Ulica u centru Vladinog okruga u Londonu, nedaleko od Dauning strita i rezidencije premijera Liz Tras, zatvorena je danas zbog sumnjivog paketa, rekao je policajac na licu mjesta.
Zvaničnik iz britanskog kabineta rekao je da su Vladine zgrade duž Vajthola ispražnjene.
Rojtersov izvještač vidio je stotine ljudi na ulici iza Dauning strita.
Nakon što je britanska konzervativna stranka u samo četiri mjeseca zamijenila četiri ministra finansija, opozicioni laburisti pozvali su novu premijerku Liz Truss da objasni snažne preokrete u ekonomskom planu koji je doveo do najveće krize u ovoj zemlji od 2008. godine.
Lider laburista sir Keir Starmer pozvao je premijerku Liz Truss da dođe u Parlament i odgovori na pitanje pred poslanicima, ali ona je umjesto toga poslala bivšu rivalku torijevaca Penny Mordaunt.
Mordaunt je započela hitnu sjednicu riječima: “Premijerka je spriječena da bude s nama zbog ranije preduzetih važnih obaveza.”
Ova izjava naišla je na gromoglasan smijeh među zastupnicima.
Laburisti sada postavljaju hitno pitanje u Parlamentu o otpuštanju Kwasija Kwartenga prije pojavljivanja kancelara Jeremyja Hunta.
Truss je, nakon što je tražila ostavku Kwartenga, rekla da je novi kancelar Hunt “jedan od najiskusnijih parlamentaraca” i da će vlada “donijeti sve teške odluke koje su neophodne” za stabilizaciju finansija.
No, brojke govore drugačije. Britanska funta već je na najnižem nivou od 1985. godine, nepovjerenje u premijerku odrazilo se i na zatezne kamate odmah nakon obraćanja javnosti u petak, britansko tržište poprima karakteristike zemlje u razvoju za razliku od dosadašnjeg distinktivnog razvijenog tržišta.
Britanska premijerka Liz Tras izjavila je danas da će uvek delati u nacionanom interesu i da je njen prioritet da obezbedi ekonomsku stabilnost Britaniji.
“Želim da obezbedim niske poreze, visoke plate, visok rast ekonomije. To je posao koji treba da uradim, za koji me je izabrala moja stranka i ta misija ostaje”, rekla je ona na konferenciji za novinare samo nekoliko sati nakon što je smenila ministra finansija Kvasija Kvartenga, izveštava Rojters.
Tras je navela da će britanski porez na dobit preduzeća biti povećan na 25 odsto, preokrenuvši za 180 stepeni raniji plan vlade o smanjenju poreza.
Ranijim planom “mini-budžeta”, koji je njena vlada predstavlila 23. septembra, bilo je predviđeno zamrzavanje korporativnog poreza na 19 procenata i niz drugih poreskih rezova, što je izazvalo turbulencije na finansijskim tržištima.
“Jasno je da su neki delovi našeg mini-budžeta išli dalje i brže nego što su tržišta očekivala. Zato način na koji sada ispunjavamo našu misiju mora da se promeni. Moramo da delujemo sada da bismo uverili tržišta u našu fiskalnu disciplinu. Zbog toga sam odlučila da zadržim povećanje poreza na dobit koje je planirala prethodna vlada”, navela je Liz Tras.
Taj potez će povećati britanske javne finansije za 18 milijardi funti (20 milijardi dolara), napominje Rojters.
.Premijerka je dodala je da će potrošnja britanske vlade rasti sporije nego što se ranije planiralo, u okviru napora da se udeo duga u bruto domaćem proizvodi smanji tokom srednjoročnog perioda.
“Kontrolisaćemo državni sektor kako bismo osigurali da se novac poreskih obveznika uvek dobro troši. Naš javni sektor će postati efikasniji pružajući usluge svetske klase Britancima, i potrošnja će rasti sporijim tempom nego što je prvobitno planirano”, rekla je Tras.
Povodom imenovanja bivseg šefa diplomatije DŽeremija Hanta za novog ministra finansija, naglasila je da je reč o jednom od najiskusnijih i najcenjenijih ličnosti među ministarima u vladi i među članovima parlamenta koji deli njena uverenja i ambicije za napredak zemlje.
“On će dostaviti srednjoročni fiskalni plan krajem ovog meseca. Sagledaće podršku koju pružamo u vidu pomoći porodicama i preduzećima, uključujući garantovanu cenu energije koja će zaštitit ljude od većih računa za energiju ove zime”, najavila je Liz Tras.
Britanski ministar odbrane Ben Volas kaže da ne postoji rizik da zapadni saveznici ostanu bez oružja za podršku Ukrajini.
Volas je rekao novinarima da “za razliku od Rusije, koja se već izolovala”, Zapad može “prenameniti ili stvoriti novi lanac snabdevanja”.
“To je ono što sada radimo”, dodao je Volas.
Na pitanje kako će NATO odgovoriti na moguću rusku upotrebu nuklearnog oružja, Volas je rekao da ne želi da spekuliše, dodajući da se članovi odbrambenog saveza redovno sastaju kako bi osigurali spremnost “za sve moguće situacije”.
Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski i britanska premijerka Liz Tras razgovarali su danas o podršci za ukrajinsku protivvazdušnu odbranu, javlja britanski Bi-Bi-Si (BBC).
Zelenski je izjavio da je razgovarao sa Tras i da on računa na britansko “vođstvo” u okupljanju međunarodne zajednice kako bi se “zaštitilo ukrajinsko nebo”.
Iz Dauning Strita u Londonu je saošteno da je Liz Tras snažno osudila “Putinove užasavajuće napade na civilne oblasti u Kijevu i na drugim mestima, danas”, dodajući da su ti udari “znak ukrajinskih uspeha i narastajućeg očaja (ruskog predsednika Vladimira) Putina kao odgovora”.
Rusija je danas zasula projektilima gradove po Ukrajini nakon što je prethodnog dana ogromna eksplozija oštetila drumsko-železnički most preko Kerčkog moreuza. Taj most spaja Rusiju sa poluostrvom Krim, ukrajinskom oblašću koju je Rusija anektirala 2014. godine.
Britanski ministar spoljnih poslova Džejms Kleverli nazvao je danas rusko raketiranje gradova u Ukrajini “neprihvatljivim”.
“Rusko raketiranje civilnih oblasti Ukrajine je neprihvatljivo”, napisao je Kleverli u objavi na društvenoj mreži Tviter. Dodaje da je to Putinova demonstracija slabosti, a ne snage, prenosi Rosters.
Škotski premijer Nikola Stardžen uvjerena je da bi drugi referendum o nezavisnosti Škotske mogao biti održan u oktobru naredne godine.
Vrhovni sud Velike Britanije u utorak, 11. oktobra počinje saslušanje argumenata za omogućavanje glasanja o otcjepljenju Škotske bez odobrenja britanske premijerke Liz Tras i njene vlade.
Na plebiscitu 2014. godine, koji je britanska Vlada odobrila, 55 odsto Škota je odbacilo nezavisnost. Međutim, Škotska nacionalna partija tvrdi da je glasanje za izlazak Britanije iz EU dvije godine kasnije “promijenilo igru”.
Stardženova tvrdi da, pošto su glasači podržali stranke za nezavisnost na izborima za škotski parlament prošle godine, postoji mandat za podnošenje prijedloga zakona o održavanju referenduma 19. oktobra 2023. godine.
Ona je za Bi-Bi-Si rekla da je uvjerena da će se to dogoditi i da treba sačekati šta će sud reći.
“Uvjerena sam da će Škotska postati nezavisna”, rekla je ona.
Prema njenim riječima, poraz na Vrhovnom sudu značio bi da će se Škotska nacionalna stranka na sljedećim izborima u Velikoj Britaniji 2024. godine boriti isključivo na osnovu platforme da li Škotska treba da bude nezavisna, čime bi to “de fakto” bio referendum.
Ona je rekla da je to posljednje sredstvo.
“To nije moja želja. Ali ako bi bio blokiran put kojim bi bilo ispravno razmotriti i odlučiti ovo pitanje, a to je zakoniti ustavni referendum, onda je izbor jednostavan – iznijećemo svoj slučaj ljudima na izborima ili odustajemo od škotske demokratije”, rekla je ona.
Stardženova je poručila da nikada neće odustati od škotske demokratije.
Liz Tras, nova britanska premijerka, već je nepopularnija nego što je ikad bio njen prethodnik Boris Džonson ili bivši zvaničnik Laburističke stranke Džeremi Korbin, pokazuju rezultati ankete YouGova.
Samo 14 odsto Britanaca sada ima pozitivan stav o premijerki, što je znatno manje u odnosu na 26 odsto u prethodnoj anketi napravljenoj 21. i 22. septembra.
Gotovo tri četvrtine, tačnije 73 odsto Britanaca, sada ima negativno mišljenje o premijerkinom radu. Više od pola, njih 55 odsto, ima vrlo negativno mišljenje o Trasovoj. To je lošiji rejting od najgoreg Džonsonovog ili Korbinovog.
Trasova je obećala da će izvući zemlju iz teškog perioda koji predstoji govoreći o olujnim danima dok je iznosila svoje planove za podsticanje privrednog rasta.
U svom govoru na torijevskoj konferenciji, koju su obilježili preokreti i unutarnje podjele, premijerka je priznala da će njene politike izazvati poremećaje, ali je insistirala da status kvo nije opcija, prenosi Index.
“Moramo držati smjer”, rekla je Trasova.
U slučaju pobjede na izborima, britanski laburisti bi mogli da razmotre ukidanje Doma lordova. Ovaj prijedlog se nalazi u nacrtu pregleda Ustava kojeg je napravio bivši premijer Gordon Brown.
Nacrt, takođe, predlaže davanje novih ekonomskih ovlasti, uključujući i poreze lokalnim zajednicama. Guardian koji je imao pristup dokumentu je naveo kako se razmatra i mogućnost da se lokalnim vlastima dopusti predlaganje zakona Parlamentu.
Prijedlog predviđa i da se lokalnim nivoima vlasti prepusti velika kontrola nad obrazovanjem, transportu i finansiranju istraživanja.
Iz stranke nisu negirali postojanje pregleda i naglasili su kako je rad na dokumentu u toku.
Ukidanje Doma lordova bila bi velika izmjena u Velikoj Britaniji. Dom lordova je gornji dom britanskog parlamenta. Karakteristično je da u Domu lordova. Članstvo Doma lordova se dobija imenovanjem, nasljedstvom i zahvaljujući zvaničnoj funkciji. Broj članova Doma lordova nije fiksiran i trenutno ima 756 mjesta.
Kraljica Elizabeta II, koja je preminula 8. septembra u 96. godini, sahranjena je večeras u dvorcu Vindzor.
Ona je sahranjena kraj supruga Filipa, koji je preminuo prošle godine.
“Kraljica je pokopana zajedno s vojvodom od Edinburga u Memorijalnoj kapeli kralja Džordža VI”, stoji u saopštenju kraljevske porodice.
Ona je sahranjena u pristustvu kraljevske porodice i više od 2.000 gostiju. Državna sahrana počela je u 12 sati u Vestminsterskoj opatiji i trajala je oko sat vremena. Njen kovčeg se prethodnih dana nalazio u Vestminster holu, gdje su hiljade i hiljade ljudi satima čekali u redu kako bi joj odali počast.
Prije sahrane, crkveno zvono se oglašavalo na svaki minut i tako 96 puta, koliko je živjela Elizabeta.
Svetski lideri i poznate ličnosti okupili su se u crkvi iz 13. vijeka, a kraljevska pratnja je vodila pogrebnu povorku iza Elizabetinog kovčega.