VRBAS Media

Oznaka: Vladimir Putin

  • Putin razočaran izjavom Merkel

    Putin razočaran izjavom Merkel

    Sukob u Ukrajini možda je trebalo da bude pokrenut pre, Rusija je računala da će postići dogovor u okviru Minskih sporazuma, rekao je predsednik Rusije.

    Kako je Vladimir Putin rekao, izjava bivše nemačke kancelarke Angele Merkel o tome da su Minski sporazumi bili zaključeni samo da bi se Ukrajini dalo vreme da se pripremi za rat sa Rusijom za njega je bila neočekivana.”Iskreno rečeno, to je za mene bilo potpuno neočekivano. To je razočaravajuće. Otvoreno govoreći, nisam očekivao da ću to čuti od bivše savezne kancelarke. Uvek sam polazio od toga da je rukovodstvo Nemačke iskreno prema nama”, rekao je Putin.

    Kako je dodao, izjava Merkelove o Minskim sporazumima samo govori o tome da je “sve urađeno ispravno u pogledu pokretanja specijalne vojne operacije”.

    “Ispostavilo se da niko nije ni nameravao da realizuje Minske sporazume. Ukrajinsko rukovodstvo je preko bivšeg predsednika Petra Porošenka takođe to saopštilo – potpisao je, ali nije nameravao da realizuje. Ja sam se ipak nadao da će drugi učesnici u sporazumu biti iskreni prema nama. Ispostavlja se da su nas i oni obmanjivali i poenta je bila samo da se Ukrajina napumpa oružjem i da se pripremi za borbena dejstva. Očigledno smo se kasno orijentisali, iskreno rečeno. Možda je sve to trebalo pokrenuti i ranije”, rekao je ruski lider.

    Poverenje je na nuli
    Međutim, po njegovim rečima, Moskva se nadala da će se dogovoriti sa Ukrajinom u okviru Minskih sporazuma.

    “Poverenje je skoro na nuli. Ali posle takvih izjava, naravno, nameće se pitanje poverenja. Kako da se dogovaramo? O čemu? I da li je moguće dogovarati se s nekim? Gde su garancije? Ali svejedno, na kraju ćemo morati da se dogovaramo. Mnogo puta sam govorio da smo spremni na te dogovore, otvoreni smo za to, ali to nas tera da se zamislimo – da se zamislimo s kim imamo posla”, konstatovao je Putin.

    Ranije je bivša nemačka kancelarka Angela Merkel u intervjuu listu “Cajt” izjavila da su Minski sporazumi potpisani kako bi Ukrajina imala vremena da postane jača.

    Dodala je da su svi shvatali da je konflikt zamrznut i da problem nije rešen.

    Bivši predsednik Ukrajine Petro Porošenko u razgovoru sa ruskim prankerima priznao je da su Minski sporazumi zapravo bili potrebni da bi se dobilo na vremenu i da bi se ojačala ukrajinska vojska uz podršku NATO-a.

  • Putin razmatra “drastičan” odgovor Zapadu

    Putin razmatra “drastičan” odgovor Zapadu

    Rusija, najveći svetski izvoznik energije, mogla bi da smanji proizvodnju nafte.

    Takođe će odbiti da proda naftu bilo kojoj zemlji koja nameće “glupu” zapadnu gornju granicu cena ruske nafte, izjavio je u petak predsednik Vladimir Putin, prenosi Rojters.Grupa sedam velikih sila, Evropska unija i Australija prošle nedelje dogovorile su ograničenje cene ruske sirove nafte od 60 dolara po barelu nakon što su članice EU savladale otpor Poljske.

    “Što se tiče naše reakcije, već sam rekao da prosto nećemo prodavati onim zemljama koje donose takve odluke“, rekao je Putin novinarima na konferenciji za novinare u glavnom gradu Kirgizije, Biškeku.

    “Razmišljaćemo, možda, čak i o mogućem, ako bude potrebno… smanjenju proizvodnje”.

    Putin je rekao da Rusija ima sporazum o proizvodnji sa drugim članicama grupe proizvođača nafte OPEK+, tako da je ovako drastičan korak i dalje samo mogućnost.

    “Razmišljamo o ovome, još nema rešenja. A konkretni koraci biće navedeni u ukazu predsednika Rusije koji će biti objavljen u narednih nekoliko dana“, rekao je Putin.

    Prodaja nafte i gasa Evropi bila je jedan od glavnih izvora ruske devizne zarade otkako su sovjetski geolozi pronašli naftu i gas u močvarama Sibira decenijama posle Drugog svetskog rata.

    Putin je odbacio pokušaj Zapada da stisne ruske finansije, rekavši da gornja granica od 60 dolara odgovara ceni po kojoj je Rusija prodavala naftu.

    “Sve se svodi na ovu cifru“, rekao je Putin. “Zato ne brinite za budžet”.

    Prema podacima Rojtersa, cena nafte tipa Urals u petak je bila oko 53 dolara po barelu.

    Šef Kremlja je upozorio da bi pokušaji Zapada da uvede gornju granicu cena doveli do globalnog kolapsa naftne industrije, a potom i do katastrofalnog rasta cena.

    “To će dovesti do kolapsa same industrije, jer će potrošač uvek insistirati da cena bude niža. Industrija je već nedovoljno finansirana, a ako slušamo samo potrošače, onda će se ova investicija smanjiti na nulu“, rekao je Putin.

    “Sve će to u nekoj fazi dovesti do katastrofalnog skoka cena i kolapsa globalnog energetskog sektora. Ovo je glup predlog, loše osmišljen i loše promišljen.”

  • Putin: Zapad Ukrajince eksploatiše kao topovsko meso

    Putin: Zapad Ukrajince eksploatiše kao topovsko meso

    Zapadne zemlje pretvorile su Ukrajinu u svoju koloniju, a Ukrajince eksploatišu kao topovsko meso i udarnog ovna protiv Rusije, izjavio je ruski predsjednik Vladimir Putin.

    “Zapad godinama neljubazno eksploatiše Ukrajinu i isušuje njene resurse, podržava genocid i terorisanje u Donbasu, dok pretvara zemlju u koloniju i danas besramno koristi ukrajinski narod kao topovsko meso i udarnog ovna protiv Rusije, snabdijevajući Ukrajinu oružjem i municijom, slanjem plaćenika i guranju države na samoubilački put”, rekao je Putin u obraćanju šefovima odbrambenog sektora Šangajske organizacije za saradnju i Zajednice nezavisnih država putem video-veze.

    On je istakao da trenutna dešavanja u Ukrajini pokazuju posljedice pokušaja Vašingtona da se po svaku cijenu drži svoje globalne dominacije.

    “Ubijeđen sam da priroda i srazmjere današnjih prijetnji stvaraju veću potrebu za našom interakcijom preko odbramenih agencija”, naglasio je Putin.

    Prema njegovim riječima, neophodan je zajednički rad na oblikovanju fleksibilnijeg i stabilnijeg sistema bezbjednosti i saradnje, koji može da bude prikladan u svjetlu trenutnih izazova, javio je TASS.

    Putin je dodao da takav sistem ne treba da bude zasnovan na “nekim mitskim nepisanim pravilima, koja niko nije vidio, niti na bilo čijoj dominaciji i monopolizmu, već isključivo na međunarodnom pravu i poštovanju međusobnih interesa.

  • Putin: To je svetinja

    Putin: To je svetinja

    Svi učesnici specijalne vojne operacije u Ukrajini za mene su heroji, rekao je danas predsednik Rusije tokom proslave povodom Dana heroja otadžbine.

    Posebnom nagradom Heroja Ruske Federacije, Vladimir Putin je nagradio 200 najistaknutijih pojedinaca za hrabrost pokazanu tokom operacije u Ukrajini.”Svi koji su danas nagrađeni, svoju hrabrost potvrdili su ne rečima, već delima”, ocenio je Putin, dodajući da ne sme da se zaborave oni koji više nisu živi, a koji su svoje živote dali za otadžbinu.

    “Ne smemo nikada da zaboravimo ni na one koji su trenutno u bolnicama, ali ni na sve one, koji su od svih naših heroja napravili ono što oni jesu. To su njihovi roditelji, okruženje u kojem su rasli, škole ili mesto na kojem rade”, ukazao je predsednik Rusije.

    “Otadžbina nije teritorija, već je predstavljaju ljudi, stoga smo vam svi zahvalni za sve ono što radite za nju”, naglasio je lider Rusije, dodajući da bi zaista voleo kada bi svi oni koji su trenutno na frontu istinski osetili svu toplinu i podršku ruskog naroda.

    “Svaki put kada je Rusija bila u problemu, kada je neko napadao njene teritorije, narod bi se ujedinio i suprotstavio protivniku, ponašajući se kao čvrst zid kako na ratištu, tako i van njega. Ljubav prema otadžbini prenosi se sa generacije na generaciju, to je svetinja. Rusi su ponosni na one koji sada brane pravo na nezavisnost zemlje”, naglasio je Putin.

    Oni koji su sada na prvoj liniji fronta, njihovo ponašanje i hrabrost predstavljaju glavne moralne orijentire za sve građane Rusije. Svi oni izabrali su rizičnu profesiju, ali njihov trud doprineće razvoju cele zemlje, ocenio je Putin i dodao da oni inspirišu zemlju da se uvek ide ka višem cilju.

    Jedan od novoproglašenih heroja je dodao da će “bez obzira na sve teškoće, ruska armija uspeti da ostvari sve zacrtane ciljeve i uništi nacističku zarazu, koja pokušava da podeli narod i uništi rusku istoriju”.

  • Putin: Da, mi to radimo. Ali ko je prvi počeo?

    Putin: Da, mi to radimo. Ali ko je prvi počeo?

    Ruski predsjednik Vladimir Putin rekao je da će vojska nastaviti da napada ukrajinsku energetsku infrastrukturu i onda rekao da oni to rade, ali ko je prvi počeo sa tim.

    Kako je rekao, napadi će se nastaviti uprkos talasu globalnih kritika zbog štrajkova zbog kojih su milioni ljudi početkom zime ostali bez struje i vode.

    “Postoji velika buka oko naših udara na energetsku infrastrukturu susjedne zemlje. Da, mi to radimo. Ali ko je prvi počeo?”, rekao je Putin na ceremoniji dodjele nagrada, koja je danas održana u Kremlju.

    On je rekao da “kritika neće ometati borbene misije”.

    On je udare na energetsku infrastrukturu Ukrajine opisao kao odgovor na eksploziju na Krimskom mostu i druge napade, optužujući Kijev da je digao u vazduh kablove za prenos iz nuklearne elektrane Kursk, ali i da je prekinuo snabdijevanje vodom Donjecka.

    “Prekid vodosnabdijevanja gradu sa više od milion stanovnika je čin genocida”, rekao je Putin, optužujući Zapad za “potpuno ćutanje” po tom pitanju.

    “Čim preduzmemo akciju i uradimo nešto kao odgovor, odmah nastaje galama”, rekao je ruski predsjednik, prenosi “b92”.

  • 12 Putinovih poruka

    12 Putinovih poruka

    Svetski, ali i ruski mediji bave se analizom poruka koje je uputio ruski predsednik Vladimir Putin, na sednici Saveta za ljudska prava održanoj u sredu.Putin je govorio o specijalnoj vojnoj operaciji, nuklearnoj pretnji i generalno situaciji oko Ukrajine. Sputnjik je sabrao 12 najznačajnijih teza ruskog predsednika sa ovog događaja.

    1. Razgovori o dodatnoj mobilizaciji nemaju smisla – za tim danas nema nikakve potrebe.

    2. Mobilisano je 350.000 ljudi od kojih se polovina nalazi u zoni specijalne operacije. Od tih 150.000 ljudi 77.000 je u borbenim jedinicama, dok su ostali na drugoj i trećoj liniji i obavljaju funkciju teritorijalne odbrane ili prolaze dodatnu obuku u zoni operacije. Preostalih 150.000 uopšte nije u jedinicama. Oni su i dalje na poligonima i u centrima za obuku.

    1. Specijalna vojna operacija je dugotrajan proces, ali su nove teritorije značajan rezultat za Rusiju. Azovsko more je postalo unutrašnje more Rusije. Još se Petar Veliki borio da ruska imperija dobije izlaz na to more. Ali najvažnije je to što su ljudi koji tamo žive sada sa nama. To je najvažniji rezultat.
    2. Treba razmisliti o formiranju specijalnog organa koji će evidentirati i istraživati zločine ukrajinske vojske, posebno napade na stambena naselja.
    3. Nema masovnog napuštanja položaja u zoni specijalne operacije. Rusija nema nikakve logore, zone i tako dalje – to su sve gluposti, lažne vesti koje nemaju nikakvog osnova.
    4. Rusija će štititi svoje nacionalne interese svim raspoloživim sredstvima.
    5. Jedini garant teritorija Ukrajine u njenim sadašnjim granicama mogla bi da bude Rusija, ali to je već stvar novih lidera Ukrajine.
    6. Nije Rusija pokrenula rat, nego su ga nakon državnog udara u Ukrajini 2014. godine pokrenule tadašnje ukrajinske vlasti.
    7. Ne bi bilo suvišno da Ukrajina nadomesti štetu koju je nanela Donbasu i drugim novim ruskim teritorijama.Ruku na srce, opasnost od nuklearnog rata raste.
    8. Rusija gleda na nuklearno oružje kao na sredstvo zaštite, kao mogućnost za uzvratni udar. Rusija nikome ne isporučuje svoje nuklearno oružje.
    9. Rusija neće mahati svojim nuklearnim oružjem kao mačem po svetu.
    10. Nismo poludeli, svesni smo šta je nuklearno oružje. Naše nuklearne snage su naprednije nego u bilo kojoj drugoj zemlji sveta.
  • Putin odgovorio koliko bi sukob mogao trajati

    Putin odgovorio koliko bi sukob mogao trajati

    • Predsjednik Rusije, Vladimir Putin je rekao i da će se njegova vojska vjerovatno još dugo boriti u Ukrajini, ali i da ne vidi razlog da u ovom trenutku mobiliše dodatne vojnike. On je između redova rekao koliko bi sukob mogao trajati,”Što se tiče specijalne vojne operacije, naravno da to može biti dug proces”, rekao je on.

    Putin izjavio je danas da će se Moskva truditi da odbrani svoje interese “svim raspoloživim sredstvima”, prenose mediji.

    Putin je ovo izjavio tokom sjednice ruskog Savjeta za ljudska prava koja je prenošena direktno na televiziji, rekavši da je Zapad tretirao Rusiju kao državu “druge klase” koja nema pravo na svoje postojanje.

    On je poručio da ruski Savjet za ljudska prava može da bude važno međunarodno mjesto za zaštitu ljudskih prava.

    “Smatram da naš državni savjet kao institucija već radi sa brojnim civilnim organizacijama u Rusiji, ali i inostranstvu i može da postane važno međunarodno mjesto na kojem se može razgovarati o pitanjima ljudskih prava i zaštite u modernom svijetu”, istakao je Putin, prenio je “TAS S”.

    On je dodao da se “doktrina ljudskih prava globalno koristi da se uništi suverenitet država i podrži dominacija Zapada”.

    “Vidimo da se ta doktrina koristi da se uništi suverenitet država, da se opravda zapadna politička, finansijska, ekonomska i ideološka dominacija”, istakao je Putin.

    U svom govoru, on je odgovarao na komentar člana Savjeta za ljudska prava koji je rekao da ukrajinske snage granatiraju stambene oblasti u regiji Donjecka koju kontroliše Rusija.

    Putin je rekao i da će se njegova vojska vjerovatno još dugo boriti u Ukrajini, ali i da ne vidi razlog da u ovom trenutku mobiliše dodatne vojnike.

    “Što se tiče specijalne vojne operacije, naravno da to može biti dug proces”, rekao je on.

    “Ali trenutno nema potrebe za drugim krugom mobilizacije nakon poziva 300.000 rezervista u septembru i oktobru”, dodao je Vladimir Putin, predsjednik Rusije, prenosi “b92”.

    Od tog broja, 150.000 je trenutno raspoređeno u Ukrajini.

  • Putin: Rusija nije počela rat

    Putin: Rusija nije počela rat

    Ruski predsjednik Vladimir Putin danas je tokom sastanka ruskog Vijeća za ljudska prava, koji je održan putem video veze, utvrdio da “Rusija nije počela rat u Ukrajini”. Rekao je da je rat otpočeo državnim udarom 2014. godine, nakon čega je Rusija izvela pripajanje Krima.

    Rekao je kako “Rusija nije imala šanse smiriti situaciju u Ukrajini”, zemlji na čijem je tlu započela specijalnu vojnu akciju 24. februara ove godine. Potom je utvrdio da Poljska, koja graniči s Ukrajinom, želi zauzeti dijelove ukrajinske teritorije.

    Potom se osvrnuo i na strahove oko nuklearnog oružja, utvrdivši da “prijetnja nuklearnog rata raste”.

    Odmah zatim je rekao da “Rusija razmatra korištenje nuklearnog oružja samo kao odgovor na napad” pa dodao da “Rusija nema taktička nuklearna oružja u drugim zemljama, za razliku od Amerike”.

    “Nismo mi govorili o korištenju nuklearnog oružja”, rekao je Putin i dodao: “Rusija nije poludjela. Imamo najnaprednija oružja, ali ne želimo njima mahati okolo”, prenosi “Breaking the news”

  • Putin potpisao zakon kojim se proširuje ograničenje LGBT propagande

    Putin potpisao zakon kojim se proširuje ograničenje LGBT propagande

    ​Ruski predsjednik Vladimir Putin potpisao je u ponedjeljak zakon koji značajno proširuje ograničenja za aktivnosti koje se smatraju promovisanjem LGBT prava u zemlji.

    Zakon iz 2013. zabranio je ono što vlasti smatraju širenjem “propagande netradicionalnih seksualnih odnosa” maloljetnicima. Novi zakon proširuje tu zabranu na širenje takvih informacija osobama od 18 godina i starijima.

    Novi zakon zabranjuje oglašavanje, medijske i onlajn resurse, knjige, filmove i pozorišne produkcije za koje se smatra da sadrže takvu propagandu.

    Takođe proširuje postojeća ograničenja zabranom širenja informacija o promjenama pola maloljetnicima i zabranom informacija koje se smatraju propagandom koja promoviše pedofiliju.

    Prekršaji se kažnjavaju novčanim kaznama i, ako ih počine strani državljani, mogu dovesti do njihovog protjerivanja iz Rusije, prenosi “Fox News”.

  • Putin će posjetiti Donbas

    Putin će posjetiti Donbas

    Predsjednik Rusije Vladimir Putin posjetiće u dogledno vrijeme Donbas, rekao je danas portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

    “To će se sigurno dogoditi u dogledno vrijeme jer je Donbas dio Ruske Federacije“, istakao je Peskov odgovarajući na pitanje novinara.

    Donjecka Narodna Republika (DNR) i Luganska Narodna Republika (LNR), kao i Hersonska i Zaporoška oblast, održale su krajem septembra referendume na kojima je većina birača odlučila da se te ukrajinske oblasti pridruže Rusiji, a predjsednik Putin potpisao je zakone o primanju tih regiona u sastav Ruske Federacije, podsjeća TASS.