VRBAS Media

Oznaka: Vladimir Putin

  • “Prijateljske zemlje izuzete od zabrane prodaje ruske nafte”

    “Prijateljske zemlje izuzete od zabrane prodaje ruske nafte”

    Ruski predsjednik Vladimir Putin potpisao je dekret kojim se sadašnji ugovori sa “prijateljskim” zemljama i kompanijama izuzimaju od njegove zabrane prodaje ruske nafte uvedene kao odgovor na ograničenja cijena, navodi se na sajtu Vlade.


    Putin je u decembru potpisao dekret kojim se zabranjuje isporuka sirove nafte i naftnih derivata od 1. februara zemljama koje se pridržavaju ograničenja cijena.

    Grupa 7, EU i Australija saglasile su se da od 5. decembra uvedu ograničenje cijene ruske sirove nafte od 60 dolara po barelu kao odgovor na “specijalnu vojnu operaciju” Moskve u Ukrajini.

    Putin je danas potpisao amandmane na svoj decembarski dekret kojim se izuzimaju tekući ugovori o snabdijevanju sa kompanijama i nacijama koje Rusija ne smatra “neprijateljskim”.

    Proizvodnja i izvoz ruske nafte zadržali su se uprkos sankcijama jer je Rusija preusmjerila izvoz nafte u Kinu i Indiju sa tradicionalnih tržišta u Evropi.

  • Detalji razgovora Putina i Erdogana

    Detalji razgovora Putina i Erdogana

    Predsjednik Turske Redžep Tajip Erdogan i ruski predsjednik Vladimir Putin razgovarali su danas telefonom o situaciji u Ukrajini i crnomorskoj inicijativi za izvoz žita.

    Ovo je saopšteno iz Pres-službe turskog predsjednika.

    U saopštenju se navodi da se Erdogan zahvalio Putinu za doprinos izgradnji nuklearke Akuju u Turskoj.

    – Tokom razgovora procijenjena su i dešavanja u rusko-ukrajinskom ratu i rad u kontekstu žitnog sporazuma. Predsjednik Erdogan je najavio mogućnost rada na novim inicijativama u okviru predložene radne grupe – napominje se u saopštenju.

    Erdogan i Putin razgovarali su i o najnovijem razvoju događaja u Siriji.

  • Putin potpisao ukaz o mjerama u slučaju pljenidbe ruske imovine

    Putin potpisao ukaz o mjerama u slučaju pljenidbe ruske imovine

    Predsjednik Rusije Vladimir Putin potpisao je danas ukaz o prenosu stranih sredstava na privremeno upravljanje Ruskoj Federalnoj agenciji za upravljanje državnom imovinom, ukoliko u inostranstvu bude zaplijenjena ruska imovina.

    Prema ukazu, dionice njemačke energetske kompanije “Uniper” u njenoj ruskoj filijali i dionice u ruskim filijalama finske energetske kompanije “Fortum” spadaju u strana sredstva koja mogu biti prebačena na upravlja Agenciji.

    TASS navodi da ovim potezom Rusija preuzima privremenu kontrolu nad stranim sredstvima ukoliko su ruska sredstva zaplijenjena u inostranstvu.

  • Putin se sprema – napašće Britaniju?

    Putin se sprema – napašće Britaniju?

    Svet postaje znatno opasniji, otrežnjujuća istina je da se Kina i Rusija spremaju za širi sukob, piše britanski list Telegraf.

    Dugo se spekulisalo, ali sada znamo sigurno: ruski špijunski brodovi mapiraju vetroelektrane i ključne kablove kod britanske obale, a razlog za to može biti samo jedan – da se sabotira kritična infrastruktura Ujedinjenog Kraljevstva i Evrope u slučaju rata punog razmera sa Zapadom, piše ugledni britanski list Telegraf.

    Oni nastavljaju: otrežnjujuća istina je da se Kina i Rusija spremaju za širi sukob. To ne znači da će se isto desiti, ali Britanija hitno treba da prepozna razmere pretnje sadašnjem poretku. Naš svet postaje znatno opasniji, a London nije spreman.

    Analitičar Bob Sili piše: “Naš kolektivni odgovor u proteklih 15 godina bio je porican, podstaknut ruskim novcem. Rat u Ukrajini nam je otvorio oči upravo je ove nedelje sekretar kabineta Riši Sunak izdao upozorenje bez presedana o sajber pretnjama našem nacionalnom infrastrukturu. I ministar odbrane Ben Volas je bio dosledan – ali moramo učiniti mnogo više”.

    Neki od najbližih saveznika Britanije, poput Poljske, ponovo se naoružavaju brzinom bez presedana. Ako se desi najgore, oni će biti spremni da brane evropsko tlo. Ali NATO alijansa je i dalje opasno izložena na moru, navodi pomenuti list.

    Rusija pomno ispituje ranjivost Evrope. Pored hrane, svakodnevni zahtevi savremenog društva uključuju izvore energije i komunikaciju. Podvodnih arterija moderne civilizacije je iznenađujuće malo.

    Na primer, samo tri gasovoda isporučuju čak 43 odsto britanskog gasa. Pet interkonektora isporučuje električnu energiju. Komunikacionih kablova ima više, ukupno 70, ali je dovoljno samo nekoliko dubokomorskih sabotaža da se “naš svet“ zaustavi bez ispaljenog metka.

    Dobili smo uveravanja da ce vetroparkovi ojačati našu energetsku bezbednost, ali je malo analiza razmatralo njihovu vojnu izloženost, piše Sili.

    Nova ratna pravila
    Putin je dve decenije postavljao temelje za nekonvencionalno ratovanje. Rusko vojno razmišljanje posmatra sukobe kao kombinaciju vojnih i nevojnih oruđa državne moći.

    To je oblik totalnog rata, u kojem se koristi sve od kulture do kibernetičkih i konvencionalnih alata. Ovo odražava uverenje Kremlja da su se pravila rata promenila. Već godinama je jasno da brojne ilegalne grupe deluju pod kontrolom Kremlja. Rusija već dugo koristi organizovani kriminal da obavlja svoj prljavi posao. Nakon globalnog rasta plaćeničke grupe Vagner, uticaj ovih grupa će se samo povećati, navodi britansli list Telegraf. .

    Putin procenjuje opcije za napad na Zapad, ali ne želi da izazove vojni odgovor NATO-a. Kako bi Velika Britanija ili NATO reagovali na sabotažu neke misteriozne grupe, naizgled nepovezane sa Moskvom, koja bi rezultirala uništavanjem dubokomorskih kablova ili nekim drugim fizičkim oštećenjem? Da li bi vojni odgovor bio izvodljiv? Možemo li zaista rizikovati rat zbog sumnje? Vladimir Putin zna odgovor na to pitanje.

    Ovaj vek biće svedok borbe između dve verzije čovečanstva.

    Onaj koji predstavlja otvorena društva nasuprot onom koji predstavlja zatvorene, autoritarne sisteme koji koriste sve oblike državne represije da ugnjetavaju narod i ugrožavaju druge.

    To je borba koju nismo želeli, ali koju ne možemo i ne smemo izgubiti. Kao što smo videli toliko puta sa Putinom, rat je ne samo zamisliv već je i neophodan. Čak i sada, koristeći svoje špijunske brodove u Severnom i Baltičkom moru, preti da proširi sukob u Ukrajini van te teritorije. To mu ne smemo dozvoliti, zaključuje ugledni britanski list.

  • Putin: Želim da kažem…

    Putin: Želim da kažem…

    Ljudi u Donjeckoj i Luganskoj narodnoj republici, Zaporoškoj i Hersonskoj oblasti, dugi niz godina se bore za pravo da budu sa Rusijom, izjavio Vladimir Putin.

    Dugi niz godina su živeli u apsolutno drugačijim uslovima regionalne i opštinske vlasti, koji nisu slični ruskim, rekao je danas ruski predsednik na sednici Saveta za lokalnu samoupravu.

    Takođe je poručio da opštine treba da znaju potrebe svake porodice učesnika specijalne vojne operacije i da im pruže stvarnu pomoć, prenosi RIA novosti.

    “Ovakav pristup poslovanju je posebno važan kada se pruža podrška porodicama učesnika specijalne vojne operacije. Posebnu ulogu ovde imaju opštine i njihovi zaposleni. Neophodno je poznavati potrebe i zahteve svake takve porodice. Želim da istaknem ovo, svakoj takvoj porodici pružite aktivnu, stvarnu pomoć kako bi naši vojnici bili spokojni za svoju decu, supruge, roditelje, poručio je Putin.

    Kako je istakao, mnogi predstavnici opština su se dobrovoljno prijavili i otišli u zonu specijalne vojne operacije, čime su pokazali primer privrženosti otadžbini i njenim interesima.

    Sada brane naše istorijske teritorije, štite narod, stanovnike tih teritorija, rekao je Putin.

    On je pozvao zaposlene u lokalnoj samoupravi da pruže neophodnu pomoć stanovnicima novih regiona i istakao potrebu poboljšanja mehanizama za podršku najboljim praksama upravljanja opštinama.

  • Putin posjetio Lugansk i Herson

    Putin posjetio Lugansk i Herson

    Predsjednik Rusije Vladimir Putin posjetio je Herson i Lugansk i vojnicima u obje oblasti čestitao Vaskrs i poklonio ikone, saopštio je Kremlj.

    Putinove posjete štabu borbene grupe “Dnjepar” u Hersonskoj oblasti i štabu Nacionalne garde “Istok” u Luganskoj Narodnoj Republici nisu bile unaprijed pripremljene.

    U saopštenju se dodaje da je Putin tokom posjete primio izvještaje od general-pukovnika Aleksandra Lapina i drugih visokih oficira o situaciji u toj oblasti.

    Ruski predsjednik je u Lugansk stigao helikopterom, a zatim se džipom odvezao u štab, javlja TASS.

    Ovo bila prva posjeta Putina Hersonu i Lugansku. Putin je 19. marta posjetio Mariupolj, kao i Rostov-na-Donu.

  • Putin čestitao Uskrs: Ovo je njegova poruka

    Putin čestitao Uskrs: Ovo je njegova poruka

    Predsednik Rusije Vladimir Putin čestitao je pravoslavnim hrišćanima i svim građanima Rusije Vaskrs – Svetlo Vaskrsenje Hristovo.”Na ovaj praznični dan, sa osećanjem dubokog zadovoljstva, želim da istaknem stvaralačku, istinski podvižničku delatnost Ruske pravoslavne crkve i drugih hrišćanskih konfesija, usmerenu na očuvanje našeg najbogatijeg istorijskog i kulturnog nasleđa, rešavanje ključnih društvenih problema, jačanje institucija porodice, vaspitanje mladih, harmonizaciju međureligijskih i međunacionalnih odnosa. Crkva je uvek bila zajedno sa narodom, delila sa njim radosti i nedaće. I danas se, pred ozbiljnim izazovima, aktivno uključuje u dela milosrđa i dobročinstva, pomažući ljudima da nađu snažnu duhovnu podršku”, navodi se u čestitki objavljenoj na sajtu Kremlja.”Predivni Vaskrs – praznik koji svi vole, daje vernicima nadu, podstiče na dobre misli i dela i služi za afirmaciju visokih moralnih ideala i vrednosti u društvu”, napisao je Putin.Putin je zajedno sa gradonačelnikom Moskve Sergejem Sobjanjinom prisustvovao ponoćnoj vaskršnjoj liturgiji u Hramu Hrista Spasitelja koju je služio patrijarh moskovski i cele Rusije Kiril.

  • Putin očekuje rast BDP-a

    Putin očekuje rast BDP-a

    Ruska ekonomija nastavlja ubrzano da se razvija, BDP će rasti do kraja godine, rekao je Vladimir Putin na sastanku posvećenom ekonomskim pitanjima.

    Dakle, za prvi kvartal 2023. godine prihodi u konsolidovani budžet iznosili su 13.000 milijardi rubalja, naveo je predsednik Rusije.

    Vlasti očekuju da će u drugom tromesečju u budžet ući više prihoda koji nemaju veze sa naftom i gasom, piše Sputnjik.

    Istovremeno, spoljni faktori rizika za rusku ekonomiju nisu nestali, upozorio je šef ruske države.

    On je naglasio da rukovodstvo zemlje nema pravo da se opusti i pusti da situacija ide svojim tokom. Inflacija na kraju aprila može se spustiti na 3 odsto, prenosi ruski medij.

  • Putinova popularnost u Americi — raste

    Putinova popularnost u Americi — raste

    Popularnost koju ruski predsednik Vladimir Putin trenutno uživa u Sjedinjenim Američkim Državama nije viđena od 2020. godine, piše Njuzvik.

    Prema anketi koju je u prvom kvartalu 2023. sprovela britanska kompanija za istraživanje tržišta JuGov, Putinu je naklonjeno 21 posto Amerikanaca. Poređenja radi, Putinu je u prvom kvartalu 2021. bilo naklonjeno oko 15 posto Amerikanaca. Interesantno, nakon invazije na Ukrajinu naklonjeno mu je bilo 17 posto građana SAD-a.

    Pozitivno mišljenje o Rusima prošle je godine imalo 15 posto Amerikanaca, a ove ga godine ima tek devet posto.

    Prema Galapovoj anketi na temu globalnih kretanja, gotovo tri od pet Amerikanaca o Rusiji je imalo vrlo negativno mišljenje.

    Poređenja radi, vrlo negativno mišljenje o Rusiji prošle godine je imalo 42 posto Amerikanaca. Što se tiče 2021., tada je vrlo negativno mišljenje imalo 36 posto građana SAD-a.

    S druge strane, ove godine je pozitivno mišljenje o Ukrajini imalo 68 posto Amerikanaca. Galap je rekao da Rusi nikad tokom posljednjih 35 godina nisu imali ovako lošu reputaciju. Prema njegovoj anketi, većina Amerikanaca, 51 posto ispitanika, vojnu moć Moskve vidi kao veliku pretnju.

    Prema anketi koju je JuGov proveo između 22. decembra 2022. i 2. januara 2023. godine, a u kojoj je učestvovalo 1000 Amerikanaca, Putina je 55 ispitanika videlo kao vrlo negativnog. S druge strane, svega devet posto ispitanika videlo ga je kao vrlo pozitivnog. U toj anketi ga je većina videla kao delomično ili jako snažnog vođu.

    Prema statističkom portalu Statista, Putina 2014. nije podržavalo 69 posto Amerikanaca. Podsetimo, Rusija je te godine ilegalno aneksirala poluostrvo Krim.

    Prema podacima koji su objavljeni 30. marta, više od 80 posto Rusa podržava Putina.

    Statista kaže da je ruskom predsedniku popularnost porasla u odnosu na septembar 2022., mesec kada je naredio delimičnu mobilizaciju rezervista.

  • Putin otkrio uzrok rata u Ukrajini

    Putin otkrio uzrok rata u Ukrajini

    Rusija će aktivno voditi uravnoteženu multivektorsku spoljnu politiku, saopštio je ruski predsednik Vladimir Putin.

    On se obratio na ceremoniji uručenja akreditiva ambasadora 17 zemalja.Ruski predsednik je istakao da Moskva očekuje od partnera da se u odnosima pridržavaju principa ravnopravnosti. Rusija je otvorena za konstruktivno partnerstvo sa svim državama i ne namerava da se izoluje.

    “Naglašavam da je Rusija otvorena za konstruktivno partnerstvo sa svim zemljama bez izuzetka. Ne nameravamo da se izolujemo od bilo koga, nemamo pristrasne, a pogotovo ne neprijateljske namere ni prema kome. Računamo na to da će se partneri u odnosima sa nama pridržavati principa ravnopravnosti i uzajamnog uvažavanja interesa”, rekao je Putin.

    Putin je istakao poseban položaj Ruske Federacije kao izvorne države-civilizacije.

    Govoreći o odnosima sa SAD, on je istakao da da se oni nalaze u dubokoj krizi.

    “Odnosi Rusije i SAD, od kojih direktno zavisi globalna bezbednost i stabilnost, prolaze, nažalost, kroz duboku krizu”, rekao je Putin. Kako je istakao, u osnovi te krize su “principijelno različiti pristupi formiranju savremenog svetskog poretka”.

    On tvrdi da su podrška Vašingtona obojenim revolucijama i, kako je rekao, državnom udaru u Kijevu, doveli do današnjeg konflikta u Ukrajini, izjavio je Putin.

    Putin je napomenuo da se Rusija uvek zalagala za izgradnju rusko-američkih odnosa “isključivo na principima jednakosti, poštovanja suvereniteta i međusobnih interesa i nemešanja u unutrašnje stvari” i istakao da će se Moskva time rukovoditi i ubuduće.

    Komentarišući odnose Rusije i Evropske unije, Putin je naveo da su oni u poslednje vreme degradirali.

    “Šef delegacije Evropske unije koji se ovde nalazi verovatno deli mišljenje da su odnosi ove unije i Rusije poslednjih godina u velikoj meri degradirali, na naše veliko žaljenje. Razlog za to vidimo u tome što, ostavljajući po strani osnovnu početnu misiju i funkciju razvoja ekonomske saradnje i integracije na evropskom kontinentu, EU je pokrenula geopolitičku konfrontaciju sa Rusijom”, ocenio je Putin ističući da je upravo EU “inicirala sukob”.