VRBAS Media

Oznaka: Vladimir Putin

  • Putin u petak sa Erdoanom

    Putin u petak sa Erdoanom

    Ruski predsjednik Vladimir Putin razgovaraće u petak, 5. avgusta, sa turskim kolegom Redžepom Tajipom Erdoanom u Sočiju, rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

    Turski i ruski lider razgovaraće, između ostalog, o bilateralnim i regionalnim pitanjima, uključujući situaciju u Ukrajini i Siriji. Među temama je i ekonomska saradnja.

    “Ovo će biti dobra prilika da se uporede bilješke o efikasnosti mehanizma izvoza žita iz ukrajinskih luka, da se vidi koliko je to efektno. I, naravno, da se razmijene mišljenja o svjetskim pitanjima”, rekao je Peskov.

    On je dodao da je raspored prilično gust.

    Peskov je napomenuo da, osim toga, Putin ima zakazan veliki broj razgovora, radnih sastanaka koji su nevidljivi za javnost, a kojih će biti mnogo tokom dana, prenio je TASS.

  • Putin: U nuklearnom ratu ne može biti pobjednika

    Putin: U nuklearnom ratu ne može biti pobjednika

    U nuklearnom ratu ne može biti pobjednika i takav rat nikada ne treba započeti, poručio je danas predsjednik Rusije Vladimir Putin.

    “Kao država potpisnica Ugovora o neširenju nuklearnog oružja (NPT) i jedan od njegovih garanta, Rusija se dosljedno pridržava slova i duha Ugovora”, naveo je

    Putin u pismu upućenom učesnicima konferencije o sporazumu u Njujorku, saopšteno je iz Kremlja.

    “Mi polazimo od činjenice da u nuklearnom ratu ne može biti pobjednika i da ga nikada ne treba pokrenuti i zalažemo se za jednaku i nedjeljivu bezbjednost za sve članove svjetske zajednice”, naglasio je predsjednik Rusije, prenio je Rojters.

    On je istakao da je NPT za više od pola vijeka svog postojanja postao jedan od ključnih elemenata međunarodnog sistema bezbjednosti i strateške stabilnosti, prenio je TAS S.

    Obaveze koje on predviđa u sferama neširenja, razoružanja i miroljubive upotrebe nuklearne energije u potpunosti zadovoljavaju interese i nuklearnih i nenuklearnih država, naglasio je Putin.

    “Uvjereni smo da sve zemlje koje se ponašaju u skladu sa NPT treba da imaju pravo pristupa civilnoj nuklearnoj energiji bez ikakvih dodatnih uslova. Spremni smo da podijelimo sa partnerima naše iskustvo u oblasti nuklearne energije”, naveo je on.

    Putin je istakao da Moskva pridaje veliki značaj sistemu garancija IAEA kao verifikacionom mehanizmu NPT i smatra da je veoma važno obezbijediti njegovu nepristrasnu, depolitizovanu i tehnički utemeljenu upotrebu.

  • Analitičari tvrde da je Putin ušao u finalnu i najopasniju fazu

    Analitičari tvrde da je Putin ušao u finalnu i najopasniju fazu

    Ruski čelnik Vladimir Putin je ušao u svoju finalnu i najopasniju fazu, piše u svom članku objavljenom u Sandej tajmsu, ugledni politički analitičar Mark Galeoti.

    Poznati kremljolog citira američkog obavještajca koji mu je rekao kako se Putin jako promijenio, što realno predstavlja velik problem za Zapad.

    – U februaru kad je rat krenuo još je bilo moguće s Putinom razgovarati o potencijalnim rezolucijama, ali sada ne vidim kako bi mogao prihvati bilo šta od onoga što bismo mi mogli politički ili moralno da ponudimo – citira u članku Galeoti svog sagovornika iz američkih obavještajnih redova.

    Kada je 1999. izabran za predsjednika, Putin je bio prilično otvoren u tome što želi: da ostane na poziciji moći sve dok želi i Rusiju ponovo učini priznatom silom.

    Transformacija u tiranina


    Međutim, njegove ideje o tome šta je sve voljan da uradi da postigne taj cilj s vremenom su se mijenjale i sad gledamo, piše Galeoti, finalnu, najopasniju fazu njegove transformacije u tiranina.

    Na Putinov način mišljenja snažno utiču ljudi iz njegova neposrednog okruženja, među kojima kao najvažnijeg ovaj kremljolog izdvaja bivšeg KGB-ova oficira Nikolaja Patruševa, sadašnjeg sekretara Ruskog savjeta nacionalne bezbjednosti, ujedno i Putinova glavnog savjetnika za pitanja nacionalne bezbjednosti.

    I kao što je nekad u praksi Sovjetskog saveza na snazi bila doktrina i ideologija marksizma – lenjinizma koju je uveo revolucionarni lider Vladimir Iljič Lenjin, tako je današnja Rusija, tvrdi Galeoti, u zagrljaju putinizma – patruševizma.

    Putinovo viđenje današnjeg svijeta kao vječitog takmičenja u kojem jedan pas kolje drugoga, odražava ratobornu paranoju njegovog savetnika za nacionalna pitanja.

    Patrušev je prvak agresivnog napada na Ukrajinu koji rado citira ruskog carskog generala Mihaila Skobeleva koji je, komentarišući masakr nad neprijateljem 1881. godine, rekao da je “trajanje mira u izravnoj proporciji s pokoljem koji si počinio nad neprijateljem: što ih jače udariš, duže će ostati tihi”.

    Patrušev govori da Rusija u Ukrajini mora da vodi rat bez milosti jer je to rat sa Zapadom te kako SAD uopšte ne želi da Rusija postoji kao država.

    Putinizam-patruševizam Galeoti vidi kao posljednji stadijum putinizma u kojem je teško predvidjeti Putinove buduće poteze. On je u posljednjih mjesec dana Rusiju pretvorio u ratnu mašinu i sve u njoj podredio ratu.

    Referišući se na Putinovu izjavu od 7. jula ove godine, kad je utvrdio da “sve što treba da znate jeste da Rusija još nije ni počela ozbiljno”, Galeoti ističe kako se ta izjava ne odnosi samo na bojno polje, već da ruski predsjednik najavljuje da namjerava da postupa manje obzirno i na ostalim poljima.

    Najnovije redukcije u snabdijevanju Njemačke gasom znak su da Putin pokreće ofanzivu i u političkom, i ekonomskom ratu protiv Zapada. Do tada je Rusija vodila reaktivnu politiku prema Zapadu, ali preuzimajući Patruševljevo čvrsto uvjerenje da je ukrajinski sukob tek jedan od frontova u širem ratu sa zapadom, možemo očekivati daljnju eskalaciju i na tome polju, piše Galeoti.

    Putin je, tvrdi, u najopasnijoj fazi. U najlošijem scenariju suočen je s rizikom da ga zbace s vlasti i da ga snađe sudbina žrtvenoga jarca. U najoptimističnijem scenariju, moraće da precrta prvobitni san da uđe u panteon ruskih nacionalnih heroja.

    Kako god bilo, ta situacija će imati izrazite posljedice na zemlje Zapada. Ako prihvatimo činjenicu da “Putin u završnoj fazi” vjeruje da se nalazi u egzistencijalnoj bici sa Zapadom, tada ćemo lakše shvatiti da će ovaj rat potrajati – čak i neoružanim sredstvima – čak i onda kad na ukrajinskim poljima suncokreta zavlada mir.

    Zapad ne treba da se zavarava, ističe Galeoti, da će Putina tako lako i brzo svrgnuti s vlasti. Bilo bi bolje da Zapad takav scenario izbjegne jer iskustvo govori da i nije tako uspješan u tome. Fidel Kastro je preživio navodnih 600 pokušaja napada i na kraju umro prirodnom smrću u dubokoj starosti, a još je gore prisjetimo li se Avganistana i Iraka.

    Ako se krene s Putinovim rušenjem, sasvim je sigurno da će on odgovoriti, a uz to bi se riskiralo opravdavanje najgore paranoje putinizma – patruševizma, i omogućilo da Putin bude zamijenjen nekim mlađim, zdravijim i još bjesnijim. Ni sankcije koje su zapadne zemlje uvele ruskim oligarsima, podsjeća Galeoti, nisu dale očekivane rezultate. Rusija nije u ekonomskom kolapsu niti je njena ekonomija implodirala.

    Zapad mora da se pomiri s time da će ostati zarobljen u indirektnom sukobu s Rusijom barem toliko dugo dok je Putin u Kremlju, a možda i duže. Zapad će trpjeti posljedice rata u Ukrajini i one će značiti mnogo više od toga da će gas morati da kupuju negdje drugdje. Moramo se naviknuti na činjenicu da svijet prolazi neku vrstu novog hladnog rata u kojem se Kina i Rusija spremaju za trku i moramo se suočiti s njegovim posljedicama kao što su povećani troškovi odbrane.

    To takođe znači da političari na Zapadu koji se takmiče za glasove birača moraju svojim građanima da priznaju da će morati da plaćaju taj hladni rat – ne samo nekoliko mjeseci ili čak godina – nego i u doglednoj budućnosti. Što prije počnemo da se pripremamo za Putinovu završnu fazu, to bolje – zaključuje Mark Galeoti u svom članku u Sandej Tajmsu

  • Putin odredio granice

    Putin odredio granice

    Rusija je otvoreno označila granice i zone ekonomskih i životno važnih strateških nacionalnih interesa.

    To su, pre svega, Arktički akvatoriji, kao i vode Crnog, Ohotskog i Beringovog mora, te Baltički i Kurilski moreuz. “NJihovu zaštitu ćemo obezbeđivati čvrsto i svim sredstvima, a ključna će biti mogućnost funkcionisanja vojno-morske flote”, poručio je juče Vladimir Putin, ruski predsednik i glavni komandant oružanih snaga, na svečanoj Glavnoj vojno-morskoj paradi u Sankt Peterburgu.

    Putin je u Sankt Peterburgu potpisao ukaz kojim je utvrdio Morsku doktrinu Rusije.

  • “Rusija će biti odgovoran dobavljač, ali ne na svoju štetu”

    “Rusija će biti odgovoran dobavljač, ali ne na svoju štetu”

    Antiruske sankcije ne odražavaju realnost globalne politike i ekonomije.

    To je izjavio ruski predsednik Vladimir Putin na današnjem sastanku sa predstavnicima metalske industrije.

    “Već sam rekao da su te odluke donele zapadne zemlje zarad političkih interesa – trenutnih, oportunističkih koji ne odražavaju realnost ni globalne politike ni globalne ekonomije”, rekao je Putin, prenosi Tas.

    Dodao je da će, bez obzira na trenutne političke teškoće, Rusija uvek biti pouzdan i odgovoran dobavljač metalnih proizvoda stranim kupcima i partnerima.

    “Bićemo pouzdani partneri onima koji traže profitabilnu, predvidljivu poslovnu saradnju. Ali, nećemo poslovati sebi na štetu sa onima koji otvoreno pokazuju neprijateljski stav“, naglasio je predsednik Ruske Federacije.

    Putin je poručio da “i industrijske kompanije i vlada, kao i čelnici ruskih regiona treba da se fokusiraju na obezbeđivanje domaće tražnje za metalnim proizvodima”.

    Potpredsednik ruske vlade i ministar industrije i trgovine Denis Manturov rekao je na sastanku da je izvoz metalske industrije u drugom kvartalu 2022. opao za oko 20 odsto.

    “Ruske metalske kompanije sada rade u uslovima ograničenog pristupa zapadnim tržištima. Izvoz je u drugom kvartalu opao za oko 20 posto. Došlo je takođe do značajnog pada domaće potrošnje. Kao rezultat toga, iskorišćenost kapaciteta u industriji je smanjena sa prosečnih 93 procenta na 80 odsto”, precizirao je on.

    Manturov je naveo takođe da su Turska, Kina i Meksiko povećali uvoz ruskih metalnih proizvoda, pri čemu je, prema njegovim rečima, Kina povećala kupovine za više od pet puta u prvoj polovini godine, izveštava Tas.

  • Putin najavio: “Uskoro ćemo dobiti zastrašujuće oružje”

    Putin najavio: “Uskoro ćemo dobiti zastrašujuće oružje”

    Nova pomorska doktrina Rusije odnosi se na granice i oblasti od nacionalnog interesa, izjavio je danas predsednik Rusije Vladimir Putin.

    “Mi otvoreno određujemo granice i oblasti ruskih nacionalnih interesa, vitalne strateške oblasti. Pre svega, to su vode našeg dela Arktika, Crnog, Ohotskog i Beringovog mora, Baltičkog i Kurilskog moreuza. Svim sredstvima ćemo obezbediti njihovu čvrstu zaštitu”, poručio je Putin u obraćanju na paradi kod Sankt Peterburgu povodom Dana mornarice, prenosi TAS S.

    Prema rečima ruskog lidera, “sposobnosti mornarice su ključna reč”.

    “Mornarica je u stanju da se brzo suprotstavi svima onima koji pokušaju da zadiru u naš suverenitet i slobodu. Mornarica uspešno i časno ostvaruje strateške zadatke na granicama naše zemlje i u bilo kom delu plamete”, rekao je Putin.

    Ruski lider tradicionalno prisustvuje defileu brodova ratne mornarice, koji se povodom Dana mornarice Rusije danas održava u Kronštadu, kod Sankt Peterburga, prenosi TAS S.

    Ove godine učestvuje više od 40 ratnih brodova, čamaca i podmornica iz sastava Severne, Pacifičke, Baltičke i Crnomorske ratne flote.

    U drugom delu vojne parade, učestvovaće više od 40 borbenih aviona i helikoptera ruske mornarice i ratnog vazuhoplovstva.

    “Zastrašujuće oružje”
    Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je da će ruska mornarica sledećeg meseca dobiti hipersonične krstareće rakete tipa Cirkon, prenosi Rojters. Putin je rekao da će oblast upotrebe cirkona “zavisiti od ruskih interesa“.

    Putin nije direktno pomenuo Ukrajinu, ali je rekao da je potpisao novu doktrinu mornarice i ustvrdio da je Cirkon raketa koja je “jedinstvena u svetu“.

    “Isporuka ovih projektila oružanim snagama Rusije počeće sledećeg meseca. Fregata Admiral Gorškov će biti prva koja će ići u borbene misije naoružana ovim strašnim oružjem“, rekao je Putin, a zatim dodao: “Ključna stvar je sposobnost ruske mornarice, koja je sposobna munjevitom brzinom da odgovori svima onima koji odluče da ugroze naš suverenitet i slobodu“. Hipersonične rakete mogu da putuju devet puta većom brzinom od zvuka. Rusija je prošle godine sprovela seriju testova Cirkona sa ratnih brodova i podmornica, podseća Rojters.

  • Šta Putin zaista hoće?

    Šta Putin zaista hoće?

    Tokom pet meseci od početka ruske invazije na Ukrajinu, izjave ruskih zvaničnika o ciljevima Moskve u ovom ratu su se više puta menjale.

    Evo najvažnijih izjava, pre svega Putina i Lavrova – u izboru DW.

    “Rusija će pomoći ukrajinskom narodu da zbaci antiistorijski režim koji je neprijatelj naroda”, rekao je, prema navodima agencije TASS, ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov 24. jula na sastanku sa Arapskom ligom u Kairu. Rusiji je “žao ukrajinskog naroda” koji “zaslužuje mnogo bolje”.

    Nepuna tri meseca ranije, rekao je nešto sasvim drugo, naime, da je ciljl Moskve “da zaštiti narod u Donbasu”, te da Kremlj nema nameru da menja vlast u Ukrajini.

    DW podseća na izjave ruskog predsednika Vladiira Putina, ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova kao i drugih ruskih zvaničnika o ciljevima Moskve kada je reč o ratu u Ukrajini.

    Juli: širenje “geografskih ciljeva”
    Dana 20. jula, Lavrov je sa državnu rusku agenciju RIA Novosti i za medijsku kuću RT rekao da Moskva i dalje hoće da “denacifikuje i demilitarizuje Ukrajinu“, kako ona više ne bi predstavljala opasnost i vojnu pretnju za Rusiju. On je dodao: “Ne radi se samo o Narodnim republikama Lugansku i Donjecku, već i o regionima Hersona, Zaporožj i nizu drugih područja”.

    Lavrov je rekao da neće biti širenja “geografskih ciljeva” na područja van takozvanih “Narodnih republika” i dodao da nema smisla da se “u aktuelnoj situaciji” pregovara sa Ukrajinom. To je, kako kaže, specijalitet Amerikanaca, oni se time bave u čitavom svetu”, rekao je Lavrov 1. maja za italijanski “Mediaset”.

    U tom intervjuu Lavrov je podvukao da je cilj Rusije da “zagarantuje sigurnost ljudi na istoku Ukrajine, kako ih više ne bi ugrožavali militarizacija i nacifikacija, i kako bezbednost Ruske federacije ne bi bila ugrožavana sa ukrajinske teritorije.”

    Kasnije, 31. maja, Lavrov je na sastanku sa generalnim sekretarom Organizacije za islamsku saradnju (OIC) Huseinom Ibrahimom Tahom, izrazio mišljenje da “zapadne kolege” koriste situaciju u Ukrajini da bi “sprečile nastajanjae multipoloarnog sveta”.

    Mart i april: Neutralnost Ukrajine i suzbijanje NATO
    Navodna pretnja koju Zapad i pre svega NATO predstavljaju za Rusiju, odmah po početku rata je bila glavna tema u govorima ruskih političara. Oni stalno ponavljaju da Ukrajina mora biti neutralna i da samo tako može biti sprečen njen pristup NATO.

    To je naglasio i Vladimir Putin na sastanku sa predstavnicima ruskih aviokompanija 5. marta. Tom prilikom je dodao i da bi u slučaju konflikta između Rusije i NATO svima “bilo jasno” kakve bi bile posledice.


    Pre toga, 1. marta, manje od nedelju dana po početku ruske invazije, ministar odbrane Sergej Šojgu je na televiziji rekao: “Najvažnije je da se Ruska Federacija zaštiti od vojne pretnje koju predstavljaju zapadne zemlje koje pokušavaju da iskoriste ukrajinski narod u borbi protiv naše zemlje”.

    Krajem marta, posle neuspeha ruske ofanzive na Kijev, retorika se primetno promenila. “Denacifikacija i delmilitarizacija” su potisnute u drugi plan. Prednost su dobili podrška Donbasu i rešenje konflikta pregovorima.

    Tako je 25. marta zamenik šefa ruskog generalštaba, general-pukovnik Sergej Rudskoj, rekao da je cilj “ruske specijalne operacije da pomogne ljudima u Narodnim Republikama Donjecku i Lugansku, koji su osam godina izloženi genocidu kijevskog režima”.

    U aprilu su ruski zvaničnici ponovo tematizovali konfrontaciju sa NATO i SAD. Jedanaestog aprila, Sergej Lavrov je za Rosiju24 rekao: “Naše specijalne vojne operacije trebalo bi da okončaju bezobzirno širenje kursa ka potpunoj dominaciji SAD i njima podređenih zapadnih zemalja u mađunarodnoj areni”. Prema njegovim rečima, Zapad je od Ukrajine napravio “područje za definitivno podjarmljivanje Rusije”, ali “Rusija nikada neće zauzeti “podređenu poziciju”.


    Jun i februar: Krim i pretnja koju predstavlja NATO
    I Dmitrij Medvedev, šef Ruskog saveta bezbednosti, hoće da spreči članstvo Ukrajine u NATO. On je za ruski list “Argumenti i fakti” 29. juna rekao da bi to članstvo za Rusiju bilo opasnije od učlanjenja Švedske ili Finske. Istovremeno je naglasio da je Krim deo Rusije.

    “Svaki pokušaj da se prodre na Krim bio bi objava rata našoj zemlji. Kada bi to učinila neka članica NATO, onda bi to bio konflikt sa kompletnom Severnoatlantskom alijansom, treći svetski rat, totalna katastrofa”.

    Isto je rekao i Putin u martu na pomenutom sastanku sa predstavnicima aviokompanija.

    Još u Putinovom govoru na televiziji 24. februara, kada je rusku invaziju najavio kao “specijalnu vojnu operaciju”, veliki značaj je pridavan navodnoj pretnji Rusiji koju predstavlja dalje širenje NATO na istok.

    Putin je još tada izjavio da je “cilj da se zaštite ljudi koji su osam godina izloženi genocidu i tiraniji kijevskog režima”. “Zato se zalažemo za demilitarizaciju i denacifikaciju Ukrajine. Osim toga, izvešćemo pred sud one koji su počinili krvave zločine nad civilima, između ostalog i nad građanima Ruske Federacije”, rekao je Putin. Tada je još govorio da Moskva ne planira okupaciju ukrajinskih područja.

  • Putin razgovarao s članovima Savjeta bezbjednosti o Roskosmosu

    Putin razgovarao s članovima Savjeta bezbjednosti o Roskosmosu

    Predsjednik Rusije Vladimir Putin razgovarao je danas sa stalnim članovima Savjeta bezbjednosti o radu državne korporacije za svemirske aktivnosti Roskosmos, čiji je generalni direktor nedavno promijenjen.

    “Znate da smo imali kadrovske promjene u Roskosmosu. S tim u vezi, želio bih da razgovaram sa vama o nekim pitanjima rada Roskosmosa, njegovim posebnim pravcima”, rekao je Putin otvarajući sastanak, prenio je TAS S.

    Nakon toga Putin je dao riječ sekretaru Savjeta bezbjednosti Nikolaju Patruševu.

    Sastanku su prisustvovali i ruski premijer Mihail Mišustin, predsjednica Savjeta Federacije Valentina Matvijenko, predsjednik Državne dume Vjačeslav Volodin, ministar odbrane Sergej Šojgu, direktor Federalne službe bezbjednosti Aleksandar Bortnikov, direktor Spoljne obavještajne službe Sergej Nariškin i izaslanik predsjednika za zaštitu životne sredine, ekologiju i transport Sergej Ivanov.

    Putin je 15. jula razriješio dužnosti generalnog direktora Roskosmosa Dmitrija Rogozina, koji je tu funkciju obavljao prethodne četiri godine.

    Istog dana on je razrešio Jurija Borisova dužnosti zamjenika premijera i imenovao ga za generalnog direktora Roskosmosa.

  • Otkriven Putinov nasljednik

    Otkriven Putinov nasljednik

    S obzirom da strani mediji spekuliše o njegovom zdravlju, neki se pitaju da li postoji raspoloživi naslednik ruskog predsednika Vladimira Putina.

    Priča se da je Dmitrij Kovaljov jedan od potencijalnih naslednika, a teorije o njemu su se pojavile nakon što je viđen kako razgovara sa Putinom tokom pobedničke parade 9. maja.

    Kovaljov, navodno deli Putinovu ljubav prema hokeju na ledu i zaposlen je na važnom položaju u Kremlju.

    Telegram kanal “Baza” je objavio: “On je zadužen za jedno od odeljenja Predsedničke administracije”, preneo je Dejli Miror.

    Autor knjige “Moskovska pravila” Kir Džajls rekao je za “Ekspres” da bi naslednik mogao biti gori za Zapad.

    “Oni bi učinili da odnos Rusije sa Zapadom, i sa sopstvenim narodom, bude još gori nego što je Putin radio poslednjih nekoliko godina svoje vladavine”.

    Drugi potencijalni naslednici su Nikolaj Patrušev (70), predsednik Putinovog saveta za bezbednost.

    Izveštaji su ukazivali na to da će eventualna Putinova smrt dovesti do vakuma moći, zbog toga što je ruski predsednik uspešno zbrisao opozicione lidere.

    Putin je ranije rekao da je razmišljao o svom nasledniku i podizanju nove generacije naslednika.

    On je 2021. godine za En-Bi-Si rekao: “Znate, povezao sam ceo svoj život, celu svoju sudbinu, sa sudbinom svoje zemlje do te mere da ne postoji značajniji cilj u mom životu od jačanja Rusije.”

    “Ako neko drugi, i ako vidim tu osobu, čak i ako je ta osoba kritična prema nekim oblastima onoga što sam radio, ako vidim da je to pojedinac koji ima konstruktivne stavove, da je on ili ona posvećena ovome. zemlju i spreman je da žrtvuje ceo svoj život ovoj zemlji… Učiniću sve da takvi ljudi dobiju podršku”.

    Neki tvrde da bi rat u Ukrajini mogao da dovede do Putinovog pada.

  • Šef CIA otkrio sve o Putinovom zdravlju

    Šef CIA otkrio sve o Putinovom zdravlju

    Direktor CIA-e Vilijam Berns komentarisao je zdravstveno stanje ruskog predsednika Vladimira Putina.

    Berns je rekao da je Putin i više nego dobrog zdravstvenog stanja, čime je demantovao brojne glasine koje su kružile o Putinovim navodnim bolestima, a koje su se pojačale od kako je počeo sukob u Ukrajini.

    Berns je, govoreći na Bezbednosnom forumu u Aspenu, rekao je da njegova izjava “nije formalna obaveštajna presuda”.

    Međutim, s obzirom na njegovu funkciju, ovaj komentar o Putinu bi mogao da smanji nade njegovih protivnika koji veruju da je propast Rusije jako blizu.

    Berns je o ovoj temi govorio dan nakon što je Putin posetio Iran, gde se sastao sa iranskim predsednikom Ebrahimom Raisijem i vrhovnim vođom ajatolahom Alijem Hamneijem.

    Za Putina je to bio retko putovanje van Rusije, jer je on tokom pandemije korona virusa uglavnom bio izolovan, a to se nastavilo i nakon što je otpočeo “specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini”, prenosi Yahoo news.

    Čini se da Iran i Rusija pojačavaju svoju saradnju jer se i jedni i drugi suočavaju sa velikim sankcijama i ilozacijama. Američki zvaničnici tvrde da Iran planira da prebaci nekoliko stotina dronova Rusiji kako bi im pomogao u borbi sa ukrajincima.

    Berns, inače bivši diplomata, tokom svoje karijere dva puta je posetio Moskvu. On je na konferenciji u Aspenu odgovarao na brojmna pitanja u vezi Putina i sukoba u Ukrajini, a jedno od njih tcalo se i zdravstvenog stanja ruskog predsednika.

    “Koliko možemo da zaključimo, on je potpuno zdrav”, rekao je Berns.

    On je u takođe rekao da bi Iranci trebalo da preispitaju svaku odluku o davanju dronova Putinu. Istovremeno, Berns je rekao da je činjenica da se Putin obraća Iranu za takvo oružje znak slabosti ruske vojske.