Oznaka: Vladimir Putin

Situacija u svijetu i dalje je kompleksna i teško predvidiva, što zahtijeva savremene pristupe da bi se doprinijelo većoj bezbjednosti i stalnom razvoju Rusije, rekao je ruski predsjednik Vladimir Putin u obraćanju zaposlenima u ruskom Savjetu bezbjednosti.

“Situacija u svijetu i dalje je kompleksna i teško predvidiva, tu postoje stari i pojavljuju se novi izazovi i rizici”, rekao je Putin.

On je napomenuo da je neophodno da danas rad ruskog Savjeta bezbjednosti bude kompetentan, odgovoran i višestran, prenio je TASS.

Putin je istakao da je ovo tijelo dalo suštinski doprinos poboljšanju državne uprave i vodilo efikasnu socijalnu, ekonomsku i regionalnu politiku.

On je ukazao na ulogu Savjeta u kreiranju sistema strateškog planiranja radi definisanja dugoročnih nacionalnih ciljeva i prioriteta.

Predsjednik Afričke unije i lider Senegala Macky Sall sastao se danas u Sočiju s ruskim predsjednikom Vladimirom Putinom, a tema sastanka odnosila se na izvoz žitarica iz crnomorskih luka u Afriku.

Susret koji je ocijenjen kao jedan od najvažnijih zbog aktuelne blokade ukrajinskih luka, počeo je Putinovim obraćanjem u kojem je naglašena važnost veza između afričkih zemalja i Rusije.

“Naš promet raste. Ove godine, porastao je za više od 34 posto. Nastojimo razvijati humanitarne veze s afričkim zemljama i učinit ćemo sve što je u našoj moći da ovaj proces dobije zamah. Ulog Afrike na međunarodnoj sceni također raste. Vjerujemo da Afrika u cjelini ima velike izglede i u toj osnovi namjeravamo razvijate odnose s državama na ovom kontinentu”, rekao je Putin.

S druge strane, Sall se na početku sastanka fokusirao na temu zbog koje je i stigao u Rusiju, a tiče se izvoza žitarica.

“Možete pogledati Aziju, Bliski istok, Latinsku Ameriku – vidimo da cijeli svijet u cjelini prati razvoj situacije. Zaista se nadam, i došao sam ovdje da vam kažem, da zemlje koje su toliko udaljene od mjesta sukoba ipak proživljavaju njegove posljedice”, pojasnio je Sall.

Pojasnio je kako su sankcije Rusiji dodatno pogoršale cijelu situaciju.

“Sada nemamo pristup žitaricama iz Rusije, posebno pšenici. Što je najvažnije, nemamo pristup đubrivu i to ima posljedice na problem hrane u Africi. Moramo zajedno raditi na rješavanju problema kako bi se iz sankcija izbacili prehrambeni proizvodi, posebno žitarice i đubrivo”, poručio je lider Senegala.

Također, naglasio je kako je Putin izrazio spremnost da olakša izvoz ukrajinskih žitarica.

“Rusija je spremna da osigura i izvoz svoje pšenice i đubriva. Pozivam sve partnere da ukinu sankcije za pšenicu i đubrivo”, rekao je lider Afričke unije.

Povodom situacije i razgovora koji se tiče stanja i blokade crnomorskih luka, glasnogovornik Kremlja Dmitrij Peskov pojasnio je kako je ruski predsjednik tokom sastanka pojasnio Sallu “pravo stanje stvari”.
“Predsjednik će našim afričkim prijateljima reći pravo stanje stvari. On će još jednom objasniti šta se dešava u Ukrajini, ko je minirao luke, šta je potrebno da se žito krene izvoziti te da niko s ruske strane to ne blokira”, rekao je Peskov.

Jedan put ostao je otvoren za međunarodne humanitarne konvoje koji su donosili hranu, vodu i drugu pomoć za više od milion Sirijaca okruženih građanskim ratom.

Sada bi taj put, upozoravaju zvaničnici, Rusija mogla da pokuša da zatvori ili da ga iskoristi za pregovore sa svetskim silama u još jednom ratu, onom u Ukrajini udaljenoj 1.500 kilometara, piše “Njujork tajms”.Diplomate i stručnjaci kažu da bi zatvaranje koridora, na graničnom prelazu Bab al-Hava sa Turskom, gotovo sigurno primoralo hiljade ljudi da pobegnu iz Sirije. To bi samo pogoršalo izbegličku krizu u Evropi i na Bliskom istoku, koja se već smatra najgorom od Drugog svetskog rata.

Kako će glasati Rusija

Savet bezbednosti UN, gde Rusija ima pravo veta, glasaće u julu o tome da li će put za isporuku pomoći ostati otvoren. Ali izgleda da se posledice rata u Ukrajini i sukobljenih interesa Rusije i SAD već osećaju na koridoru.

“Rat u Ukrajini ima široke implikacije za Siriju, i za ceo region i za svet”, rekao je jordanski ministar spoljnih poslova Ajman Safadi u intervjuu u Vašingtonu ovog meseca.

Safadi je rekao da Jordan pažljivo posmatra Rusiju kako se približava glasanje. Više od milion sirijskih izbeglica već živi u Jordanu, rekao je on, a za posredovanje u mirovnom sporazumu u 11-godišnjem građanskom ratu u Siriji “sigurno je potreban sporazum između Rusa i Amerikanaca“.

Кoristeći pravo veta u Savetu bezbednosti, Rusija je pomogla da se zatvore još tri humanitarna koridora u Siriji 2020. godine, a prošle godine je pristala da zadrži onaj u Bab al-Havi, tek posle intenzivnih pregovora sa SAD. Rusija je rekla da je zatvaranje tih ruta neophodno da bi se održao suverenitet Sirije i zagovarala je distribuciju pomoći uz odobrenje vlade predsednika Bašara el Asada umesto preko Ujedinjenih nacija.

Rusija je jedan od Asadovih saveznika u građanskom ratu u Siriji, koji je počeo 2011. godine, a pomoć je uglavnom išla u područja pod kontrolom pobunjenika. Put od Bab al-Havea vodi do sirijske severozapadne provincije Idlib, jednog od poslednjih delova teritorije pod kontrolom pobunjenika i oblasti koja je postala utočište ekstremističke organizacije povezane sa Al Кaidom.

Sada je u toku međunarodna kampanja da trasa ostane otvorena. Sjedinjene Države predsedavaju Savetom bezbednosti ovog meseca i održale su niz sastanaka kako bi se pozabavile nevoljom Sirijaca koji su ostali bez krova nad glavom ili im je na neki drugi način potrebna pomoć da prežive, prenosi “Jutarnji list”.

Zamenik ruskog ambasadora pri UN Dmitrij Poljanski rekao je da Moskva nije odlučila kako da glasa. Ali u intervjuu u petak, on je rekao da prema sadašnjem sistemu humanitarnu pomoć ugrožena od strane ekstremista u Idlibu.

“Ne poričem da je ova pomoć namenjena izbeglicama, ali od nje imaju koristi i terorističke grupe”, rekao je on i dodao da su ekstremisti napali neke pošiljke pomoći.

Poljanski nije želeo da govori o tome da koridor ostane otvoren, osim da pregovori Rusije i SAD stagniraju, s obzirom na “trenutne geopolitičke prilike”.

“Iskreno, u ovoj fazi nemamo mnogo stvari oko kojih bismo bili optimistični”, rekao je on.

Trgovina humanitarnom pomoći
Ali tri strane diplomate su rekle da je Rusija poslala nejasne signale da bi mogla da pokuša da iskoristi glasanje za ustupke u sukobu oko Ukrajine. Sjedinjene Države i evropske zemlje uvele su različite sankcije Rusiji kako bi kaznile zemlju zbog invazije na susednu zemlju.

Diplomate su odbile da daju detalje, rekavši da je Moskva prestala da direktno povezuje sudbinu koridora sa ratom u Ukrajini. Ali oni su dodali da veruju da će se Moskva obratiti zemljama koje će biti direktno pogođene novim talasom izbeglica kako bi pomogla u izbegavanju sankcija.

Jedan diplomata takođe predviđa da će se Rusija braniti od optužbi da je invazija narušila suverenitet Ukrajine govoreći da humanitarni konvoj narušava teritorijalni integritet Sirije.

Drugi američki diplomata rekao je da će SAD i druge zemlje Saveta bezbednosti poslati “jasnu poruku“ Moskvi pozivajući da ruta ostane otvorena, ali nema garancije da će Moskva poslušati. Sve diplomate koje su opisivale ovu međunarodnu situaciju želele su da ostanu anonimne.

“Rusi nikada nisu priznali da je prelaz Bab al-Hava od vitalnog značaja i da ga moramo držati otvorenim. To je bio samo deo njihove strategije usitnjavanja, deo po deo. I to je uvek bio materijal za pregovore i dogovore “ispod stola“. Ono što je posebno tužno je kako se igraju sa životima ljudi”, rekla je Šerin Tadros, šef kancelarije Ujedinjenih nacija Amnesti internešenela.

Na međunarodnoj donatorskoj konferenciji ovog meseca u Briselu, Sjedinjene Države su obećale skoro 808 miliona dolara humanitarne pomoći Siriji, što je jedna od najvećih pojedinačnih donacija SAD od početka rata. Agencija UN za izbeglice prikupila je 6,7 milijardi dolara na donatorskoj konferenciji za podršku Siriji ove godine i zatražila još 10,5 milijardi dolara do 2022.

Najavljujući slanje pomoći, Linda Tomas-Grinfild, američka ambasadorka u UN, rekla je da je nestašica hrane “učinila humanitarnu pomoć Siriji ove godine“ posebno važnom. Ne spominjući Rusiju, Tomas-Grinfild je glasanje o ruti pomoći nazvao “pitanjem života i smrti”.

Već ko zna koji put kruže glasine da je general Dvornikov nestao.

Američki zvaničnici tvrde da se generalu već drugu nedelja gubi trag, i tako podstiču glasine da ga je Putin smenio.

Glavni ruski zapovednik u Ukrajini nije se pojavio u javnosti već dve nedelje i moguće je da više nije rukovodeći u vojnoj operaciji, javlja Dejli mejl.

General Aleksandar Dvornikov, optužen za ratne zločine, koji je pomogao sirijskom predsedniku Bašaru Al Asadu da ubija vlastiti narod,,, navodi ovaj medij, u aprilu je angažovan od strane ruskog predsednika Vladimira Putina u napadima na Donbas, nakon što je doživeo sramotni poraz i bio prisiljen na povlačenje iz Kijeva.

Američki zvaničnici tvrde da se generalu već drugu nedelju ne može ući u trag, i logično tako podstiču glasine da je smenjen.

Nije jedini na spisku
Ukoliko se pokaže da je to istina, general Dvornikov pridružiće se admiralu Igoru Osipovu, zapovedniku crnomorske flote i generalu pukovniku Sergeju Kiselu, vođi 1. gardijske tenkovske armije, za koje zapadni izvori tvrde da su smenjeni usled niza poraza na ukrajinskom ratištu. Veruje se da je suspendovan i general Valerij Gerasimov, šef ruskog glavnog stožera te da Vladimir Putin još odlučuje o njegovoj sudbini.

Ova vest dolazi uprkos ukrajinskih tvrdnji da su već ubili devet ruskih generala i na desetine visokopozicioniranih ruskih vojnih zvaničnika za manje od tri meseca ratovanja. O nestanku Dvornikova među prvima je izvestio Njujork Tajms, nakon brifinga od strane američkih zvaničnika o stanju invazije.

Ponavljaju greške

Zvaničnici tvrde da Rusija u Donbasu ponavlja greške iz Kijeva, uključujući nedostatak koordinacije između različitih vojnih jedinica što je usporilo tok napredovanja. Koordinacija među ruskim vojnim jedinicama postala je nešto bolja nakon što je general Dvornikov postavljen, tvrde posmatrači, ali čak ni on nije bio u stanju da popravi “temeljne mane” u funkcionisanju ruske vojske.

“Krvav i zastrašujući ugled”

General Dvornikov ima dugotrajan, krvav i zastrašujući ugled kao zapovednik ruskih vojnih snaga, piše Dejli mejl.

Od 2016. nadgledao je rusku intervenciju u građanskom ratu u Siriji pomažući sirijskom predsedniku Bašaru Al Asadu da porazi neprijatelje i neke od bivših američkih saveznika.

Rođen 1961., Dvornikov je karijeru započeo u Sovjetskoj Vojnoj školi, pre nego što se priključio Sovjetskoj Armiji 1978. godine. Nastavio je obuku u Školi za obuku visokog zapovedništva u Moskvi, gdje je diplomirao 1982.

Od tada, uspinjao se u vojnoj hijerarhiji u Sovjetskoj, a zatim Ruskoj, vojsci služeći na seniorskim pozicijama u različitim divizijama te napredujući od Vojne Akademije do Glavnog stožera 2005. godine.

U 2008. godini prezuzeo je zapovedništvo nad 5. Crvenom Armijom, pre obavljanja dužnosti kao zamenik zapovednika Istočnog vojnog okruga, a zatim i kao načelnik stožera Središnjeg vojnog okruga.

U septembru 2015. postao je prvi zapovednik Ruskih oružanih snaga u Siriji na početku ruske intervencije u toj zemlji te je bio odgovoran za vojne operacije u Siriji tokom 2016. godine.

Od preuzimanja vodstva u Ukrajini, smatralo se da 60-godišnji general stoji iza raketnog udara na železničku stanicu u Kramatorsku u apilu, kada je ubijeno 59-ero ljudi, uključujući i nekoliko dece, koji su bili u procesu evakuacije.

Rusija će ojačati svoju snagu i suverenitet u svijetu koji se brzo mijenja, izjavio je danas ruski predsjednik Vladimir Putin u video obraćanju na Međunarodni dan zaštite djece.

Ruski lider je uputio čestitke učenicima škole, njihovim roditeljima i nastavnicima, prenosi agencija TASS.

“Vi živite i odrastate u veoma dinamičnom vremenu kada se svijet brzo menja”, poručio je Putin.

Rekao je da vjeruje da će Rusija u ovom komplikovanom svijetu pojačati svoju snagu, nezavisnost i suverenitet.