“Putin je spreman da u bilo kom trenutku drastično smanji snabjdevanje gasom i naftom”, smatra ekonomski analitičar britanskog Telegrafa Ambroz Evans-Pričard.
Kako dodaje, Putin bi tako Zapadu zadao psihološki udarac pre nego što globalna recesija počne da nagriza ruski energetski sektor.Upravo bi nadolazeće nedelje, smatra Evans-Pričard, mogle da budu Putinova najbolja prilika da pokuša da natera Zapad da sedne za sto i pristane na ruske zahteve, kao što su zadržavanje teritorija na ukrajinskoj obali Crnog mora i u Donbasu. Za Rusiju je krucijalno da se to dogodi pre sledeće isporuke teškog naoružanja Ukrajincima, prenosi Jutarnji list.
Putin je već krajem juna izneo svoj plan na Sanktpeterburškom međunarodnom ekonomskom forumu, nazvavši politiku sankcija EU dvoseklim mačem koji će uzrokovati da Evropa izgubi svoje uporište i koja će dovesti do “pada celog sistema”. Time, kako kaže Evans-Pričard, nije ostavio nikakve sumnje da je stvaranje inflacije na Zapadu njegov primarni cilj.
“Već duboko ukorenjeni problemi u evropskim društvima samo će rasti. Doći će do daljeg rasta nejednakosti, što će još više podeliti njihova društva. Takvo odvajanje od stvarnosti neizbežno će dovesti do talasa populizma, te ekstremističkih i radikalnih pokreta”, rekao je tada Putin.
Prošlog petka, Putin je otišao korak dalje. Putem videoekrana obratio se ruskim vladinim zvaničnicima i poručio da “svaka dalja upotreba sankcija može dovesti do još težih, bez preterivanja, čak katastrofalnih, posledica na globalno energetsko tržište”.
“Naivni Evropljani”
Istovremeno, evropski čelnici kreiraju svoje politike u paralelnom svemiru, raspravljajući o zapravo neizvodljivim šemama kojima bi trebalo ograničiti cene ruskog izvoza sirove nafte od 40 do 60 dolara, dok će EU svoje energente nabaviti u Aziji.
“Teza Evropljana, koja oduzima dah koliko je naivna, jeste da je Kremlju potreban evropski novac i da će zato skrušeno udovoljiti zahtevima iz EU”, smatra urednik Telegrafa.
Pogrešno se pretpostavlja da će Putin dopustiti Evropskoj Uniji da smanji svoju zavisnost od ruskih fosilnih goriva na uredan način i prema sopstvenom ležernom evropskom rasporedu. Dok nekoliko država članica EU direktno vojno pomaže ukrajinskim snagama, tako nešto pomisliti, najbolje ilustruje u kakvoj su zabludi evropski političari, prenosi Jutarnji list.
U Kremlju se ovih dana priča kako je sad red na Rusiju da preduzme preventivnu akciju, tj. iskoristi svoje energetsko uporište kako bi sprečila države EU da obnove zalihe prirodnog gasa pre zime.
“Vrlo je verovatno da gas uopšte više neće teći prema Evropi. Rusko vođstvo zna koliko je Evropa ranjiva”, rekao je Vladimir Milov, bivši ruski zamenik ministra energetike.
Istovremeno, Evropa je svesna posledica koje bi potpun prekid snabdevanja ruskim gasom doneo. Nijedan Gaspromov molekul već šest nedelja ne teče u Evropu naftovodom Jamal preko Poljske. Protoci kroz Severni tok 1 preko Baltika rade sa 40 odsto kapaciteta od sredine juna, a ove nedelje protok je zatvoren radi redovnog održavanja. Evropski čelnici se boje da će Kremlj smisliti izgovor da zadrži Severni tok 1 zatvorenim i kad se završe radovi 21. jula – sledećeg alarmantnog datuma za globalnu ekonomiju.
Francuski ministar finansija Bruno Le Mer upozorio je u nedelju da će se “potpuni prekid isporuke” najverovatnije dogoditi.
Nemački vicekancelar Robert Habek sprema se da aktivira treću fazu plana svoje zemlje za “hitne slučajeve”, koja uključuje racionalizaciju korišćenja gasa u teškoj industriji.
Nafta kao oružje
Goldman Saks procenjuje da, ako ruski gas prestane da teče, možemo očekivati pad BDP-a za 3,2 odsto u Nemačkoj i 4,1 odsto u Italiji. Zato su počeli i prvi razgovori o “energetskom spasavanju” Nemačke i Italije. Od drugih članica će se očekivati da dele svoje oskudne rezerve gasa.
Ono o čemu se manje priča jeste šta će se dogoditi ako Putin zaustavi i dostavu nafte povrh naredbe o obustavi gasa, čime bi životne troškove za Evropljane učinio neizdrživim.
Uvreženo je mišljenje da Putin neće obustaviti izvoz nafte jer je prihod previše vredan, više od 700 miliona dolara dnevno, i zato što bi se time dogodio globalni kolaps, što se čini kao prevelika cena ako je ruski cilj da napakosti jedino Evropi. Ali takvo razmišljanje, previđa unutrašnju dinamiku ruske ekonomije i potcenjuje Putinovu spremnost da kreira globalnu pustoš, smatra Evans-Pričard.
Nataša Kaneva i Ted Hol iz Džej-Pi Morgana veruju da bi Kremlj mogao da bude u ozbiljnom iskušenju da se odluči na upravo gore navedeni crni scenario. Tvrde da bi Rusija mogla privremeno da prepolovi svoju ukupnu proizvodnju i izgladni svet – bez da pritom nanese trajnu štetu svojoj infrastrukturi za bušenje nafte ili da pretrpi nepodnošljiv ekonomski udar. Oni procenjuju da bi šok takvih gigantskih razmera gurnuo cene nafte na 380 dolara po barelu, što bi paralisalo globalnu ekonomiju.
Potraga za naftom
Propale su nade za nuklearni sporazum s Iranom koji bi globalnoj ekonomiji mogao da osigura milion barela dnevno.
Džo Bajden pak pokušava da pridobije više sirove nafte iz Saudijske Arabije, ali čak i njima ponestaje zaliha. Ostatak OPEK-a je 2,5 miliona barela ispod planirane proizvodnje.
“Zvezde su se posložile tako da Putin može svetu da zada konačni nokaut”, piše urednik Telegrafa.
Zaustavljanje proizvodnje naravno bio bi veliki problem i za samu Rusiju. Što duže bušotine ne rade, veća je šteta od pritiska i porasta vode, pre svega u sovetskim poljima Zapadnog Sibira gde se permafrost otapa. Rubni izvori možda se nikada neće oporaviti. Međutim, Džej-Pi Morgan smatra da bi Rusija mogla da smanjiti nekoliko miliona barela dnevno nekoliko meseci tako da jednostavno rotira bušotine ili ih modifikuje kako bi smanjila proizvodnju.
Evans-Pričard napominje i kako ruski Fond za nacionalno blagostanje ima 116 milijardi dolara na raspolaganju. U trezoru imaju spremljenih dodatnih 85 milijardi dolara. Te dve stvari su dovoljne da pokriju potpuni gubitak budžetskih prihoda koje donosi izvoz fosilnih goriva za gotovo godinu dana, što je verovatno duže nego što su evropska društva navikla na komfor spremna na odricanje. Nadalje, Rusija je trenutno preplavljena s više prihoda od fosilnih goriva nego što može da podnese nesposobna da sterilizuje višak budžeta od 20 odsto BDP-a gomilanjem stranih rezervi.
Rezultat je rast vrednosti rublje, koja je trenutno na najvišem osmogodišnjem nivou u odnosu na evro. Jedino što Kremlj može da učini u vezi s tim jest da progura pakete fiskalnih podsticaja i nagovori potrošače da troše više na uvozne proizvode.
Nemačka izdaja?
Urednik Telegrafa smatra da ima dobar razlog da veruje da će Nemačka okrenuti leđa Ukrajini ako pritisak bude dovoljno velik. Berlin već blokira puštanje devet milijardi evra finansijske pomoći EU Ukrajini koje je ranije dogovorilo 27 država, navodno zato što se protivi metodi zajedničkog izdavanja duga.
Berlin je prekršio i režim sankcija EU tako što je prisilio Kanadu da ukine sankcija na povrat popravljenih ruskih turbina Nemačkoj, kojoj su potrebne za održavanje rada gasovoda Severni tok 1. Volodimir Zelenski je zato povukao svog ambasadora iz Berlina.
“Kremlj naravno mora da promisli svoju geostratešku taktiku. Kina se dosad oslanjala na svoje zalihe uglja, ali ako se cena nafta poveća za dva ili tri puta ni ona ne bi bila imuna na rusku obustavu. Putin voli da nas zbunjuje, da nas drži van ravnoteže. Možda će odlučiti da je samo obustava gasa dovoljna. Ali kao što Fiona Hil, bivša zvaničnica Bele kuće i stručnjakinja za rusku administraciju voli da kaže: baš kada pomislite da Putin zapravo neće učiniti nešto neuobičajeno, tada će on upravo to učiniti”, zaključio je urednik britanskog Telegrafa za ekonomiju Ambroz Evans-Pričard.
