VRBAS Media

Oznaka: Vladimir Putin

  • Američka vlada zabranila poznatom novinaru da intervjuiše Putina

    Američka vlada zabranila poznatom novinaru da intervjuiše Putina

    Američka vlada zabranila je poznatom novinaru Takeru Karlsonu da intervjuiše ruskog predsjednika Vladimira Putina.

    Uticajni američki novinar i komentator, koji je do nedavno bio glavna zvijezda “Foks njuza”, a sada ima emsiju na društvenoj mreži “Iks” /Tviter/, potvrdio je švajcarskom magazinu “Veltvohe” da je htio da intervjuiše Putina, ali da su mu vlasti SAD to zabranile.

    Karlson je naveo da niko u američkim medijima nije podržao njegovo novinarsko pravo da predstavi mišljenje ruskog lidera o ukrajinskom sukobu, prenosi Srna.

    On ističe da američka administracija decenijama agresivno pokušava da preuzme kontrolu nad svim medijima u SAD, a da se većina medijskih radnika plaši da kaže bilo šta što bi moglo biti neprijatno ljudima na vlasti.

    Ruski mediji su prenijeli izjavu portparola Kremlja Dmitrija Peskova da mu svakodnevno stiže desetine zahtjeva od stranih medija za intervjue sa Putinom, ali da zapadna javnost, “opijena ruskomrzilačkom propagandom”, teško da može da shvati stav ruskog lidera.

    Peskov napominje da zahtjevi za intervjue sa Putinom dolaze i iz američkih medija.

  • I, Putinov plan se polako sprovodi

    I, Putinov plan se polako sprovodi

    Putinov plan se polako sprovodi, piše briselski portal Politiko, aludirajući na to da doskorašnji bliski saveznici Ukrajine polako postaju prezasićeni.

    Kako se navodi, ruski predsednik Vladimir Putin “malo je tajio svoj plan da nastavi s pritiskom na Ukrajinu dok Zapad ne popusti”.

    Nakon više od 500 dana rata, sada ima razloga da veruje da stvari funkcionišu onako kako se nadao, čak i ako se događaji ne odvijaju onako kako je zamislio, piše dalje taj postal, a prenosi Večernji list.

    Naime, vlade u Poljskoj, Estoniji, Slovačkoj i drugim zemljama u srednjoj i istočnoj Evropi bile su među najvernijim saveznicima Kijeva od prvog dana ruske invazije. Osim što su slali oružje i pružali dobrodošlicu milionima ukrajinskih izbeglica, oni su bili najglasniji zagovornici Ukrajine na Zapadu, zalažući se za čvrst stav prema Moskvi usprkos nećkanju nekih drugih zemalja poput Francuske i Nemačke.

    Ali u situaciji suočavanja sa skorašnjim izborima ili drugim domaćim izazovima, neke od njih postaju nervozne zbog uticaja Ukrajine koja će se jednog dana pridružiti EU, te se ta podrška počinje kolebati.

    Najupečatljiviji primer je Poljska, čiji je premijer Mateuš Moravjecki u sredu najavio da će prestati da isporučuje novo oružje Ukrajini. Izjava je označila zapanjujuću eskalaciju u sporu između Kijeva i njegovog najbližeg suseda EU oko isporuka žitarica za koje Varšava tvrdi da podrivaju proizvodnju poljskih poljoprivrednika. U Poljskoj su, naime, parlamentarni izbori zakazani za 15. oktobar.

    “Ukrajina shvata da se poslednjih meseci ne graniči s Poljskom, već s poljskim izborima”, rekao je za Politiko Ivan Krastev, predsedavajući Centra za liberalne strategije u Sofiji. Dakle, za sada su “glasovi stotinu hiljada poljskih poljoprivrednika važniji za vladu od onoga što će biti cena za Ukrajinu”, dodao je.

    Iako je primamljivo otpisati napetosti kao izborni vatromet, postoje razlozi za verovanje da bi one mogle potrajati i nakon kampanje. Kako je istakao zapadni diplomata koji je želeo da ostane neimenovan, spor oko žita između Varšave i Kijeva otkriva dublje sumnje oko pridruživanja Ukrajine EU.

    Problem za Kijev je i taj što pdrška ne nestaje samo u Poljskoj. Od početka rata, baltičke zemlje predvodile su proukrajinski lobi u Briseu i Vašingtonu, a možda niko tako glasno ili uspešno kao estonska liberalna premijerka, Kaja Kalas.

    Ali Kalasin kredibilitet je pretrpeo udarac zbog skandala u koji je bio upleten njen suprug, za kog je otkriveno da poseduje udeo u kompaniji koja je nastavila da posluje u Rusiji nakon invazije, čak i dok je njegova supruga zagovarala prekid svake trgovine s Moskvom.

    Kalas je od tada puno tiša u tom smeru otkako je skandal izbio krajem avgusta, lišavajući Kijev jednog od njegovih najjačih zagovornika u zapadnim prestonicama.

    Zatim je tu i Slovačka. Ta srednjevropska zemlja bila je među najvećim podupiračima Ukrajine u Evropi, ali izbori 30. Septembra mogli bi je preko noći pretvoriti u skeptika.

    Robert Fico, populistički bivši premijer zemlje, vodi kampanju na proruskoj, antiameričkoj platformi koja se protivi sankcijama protiv ruskih pojedinaca i daljim isporukama oružja Kijevu. On je na putu da pobedi na izborima.

    Pobeda Fica dala bi mađarskom premijeru Viktoru Orbanu, jednom od najvećih evropskih skeptika u Kijevu, saveznika na pozornici EU.

    Ako njegova stranka dobije dovoljno podrške da bude deo vlade, rekao je Fico za AP ranije ovog meseca, “više nećemo slati nikakvo oružje ili municiju u Ukrajinu.”

  • Putin: Rusija proizvodi dvostruko više oklopnih vozila nego prošle godine

    Putin: Rusija proizvodi dvostruko više oklopnih vozila nego prošle godine

    Ruska preduzeća proizvode dvostruko više oklopnih vozila nego prošle godine, izjavio je predsjednik Rusije Vladimir Putin na sastanku Ruske komisije za odbrambenu industriju.
    – Proizvodnja glavnih tipova oklopnih vozila je više nego udvostručena u odnosu na prethodnu godinu, a proizvodnja najpotrebnijih sredstava za uništavanje utrostručena – istakao je on, prenio je TASS.

    Putin je čestitao radnicima odbrambeno-industrijskog kompleksa Dan oružara i ukazao na visok nivo opremljenosti ruske vojske i mornarice.

    – Održavamo redovni sastanak Vojno-industrijske komisije. Odlučili smo da ga održimo ovdje, u Iževsku, u jednom od vodećih centara nacionalne odbrambene industrije – rekao je predsjednik Rusije radnicima, otvarajući sjednicu komisije i podsjećajući da Rusija 19. septembra obilježava Dan oružara

    On je čestitao praznik svim veteranima i zaposlenima u odbrambenoj industriji i zahvalio im se na odgovornom i savesnom pristupu poslu.

    – Nesumnjivo smo ponosni na dostignuća konstruktora, inženjera i radnika koji daju neprocjenjiv doprinos obezbjeđivanju odbrambene sposobnosti i bezbjednosti Rusije, tehničkoj opremljenosti vojske i mornarice na najvišem nivou – istakao je predsjednik Rusije.

  • Moskva: Putin i Si sastaće se u oktobru u Pekingu

    Moskva: Putin i Si sastaće se u oktobru u Pekingu

    • Predsednici Rusije i Kine Vladimir Putin i Si Đinping sastaće se u Pekingu u oktobru, kada će imati detaljne bilateralne razgovore u okviru učešća na međunarodnom forumu Pojas i put, izjavio je danas sekretar Saveta za bezbednost Rusije Nikolaj Patrušev.

    Patrušev je na sastanku sa kineskim šefom diplomatije Vang Jijem u Moskvi rekao da Rusija i Kina imaju jednake ili bliske stavove o fundamentalnim pitanjima savremenog svetskog poretka i ključnim međunarodnim problemima, prenela je agencija RIA Novosti.

    “Govorimo i o temeljnom principu jednake i nedeljive bezbednosti”, naveo je Patrušev i istakao da Moskva podržava Peking po pitanjima Tajvana, Sinđanga, Tibeta i Hong Konga.

    Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je prošle sedmice da je moguće da se Putin sastane sa Sijem pre kraja godine.

    Lideri Rusije i Kine sastali su se posledji put u Moskvi u martu.

    To je bila Sijeva prva poseta inostranstvu od kada je ponovo izabran za predsednika.

  • Putin: Oporavak prihoda od nafte i gasa u julu i avgustu

    Putin: Oporavak prihoda od nafte i gasa u julu i avgustu

    Ruski prihodi od nafte i gasa u julu i avgustu dostigli su nivo od prošle godine, dok su prihodi koji nisu ostvareni od nafte i gasa znatno premašili prošlogodišnje brojeve, izjavio je danas ruski predsjednik Vladimir Putin.

    “Važno je da su nenaftni i gasni prihodi znatno veći od prošlogodišnjih. Osim toga, prihodi budžeta od nafte i gasa u julu i avgustu su se oporavili približno na nivo od prošle godine, a nastavlja se aktivan rast, s obzirom na tržišnu situaciju u svijetu” , rekao je Putin na sastanku o saveznom budžetu za 2024. godinu.

    Ruski predsjednik je rekao da bi rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) Rusije mogao da iznosi 2,5 do 2,8 odsto do kraja godine.

    “BDP je dostigao nivo iz 2021. godine i sada je važno stvoriti uslove za dalji stabilan dugoročni razvoj”, dodao je Putin, prenosi Srna.

    “Generalno, možemo reći da je obnova ruske ekonomije završena. Izdržali smo apsolutno nezabilježeni spoljni pritisak, nalet sankcijama od nekih vladajućih elita u takozvanom zapadnom bloku, od nekih vladajućih elita u pojedinim zemljama, koje nazivamo neprijateljskim”, izjavio je ruski predsjednik.

    On je ocijenio da je ubrzana inflacija jedan od najvećih problema za rusku ekonomiju i da je važno razumjeti razloge za pad vrijednosti rublje i preduzeti neophodne mjere da se to spriječi.

    “Novi savezni budžet treba da bude pravedno izračunat i sastavljen na osnovu nacionalnih prioriteta, naših nacionalnih interesa, strateških i aktuelnih planova u svim ključnim oblastima. I, naravno, prije svega, neophodno je garantovati striktno ispunjavanje svih socijalnih obaveza države prema narodu”, rekao je Putin.

  • Putin prihvatio poziv?

    Putin prihvatio poziv?

    Ruski predsednik Vladimir Putin pristao je da poseti Severnu Koreju na poziv njenog lidera Kim Džong Una, javila je danas severnokorejska agencija KCNA.

    Na kraju sastanka u Rusiji, “Kim Džong Un je ljubazno pozvao Putina da poseti Severnu Koreju kada mu to bude odgovaralo”, navodi KCNA.

    Kako se dodaje, Putin je sa zadovoljstvom prihvatio poziv i potvrdio želju da nastavi tradiciju prijateljstva Rusije i Severne Koreje.Kim Džong Un je uverio Vladimira Putina da će Moskva ostvariti “veliku pobedu” nad svojim neprijateljima, dok je Putin je govorio pred novinarima o “perspektivama” vojne saradnje sa Severnom Korejom uprkos međunarodnim sankcijama.

  • Kim dao snažnu podršku Putinu

    Kim dao snažnu podršku Putinu

    Severnokorejski lider Kim Džong Un rekao je predsedniku Rusije Vladimiru Putinu da je uveren da će ruske snage odneti veliku pobedu nad svojim neprijateljima.

    “Uvereni smo da će ruska vojska i narod sigurno odneti veliku pobedu u svetoj borbi za kažnjavanje zla”, rekao je Kim, a preneo je Bi-Bi-Si.

    Kim je ponudio Putinu “punu i bezuslovnu podršku” u “svetoj borbi” za odbranu svojih bezbednosnih interesa, očigledno misleći na rat u Ukrajini, i rekao da će Pjongjang uvek biti uz Moskvu na “antiimperijalističkom” frontu, preneo je Glas Amerike.

    Kim je ocenio odnose Severne Koreje sa Rusijom “glavnim prioritetom”.

    On je rekao da je sa Putinom u Vostočnom u ruskoj Amurskoj oblasti razgovarao o taktičkoj i strateškoj saradnji, situaciji na Korejskom poluostrvu i situaciji u Evropi.

    Kim je na zvaničnoj večeri rekao da je tokom razgovora sa Putinom postigao saglasnost o daljem jačanju strateške i taktičke saradnje, kao i o zajedničkoj borbi za zaštitu suverenog prava na bezbednost i stvaranju garancija za trajni mir.

    Izrazio je uverenje da će susret sa Putinom doprineti da se prijateljski rusko-korejski odnosi transformišu u, kako je naveo, “neraskidive odnose strateške saradnje”, prenele su RIA Novosti.

    Putin je rekao da je Kimova poseta protekla u prijateljskoj atmosferi, prenele su RIA Novosti.

    On je dodao da Rusija i Severna Koreja nastoje da ojačaju prijateljske odnose i da deluju u ime mira, stabilnosti i prosperiteta zajedničkog regiona.

    Na pitanje da li će Rusija pomoći Severnoj Koreji da izgradi satelite, Putin je, kako ga citiraju ruski državni mediji, rekao da su “zato i došli”.

    On je dodao da Kim pokazuje veliko interesovanje za raketnu tehnologiju i ukazao da Severna Koreja pokušava da razvije svemirski program.

    Na pitanje o vojnoj saradnji, Putin je rekao “razgovaraćemo o svim pitanjima bez žurbe. Ima vremena”.

    Putin je na početku sastanka poželeo dobrodošlicu Kimu i rekao da mu je drago da ga vidi.

    Među tačkama dnevnog reda njihovih razgovora naveo je ekonomsku saradnju, humanitarna pitanja i “situaciju u regionu”.

    Putin i Kim nisu razgovarali o nukleranom ratu tokom susreta, rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov, prenela je ruska agencija RIA Novosti.

    Lideri Rusije i Severne Koreje sastanak su započeli na kosmodromu Vostočni, najvažnijem domaćem centru za lansiranje u Rusiji, obilaskom postrojenja za lansiranje svemirskih raketa Sojuz-2, tokom kog je Kim zasuo ruskog svemirskog zvaničnika pitanjima o raketama.

    Kim i Putin su zatim razgovarali najpre zajedno sa svojim delegacijama, a kasnije i “jedan na jedan”, rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

    Odluka da se sastanu na kosmodromu sugeriše da Kim traži rusku tehničku pomoć za sopstvene napore da razvije vojne izviđačke satelite, koje je opisao kao ključne za povećavanje pretnje svojim nuklearnim raketama.

    Poslednjih meseci Severna Koreja više puta je, bez uspeha, pokušala da lansira u orbitu prvi vojni špijunski satelit.

    Zvanične fotografije su pokazale da je Kim bio u pratnji Pak Tae Songa, predsednika severnokorejskog komiteta za svemirsku nauku i tehnologiju, i mornaričkog admirala Kim Miong Sika, koji su povezani sa naporima Severne Koreje da se nabave špijunski sateliti i podmornice sa balističkim raketama sa nuklearnim oružjem, objavilo je južnokorejsko Ministarstvo za ujedinjenje.

    Za Putina je susret sa Kimom prilika da se popune zalihe municije koje je istrošio u 18 meseci dugom ratu, naveo je Glas Amerike.

    Severna Koreja možda ima na desetine miliona zastarelih artiljerijskih granata i raketa zasnovanih na sovjetskoj tehnologiji koje bi mogle da daju ogroman podsticaj ruskoj vojsci u Ukrajini, kažu analitičari.

    Kim je, takođe, doveo Jo Čun Rijonga, zvaničnika vladajuće stranke zaduženog za politiku municije koji mu se nedavno bio pridružio u obilascima fabrika za proizvodnju artiljerijskih granata i projektila, navodi Južna Koreja.

    Očekuje se da će Kim zatražiti ekonomsku pomoć, kao i vojnu tehnologiju.

    Zamenik ministra spoljnih poslova Andrej Rudenko rekao je da bi Rusija sa severnokorejskom delegacijom mogla da razgovara o humanitarnoj pomoći, prenose ruske agencije.

    Sporazum o oružju bi značio kršenje međunarodnih sankcija koje je Rusija podržavala u prošlosti.

  • Putin i Kim DŽong Un se sastali na kosmodromu Vostočni

    Putin i Kim DŽong Un se sastali na kosmodromu Vostočni

    Predsjednik Rusije Vladimir Putin dočekao je lidera Sjeverne Koreje Kim DŽong Una na kosmodromu Vostočni u Amurskoj oblasti Rusije, gdje će održati sastanak.

    Putin je dočekao sjevernokorejskog lidera na glavnom ulazu u zgradu za montažu i testiranje lansirnih raketa kosmodroma. Šefovi država obići će kosmodrom Vostočni i potom održati sastanak.

    Nakon dolaska Kim DŽong Un zahvalio je Putinu na pozivu da posjeti Rusiju.

    • Veoma mi je drago što vas vidim. Tim prije što su bili događaji kao što je 75 godina osnivanja Republike (Sjeverne Koreje), 70. godišnjica pobjede u Drugom svjetskom ratu, 75 godina uspostavljanja diplomatskih odnosa – rekao je Putin.

    Ruski lider pozvao je sjevernokorejskog kolegu da sa njim obiđe kosmodrom.

    Odgovarajući na pitanje novinara da li će Moskva pomoći Pjongjangu u izgradnji svemirskih satelita, Putin je odgovorio da su on i lider Sjeverne Koreje zbog toga došli na kosmodrom.

    • Zato smo došli ovdje. Lider Sjeverne Koreje pokazuje veliko interesovanje za raketnu tehniku. Oni pokušavaju da se kosmički razvijaju – rekao je Putin novinarima, napominjući da će sjevernokorejskoj delegaciji biti pokazani novi objekti.

    Na pitanje da li će se na pregovorima razgovarati o vojno-tehničkoj saradnji, Putin je odgovorio da će se razgovarati o svim temama.

    • Ima vremena – dodao je ruski lider.

    On je podsjetio da je ruski ministar odbrane Sergej Šojgu nedavno posjetio Sjevernu Koreju i da je tamo bio dobro primljen.

    Dvojica lidera obišla su izgradnju lansirne rampe raketnog kompleksa „Angara“. Radovi na izgradnji lansirnog kompleksa počeli su 31. maja 2019. godine, a trenutno se njegova izgradnja privodi kraju.

    Putin je doputovao iz Vladivostoka gdje je učestvovao na Istočnom ekonomskom forumu.

    Ranije je portparol ruskog predsjednika Dmitrij Peskov saopštio da će među temama o kojima će se razgovarati biti bilateralni odnosi i razmjena mišljenja o međunarodnim poslovima, a takođe i o “saradnji u osjetljivim oblastima”. U pregovorima učestvuje i ministar odbrane Rusije Sergej Šojgu.

    Sjevernokorejski lider stigao je u utorak vozom na Daleki istok Rusije.

    Kako je prenijela Centralna novinska agencija Severne Koreje, Kim DŽong Una prate ministar spoljnih poslova zemlje Čoe Son Hi, načelnik odjeljenja za vojnu administraciju Centralnog komiteta Radničke partije Park Čong Čon , zamjenik načelnika Centralnog vojnog komiteta Li Bjung Čol i drugi visoki zvaničnici i vojna lica.

    Ovo je prva posjeta inostranstvu Kim DŽong Una ove godine i njegova druga posjeta Rusiji. Prošli put on je posjetio Rusiju 2019. godine.

  • Putin: Kontraofanziva je propala

    Putin: Kontraofanziva je propala

    Ruski predsednik Vladimir Putin rekao je danas da misli kako bi Ukrajina mogla biti spremna za razgovore o miru tek kada joj ponestane resursa.

    Govoreći na forumu u ruskom gradu Vladivostoku na ruskom dalekom istoku, Putin je ponovio svoju tvrdnju da je aktuelna kontraofanziva Ukrajine propala, tvrdeći da nije dala “nikakve rezultate”, prenose RIA novosti.

    On je govorio i o gubicima Oružanih snaga Ukrajine od početka kontraofanzive i izneo tvrdnju da oni iznose 71.000 vojnika.

    Takođe je naveo da je ukrajinska vojska izgubila 543 tenka i 18.000 oklopnih vozila, i tvrdi i da se nasilna mobilizacija odvija u talasima u Ukrajini.

    Prethodno je predložio da u utorak u Državnoj dumi 30. septembar bude obeležen kao Dan ujedinjenja Rusije i “novih regiona“.

    Kako javljaju mediji, taj dokument već je stigao Dumu i nalazi se u proceduri.

    “30. septembar Dan ujedinjenja Donjecke Narodne Republike, Luganske Narodne Republike, Zaporoške oblasti i Hersonske oblasti sa Ruskom Federacijom (2022)“, navodi se u tekstu.

    Podsetimo, on danas govori na Istočnom ekonomskom forumu u ruskom gradu Vladivostoku, gde bi, nakon zvaničnog dela, trebalo da se sastane sa severnokorejskim vođom Kim Džong Unom, koji je stigao u Rusiju.

    Putin je u Vladivostoku iskoristio priliku za napad na Zapad, koji optužuje za “uništavanje sistema”, dodajući da su njegova zemlja i njen daleki istok “otvoreni za trgovinu”.

    Takođe je govorio i o tome da Rusija razvija novo oružje, s “laserskim, ultrasoničnim i radiofrekventnim mogućnostima”, prenosi BBC.

  • Putin spreman za pregovore?

    Putin spreman za pregovore?

    Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je da će Ukrajina započeti mirovne pregovore tek kada joj ponestane resursa.

    Putin je dodao da će Ukrajina iskoristiti svaki potencijalni prekid neprijateljstava da se ponovo naoruža uz pomoć Zapada.

    Putin je, govoreći na ekonomskom forumu u ruskom pacifičkom lučkom gradu Vladivostoku, rekao da ukrajinska kontraofanziva protiv ruskih snaga do sada nije uspela i da je ukrajinska vojska pretrpela velike gubitke.

    “Imam utisak da žele da zagrizu koliko god mogu i da onda, kada im resursi budu blizu nule, postignu prekid neprijateljstava i započnu pregovore kako bi obnovili svoje resurse i povratili svoju borbenu sposobnost“, rekao je Putin.

    Putin je dodao da su ga mnogi potencijalni posrednici pitali da li je Rusija spremna da prestane da se bori, ali je rekao da Rusija teško može da prestane da se bori kada je suočena sa ukrajinskom kontraofanzivom.

    Da bi bilo šanse za razgovore, rekao je Putin, Ukrajina bi prvo morala da ukine svoju samonametnutu zakonsku zabranu mirovnih pregovora i objasni šta želi.

    “Onda ćemo videti“, rekao je Putin.