, regionu na zapadu Ukrajine koji praktično kontrolišu. Iste godine Rusija je anektirala poluostrvo Krim.


    Vašington neće skroz izaći u susret Moskvi

    Kremlj od Zapada, posebno od SAD, traži bezbednosne garancije i obećanje da se NATO neće širiti dalje na istok.

    U petak je šef diplomatije Sergej Lavrov izjavio da će Moskva “preduzeti sve neophodne mere da obezbedi strateški balans i ukloni neprihvatljive pretnje” ukoliko Vašington na prethodne zahteve ne odgovori konstruktivno.

    “Nejasno je da li Bajden, premda o tome javno ćuti, ima u šaci neku vrstu šargarepe za Putina u slučaju da ruska strana zbilja krene putem smirivanja tenzija u ukrajinskoj krizi”, analizira dalje novinar nemačkog javnog servisa Borhard.

    Prema rečima ovog novinara, “jasno je da Bajdenova administracija nije spremna da jedan kroz jedan sprovede bezbednosne garancije” koje traži ruska strana. Dakle, da zanavek isključi mogućnost da Ukrajina pristupi NATO i da znatno smanji vojno prisustvo i količinu modernog naoružanja u istočnoevropskim zemljama koje su deo NATO.

    Ova diplomatska razmena dolazi uoči direktnih pregovora zakazanih za deseti januar u Ženevi. Tamo će se sastati zamenici šefova diplomatija Vendi Šerman i Sergej Rjabkov.

  • Detalji razgovora Putina i Bidena: Ako se problemi ne riješe mirnim putem, slijede posljedice

    Detalji razgovora Putina i Bidena: Ako se problemi ne riješe mirnim putem, slijede posljedice

    Predsjednik SAD-a Joe Biden i lider Ruske Federacije Vladimir Putin obavili su sinoć, u 23:30 po moskovskom vremenu, telefonski razgovor, a fokus sastanka bio je na Ukrajini i rješavanju problema na istoku ove zemlje.

    Iako je saopćeno kako se detalji sastanka neće predočiti javnosti, Bijela kuća i Kremlj su ipak izašli s određenim detaljima te su naveli osnovne poruke koje su Biden i Putin uputili jedan drugome.
    Ruski savjetnik za vanjsku politiku Jurij Ušakov rekao je novinarima nakon sastanka kako je Putin zadovoljan tokom razgovora te da je naglasio kako je 50-minutni poziv stvorio dobru pozadinu za buduće razgovore.

    Također, naglašeno je kako je Putin odmah reagovao na Bidenova upozorenja da će zapadne zemlje uvesti velike ekonomske i vojne sankcije Rusiji ukoliko dođe do daljnje eskalacije nasilja na granici s Ukrajinom.


    “Naš predsjednik je na to odmah odgovorio te je poručio Bidenu da ako Zapad krene u uvođenje novih sankcija, to će značiti potpuni prekid odnosa između naših zemalja i dovest će do najozbiljnije štete koja se može nanijeti odnosima Rusije sa Zapadom. Bilo je mnogo grešaka proteklih 30 godina i poželjno je da se u ovoj situaciji više ne prave”, rekao je Ušakov, prenoseći Putinove riječi.

    S druge strane, jedan od visokih američkih zvaničnika obratio se javnosti u SAD-u nakon sastanka te je iznio određena razmišljanja predsjednika Bidena nakon sastanka. Bijela kuća je objavila govor zvaničnika, ali interesantno, traženo je da on ostane anoniman.

    “Predsjednik Biden je iznio dva aspekta američkog pristupa koji će se koristiti, u zavisnosti od ruskih akcija, u narednom periodu. Jedan je put diplomatije koji vodi ka deeskalaciji situacije, a drugi je put više fokusiran na odvraćanje i uključivao bi ozbiljne posljedice ako Rusija odluči da izvrši invaziju na Ukrajinu. Ti troškovi uključuju ekonomske sankcije, povećavanje NATO snaga u savezničkim zemljama i dodatnu pomoć Ukrajini kako bi joj se omogućilo da dalje brani sebe i svoju teritoriju”, navedeno je.

    Također, zvaničnici Bijele kuće su pojasnili kako su dogovoreni i detalji rusko-američkog sastanka sredinom januara.

    “Lideri su se složili u vezi s redoslijedom dijaloga koji će početi 9. i 10. januara u Ženevi. Nakon toga uslijedit će razgovor Vijeća NATO-a i Rusije 12. januara i sastanak s OSCE-om 13. januara. Obojica su govorili o važnosti pragmatične diplomatije koja će biti orijentirana na rezultate. Obojica lidera su priznala da će vjerovatno postojati oblasti u kojima bismo mogli ostvariti značajan napredak te da će predstojeći razgovori odrediti konture tih oblasti. To je diplomatija i eto čemu služe pregovori”, saopćeno je iz Washingtona.

  • Putin uputio prazničnu poruku Vučiću: Istakao snažno partnerstvo i saradnju u mnogim oblastima

    Putin uputio prazničnu poruku Vučiću: Istakao snažno partnerstvo i saradnju u mnogim oblastima

    Predsjednik Rusije Vladimir Putin istakao je danas u prazničnoj poruci predsjedniku Srbije Aleksandru Vučiću da su njihovi nedavni razgovori u Sočiju potvrdili snažnu stratešku saradnju dvije zemlje, saopštila je danas pres-služba Kremlja.

    Predsjednik Rusije uputio je novogodišnju i božićnu čestitku predsjedniku Republike Srbije Aleksandru Vučiću, istakavši da su nedavni razgovori na visokom nivou u Sočiju u potpunosti potvrdili snagu strateškog partnerstva Rusije i Srbije i omogućili da se zacrtaju novi planovi za obostrano korisnu saradnju u mnogim oblastima – stoji u saopštenju Kremlja, prenosi TASS.

    Kako se navodi, Putin je takođe izrazio nadu da će Moskva i Beograd održati konstruktivan dijalog i blisku saradnju o hitnim bilateralnim, regionalnim i globalnim pitanjima, što je u suštinskom interesu naroda dvije zemlje i u skladu sa potrebom da se obezbijedi stabilnost i bezbjednost u Evropi.