VRBAS Media

Oznaka: Vladimir Putin

  • Šolc: Neophodno nastaviti dijalog sa Putinom

    Šolc: Neophodno nastaviti dijalog sa Putinom

    Neophodno je nastaviti dijalog sa ruskim predsjednikom Vladimirom Putinom, uprkos suprotnim stavovima, izjavio je danas njemački kancelar Olaf Šolc.

    On je, u intervjuu za “Dojčlandfunk” rekao da je tokom nedavnog razgovora sa Putinom postigao izvestan napredak, ali da smatra da Rusija nije spremna za pregovore sa Zapadom.

    Važno je da imamo dijalog sa Rusijom, kao i da ne gajimo iluzije u vezi sa tim, istakao je Šolc.

    Putin i Šolc su razgovarali telefonski sat i po 13. septembra, podsjeća agencija RIA Novosti.

    Putin je Šolcu tokom razgovora skrenuo pažnju na to da Ukrajina flagrantno krši međunarodno humanitarno pravo granatiranjem gradova u oblasti Donbasa, što, kako je naglasio ruski lider, izaziva velike civilne žrtve i štetu na infrastrukturi.

    Rusija, za razliku od Ukrajine, omogućava pristup Međunrodnog komiteta Crvenog krsta ratnim zarobljenicima, rekao je Putin.

  • “Želite gas? Teško vam je? Samo pritisnite dugme”

    “Želite gas? Teško vam je? Samo pritisnite dugme”

    Predsednik Vladimir Putin je porekao da Rusija ima bilo kakve veze sa energetskom krizom u Evropi.

    Rekao je da Evropska unija, ako želi više gasa, treba da ukine sankcije koje sprečavaju otvaranje gasovoda Severni tok 2, prenosi Rojters.

    Obraćajući se novinarima nakon samita Šangajske organizacije za saradnju u Uzbekistanu, Putin je za energetsku krizu okrivio ono što je nazvao “zelenom agendom” i insistirao na tome da će Rusija ispuniti svoje energetske obaveze.

    “Suština je, ako imate želju, ako vam je tako teško, samo ukinite sankcije na Severni tok 2, što je 55 milijardi kubnih metara gasa godišnje. Samo pritisnite dugme i sve će krenuti”, rekao je Putin.

    Severni tok 2, koji leži na dnu Baltičkog mora skoro paralelno sa Severnim tokom 1, izgrađen je pre godinu dana, ali je Nemačka odlučila da ne nastavi sa tim samo nekoliko dana pre nego što je Rusija poslala svoje trupe u Ukrajinu 24. februara.

  • Putin donosi ključnu odluku?

    Putin donosi ključnu odluku?

    General pukovnik Skot Berier, izjavio je kako je rat došao do tačke na kojoj će Putin morati revidirati svoje ciljeve za operaciju u toku.

    Masovno bekstvo ruskih snaga iz ukrajinske harkovske oblasti, koji je iznenadio većinu zapadnog sveta, pa čak i samu ukrajinsku vojsku, podstakao je zapadne analitičare na novu raspravu o mogućem daljem raspletu rata u Ukrajini.

    Sadašnji je konsenzus uglavnom kako ruski lider Vladimir Putin više ne može realno očekivati da će ispuniti svoje ciljeve s početka invazije, kako Ukrajina vrlo verovatno ima značajnu prednost na dugi rok, ali i kako ne treba očekivati da će rat biti gotov za nekoliko meseci.

    “Sada je prilično jasno da neće biti u stanju učiniti ono što je na početku nameravao učiniti”, rekao je glavni obaveštajac Pentagona, general pukovnik Skot Berier, na samitu nacionalne sigurnosti pored Vašingtona.

    “Rusi su planirali okupaciju, ne nužno invaziju, i to ih je unazadilo”, kazao je Berier.

    “Putin sada dolazi do tačke gde će morati doneti odluku. Mi ne znamo koja će to odluka biti. No ona će odrediti koliko će dugo trajati ovaj sukob”, prenosi Jutarnji list.


    Ruse ne potcenjivati
    Zamenik direktora CIA-e Dejvid Koen kazao je kako bi bila greška potceniti Putinov apetit u ovom trenutku.

    “Mislim da ne bismo trebali potcenjivati Putinovu privrženost originalnoj ideji, kontrolirati Ukrajinu. Mislim da nismo videli niti jedan razlog koji bi nas naveo da verujemo kako je odustao od tog cilja.”

    Koen je ipak kazao kako američke obaveštajne službe zasad ne vide nikakve dokaze da se planira korišćenje oružja masovnog uništenja. Ako se Moskva odluči na neku vrstu odmazde protiv SAD-a, to će se verovatno svesti na nove pokušaje uplitanja u američki politički sistem.

    Britanski stručnjaci, ipak, ističu kako je beg ruskih snaga iz harkovske oblasti ukazao na važnost morala vojnika u bilo kojem kopnenom ratu, te kako Ukrajina može očekivati da će i dalje imati znatnu prednost na tom polju.

    Pao ruski moral
    “Moral je najbitniji faktor za kopnene snage”, kazao je za Gardijan Džek Vatling, stručnjak za kopneno ratovanje britanskog tink tanka RUSI.

    “Ne radi se samo o tome kako se vojnici osećaju oko svojih izgleda u odnosu na neprijatelja, već i o iskustvima koja su nedavno imali, te što očekuju u budućnosti”.

    “Rusi imaju loš moral, loše odnose sa saborcima, a od samog početka nemaju poverenja u svoje zapovednike”, kazao je Vatling. “Većini vojnika nisu ni rekli da počinje rat, i mnogo toga što su im rekli o Ukrajincima bilo je pogrešno”.

    Dok Ukrajina računa na veliki broj dobrovoljaca koji smatraju da se bore na ispravnoj strani, za slobodu svoje domovine i protiv ratnih zločinaca koji za sobom ostavljaju masovne grobnice, Rusi su prisiljeni da regrutuju civile iz “narodnih republika” na okupiranu teritoriju Ukrajine, a odnedavno regrutuju i zatvorenike iz kaznenih kolonija, što je razotkrio snimak šefa Vagner grupe Jevgenija Prigožina, koji je kriminalcima obećavao slobodu u zamenu za borbu na frontu.

    Uprkos tim faktorima, još je prerano predviđati da će rat završiti uskoro.

    Zvaničnik NATO-a Jens Stoltenberg upozorio je u petak kako je prerano verovati da je oslobođenje oblasti Harkov početak kraja rata.

    “Naravno da je ohrabrujuće videti ukrajinske oružane snage kako su povratile svoju teritoriju i udarile iza ruskih linija”, kazao je generalni sekretar NATO-a.

    “U isto vreme, moramo razujeti da ovo nije početak kraja rata, moramo biti spremni za duge staze”, naveo je on.

  • Sastali se Putin i Erdogan: Ugovor uskoro stupa na snagu

    Sastali se Putin i Erdogan: Ugovor uskoro stupa na snagu

    Četvrtina ruskog gasa koji stiže u Tursku biće plaćan u rubljima.

    To je saopštio ruski predsednik Vladimir Putin na sastanku sa turskim liderom Redžepom Tajipom Erdoganom na marginama ŠOS-a u Samarkandu, prenosi Sputnjik.

    “Spremni smo da značajno povećamo naše isporuke u Tursku u svim pravcima koji su za vas interesantni. I, kao što znate, naš ugovor o snabdevanju Turske prirodnim gasom, ruskog porekla, uz plaćanje 25 odsto ovih isporuka u ruskim rubljama, trebao bi da stupi na snagu u bliskoj budućnosti. Pitanja su, koliko sam razumeo, dogovorena”, rekao je Putin.

    Ruski predsednik je istakao da Ankara pouzdano ispunjava svoje obaveze po pitanju tranzita ruskog goriva.

    “Turska je postala jedan od najpouzdanijih pravaca za snabdevanje našim energentima, uključujući gasom, ne samo za sopstvene potrebe, već i za zemlje EU. Isporuke u Evropu “Turskim tokom” odvijaju se bez ikakvih prekida”, rekao je on.

    Pored toga, Putin je zahvalio kolegi na doprinosu koji je dao u realizaciji postignutih sporazuma o izvozu žitarica iz ukrajinskih luka. Ruski ekonomski operateri su dobili signal da mogu da izvoze proizvode preko turske teritorije.

    “Turska je u tom pogledu pouzdan partner i može da obezbedi pouzdane isporuke preko svoje teritorije u sve zemlje sveta, uključujući zemlje Azije, Latinske Amerike, Afrike, jer tamo uglavnom prodajemo“, rekao je Putin tokom sastanka.

    On je istakao tesnu koordinaciju Rusije i Turske o međunarodnim pitanjima.

  • Putin ima novu ponudu za Zapad

    Putin ima novu ponudu za Zapad

    Putin je rekao da trenutno u evropskim lukama stoji oko 300.000 tona đubriva koje je Rusija spremna da besplatno pošalje zemljama u razvoju.

    Ruski predsednik Vladimir Putin rekao je da je Rusija spremna da zemljama u razvoju pošalje više od 300 hiljada tona ruskog đubriva koje je zaglavljeno u evropskim lukama ako Evropa pristane da dodatno ublaži sankcije na ruski izvoz, prenosi Poslovni dnevnik.

    U sklopu svog govora na samitu Šangajske organizacije za saradnju u Uzbekistanu, Putin je rekao da je Evropa samo delimično ukinula sankcije koje, kako navodi Rusija, onemogućuju prodaju i distribuciju ruskog đubriva širom sveta.

    Naveo je i da Rusija pozdravlja odluku Evropske unije da ublaži neke logističke sankcije za ruski izvoz, ali je i kritikovao EU da se ponaša sebično ukidajući sankcije samo kada je reč o njenim članicama.

    “Samo oni mogu da kupe naše đubrivo. A šta je sa zemljama u razvoju i onim najsiromašnijim?”, upitao je Putin na samitu.

    U sklopu dogovora s Ukrajinom, Turskom i Ujedinjenim nacijama koji je postignut u julu, Rusiji je dopušteno da prodaje svoje đubrivo na globalnom tržištu, ali morala je da ukine blokadu južnih ukrajinskih morskih luka i dopusti Ukrajini izvoz žitarica.

  • Putin uputio poruku: Skrećem vam pažnju, u Ukrajini se ne borimo s punim kapacitetima

    Putin uputio poruku: Skrećem vam pažnju, u Ukrajini se ne borimo s punim kapacitetima

    Predsjednik Rusije Vladimir Putin održao je konferenciju za medije nakon drugog dana samita u Samarkandu te se osvrnuo na stanje i rat u Ukrajini.

    Tokom govora, Putin je rekao kako je do sada bilo nekoliko pokušaja da se izvedu teroristički naapdi na nuklearne objekte u Rusiji.

    “Rusija za sada uzdržano odgovara na ukrajinske udare na infrastrukturu i terorističke napade. U posljednje vrijeme, ruska vojska izvršila je nekoliko osjetljivih udara, pretpostavimo da su to upozorenja. Ako se situacija nastavi na ovaj način, naš odgovor će biti ozbiljniji”, rekao je Putin.

    Također, naglasio je kako, po ruskoj tvrdnji, specijalna vojna operacija ne podliježe prilagođavanju.

    “Generalni štab donosi operativne odluke tokom operacije, nešto što smatraju ključnim. Glavni cilj jeste ‘oslobađanje’ čitave teritorije Donbasa. Ovaj rad će se nastaviti uprkos pokušajima ukrajinskih kontraofanziva”, poručio je ruski lider.

    Između ostalog, pojasnio je kako se Rusija u Ukrajini ne bori u punom obimu.

    “Skrećem vam pažnju da se ne borimo s punom vojskom već samo s dijelom naših trupa koji je pod ugovorom. Dakle, ne žurimo što se toga tiče”, ističe Putin.

    Nakon toga, osvrnuo se i na sastanak s ukrajinskim liderom Volodimirom Zelenskim, ali i na ukrajinske sigurnosne garancije.

    “Razgovarali smo u Istanbulu s vlastima iz Kijeva. Nakon toga, povukli smo trupe iz područja Kijeva kako bismo stvorili uslove za potpisivanje sporazuma. Ipak, vlasti u Kijevu su napustile sve sporazume i bacili ih u smeće. Što se sastanka tiče, prvi uslov je da se vlasti iz Kijeva slože s tim. Međutim, oni odbijaju. Zelenski je javno rekao da neće razgovarati s Rusijom”, pojasnio je prvi čovjek Rusije.

    Na kraju, osvrnuo se i na odnose sa Zapadom.

    “Činjenica je da su oni oduvijek težili raspadu naše zemlje. Jedino ostaje žal što se nekog trenutka pojavila ideja da se Ukrajina iskoristi za postizanje ovih ciljeva. Zaključak se prirodno nameće. Da bismo spriječili to, pokrenuli smo trupe 24. februara”, zaključio je Putin.

  • Putin: Ako hoćete gas, otvorite Sjeverni tok 2

    Putin: Ako hoćete gas, otvorite Sjeverni tok 2

    Ruski predsjednik Vladimir Putin demantovao je danas da je Rusija odgovorna za energetsku krizu u Evropi i istakao da EU treba da ukine sankcije koje sprečavaju otvaranje cjevovoda Sjeverni tok 2 ukoliko želi veću količinu gasa.

    Putin je u obraćanju novinarima nakon samita Šangajske organizacije za saradnju u Uzbekistanu rekao da je za energetsku krizu odgovorna “zelena agenda” i insistirao da će Rusija ispuniti svoje energetske obaveze.

    “Sve u svemu – ako imate potrebu, ako vam je teško, samo ukinite sankcije za Sjeverni tok 2, što je 55 milijardi metara kubnih gasa godišnje, samo pritisnite dugme i sve će krenuti”, rekao je Putin, prenosi Srna

    “Sjeverni tok dva”, koji je postavljen preko dna Baltičkog mora skoro paralelno sa Sjevernim tokom 1, izgrađen je prije godinu dana, ali je Njemačka odlučila da ga ne koristi samo nekoliko dana prije nego što je Rusija pokrenula vojnu akciju u Ukrajini 24. februara.

  • Dodik otkrio o čemu će razgovarati sa Putinom

    Dodik otkrio o čemu će razgovarati sa Putinom

    Srpski član Predsjedništva BiH Milorad Dodik je rekao da će na predstojećem susretu sa ruskim predsjednikom Vladimirom Putinom razgovarati o energetici, gasovodu, ali i tražiti da Rusija podrži produžetak misije “Altea” u BiH.

    Dodik je nakon sastanka u Beogradu sa predsjednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i premijerom Mađarske Viktorom Orbanom, rekao da ih je informisao o tome.

    On je rekao da je Rusija dokazani prijatelj Republike Srpske, te da će sa Putinom, u okolnostima koje su dodatno otežavajuće nego ranije, razgovarati o mogućim modalitetima.

    “Isključivost koju vidimo na Zapadu u pogledu ‘ili ste za Rusiju ili ste za nas’, apsolutno treba odbaciti. Mi moramo da sarađujemo sa svima koji žele sa nama da sarađuju. Ako je cijena nesaradnje ultimatum, onda to nije saradnja, onda je to podaništvo, i mi ne možemo na to da pristajemo”, istakao je Dodik.

    Dodik je rekao da će najvažnija pitanja koja će razmotriti sa Putinom biti energetska, te dodao da je Srpska veoma zainteresovana da se napravi gasovod (od Srbije ka Srpskoj), kao i da je ruska strana odobrila taj projekat.

    “Imamo zastoj u pogledu odlučivanja na nivou BiH i to predstavlja ozbiljan problem. Ja sam vjerovao da ću moći da to pitanje riješim u Sarajevu prije puta i da mogu da proglasim početak investiranja, ali naprosto to nije bilo moguće”, naveo je Dodik.

    On je ocijenio da u Sarajevu na sve gledaju na veoma neproduktivan i neočekivano loš način, mada očekuju da dobiju gas od Rusa, a da spriječe sve što bi Rusija radila sa Srpskom ili s njima.

    “Ranije sam razgovarao čak i o tome, u okviru neke strukture u Sarajevu, da ponudim sa stanovišta onog što ja mogu – da Rusi izgrade jednu elektranu negdje u okolini Sarajeva, na federalnom dijelu, kako bi pojačali energetsku stabilnost”, istakao je Dodik.

    Ali ljudi u Sarajevu, dodao je on, nemaju osjećaj za to, već su samo usmjereni ka tome da pokažu svoje podaništvo ka Zapadu.

    On je podsjetio da se na proteklom samitu EU – Balkan na Brdu kod Kranja moglo čuti kako se polako postavljaju ultimatumi, ali da on misli da se one zemlje koje pristanu da prihvate ultimatum odmah mogu proglasiti podaničkim i veoma, veoma zavisnim samo od jedne strane.

    “Dakle, mi moramo imati alternative. OK saradnja sa Zapadom na ekonomskom, pa i političkom planu. Na političkom planu nemamo neku sigurnost, ali očigledno sve mjere koje oni guraju na ovaj prostor nisu u interesu nas, srpskog naroda. Ali, na ekonomskom planu možemo da sarađujemo”, rekao je Dodik.

    On je istakao da Republika Srpska ima malu prednost koju ne treba da izdigne na nivo euforije, jer ima malo više energije nego drugi, ali to je, opet beznačajno u globalnim okolnostima.

    “Ali, imamo dovoljno za sebe i zato je važna stvar koju treba ponavljati”, rekao je Dodik.

    On je istakao da će sa Putinom razgovarati i o misiji “Altea” u BiH i da će mu predložiti da Rusija podrži produžetak te misije na sjednici Savjeta bezbjednosti UN u novembru.

    Dodik je naveo da će predložiti Putinu da se Rusija založi da se produži ta misija, jer smatra da je imala neki značaj, osim u jednom dijelu kada je pokušala da napravi neki novi pristup.

    “Ali, u svakom slučaju, da se ne bi izazvale neke druge rasprave o tome, a koje žele neki o nekom ulasku BiH u NATO u nekom značajnom obimu ili nešto slično, mislim da je najbolje da ostane ‘Altea’ u BiH. Tako da ću i o tome razgovarati sa Putinom”, rekao je Dodik.

  • “Rusiji treba Kina više nego Kini Rusija”

    “Rusiji treba Kina više nego Kini Rusija”

    Prvi puta od početka ruske invazije na Ukrajinu, ruski predsednik Vladimir Putin i kineski Si Đinping susrešće se oči u oči.

    Do toga bi trebalo da dođe na SCO (Shanghai Cooperation Organization) samitu koji se ove nedelje održava u Uzbekistanu.

    Njihov poslednji susret bio je tokom Zimskih olimpijskih igara u februaru ove godine u Pekingu, kada su naglasili da je “njihovo prijateljstvo bezgranično”. Od tada Rusija traži načine kako da se još čvršće poveže s Kinom s obzirom na to da su joj Evropa i SAD udarili žestoke sakncije nakon što je pokrenula napad na Ukrajinu.

    Peking se dosad jako trudio da ne prekrši sankcije Zapada ili Moskvi pruži direktnu vojnu pomoć. To pažljivo održavanje ravnoteže, kažu stručnjaci, znak je da Si nije spreman da žrtvuje kineske ekonomske interese kako bi spasao Putina, piše CNN, a prenosi Jutarnji list.

    Ali trgovina među dvema zemljama buja, iako na zaobilazan način, jer Rusija očajnički traži nova tržišta, a Kina – čija je ekonomija deset puta veća od ruske – traži načine kako da dođe do jeftinih roba.

    Bilateralna razmena roba je na rekordnom nivou jer Kina kupuje mnogo ruskog gasa i nafte kako bi se nosila s energetskom krizom. U međuvremenu je Rusija postala glavno tržište za kinesku valutu, a kineske kompanije žure da ispune prazninu nastalu odlaskom zapadnih brendova iz Rusije.

    Rekordna trgovina

    Kineska potrošnja na robu iz Rusije u avgustu je bila čak 60 posto veća u odnosu na godinu dana ranije i iznosila je 11,2 milijarde dolara, pokazuje kineska statistika o carini, čime je nadmašen porast od 49 posto iz jula.

    Kineski izvoz u Rusiju je, u međuvremenu, u avgustu narastao 26 posto, te sada iznosi osam milijardi, čime su nadmašeni rezultati od meseca ranije.

    Ukupna robna razmena između Kine i Rusije u prvih osam meseci ove godine porasla je 31 posto i iznosi 117,2 milijarde dolara. To je već sada 80 posto od ukupne prošlogodišnje razmene koja je iznosila rekordnih 147 milijardi dolara.

    “Rusiji treba Kina više nego Kini Rusija”, kazao je Kit Krejč, bivši zamenik sekretara za ekonomski rast, energiju i životnu sredinu Sjedinjenih Država.

    “Kako se rat u Ukrajini odugovlači, Putin ubrzano gubi prijatelje i saveznike te postaje sve zavisniji od Kine, čija je ekonomija deset puta snažnija od ruske”, dodao je.

    Što se Kine tiče, na Rusiju sada otpada 2,8 posto njihove ukupne trgovine, što je nešto više od 2,5 posto koliko je iznosila krajem prošle godine. Udeli EU i SAD mnogo su veći.

    I pre rata, Kina je bila najveći pojedinačni ruski trgovinski partner te činila 16 posto njihove ukupne spoljne trgovine.

    Ali druga najveća svetska ekonomija postala je mnogo značajnija za Rusiju, koja je utonula u recesiju zbog sankcija Zapada.

    Ruska centralna banka je nakon početka rata u Ukrajini prestala da objavljuje detaljne podatke o trgovini. No Bruegel, europski think-tank, analizirao je nedavne statističke podatke 34 najveća ruska trgovinska partnera i procenio da se na Kinu u julu odnosilo, ugrubo, oko 24 posto ruskog izvoza.

    “Kinesko-ruska trgovina cveta jer Kina iskorišćava ukrajinsku krizu kako bi kupila rusku energiju po niskim cenama i zamenila zapadne kompanije koje su napustile rusko tržište”, kazao je Nil Tomas, viši analitičar zadužen za pitanje Kine u konsultantskoj kući Eurasia Group.

    Rusija je u maju izgurala Saudijsku Arabiju s mesta glavnog dobavljača nafte za Kinu. Moskva je zadržala poziciju na vrhu tri uzastopna meseca sve do kraja jula, pokazuju poslednji kineski podaci o carini.

    I kineski uvoz uglja iz Rusije dostigao je najviši nivo u poslednjih pet godina s 7,42 miliona metričkih tona koliko je iznosio u julu.

    Juan u Rusiji novi dolar?

    Rat u Ukrajini takođe je u Rusiji povećao potražnju za kineskim juanom, kako su sankcije Zapada u velikoj meri odsekle Moskvu od globalnog finansijskog sistema i ograničile pristup dolaru i evru.

    Trgovina juanom na moskovskoj berzi iznosila je u julu 20 posto od ukupnog obima trgovanja glavnim valutama, što je značajno povećanje u odnosu na ne više od 0,5 posto koliko je iznosila u januaru, pokazuju podaci medijske kuće Komersant.

    Ruske kompanije i banke sve se češće okreću juanu za međunarodna plaćanja.

    Ruski Gazprom je rekao da će Kini početi naplaćivati isporuke prirodnog gasa u juanu, dok je ruska VTB banka rekla da pokreće transfer novca u Kinu također u juanu.

    Za Peking ovo predstavlja vetar u leđa njegovim ambicijama da juan učini globalnim valutom.

    “Povećana ruska upotreba juana pomaže u približavanju Kine njenom dugoročnom cilju da svoju valutu učini globalnom te se tako izoluje od zapadnih finansijskih sankcija i poveća moć svojih institucija u međunarodnim finansijama”, kaže Tomas iz Eurasia Groupa.

    Za Rusiju je, pak, ovo partnerstvo s Kinom “nastalo iz čistog očaja”, kaže Krejč. ‘S obzirom da je Rusija znatno oslabljena, delom i zbog sankcija, Putin je voljan da uđe u kombinaciju s predatorskom silom sve dok time dobija pristup kapitalu”, dodao je.

    Kineske kompanije popunjavaju prazninu

    Kineske kompanije takođe ispunjavaju prazninu nastalu odlaskom zapadnih kompanija iz Rusije.

    Između aprila i juna je čak dve trećine ukupne prodaje novih pametnih telefona u Rusiji otpadalo na kineske pametne telefone, objavio je Rojters citirajući vodećeg ruskog trgovca elektroničkom opremom M.Video-Eldorado. Njihov ukupni udeo u Rusiji stalno se povećavao od 50 posto u prvom kvartalu, na 60 posto u aprilu i više od 70 posto u julu, izvestila je firma M.Video-Eldorado.

    U julu je najprodavaniji pametni telefon u Rusiji bio Xiaomi i držao je 42 posto tržišta, prema podacima ruskog Komersanta. Samsung, nekad vodeći na tržištu, u julu je držao tek 8,5 posto tržišta, dok je Epl držao 7 posto. Dve kompanije su pre napada na Ukrajinu držale skoro polovinu ruskog tržišta, no zaustavili su prodaju novih proizvoda u toj zemlji nakon početka rata.

    I kineski automobili preplavili su Rusiju.

    U avgustu su automobili kineskih proizvođača činili gotovo 26 posto ruskog tržišta, što je najviše u istoriji, pokazala je ruska agencija za analizu podataka Autostat. Poređenja radi, u prvom kvartalu ove godine to je iznosilo samo 9,5 posto.

    Glavni globalni igrači u auto-industriji, uključujući Ford i Tojotu, povukli su se iz Rusije ranije ove godine.

    Ograničenja u partnerstvu “bez granica“

    Međutim, u kinesko-ruskom partnerstvu postoje i ozbiljna ograničenja, kažu analitičari.

    Kina Rusiji ne pruža vojnu, komercijalnu ili tehnološku pomoć, kojom bi rizikovala “značajne američke sankcije usmjerene protiv Kine”, kaže Tomas iz Eurasia Groupa.

    “Peking nije voljan da žrtvuje svoje ekonomske interese kako bi podržao Moskvu”, kaže.

    Bojeći se američke odmazde, Kina je dosad “nepokolebljivo” odbijala da prekrši međunarodne sankcije protiv Rusije, prisiljavajući Moskvu da se za vojnu pomoć obrati Severnoj Koreji, kaže Kreg Singlton, viši saradnik zadužen za pitanja Kine u Udruženju za obranu demokratije iz Vašingtona.

    “Odbijanje Pekinga da prekrši sankcije pokazuje da ipak priznaje, premda nerado, da Kina i dalje zavisi od kapitala i tehnologije sa Zapada ako želi da nastavi sa svojim razvojem, iako je Si osobno sklon tome da pomogne u Putinovim ratnim nastojanjima”, kazao je.

    Štaviše, ovogodišnje rapidno usporavanje kineske ekonomije dodatno će ograničiti Sijevu spremnost da pomogne Putinu. Kineski predsjednik neće želeti dalje da rizikuje da destabilizuje ekonomiju Kine nekoliko nedelja pre izbora na kojima želi da napravi istorijski iskorak i osigura sebi treći mandat na kongresu Komunističke partije.

    Šta donosi budućnost

    I u budućnosti će odnosi verovatno ostati zategnuti, a Kina će želeti da ostavi sve opcije otvorene, kažu analitičari.

    “Između dvaju režima uvek je vladalo nepoverenje i kroz istoriju su se uvek tretirali kao suparnici‘, kazao je Krejč.

  • Putin i Scholz razgovarali 90 minuta

    Putin i Scholz razgovarali 90 minuta

    Ruski predsjednik Vladimir Putin telefonom je razgovarao sa njemačkim kancelarom Olafom Scholzom. Glavna pažnja bila je posvećena situaciji oko Ukrajine u kontekstu ruske agresije.

    Putin je ustvrdio da ukrajinska vojska krši međunarodno humanitarno pravo kontinuiranim granatiranjem gradova Donbasa, “usljed čega stradaju civili i namjerno se nanosi šteta civilnoj infrastrukturi”, navode iz Kremlja.

    Kako se navodi u saopštenju njemačke vlade, njemački kancelar se založio za diplomatsko rješenje situacije u Ukrajini i upozorio da svi ruski koraci u pravcu aneksije neće ostati bez odgovora niti će biti priznati ni pod kojim okolnostima.

    Pored toga, Scholz se dotakao teme zarobljenih boraca. On je istakao potrebu da se prema njima postupa u skladu sa međunarodnim humanitarnim pravom.

    Njemački kancelar je pozvao da se osigura bezbjednost Zaporoške nuklearne elektrane i izbjegne eskalacija. Dvojica lidera su razgovarala sat i po i dogovorili se da nastave kontakte.