Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je rekao da nije zainteresovan za pregovore sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom.
“Meni to nije interesantno. Nije interesantno da ga upoznam, razgovaram sa njim. Zaista ne razumem ko donosi odluke u Rusiji”, rekao je Zelenski u intervjuu za britanski TV kanal Skaj njuz.
On je dodao da je posle početka ruske specijalne vojne operacije Putin za njega postao “niko”.
Evroazijska ekonomska unija ima sve mogućnosti da postane jedan od moćnih nezavisnih polova multipolarnog sveta.
To je izjavio predsednik Rusije Vladimir Putin, navodi se u saopštenju, objavljenom na sajtu Kremlja, prenosi Sputnjik.
“Očigledno, Unija ima sve mogućnosti da postane jedan od moćnih, nezavisnih, samodovoljnih polova koji formiraju multipolarni svet, da bude centar privlačenja svih nezavisnih država koje dele naše vrednosti i teže saradnji sa Evroazijskom ekonomskom zajednicom”, ističe se u saopštenju.
Predsednik Rusije je nazvao aktuelnim zadatkom za Uniju smanjenje rizika koje stvara korišćenje stranih valuta i platnih sistema u međusobnoj trgovini.
“Polazimo od toga da je neophodan uslov za stabilne obračunske odnose unutar Unije priključenje partnera Sistemu predaje finansijskih poruka Centralne banke Rusije i razvoj saradnje nacionalnih platnih sistema”, navodi se u tekstu.
Takođe, prema rečima šefa države, harmonizacija finansijskih tržišta treba da stvori povoljne uslove da kapital zemalja članica ostane u okviru asocijacije i investira se u nacionalne privrede. Pored toga, predsednik je izrazio potrebu da se istraži mogućnost osnivanja evroazijske rejting agencije koja bi obezbedila instrumente za servisiranje rastuće ekonomske aktivnosti u makroregiji.
Vladimir Putin je pozvao na proširenje međunarodnih veza Evroazijske ekonomske unije, uključujući pregovore o slobodnoj trgovini sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Indonezijom.
“Nameravamo da učinimo sve što možemo da pomognemo da se završi posao na sličnim sporazumima sa Egiptom, Iranom i Indijom, kao i da aktiviramo nove pregovaračke staze, uključujući sa Indonezijom i Ujedinjenim Arapskim Emiratim”, napisao je Putin.
Prema njegovim rečima, unapređenje međunarodnih odnosa i kontakata EAEU sa državama Azijsko-pacifičkog regiona, Bliskog istoka, Afrike i Latinske Amerike pomoglo bi povećanju izvoza “savezničkih” proizvoda i izgradnji novih logističkih lanaca.
“Naše udruženje može da igra ulogu jednog od ključnih centara za formiranje Velikog evroazijskog partnerstva”, siguran je predsednik Ruske Federacije.
Sve Putinove procene oko ekonomskog rata su propale te je trajno i nepopravljivo oslabio rusku poziciju na globalnom ekonomskom planu.
Veći deo prošle godine, od početka sukoba sa Ukrajinom 24. februara prošle godine, ruski predsednik Vladimir Putin uzdao se u svoju navodnu energetsku svemoć, držeći globalnu ekonomiju kao taoca svojih hirova, prenosi Jutarnji list.
Od prošlog leta, Putin je obustavio snabdevanje Evrope prirodnim gasom, nadajući se da će se Evropljani, smrzavajući se bez grejanja tokom zime, okrenuti protiv svojih vlasti i učiniti nastavak zapadne podrške Kijevu nemogućim.
Pretnja je zaista bila jaka – 2021. godine neverovatnih 83 odsto ruskog gasa izvezeno je u Evropu. Ruski ukupni globalni izvoz od 7 miliona barela nafte dnevno i 200 milijardi kubnih metara gasa iz cevovoda godišnje, čini oko polovinu saveznih prihoda zemlje. Što je još važnije, ruski izvoz robe igrao je ključnu ulogu u globalnim lancima snabdevanja – Evropa se oslanjala na Rusiju kad je u pitanju 46 odsto svog ukupnog snabdevanja gasom, s uporedivim nivoima zavisnosti od drugih ruskih proizvoda, uključujući metale i đubriva.
Međutim, sada, kako se bliži godišnjica sukoba, očigledno je da je Rusija trajno izgubila svoju nekadašnju ekonomsku moć na globalnom tržištu, navodi u svojoj iscrpnoj analizi Foreign Policy. Zahvaljujući neuobičajeno blagoj i toploj zimi u Evropi, Putinov pritisak maksimalne moći se izduvao i najveća žrtva Putinovog kockanja sa gasom – kako su još jesenas neki predviđali – bila je sama Rusija. Putinova moć uticaja kada je u pitanju prirodni gas sada više ne postoji jer svetu – i što je najvažnije, Evropi – više ne treba nužno ruski gas.
Daleko od smrzavanja nasmrt, Evropa je vrlo brzo uspela da osigura alternativna snabdevanja gasom prelaskom na globalno tržište ukapljenog prirodnog gasa (LNG). To uključuje procenjenih 55 milijardi kubnih metara iz Sjedinjenih Država, dva i po puta više od predratnog američkog izvoza LNG-a u Evropu. Zajedno s povećanjem snabdevanja iz obnovljivih izvora, nuklearnih izvora i u međuvremenu ponovno aktuelnog uglja, ova alternativna snabdevanja smanjila su zavisnost Evrope od ruskog gasa na 9 odsto ukupnog uvoza gasa. Tačnije, Evropa sada kupuje više LNG-a nego što je ikada kupovala ruskog gasa.
Nema zime što se gasa tiče
Nadalje, neuobičajeno topla zima u Evropi znači ne samo da su izbegnuti najgori mogući scenariji, već su puni skladišni rezervoari u Evropi jedva trošeni i zalihe se mogu preneti na sledeću zimu. U januaru su nemački rezervoari za skladištenje bili na rekordnih 91 odsto popunjenosti, u odnosu na 54 odsto prošle godine, što znači da će Evropa morati da kupi znatno manje gasa 2023. nego 2022. godine.
Implikacije toga su velike. Evropa sada ima osigurano dovoljno snabdevanje energijom bar do 2024. godine, što joj daje dovoljno vremena da se jeftinije alternativno snabdevanje energijom – i obnovljivi izvori i tranzicijska goriva – u potpunosti upogoni i počne da funkcioniše. To uključuje uvoz dodatnih 200 milijardi kubnih metara godišnje u izvoznom kapacitetu LNG-a do 2024. godine, što je dovoljno da se u potpunosti i trajno zamene ruske isporuke gasa od 200 milijardi kubnih metara godišnje jednom zauvek.
Nadalje, dani globalno skupe energije usled ruskog stezanja snabdevanja su zauvek gotovi, procenjuje Foreign Policy. Uz manju očekivanu evropsku potražnju za LNG-om, Kina se okreće od globalnog LNG-a prema domaćim izvorima. Zajedno s brzorastućim snabdevanjem LNG-om, malo je iznenađenje da tržište terminskih (futures) ugovora – isporuka se realizuje u budućnosti po danas dogovorenoj ceni – za gas sada kreiraju cenu gasa tako da bude jeftiniji od preratnih cenovnih nivoa u godinama koje dolaze.
Putin, s druge strane, nema više mogućnosti i načina da zameni svog bivšeg primarnog klijenta, odnosno Evropu, nekim drugim. On sada na teži način otkriva da je potrošačima mnogo lakše da zamene nepouzdane dobavljače robe, nego što je dobavljačima da pronađu nova tržišta. Putin već sada ne izvlači praktično nikakvu zaradu od prodaje gasa, budući da su njegove preratne isporuke 150 milijardi kubnih metara gasa putem gasovoda u Evropu zamenjene s mizernih 16 milijardi kubnih metara u Kinu i neznatnom zaradom od prodaje LNG-a na globalnom tržištu, jedva dovoljno da pokrije troškove.
Jednostavno, kako se navodi, ne postoje tržišta na kojima bi Putin mogao da nadomesti ni blizu taj manjak od 150 milijardi kubnih metara – Kina neće imati potrebni kapacitet cevovoda da bi primala više gasa još najmanje jednu deceniju, a ionako preferira domaće izvore energije i nabavku od većeg broja izvora, dok ruska zaostala tehnologija onemogućava povećanje izvoza LNG-a zbog spore proizvodnje.
Urušavanje energetske pozicije
Putinov uticaj i kada je nafta u pitanju takođe se smanjuje. Prošli su dani kada je strah da će Putin povući ruske zalihe nafte s tržišta uzrokovao vrtoglavi skok cena nafte za 40 posto za dve nedelje. Kada je kao odgovor na prošlomesečno postavljanje gornje granice cena nafte od strane grupe G7 Putin najavio od 1. februara zabranu izvoza u zemlje koje su prihvatile gornju cenu nafte, cene nafte su zapravo pale. A razlog tome je što je sada očigledno da svet više ne zavisi od Putinove nafte.
Tržište nafte se okreće u korist kupaca, a ne prodavača, usled sve veće ponude i to je više nego dovoljno da se kompenzuje mogući pad proizvodnje ruske sirove nafte. U decembru je zamenik ruskog premijera Aleksandar Novak rekao ruskim medijima da je vlada spremna da smanji proizvodnju sirove nafte do 700.000 barela u 2023. Cene nafte sada su niže nego pre rata u Ukrajini, a samo u drugoj polovini 2022. došlo je do porasta ponude za 4 miliona barela dnevno od proizvođača poput Sjedinjenih Država, Venecuele, Kanade i Brazila.
S još većim novim isporukama koje se očekuju ove godine, sva izgubljena ruska sirova nafta biće neprimetno i lako zamenjena u roku od svega nekoliko nedelja. S tim da ovaj put, pak, Putin ne može da natera Saudijsku Arabiju da priskoči u pomoć drastičnim smanjenjem proizvodnih kvota proizvođača iz grupe OPEC+, kao što je učinio prošlog oktobra, a to je tako zato što SAD sada pauziraju s ključnim saudijskim transferima oružja i tehnologije usled pojačane međunarodne kontrole znatnog viška neiskorišćenih kapaciteta grupe OPEC+.
Putinova moć takođe je oslabila jer ga ograničenje cena od strane G7 osuđuje na poziciju gubitnika, što urušava energetsku poziciju Rusije šta god ruski predsednik učinio. Kina i Indija, bez izričitog sudelovanja u konceptu gornje granice, ipak je iskorišćavaju kako bi postigle čvrstu nagodbu s Rusijom o popustima do 50 posto, pa iako Indija kupuje 33 puta više ruske nafte nego što je bila pre godinu dana, Rusija ne ostvaruje veliku zaradu s obzirom na troškove proizvodnje zbog skupljeg transporta. Istovremeno, ako Putin još više smanji proizvodnju, kao što je pretio da će učiniti, izgubiće globalno važan udeo na tržištu nafte usled sve zasićenijeg tržišta nafte i daljeg pada vlastitih prihoda u trenutku kada je već ionako ‘gladan’ gotovine.
Nikad više neće moći da izazove takav haos
Čak su i drugi Putinovi robni aduti potrošeni. Njegova strategija da hranu koristi kao oružje neslavno je propala kada su se čak i njegovi nominalni saveznici okrenuli protiv njega, a na određenim tržištima metala na kojima je Rusija istorijski dominirala, kao što su tržišta nikla, paladijuma i titanijuma, kupci koji strahuju od ucena u kombinaciji s višim cenama, ubrzali su povrat poslovanja na pređašnja područja i ponovno oživeli uspavana javna i privatna ulaganja u ključne lance snabdevanja mineralima i rudarske projekte.
Ona su uglavnom u Severnoj i Južnoj Americi i Africi, gde se nalaze mnoge neiskorišćene rezerve minerala. Zapravo, na nekoliko ključnih tržišta metala, kao što su kobalt i nikal, ukupna proizvodnja novih rudnika koji će biti otvoreni tokom sledeće dve godine, stvoriće više nego dovoljnu ponudu da trajno zameni ruske metale u globalnim lancima snabdevanja.
Putinove neuspešne ekonomske strategije još su jedan skup pogrešnih procena koje treba dodati na sve duži popis takvih, od njegovog podcenjivanja građana Ukrajine kada je odbrana njihove zemlje u pitanju, do podcenjivanja kolektivnog jedinstva i snage volje Zapada. Ali, Putinov neuspeli ekonomski i energetski rat, svakako, nije prošao bez posledica. Prelivanje krize je uticalo na mnoge živote, transformisalo lance snabdevanja, promenilo trgovinske tokove, a potrošači još uvek osećaju udar viših cena budući da novokreiranim nižim cenama treba neko vreme da procirkulišu kroz privredu.
Međutim, bitno je da se svemu tome nazire kraj. Nikada više Putin neće biti u položaju da izazove takav haos i poremećaje u globalnoj ekonomiji jer je trajno oslabio najsnažnije i najvažnije ruske adute – moć njenog energetskog i robnog sektora – do razmera da je stvar nepopravljiva. Rat na bojnom polju još traje, ali bar je na ekonomskom planu pobeda na vidiku, zaključuje se u analizi Foreign Policy.
Kremlj želi da “sprovede odlučnu akciju u narednih šest meseci” kako bi povratio prevlast u Ukrajini.
To je objavio Institut za proučavanje rata u svom najnovijem ažuriranju.”Rusija nije uspela da postigne većinu svojih glavnih ciljeva u Ukrajini od početka napada prošlog februara. Ruske snage nisu uspele da zauzmu Kijev u prvim danima napada, kao ni celu Lugansku i Donjecku oblast. Ukrajinske snage su oslobodile više više od 50% teritorije koju je Rusija okupirala od februara, uključujući Herson, jedinu regionalnu prestonicu koju je Rusija uspela da zauzme”.
“Ruska kampanja da cilja ukrajinsku kritičnu infrastrukturu zimi u nastojanju da demorališe Ukrajince takođe je bila neuspešna. Uprkos tome, Vladimir Putin i zvaničnici Kremlja su ponovili da nisu odustali od svojih ciljeva”, piše ISV. Prema ISV, iako Putin nije promenio svoje ciljeve, “pojavljuju se dokazi da on menja fundamentalne aspekte ruskog pristupa prema rat”.
“Odluka Kremlja da imenuje generala Valerija Gerasimova, bivšeg načelnika ruskog Generalštaba, za komandanta ruskih snaga u Ukrajini signalizira da Putin ponovo preuzima kontrolu”, izvestio je ISV.
“Napori Rusije da se pripremi za odlučnu stratešku akciju 2023. ne isključuju se međusobno sa naporima Kremlja da postavi uslove za produženi rat“, zaključuje ISV.
Turski predsjednik Redžep Tajip Erdoan poručio je danas da je Turska održavala i sada održava odnose sa ruskim liderom Vladimirom Putinom dok svi sa Zapada “napadaju Rusiju”.
Turska je i zvanično više puta poručivala da ne namjerava da se pridruži sankcijama Rusiji, podsjeća agencija RIA Novosti.
“Dok su svi napadali Rusiju, mi nismo. Naprotiv, održavali smo odnose sa predsjednikom Putinom na isti način kao i prije”, rekao je Erdogan na sastanku sa mladima u Mugli.
Turski lider je podsjetio na prijedlog ruskog lidera da se besplatno šalju hrana i đubrivo zemlјama koje su u nevolјi, posebno afričkim državama u kojima stanovništvo gladuje ili je na ivici gladi.
Ugovor o žitu, koji su 22. jula potpisali predstavnici Rusije, Turske, Ukrajine i UN, podrazumijeva izvoz ukrajinskog žita, hrane i đubriva iz tri crnomorske luke, uklјučujući Odesu.
Taj ugovor je istekao 18. novembra, ali je podrazumijevao automatsko produženje za narednih 120 dana u nedostatku primedbi bilo koje ugovorne strane.
Ovaj ugovor je sastavni dio paket-aranžmana koji, između ostalog, predviđa deblokadu ruskog izvoza hrane i đubriva, ali Moskva upozorava da je upravo to dio koji nije ostvaren u praksi.
U međuvremenu su UN uputile zvanična uvjeravanja da će Rusiji biti ukinuta postojeća ograničenja.
Ruski predsjednik Vladimir Putin ocenio je danas da se ”specijalna vojna operacija u Ukrajini” odvija prema planu Ministarstva odbrane Rusije.
”Dinamika operacije je pozitivna. Nadam se da će nam se naši borci pružiti još razloga za zadovoljstvo svojim rezultatima na bojnom polju”, rekao je Putin, prenosi TAS S.
Ranije danas rusko ministarstvo odbrane saopštilo je da su ruske trupe juče izvele raketni napad na ukrajinski vojni sistem komande i kontrole i povezane energetske objekte, a kako su istakli u ministarstvu, pogođeni su svi ciljani objekti.
Rusko Ministarstvo odbrane je 13. januara objavilo da su ruske snage prethodnog dana prezuele kontrolu nad gradom Soledar, koji se nalazi u blizini Bahmuta, važnog saobraćajnog čvorišta preko koga se snabdevaju ukrajinske trupe u Donbasu.
Vladimira Putina će do oktobra ubiti insajderi Kremlja, tvrdi opozicioni političar u egzilu.
Ilja Ponomarjov, jedini poslanik u ruskom parlamentu koji je glasao protiv aneksije Krima 2014. godine, veruje da slabljenje podrške u Rusiji i strah od potencijalnog suđenja za ratne zločine mogu značiti da će despot ove godine ubiti svoj uži krug.
Ponomarjov je bio član Državne dume od 2007. do 2016. godine, ali sada živi u Ukrajini, gde vodi novi pokret pod nazivom Prvi kongres narodnih poslanika Rusije, za koji se nada da će Rusiju transformisati u modernu demokratiju.
“Putinova moć leži u njegovoj poziciji alfa mužjaka, kao osobe koja je nepobediva. 2022. je bila godina kada je ta pozicija počela da slabi. Moja prognoza i dalje ostaje da neće dočekati svoj sledeći rođendan“, rekao je Ponomarjov za Nevsveek.
Prema njegovom mišljenju, Putinova najava da je anektirao ukrajinske teritorije koje Rusija ne može u potpunosti da kontroliše, kao i neuspesi kao što su neuspelo zauzimanje Kijeva i povlačenje iz Hersona i Harkova, mogli bi da okrenu njegov unutrašnji krug protiv njega.
On je dodao da je njegov lični san da ga vidi u Hagu.
Opasno svedočenje u Hagu
“Ali ne verujem da ću uspeti. Njegovo okruženje mu neće dozvoliti da ode u Hag jer bi njegovo svedočenje moglo da bude veoma štetno za njih. Biće ubijen’, rekao je.
Američka ambasadorka za globalno krivično pravosuđe Beth Van Schaack optužila je Rusiju za “sistematske” ratne zločine u Ukrajini zbog ciljanih napada na civile, upotrebe silovanja kao oružja rata, otmice djece i pogubljenja po prijekom postupku.
Postupci Moskve mogli bi da se okarakterišu kao „zločini protiv čovečnosti“ za koje se sudi na Međunarodnom krivičnom sudu u Hagu. Međutim, uprkos pozivima da sud reaguje i brdu dokaza protiv Putina, još uvek nema naznaka da će MKS optužiti ratnohuškačkog tiranina.
Dok se mnogi nadaju da će se Putin što pre odreći vlasti, malo ko u to zaista veruje.
Naime, namerni vakuum vlasti pod ruskim predsednikom obezbedio je da Putin nema direktnih osporavanja svog autoriteta, a stvorio je i armiju pristalica koji klimaju glavom uz svoje zablude i paranoju o Ukrajini i Zapadu.
Ugroženo zdravlje
Mnogi misle da bi Putin mogao da se povuče samo zbog narušenog zdravlja, o čemu se priča godinama.
Upućeni kažu da je ranije bolovao od raka, ali su njegova nedavna javna pojavljivanja u kojima je delovao nemirno i nesigurno, često se hvatajući za površinu za podršku, izazvala dodatna pitanja.
Putin je u decembru otkazao zakazane nastupe na brojnim događajima visokog profila – u poslednjem trenutku otkazavši put u Pskov 28. decembra, za šta su zvanično okrivljeni “nepovoljni uslovi letenja“ uprkos vremenskim prognozama koje su nagoveštavale vedro nebo.
Izveštava se da je ruski predsednik odložio posetu najvećoj ruskoj fabrici tenkova u Nižnjem Tagilu, na Uralskim planinama, kao i da je otkazao uobičajeno pojavljivanje na sastanku ministara svoje vlade krajem godine.
Ruski predsednik Vladimir Putin tajno je pomilovao desetine osuđenika čak i pre nego što su poslati u Ukrajinu, rekao je član ruskog Saveta za ljudska prava.
On je dodao da postoje zakonski nedostaci u strategiji regrutovanja koja je obećavala zatvorenim kriminalcima da bi se kazne ukidale tek po odsluženju vojnog roka.
Putinovi ukazi su tajno izdavani kako za legalno oslobađanje zatvorenika, tako i za izbegavanje javnog obelodanjivanja njihovih imena, što bi se inače desilo prilikom izdavanja predsedničkog pomilovanja, rekla je Eva Merkačeva, članica Saveta za ljudska prava.
“Sve te uredbe su tajne i ne možemo da ih vidimo, ali to objašnjava zašto je Federalna kazneno-popravna služba mirno puštala ljude. Predsednički ukaz o pomilovanju osuđenika koji su učestvovali u specijalnoj operaciji predstavlja državnu tajnu jer onemogućava identifikaciju ovih lica”, rekla je Merkačeva za državnu agenciju RIA Novosti.
Osuđenici su očigledno poslati na neka od najopasnijih žarišta na liniji fronta, a mnogi su ubijeni. Oko dve desetine njih, koje je prvobitno regrutovala Vagner plaćenička grupa u zaobilaženju ruskog zakona, sada se vratila kući, ali će se verovatno vratiti na front za nekoliko nedelja, navodi “Rusija iza rešetaka”, grupa za prava zatvorenika.
Mi smo zahvalni za odluku predsjednika Republike Srpske Milorada Dodika da odlikuje ruskog predsjednika Vladimira Putina Ordenom Republike Srpske na ogrlici, izjavio je ruski ambasador u BiH Igor Kalabuhov.
“Smatramo da je to jedna potvrda strateškog karaktera naših odnosa, naših bratskih odnosa u svim domenima, i u ekonomiji i u duhovnoj sferi. Mislim da imamo vrlo dobre perspektive”n rekao je Kalabuhov.
Kalabuhov je naglasio da će biti pronađen način da Dodik lično uruči Orden Putinu u Moskvi.
“To će biti još jedan dokaz naših dobrih odnosa”, istakao je Kalabuhov za RTRS.
Govoreći o reakciji Evropske komisije, OHR-a i američke ambasade na odluku Dodika da odlikuje Putina, Kalabuhov je poručio da je ona savim neutemeljena “zato što je to suverena odluka rukovodstva Srpske i nije na nekome da komentariše ovu odluku”.
“Reakcija ide u pravcu demonizacije Rusije, demonizacije Putina i to u takvoj sferi koja je suvereno naše pravo šta mi radimo. Svi ovi pokušaji eliminacije Rusije iz političkog i kulturnog života su neostvarivi. Mislim da bi bilo bolje da razmišljaju o svojoj neodgovornoj politici, a ne da komentarišu ovu odluku rukovodstva Srpske”, naglasio je Kalabuhov.
Kalabuhov je poručio da je “Rusija zahvalna rukovodstvu Republike Srpske na principijelnom stavu koji dijele Ruska Federacija i Kina, a to je da Kristijan Šmit nema legitimitet kao visoki predstavnik”.
“Procedura oko njegovog imenovanja nije bila ispoštovana i nije bilo odluke Savjeta bezbjednosti UN-a. To je upravo bila težnja zapadnih zemalja da svaki novi visoki predstavnik dobije saglasnost SB UN da bi mogao djelovati. Rusija kao garant Dejtonskog mirovnog sporazuma zahtijeva da se taj sporazum poštuje, da sve ono što je propisano bude i realizovano, da se ne prijeti nikome, uključujući i Srpsku”, naveo je Kalabuhov.
Kalabuhov smatra da “zato zapadnim zemljama to ne odgovara jer su upravo one te koje negativno i nepravilno interpretiraju Dejtonski sporazum”.
“OHR je ulogu visokog predstavnika pretvorio ne u instrument koji ima svoj mandat, već u instrument negativizacije Dejtonskog sporazuma. Uloga OHR-a nije da određuje kurs kojim će ići BiH, niti njene vanjskopolitičke prioritete i zbog toga je ova kritika OHR-a na odlikovanje predsjednika Ruske Federacije bespredmetna i nemoralna jer to nije mandat OHR-a”, ocijenio je Kalabuhov.
Kalabuhov je poručio da će Ruska Federacija razvijati odnose sa BiH kao prijateljskom državom, sa svim njenim konstitutivnim narodima i ostalima, kao i sa oba entiteta.
“Pozivam ih da koriste sve mogućnosti da sarađujemo, mi smo spremni za to jer je od koristi i nama i vama”, rekao je Kalabuhov.
Dodjela ordena Republike Srpske Vladimiru Putinu izazvala je brojne reakcije, te otvorila raspravu u javnosti zašto je ruski predsjednik baš sada dobio najviše priznanje Srpske i čime ga je tačno zaslužio, ili je Milorad Dodik ovim potezom želio da gurne „prst u oko“ Zapadu.
Predsjednik Republike Srpske, Milorad Dodik, odlikovao je u nedelju Vladimira Putina Ordenom Republike Srpske na ogrlici za naročitu patriotsku brigu i ljubav prema Srpskoj.
“Pouzdan oslonac Srpske”
Dodik se tom prilikom zahvalio Putinu, „kao pouzdanom osloncu Republike Srpske“.
– Zahvaljujući poziciji Vladimira Putina i snazi Ruske Federacije, glas i stav Republike Srpske čuje se i uvažava i njena pozicija je očuvana pod naletom međunarodnog intervencionizma – poručio je Dodik.
Njegov potez izazvao je brojne reakcije javnosti, kako u BiH, tako i regionu.
Dio javnosti, posebno u Srpskoj i Srbiji, pozdravio je ovaj Dodikov potez, dok je drugi dio, posebno onaj u Federaciji BiH, osudio dodjelu ordena Putinu.
Najglasniji u osudi ovog čina bili su, očekivano, američka i ukrajinska ambasada u Hrvatskoj i BiH, čiji je ambasador, Vasilj Kirilič nazvao Dodika „teroristom“ i „slugom“.
“Nije neprijateljski čin”
Politički analitičar Srđan Perišić ističe da ovdje nije riječ ni o kakvom guranju „prsta u oko“ niti je upereno protiv Zapada već je to politika dobrih odnosa između Srpske i Rusije.
On kaže da Rusija već 16 godina čvrsto stoji iza Republike Srpske.
– Još od 2007. godine Rusija je počela da izdvaja svoja mišljenja u famoznom PIK-u i da čvrsto stoji na zaštiti Republike Srpske. To je moralo na kraju da rezultira ovim ordenom – kaže Perišić za Srpskainfo.
Dodaje da je orden rezultat politika koje vode Rusija i Republika Srpska. Perišić ističe da je druga stvar to što Zapad ovaj čin dodjele ordena doživljava neprijateljskim, što u suštini nije.
On smatra da Dodik vodi tradicionalnu srpsku politiku, koja je dugo godina bila napuštena.
– Posljednjih 200 i više godine, tačnije od Prvog srpskog ustanka, Srbi nisu mogli da formiraju nijednu svoju državu bez Rusije kao spoljnog faktora. Dakle, i u 19. vijeku moderna srpska država je nastala zahvaljujući Rusiji. Nijedna zemlja sa Zapada u tome nije učestvovala, već je to sprečavala. To se i sada dešava – tvrdi Perišić.
“Naredba iz Moskve”
Direktor Foruma za etničke odnose iz Beograda, Dušan Janjić, međutim, ne dijeli isto mišljenje sa Perišićem. On tvrdi da je Dodik orden dodijelio po „naredbi iz Moskve“.
– Apsolutno nemam nikakvu dilemu po tom pitanju. Takođe, nemam nikakvu dilemu da je time i te kako ugrozio ugled Srba iz Republike Srpske i Srbije. Svrstao je Srbe na onu stranu gdje su ga svrstavali i devedesetih godina, odnosno vratio na poziciju loših momaka – kategoričan je Janjić.
Dodaje da ga dodjela ordena nije iznenadila, te da vjerovatno nije iznenadila ni zapadne diplomate.
Dušan Janjić
Janjić ističe za Srpskainfo da je sve to dio plana Moskve, navodeći da je ambasador Rusije u Srbiji ovih dana tražio od srpskih vlasti da se bojkotuju skupovi o budućnosti Evropske unije u znak solidarnosti s Rusijom.
– Vjerujem da srpski predsjednik Aleksandar Vučić neće nasjesti na to i da neće napraviti grešku kao što je napravio Dodik sa ovim ordenom, koji je dodijelio Putinu. Dodjeljivati orden u sred sukoba u kome stradavaju civilne žrtve je van pameti – zaključuje Janjić.