VRBAS Media

Oznaka: Vladimir Putin

  • Putin: Sankcije Zapada ugrožavaju čitav svijet

    Putin: Sankcije Zapada ugrožavaju čitav svijet

    Ruski predsjednik Vladimir Putin izjavio je danas da su sankcije Zapada kratkovide i da ugrožavaju čitav svijet, koji se sve više okreće Aziji.

    Putin je na Istočnom ekonomnskom forumu u Vladivostoku rekao da je Zapad potkopao globalnu ekonomiju “agresivnim” pokušajem da nametne dominaciju u čitavom svijetu.

    On je naglasio da je Moskva učinila sve što je mogla da omogući da Ukrajina izvozi žitarice, ali da će se problemi na globalnom tržištu hrane pogoršati i da je na pomolu humanitarna katastrofa.

    Komentarišući sporazum Moskve i Pekinga o isporukama prirodnog gasa, Putin je rekao da će Kina plaćati “Gaspromu” polovinu računa u rubljama, a drugu polovinu u juanima.

    Ruski predsjednik je ocijenio u govoru da se ruska ekonomija dobro drži pred, kako je rekao, finansijskom i tehnološkom agresijom sa Zapada, ali je priznao da postoje određene teškoće u nekim industrijskim granama i regionima.

    Putin je rekao da su sa teškoćama suočeni oni koji su zavisni od isporuka iz Evrope.

    Ruski predsjednik je ponovio da je nemoguće izolovati Rusiju i da će Moskva imati dodatne mogućnosti za ulazak na tržište Irana i ostalih zemalja Bliskog istoka.

  • Putin: Pogrešna odluka Evrope o ukidanju uvoza ruskog gasa

    Putin: Pogrešna odluka Evrope o ukidanju uvoza ruskog gasa

    Odluka Evrope da ukine uvoz prirodnog gasa u vrijeme kada pokušava da dostigne klimatske ciljeve bila je pogrešna, izjavio je predsjednik Rusije Vladimir Putin.

    “Prvo su skočili naprijed, a zatim, nakon ukidanja isporuka ruskog gasa, vratili sve ono što su kritikovali”, rekao je Putin tokom ekološkog foruma u Kamčatki, na Dalekom istoku Rusije.

    On je naglasio da sve zemlje podržavaju smanjenje emisija u atmosferu, naglasivši da sve treba učiniti pravovremeno, javila je Raša tudej.

    “I ako skočite naprijed, dobijete jeftin ruski gas, a zatim sami prekinete isporuku tog gasa i smjesta se vratite na sve što je ranije osuđivano, uključujući proizvodnju uz pomoć uglja, to, naravno, nije najbolja opcija za rješavanje globalnih problema”, istakao je ruski predsjednik.

  • Putin razmatra sve faktore prije odluke da li ide na samit G20

    Putin razmatra sve faktore prije odluke da li ide na samit G20

    Svi faktori, “uključujući i bezbjednosni faktor”, biće uzeti u obzir pri donošenju odluke da li će ruski predsjednik Vladimir Putin učestvovati na samitu G20 u Indoneziji, saopštio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

    “Da bismo se opredijelili za format našeg učešća, treba uzeti u obzir sve faktore, uključujući bezbjednosni faktor”, rekao je Peskov u intervjuu za TV program “Moskva.Kremlj.Putin.”, čiji je dio objavljen danas na novinarskom Telegram kanalu, prenosi TAS S.

    Peskov je ovo odgovorio na pitanje novinara da li je lično prisustvo ruskog lidera na sastanku G20 previše opasno u trenutnoj situaciji.

    On je podsjetio da postoji poziv Putinu za dolazak na Bali, gdje će se u novembru održati samit G20.

    “Zahvalni smo zemlji domaćinu predstojećeg samita na pozivu koji je upućen”, dodao je portparol Kremlja.

    Planirano je da Samit Grupe 20 sa direktnim učešćem lidera bude održan od 15. do 16. novembra na Baliju, a domaćin tog skupa, predsjednik Indonezije Džoko Vidodo izjavio je ranije da su predsednici Ukrajine i Rusije, Volodimir Zelenski i Vladimir Putin, prihvatili njegov poziv da prisustvuju.

  • Putin: Misija Rusije je da okonča rat Kijeva protiv Donbasa

    Putin: Misija Rusije je da okonča rat Kijeva protiv Donbasa

    Misija Rusije je da okonča rat koji Kijev vodi protiv Donbasa i zaštiti sebe, izjavio je danas ruski predsjednik Vladimir Putin tokom posjete Kalinjingradu.

    Putin je rekao da su nakon državnog udara u Ukrajini 2014. godine, kada je smijenjen proruski predsjednik Ukrajine Viktor Janukovič, stanovnici Donjecka i velikog dijela Luganska i Krima odbili da priznaju puč, piše Tanjug.

    “Protiv njih započet je rat i vođen osam godina. Naš zadatak, misija naših vojnika i milicije Donbasa je da zaustavimo ovaj rat i zaštitimo narod. I da, naravno, zaštitimo samu Rusiju, jer su na teritoriji današnje Ukrajine počeli da stvaraju antirusku enklavu koja prijeti našoj zemlji. Naši momci se bore da zaštite narod Donbasa i samu Rusiju”, naveo je Putin.

    On je ukazao na to koliko je značajna podrška društva ruskim vojnicima, prenosi TASS.

    “Momci koji se tamo bore rizikuju svoje zdravlje i mogli bi da izgube živote. Oni treba da znaju za šta se bore. To su izuzetno važne stvari: za Rusiju i za narod koji živi u Donasu”, poručio je Putin.

    Putin je obraćajući se jednoj učenici rekao da stanovnici Donbasa sebe smatraju dijelom zajedničkog humanitarnog, kulturnog i jezičkog prostora sa Rusijom.

    On je istakao da učenici u “oslobođenim teritorijama Ukrajine”, nisu znali da postoji Krimski most, kao i da nisu znali da su Ukrajina i Rusija bile deo jedne države Sovjetskog Saveza.

    “Tako su ih učili”, naveo je Putin.

  • “Jedna od tema razgovora sa Putinom biće gasovod”

    “Jedna od tema razgovora sa Putinom biće gasovod”

    Srpski član Predsjedništva BiH Milorad Dodik izjavio je večeras da će gasovod biti jedna od tema predstojećeg razgovora sa predsjednikom Ruske Federacije Vladimirom Putinom.

    Dodik je rekao da će ova prilika da se sretne sa Putinom biti da analizira ono što su dogovarali prije nekoliko mjeseci, podsjetivši da je rečeno da je za gradnju gasovoda do Banjaluke potrebna samo dozvola da se pređe ispod Drine.

    “U ovoj konstelaciji odnosa, u kojoj pokušava da se satanizuje Rusija, mi smo se opredijelili da budemo neutralni i da u tom pogledu ne uvodimo sankcije Rusiji, koja to cijeni upravo zbog energetskih razloga. Vlasnik naše rafinerije je državna firma iz Rusije. Meni je veoma stalo da taj ruski partner ostane angažovan na ovim prostorima, a ne da zatvori tu rafineriju”, rekao je Dodik za Televiziju “UNA”.

    Na pitanje kako je moguće da u Predsjedništvu BiH ekonomski interes ne preovlada nad različitim shvatanjima i politikama, Dodik smatra da je razlog to što je “mržnja muslimana prema nama daleko veća nego bilo kakav racio”.

    “Mi nismo zaustavili nijedan projekat u Federaciji BiH (FBiH). S druge strane FBIH na ove ili one načine osporava sve projekte. U ovom trenutku za nas su kapitalni projekti Aerodrom Trebinje, Buk Bijela hidroelektrana, gdje Federacija i nivo BiH nema nikakve nadležnosti, pa onda ovaj gasovod. To će biti još jedan problem”, rekao je Dodik.

    On je rekao da ne postoje racionalni razlozi za blokadu izgradnje gasovoda do Banjaluke.

    “Nećete nas zaustaviti za sva vremena, naćemo mi način”, poručio je Dodik.

    Dodik je rekao da je odlučan da ne prođe nijedan projekat u Federaciji dok ne prođu aktuelni projekti Republike Srpske koja, poručio je, neće odustati od raspolaganja svojom imovinom.

    On je dodao da FBiH nije ništa uradila ni kada je u pitanju projekat izgradnje auto-puta Beograd – Sarajevo i Sarajevo-Beograd.

    Govoreći o regionalnoj saradnji, Dodik je istakao da je odnos sa predsjednikom Srbije Aleksandrom Vučićem veoma dobar i da će se kao takav zadržati.

    “To je naša matica, ona jeste moja država, Srbija. BiH nije moja država, to je meni nametnuto da bude neka država”, rekao je Dodik.

    On je zaključio da je dobar odnos sa Srpskom pravoslavnom crkvom, takođe, jedan od prioriteta.

  • Ko kaže da Putin to ne može?

    Ko kaže da Putin to ne može?

    Rusija neće moći da regrutuje dodatnih 137.000 vojnika osim ako ne objavi direktan rat Ukrajini, prema procenama britanskog Ministarstva odbrane.

    U njihovom daljem izveštaju se navodi da je Rusija već “izgubila desetine hiljada vojnika” i da će Putinova naređenja biti sprovedena samo ako se uspostavi otvoreni rat.

    Naime, ruski vojni obveznici nemaju obavezu da služe vojsku van ruske teritorije sve dok Moskva insistira da je vojno prisustvo u Ukrajini specijalna operacija, a ne rat.

    Podsećamo, Vladimir Putin je naredio ruskoj vojsci da regrutuje dodatnih 137.000 vojnika, što bi zamenilo 75.000 poginulih od početka rata u Ukrajini. Time bi se ruska armija povećala na 1,15 miliona vojnika.

    Ruska vojna komanda nudi pozamašne bonuse za prijavu od skoro 5.000 evra. Zapadni analitičari tvrde da je ova regrutacija uglavnom bila koncentrisana na siromašnijim krajevima Rusije, gde često žive neslovenske manjine, a sve sa ciljem da se izbegne širenje nezadovoljstva u glavnim političkim i ekonomskim centrima moći Rusije.

    Pozivajući se na ruske obaveštajne izvore, američki Institut za ratne studije tvrdi da su Rusi takođe počeli da regrutuju iz gradova u centralnoj Rusiji, uključujući Moskvu i Sankt Peterburg.

    Kako se teret delimične mobilizacije prebacuje na ekonomski naprednije, gušće naseljene i bolje obrazovane ruske regione, očekuje se sve veći otpor regrutaciji i možda ratni protesti“, tvrdi američki institut.

    Strašno nesrazmeran procenat poginulih ruskih vojnika u Ukrajini stiže sa periferije Federacije – na primer, iz Tuve, Burjatije ili Dagestana.

    “Malo je verovatno da će Putinovo naređenje doneti bilo kakav napredak ka povećanju borbene moći Rusije u Ukrajini”, tvrdi britansko Ministarstvo odbrane.

    Kremlj je pokušavao da regrutuje vojne dobrovoljce u poslednja tri meseca, ali stručnjaci kažu da se kvalitet ovih regruta u velikoj meri razlikuje. Američki institut za ratne studije očekuje da će Putin uskoro uputiti jedan od regrutovanih bataljona u Donbas ili južnu Hersonsku oblast, ali da nisu isključeni ozbiljni problemi u individualnoj pripremi ovih vojnika.

    “Bolja oprema ne znači nužno efikasnije snage kada osoblje nije dovoljno dobro obučeno ili disciplinovano – što je slučaj sa mnogim pripadnicima dobrovoljačkih jedinica”, navodi se.

  • Putin: Zapad pokušava da diskredituje rusku politiku nacionalnosti

    Putin: Zapad pokušava da diskredituje rusku politiku nacionalnosti

    Zapadne zemlje su oduvijek pokušavale da diskredituju rusku politiku nacionalnosti, izjavio je predsjednik Rusije Vladimir Putin na sastanku sa direktorom Državne agencije za etnička pitanja Igorom Barinovom.

    Komentarišući generalnu sitiaciju, Barinov je rekao da protivnici Rusije na Zapadu pokušavaju da diskredituju politiku nacionalnosti u toj zemlji.

    “To su oduvijek pokušavali da urade”, istakao je Putin.

    Barinov je napomenuo da je Zapad “promijenio fokus i terminologiju i da sada ne govori o izvozu demokratije već o dekolonizaciji Rusije”.

    “Oni su već odlučili na koliko dijelova da nas podijele i koliko će ljudi živjeti u svakom od tih dijelova”, naveo je Barinov.

    On je naglasio da Rusija nikada nije bila kolonijalna sila i da vidi suprotne procese, na primjer konsolicaciju, javio je TASS.

    “To je specifičnost našeg naroda: kada je zemlja suočena sa ozbiljnim izazovima, odbacujemo sve ostale probleme, lične ozlojeđenosti i negativne stereotipe i konsolidujemo se”, dodao je Barinov.

  • Putin potpisao novi dekret

    Putin potpisao novi dekret

    Ruski predsjednik Vladimir Putin potpisao je dekret o socijalnim izdvajanjima za građane koji su bili primorani da napuste Donjecku i Lugansku Narodnu Republiku, Ukrajinu, te za osobe bez državljanstva koji su došli u Rusiju.

    Dekret se odnosi na građane koji su ušli u Rusiju nakon 18. februara ali nije im priznat status izbjeglih.

    U dokumentu se ističe da će isplate biti vršene do 31. decembra ove godine.

    Putin je drugim dekretom državljanima Donjecke Narodne Republike, Luganske Narodne Republike i Ukrajine dao neograničeno pravo ostanka, uz uslov da prođu obaveznu registraciju poput otiska prstiju, fotografije te medinciskog pregleda.

  • Putin potpisao ukaz o povećanju broja vojnika

    Putin potpisao ukaz o povećanju broja vojnika

    Predsjednik Rusije Vladimir Putin potpisao je ukaz o povećanju broja vojnika za 137.000 na 1.150.628.

    Ukaz je objavljen na zvaničnom internet portalu za pravno informisanje.

    “Utvrditi broj Oružanih snaga Ruske Federacije u iznosu od 2.039.758, uključujući 1.150.628 vojnih lica”, navodi se u ukazu.

    U ranijem ukazu od 17. novembra 2017. godine navedeno je da bi broj vojnika trebao dostići 1.013.628.

  • Putin samo čeka…

    Putin samo čeka…

    Hrvatski vojni analitičar s Fakulteta političkih nauka Robert Barić ocenjuje da kraj rata u Ukrajini nije ni blizu.

    On kaže i da su pokušaji da se zauzme Donjeck poslednjih sedam dana zastali, nakon što je izgledalo da će Rusi ipak imati veći pomak prema Bahmutu. “Činjenica je da su Rusi počeli da povlače snage u julu kako bi ojačali odbranu oko Hersona, gde se sada gleda šta će se dogoditi i gde se procenjuje da bi mogla jednom uslediti ukrajinska protivofanziva”, objasnio je.

    Prema njegovim rečima, ono što sada rade Ukrajinci, potpomognuti američkim oružjem je “oblikujuća operacija”, odnosno napadaju se komandni centri. “Ali problem je sledeći – vi ne možete napraviti potpunu izolaciju ratišta. Možete otežati nabavke i snabdevanje, ali ne i potpuno prekinuti samo artiljerijskim udarima”, rekao je on.

    Barić smatra i da Ukrajinci skoro minimalno udaraju na Ruse protivtenkovskom artiljerijom zbog problema koje imaju, ali i zbog toga što nemaju snaga za takav prodor.

    “U međuvremenu oni nastoje da zauzmu Herson da pokažu Zapadu šta mogu da urade s modernim naoružanjem, jer se boje, a Putin na to računa, da će se Zapad umoriti, a posebno nakon ove zime, kada će ekonomske posledice u Evropi biti jako, jako teške, i da će se smanjiti podrška Ukrajini”, rekao je Barić.

    Dodao je da je EU duboko podeljena, a da Nemačka i Francuska nemaju dovoljno snage da pritisnu Ukrajinu, dok Putin na to računa.

    Kaže i da rat neće brzo završiti. “Ono što je važno, time se pokazuje i psihološki učinak, nema sigurnosti. Rusi se zajedno s partizanskim akcijama i gerilskim ratovima na jugu Ukrajine prisiljavaju da deo snaga daju za unutrašnja pitanja bezbednosti, što opet otežava i rusku nameru sprovođenja referenduma”, kaže Barić.

    “Ovaj rat u najpovoljnijem slučaju bi završio u drugoj polovini iduće godine, ali Putin se nada da će ove zime razbiti jedinstvo napada, ako ne, sprema se za dugotrajni rat iscrpljivanjem. Ukrajinci žele na svaki način da dođu do Hersona. Pazite, za dva meseca, tamo je zima, ali tada ova ukrajinska kampanja razdvajanja ruskih snaga može pomoći. Imamo malo informacija, obe strane ćute, ali ovaj rat neće brzo završiti i imaće, nažalost, teške posledice”, ocenjuje.

    Prema njegovim rečima Nemačka i Francuska dovele su Evropu u ovu situaciju. “Tu je ta energetska tranzicija koja se mora napraviti. I napokon, dobar deo Evrope je spreman da nastavi da podržava Ukrajinu, zajedno s SAD, prema tome nisam siguran koliko je Putinova kalkulacija tačna, to ćemo videti u idućim mesecima”, zaključio je Barić.